Bell Labs

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Белове лабораторије)
Нокија Белове лабораторије
Основано1925.
СедиштеМари Хил, Њу Џерзи
Веб-сајтwww.bell-labs.com

Нокија Белове лабораторије (енгл. Nokia Bell Labs) назив је компаније за индустријско истраживање и научни развој чији је власник финска компанија Нокија. Седиште фирме се налази у Мари Хилу у Њу Џерзију, док се остале лабораторије налазе широм САД и других држава.

Истраживачи који раде у Беловим лабораторијама су признати за развој радио-астрономије, транзистора, ласера, ЦЦД сензора, теорије информације, Јуникс оперативног система, као и програмских језика C и C++. Девет Нобелових награда додељено је за рад који се обављао у Беловим лабораторијама.

Познати запослени[уреди | уреди извор]

Слика Име Заслуге
110x110пиксел
Арно Пензијас Открио позадинско зрачење, са Робертом Вудро Вилсоном, које потиче од Великог Праска и за то је освојио Нобелову награду 1978. године.
Артур Ешкин Сматра се оцем актуелног поља оптичких пинцета, за које је добио Нобелову награду из физике 2018. године.
Бишну С. Атал Развио је нови алгоритам за обраду говора и кодирања, укључујући основни рад на линеарном предвиђању говора и развоју CELP-а, основе свих говорних комуникацијских кодека у мобилној и гласовној комуникацији преко интернета.
110x110пиксел
Бјарне Стравструп Творац C++ програмског језика.
165x165пиксел
Брајан Керниген Помогао је у креирању Јуникса, AWK, AMPL и књиге Програмски језик C.
155x155пиксел
Клод Елвуд Шенон Зачетник теорије информација кроз два рада објављена 1948. и 1949. године. Сматра се утемељивачем теорије дигиталног рачунара и теорије дизајна дигиталних кола. Написао је тезу у којој је доказао да се применом булове алгебре на дигитална електрична кола може решити било који нумерички или логички проблем.[1]
156x156пиксел
Клинтон Дејвисон Дејвисон и Лестер Гермер су извели експеримент којим су доказали да се електрони дифракују на површини кристала никла.
145x145пиксел
Денис Ричи Креатор C програмског језика и са дугогодишњим колегом Кеном Томпсоном направио је Јуникс оперативни систем.
156x156пиксел
Џорџ Смит Добитник Нобелове награде за физику 2009. године за проналазак полупроводничких кола за снимање – ЦЦД сензора.[2]
147x147пиксел
Џон Хопкрофт Добитник Тјурингове награде 1986. године за фундаментална постигнућа у дизајну и анализи алгоритама и структура података.
156x156пиксел
Џон Бардин Добитник Нобелове награде из физике 1956. године за откриће транзистора и 1972. године за развој теорије суперпроводности.
110x110пиксел
Кен Томпсон Радио је на стварању програмског језика Б и Јуникс оперативног система. Од 2006. године радио је у Гуглу где је осмислио Гоу програмски језик.
Ричард Хеминг Креатор Хеминговог кода, Хеминговог прозора и Хемингове раздаљине.
164x164пиксел
Роберт Тарџан Проналазач неколико графовских алгоритама, између осталих и Тарџановог алгоритма намањег заједничког претходника.
128x128пиксел
Роберт Вудро Вилсон Открио космичко позадинско зрачење које је служило као важна потврда теорије Великог праска.
Морис Карно Развио је Карноову карту која се користи у буловој алгебри.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ William., Poundstone (2005). Fortune's formula : the untold story of the scientific betting system that beat the casinos and Wall Street (1. изд.). New York: Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-4637-9. OCLC 58043309. 
  2. ^ „3 Americans share 2009 Nobel physics prize | 6abc.com”. 6abc Philadelphia (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]