Пређи на садржај

Стари надгробни споменици у Доњој Црнући

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Доњој Црнући
Гробље у Доњој Црнући
Опште информације
МестоДоња Црнућа
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Доњој Црнући (Општина Горњи Милановац) представљају добро очувану споменичку целину и важан извор података за проучавање генезе становништва овог села.[1]

Доња Црнућа[уреди | уреди извор]

Атар села простире се на јужним падинама планине Рудник, у долини Црнућке (Шапоровачке реке), северно од регионалног пута Горњи Милановац-Крагујевац. Граничи се са насељем Враћевшница и селима Бело Поље, Прњавор, Горња Црнућа, Сврачковци, Горња Врбава и Доња Врбава. Доња Црнућа има четири засеока: Косовињак, Матића брдо, Велику и Малу Реку.[2]

Насеље се помиње у повељи Ђурђа Бранковића из 1429. године. Заједно са селом Горња Црнућа пре Косовског боја звало се Белућа. Назив је промењен у Црнућа због погибије великог броја житеља и мноштва црних барјака.[3] У турским дефтерима село се помиње као војничко.[2] Становништво је делом остало староседелачко. Поновно насељавање започело је почетком 19. века миграцијама из Старог Влаха, Црне Горе и околине Трна (Бугарска).[2]

У Доњој Црнући је рођен, живео и стварао песник Добрица Ерић.

Сеоска слава је Спасовдан.[2]

Сеоско гробље[уреди | уреди извор]

У Доњој Црнући постоји само једно гробље на коме је сачуван знатан број старих надгробних споменика.[4] Међу најстарије спадају крстолика обележја са стилизованим геометријским урезима у виду лика „насмејаног човека”. Бројчано доминирају споменици у облику стуба, као и различите форме крстова.[5]

Крајпуташи[уреди | уреди извор]

У Доњој Црнући лоциран је само један крајпуташ.[6]

Крајпуташ на раскрсници у Доњој Црнући[уреди | уреди извор]

Налази се на аутобуском стајалишту Црнућара, на регионалном путу Горњи Милановац–Крагујевац. Приљубљен уз зидану ограду, затрпан је дугогодишњим нивелисањем пута. Посвећен је извесном Марјановићу, војнику I класе из Црнуће.[6]

На оштећеном споменику натпис се само сегментарно чита. На предњој страни, испод крста пише: „ПР++/ПУТН+/+ПРОЧ/+ТА+/ОВАЈ”, што је уобичајена формулација карактеристична за крајпуташе.[5] Наставак епитафа на десној страни гласи: МАРЈАНОВИЋ ИЗ ... ЦРНУЋЕ, ВОЈНИК I КЛАСЕ и завршава на полеђини приљубљеној уз камену ограду: ПОГИБЕ 14. Г. ТУНА КЛАДНИЦИ.[6]

Усамљени надгробници[уреди | уреди извор]

У селу постоји један стари надгробник ван сеоског гробља.[6]

Надгробни споменик Ђорђу Милићевићу[уреди | уреди извор]

Налази се у доњем делу села, на Милићевића имању, где је, по сопственој жељи, сахрањен виноградар Ђорђе Милићевић.[6] Споменик је у облику стуба четвртастог пресека, исклесан од грабовичког камена. Украшен је урезом умножених клинастих крстова. Делимично очуван натпис гласи: ОВДЕ ПОЧИШЕ КОСТИ ЂОРЂА МИЛИЧЕВИЋ ПРЕСТАВИ СЕ... 18 ПОДИЖЕ 31 ... 8.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гружа : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0612-4. 
  2. ^ а б в г Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  3. ^ Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  4. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  5. ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  6. ^ а б в г д ђ Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Гружа : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0612-4. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стари надгробни споменици у Доњој Црнући на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стари_надгробни_споменици_у_Доњој_Црнући&oldid=27016399”