Пређи на садржај

Телеком Србија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Телеком Србије)

Телеком Србија
деоничарско друштво
Индустријателекомуникације
Основано23. мај 1997.; пре 27 година (1997-05-23)
СедиштеТаковска 2, Београд
Руководиоци
Владимир Лучић (извршни директор)
Производификсну телефонију
мобилну телефонију
широкопојасни интернет
ИТ услуге
IPTV
IOT решења
Мултимедија
Власниквиди структуру акцијског капитала
Број запослених
12.682 (2023)
Веб-сајтwww.telekom.rs

Телеком Србија је српски државни телекомуникациони оператор. Основан је у мају 1997. године као акционарско друштво, издвајањем телекомуникационих делатности из ПТТ Србија (данас „Пошта Србије”). У априлу 2015. Телеком Србија је почео да пружа све услуге у Србији под брендом мтс.[1]

Од 2020. Телеком Србија (у комбинацији са брендом Супернова) највећи је провајдер интернета са тржишним уделом од 53,15%, други по величини кабловски оператор са тржишним уделом од 44% и највећа фиксна телекомуникациона мрежа са тржишним уделом од 77,5%.[2] Такође је највећи оператор мобилне телефоније са тржишним уделом од 37,27%.[2]

Телекокм Србија обезбеђује покривеност од 99,35% становништва 2G сигналом, 97,24% становништва 3Г сигналом и 98,26% становништва 4Г сигналом, према последњем важећем извештају РАТЕЛ.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Седиште предузећа
Лого коришћен од 1997.до 2022.

1997. - У процесу трансформације ПТТ система Србије 1997. године основана је компанија „Телеком Србија“ а.д. Београд као једночлано акционарско друштво, а од јуна исте годинеу власништвз је три акционара: ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“), Telecom Italia (посредством филијале STET International Netherland N.V.) и OTE Грчка.

1998. - Компанија почиње са пружањем услуга мобилне телефоније.

2003. - JP ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“) постаје власник 80% удела, откупом акција од италијанског партнера.

2006. - Почиње се са увођењем 3G технологије и пружањем услуга ADSL интернета.

2007. - Компанија започиње регионалну експанзиу пружања услуга у БиХ и Црној Гори, путем зависних привредних друштава: Телекомуникације Републике Српске а.д. Бања Лука (Мтел а.д. Бања Лука) и Друштво за телекомуникације м:тел д.о.о. Подгорица.

2008. - Спроведена је реорганизација у складу са применом концепта конвергенције сервиса. Исте године је основано Друштво за телекомуникације Фибернет д.о.о. Подгорица.

2009. - Компанија остварује рекордну добит од покретања мултимедијалних сервиса (IPTV). Исте године оснива TS:NET B.V. Amsterdam.

2010. - У априлу "Телеком Српске" а.д. Бања Лука постаје власник 49% удела у "м:тел" д.о.о. Подгорица. У истој години "Телеком Српске" а.д. Бања Лука постаје тржишни лидер у мобилној телефонији у БиХ.

2011.- У августу компанија постаје већински власник Друштва за телекомуникације HD WIN д.o.o. Београд (ТВ канали Арена Спорт).

Арена спорт лого од 2019. године

2012. - У јануару 2012. године компанија је постала власник 20% акција основног капитала, које су до тада биле у власништву OTE Грчка.[3] Исте године грађани, запослени и бивши запослени "Телеком Србија" а.д. Београд, сагласно одредбама закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације и Одлуке Владе Републике Србије о преносу акција без накнаде грађанима - носиоцима правас, запосленима и бившим запосленима, постали су власници 21,89% акдија предузећа, издатих без номиналне вредности.

2014. - У децембру, компанија стиче власништво над 55,79% акција Дунав банке а.д. Београд(сада мтс банка а.д. Београд).

2015. - Почетком године, након понуде за преузимање, компанија стиче власништво над укупно 57,89% акција мтс банке а.д. Београд. У априлу исте године компанија спроводи интеграцију својих услига: мобилне, фиксне, интернета и мултимедије у јединствени мтс бренд. Истог месеца, уведена је и нова LTE (4G) технологија.

2016. - У марту је основано Привредно друштво мтс АнтенаТВ д.о.о. Београд.

2017. - У мају компанија приступа Друштву за пројектовање и изградњу информационих система YUNET INTERNATIONAL д.о.о. Београд.

2018. - У новембру компанија постаје власник 100% удела у привредном друштву Kopernikus technology д.о.о. Београд[4], а у децембру над 100% удела у привредном друштву AVCOM д.о.о. Београд

2019. - У јануару компаније стиче власништво над 100% удела у привредним друштвима Радијус вектор д.о.о. Београд[5] и МАСКО д.о.о. Београд[6]. У априлу постаје власник у 100% удела у Предузећу за промет, услуге, инжењеринг и телекомуникације "BPP ING" д.о.о. Гроцка. У јуну стиче власништво над 100% удела у "Telemark systems" д.о.о. Чачак. У јулу стиче власништво над 100% удела у "EXE NET" д.о.о. Ниш. У септембру компанија постаје власник у 100% удела у „Предузеће МЕТЕОР САТ ТВ“ д.о.о. Ужице.

