Манастир Тисмана — Википедија

Манастир Тисмана

Основни подаци
Јурисдикција	Румунска православна црква
Оснивање	1377—1378
Оснивач	Никодим Тисмански
Место	Тисмана
Држава	Румунијa

Манастир Тисмана је манастир Крајовске архиепископије Румунске православне цркве (историјска Северинска бановина), који се налази у близини Тисмане у историјском региону Влашке у Румунији. Манастир је основао Никодим Тисмански за време Влајку Водја и освећен одмах после његове смрти 15. августа 1378. године, па је манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице.

Манастир је светиња влашког идентитета и ту је Тудор Владимиреску објавио Влашки устанак, након чијег пораза је Влашка изгубила свој идентитет. ^[1]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Mănăstirea Tismana — istoric și legende. Povestea Peșterii cu Apă de la Tismana

Манастир Тисмана на Викимедијиној остави.

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Дело • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.