2020. - У јулу Kopernikus technology d.o.o. Београд спроводи поступак припајања појединих кабловских оператора на територији Републике Србије. У септембру Kopernikus technology d.o.o. Београд врши промену пословног имена и наставља пословање под називом МОЈА СУПЕРНОВА д.о.о. Београд. Током октобра и новембра МОЈА СУПЕРНОВА д.о.о. Београд наставља са спровођењем поступка припајања кабловских оператора на територији Републике Србије.

2021. - У јуну је окончан поступак припајања зависног друштва Моја Супернова д.о.о. Београд. Истог месеца је окончан поступак припајања зависног друштва мтс банка а.д. Београд, Банци Поштанска Штедионица а.д. Београд на на основу којег је „Телеком Србија“ а.д. Београд стекао 10,08% учешћа у акцијском капиталу Банке Поштанска Штедионица а.д. Београд. Истог месеца окончан је поступак припајања зависног друштва Моја Супернова д.о.о. Београд. У јулу оснива привредно друштво у Македонији МТЕЛ ДООЕЛ Скопље. У августу је основано Друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондовима TS Ventures д.о.о. Београд. У новембру је окончан поступак припајања зависног друштва мтс АнтенаТВ д.о.о. Београд- Нови Београд. Након издавања Једанаесте емисије обичних акција Банке Поштанска штедионица а.д. Београд у децембру, учешће Телеком Србија а.д. Београд у капиталу наведене банке износи 9.52%.

2022. – У јануару је основан Алтернативни инвестициони фонд TS VENTURES FOND д.о.о. Београд који представља први званични Venture Capital Fond у Републици Србији, који је основан у складу са Законом о алтернативним инвестиционим фондовима. Такође, представља и први корпоративни Venture Capital Fond у овом делу Европе, са циљем улагања у стартапе и иновативне предузетнике који су у почетној фази развоја свог бизниса, а са друге стране имају велики потенцијал за брзи глобални раст пословања. У јулу је реализована прва инвестиција у старт уп пројекат посредством Алтернативног инвестиционог фонда TS VENTURES FOND д.о.о. Београд.

2023. – Након издавања Тринаесте емисије обичних акција Банке Поштанска штедионица а.д. Београд у јуну, учешће „Телеком Србија“ а.д. Београд у капиталу наведене банке износи 7.47%. У јулу компанија стиче власништво над 100% удела у привредном друштву ГЛОБАЛТЕЛ д.о.о. Београд. У децембру је окончан поступак припајања зависног друштва Глобалтел д.о.о. Београд.

Услуге и број корисника[уреди | уреди извор]

Мобилна мрежа Телекома Србија је основана 9. јуна 1997. године. Компанија је почела да пружа услуге мобилне телефоније 1998. године. 3Г технологија и услуга ADSL интернета су уведени 2006[7], мултимедијални сервиси (IPTV) 2008. године[8], а 2015. је уведена LTE (4G) технологија[9]. Данас компанија Телеком Србија пружа следеће услуге:

  • фиксна телефонија (POTS и VoIP)
  • мобилна телефонија (GSM, UMTS, LTE)
  • интернет (кабловски, DSL, оптички и мобилни)
  • ICT сервиси
  • дигитална телевизија (кабловска, IPTV, сателитска, земаљска)
  • Интегрисане услуге - мтс BOX пакети, мтс Biz пакет, Super PLAN пакет
  • Телефонски именик
  • Продаја уређаја за приватне и пословне кориснике

Подаци о фиксној телефонији[уреди | уреди извор]

Телеком Србија има 2,42 милиона корисника и највећи је оператор у Србији по броју корисника услуга фиксне телефоније, са учешћем на тржишту од 81,8% (податак из 2018).

Подаци о мобилној мрежи[уреди | уреди извор]

Земаљска сателитска станица Ивањица

Позивни бројеви мтс мреже су 064 (међународни: +381 64), 065 (међународни +381 65) и 066 (међународни +381 66). Телеком Србија има 4,2 милиона корисника и највећи је мобилни оператор у Србији по броју корисника услуга мобилне телефоније, са учешћем на тржишту од 45%.

Према извештају регулаторног тела за телекомуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Телеком Србија је имао најбољи укупни резултат међу операторима у Србији, на основу укупних перформанси и рангирања мобилних мрежа у 2019. и 2020. години.[10][11]

Друштвена одговорност[уреди | уреди извор]

Телеком Србија активно учествује у друштвено одговорним пројектима, као иницијатор и партнер. Члан је локалне канцеларије Глобалног договора Уједињених нација и следи циљеве одрживог развоја у оквиру Агенде 2030. Компанија такође учествује у раду Форума за одговорно пословање који окупља друштвено одговорне компаније у Србији.[12] Члан је и Српског филантропског форума, кровне организације фондација и донатора Србији.[13]

Друштвене активности - пројекти[уреди | уреди извор]

„Покрећемо покретаче“[14] је кровни програм Телекома Србија, осмишљен да мотивише институције и појединце да у свом окружењу покрећу позитивне промене. Састоји се од појединачних пројеката „Стварамо знање“, „мтс app конкурс“ и „мтс стартап убрзање“ који се организују сваке године.

Пројекат „Стварамо знање“[15] се спроводи кроз донације рачунарске опреме за опремање информатичких кабинета у основним школама у Србији.

„мтс app конкурс“[16] за израду апликација за мобилне уређаје организује се од 2011. године. Од 2017. године конкурс се реализује и у Босни и Херцеговини и Црној Гори, у организацији мтел Бања Лука и мтел Подгорица.

„мтс стартап убрзање“[17] Телеком Србија организује са стратешким партнером, организацијом Стартит, као подршку изградњи стартап екосистема у Србији.

Заштита животне средине[уреди | уреди извор]

Компанија Телеком Србија је инвестицијом у савремене телекомуникационе технологије допринела примени чистих технологија и технологија које троше мање електричне енергије, емитују мању буку у односу на уређаје који су коришћени протеклих деценија.[18] У оквиру кампање „мтс - Чува твој свет“[19] промовисане су нове постпејд тарифе, а од сваког месечног рачуна почео је да се издваја по један динар за очување природе Србије. Једна од акција која је финансирана прикупљеним новцем, а коју је препоручило Министарство за заштиту животне средине, било је чишћење канала у сливу Бељарице у близини Београда.[20] Током децембра 2018. и јануара 2019. Телеком Србија је била покровитељ пројекта „Зелена енергија у основним школама – „ЗЕнергија свима прија“[21] у организацији удружења грађана Плант. Циљ пројекта је био промоција права на здраву животну средину и развијање еколошке свести ученика сеоских основних школа.

Власништво[уреди | уреди извор]

Већински власник компаније је Република Србија са 58,11% удела у власништву. Поред Републике Србије, власници капитала су Телеком Србија а.д. Београд са 20% акција, грађани Републике Србије са 14,95% и запослени и бивши запослени Телекома Србија а.д. Београд и његовог претходника са 6,94%.

Пословна зграда Телекома Србија на Новом Београду

Поред Телекома Србија а.д. Београд као матичног привредног друштва, део Телеком Србија групе чине следећа повезана правна лица:[22]

  • „Телеком Српске“ а.д. Бања Лука,
  • м:тел д.o.o. Подгорица,
  • Телус a.д. Београд,
  • HD-WIN д.o.o. Београд,
  • Поштанска штедионица a.д. Београд,
  • GO4YU д.o.o. Београд,
  • мтс Aнтена TВ д.o.o. Београд,
  • мтс Д.O.O.
  • YUNET INTERNATIONAL д.о.о.
  • Kopernikus technology д.o.o. Београд,
  • Предузеће за аудио и видео комуникације „AVCOM“ д.o.o. Београд,
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „Radijus vektor“ д.o.o. Београд,
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „MASKO“ д.о.о. Београд,
  • Предузеће за промет, услуге, инжењеринг, и телекомуникације „BPP ING“ д.o.o. Гроцка,
  • Telemark systems д.o.o. Чачак

Учешће у власништву[уреди | уреди извор]

Учешће Телекома Србија а.д. Београд у капиталу повезаних правних лица:[23]

  • „Телеком Српске“ a.д. Бања Лука – 65%
  • м:тел д.o.o. Подгорица - 51%
  • Телус a.д. Београд - 100%
  • HD-WIN д.o.o. Београд - 100%
  • мтс банка a.д. Београд - 84,21%
  • GO4YU д.o.o. Београд - 100%
  • мтс Антена ТВ д.o.o. Београд - 50%
  • мтс д.о.о. - 100%
  • YUNET INTERNATIONAL д.o.o. - 82,026%
  • Kopernikus technology д.o.o. Београд - 100%
  • Предузеће за аудио и видео комуникације „AVCOM„ д.о.о. Београд - 100%
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „Radijus vektor“ д.o.o. Београд - 100%
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „MASKO“ д.o.o. Београд - 100%
  • Предузеће за промет, услуге, инжењеринг и телекомуникације „BPP ING“ Гроцка - 100%
  • Telemark systems д.о.о. Чачак - 100%

Услуге и број корисника ван оквира телекомуникација[уреди | уреди извор]

Србија БиХ Северна Македонија Хрватска Црна Гора Словенија
Број корисника 1.200.000 900.000 390.000 720.000 15.000 385.000

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Кампања о безбедној употреби мобилног телефона током вожње „Када возиш, паркирај телефон!“ је 2015. године добила Националну награду за друштвено одговорно пословање Привредне коморе Србије[24] и награду Удружења за тржишне комуникације Србије.

Пројекат „мтс app конкурс“ из 2015. године се нашао на листи европске организације за друштвену одговорност CSR Europe.[25]

Мултимедијални пројекат „Теслин времеплов“[26], посвећен обележавању 160 година од рођења Николе Тесле, сврстан је међу пет најбољих пројеката из области науке и образовања у Европи на конкурсу „Excellence Awards 2016“[27] и освојио је „Balcannes 2017“[28] за најбољи регионални пројекат на Weekend Media фестивалу у Ровињу.

Компанија Телеком Србија је 2017. године добила Светосавску награду[29] за изузетан допринос и континуирано улагање на пољу образовања. Такође, 2018. године компанија је добила орден Светог Саве првог степена за континуирано учешће у активностима Српске православне цркве.[30]

За пројекат „Покрећемо покретаче“ и посвећеност принципима друштвено одговорног пословања Телеком Србија је 2019. године награђен једном од најзначајнијих награда за друштвено одговорно пословање коју додељује Привредна комора Србије, под називом „Ђорђе Вајферт“.[31]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"mts" postaje brend za sve usluge "Telekoma Srbije"”. ekapija.com. 6. 4. 2015. 
  2. ^ а б в „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2022. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 21. 1. 2022. 
  3. ^ „"Телеком Србија" званично постао Српска компанија”. www.blic.rs. Приступљено 26. 11. 2019. 
  4. ^ „"Телеком Србија" постао власник кабловског оператора Коперникуса”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  5. ^ „Телеком Србија купио Радијус Вектор!”. www.pcpress.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  6. ^ „Комисија за заштиту конкуренције одобрила Телекому куповину још једног оператера”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  7. ^ „Ериксон и Телеком Србија уводе 3Г мрежу”. opusteno.rs. Приступљено 16. 2. 2020. [мртва веза]
  8. ^ „Телеком Србија уводи ИПТВ”. www.b92.net. Приступљено 17. 2. 2020. 
  9. ^ „Телеком увео 4Г”. www.pcpress.rs. Приступљено 17. 2. 2020. 
  10. ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 25. 5. 2020. 
  11. ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 26. 11. 2020. 
  12. ^ „Од Телекома Србији” (PDF). мтс. Приступљено 22. 5. 2020. 
  13. ^ „Списак чланица Српског филантропског форума”. Српски филантропски форум. Приступљено 13. 7. 2020. 
  14. ^ „Програм Телекома Србија: Покрећемо покретаче!”. www.zurnal.rs. Приступљено 22. 4. 2020. 
  15. ^ „Почиње трећи циклус пројекта "Стварамо знање"”. Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 06. 11. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  16. ^ „Програмери, јавите се: мтс апп конкур за средњошколце”. www.pcpress.rs. Приступљено 22. 4. 2020. 
  17. ^ „мтс стартап убрзање - шанса за оне који тек развијају пословну идеју”. www.b92.net. Приступљено 22. 4. 2020. 
  18. ^ „Извептај за глобални договор УН” (PDF). pdf. Приступљено 22. 5. 2020. 
  19. ^ „мтс Чува твој свет”. Маркетинг мрежа. Приступљено 22. 5. 2020. 
  20. ^ „мтс уређује "београдску Амазонију"”. www.espreso.rs. Приступљено 22. 5. 2020. 
  21. ^ „Пројекат: Зелена енергија у основним школама - "ЗЕнергија свима прија"”. Удружење грађана ПЛАНТ - НВО плант. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  22. ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 27. 9. 2019. 
  23. ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2019. 
  24. ^ „Награда за кампању "Када возиш, паркирај телефон!"”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  25. ^ „Ово су најбоље апликације мтс Андроид конкурса”. www.pcpress.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  26. ^ „Теслин времеплов”. www.seecult.org. Приступљено 25. 5. 2020. 
  27. ^ „European excellence awards; Best of 2016”. www.eu-pr.excellence-awards.com/. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  28. ^ „"Теслин времеплов" добитник BelCannes награде за најбољи регионални пројекат”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  29. ^ „Додељене Светосавске награде”. Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 13. 03. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  30. ^ „Компанији Телеком Србија додељен Орден Светог Саве првог степена”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  31. ^ „Национална награда за друштвено одговорно пословање”. Привредна комора Србије. Приступљено 13. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Телеком Србија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Телеком_Србија&oldid=27842430”