Matriks — разлика између измена

Matriks
Matriks
	Poster za film
Izvorni naslov	The Matrix
Žanr	naučna fantastika, akcija
Režija	Sestre Vačauski
Scenario	Sestre Vačauski
Producent	Džoel Silver
Glavne uloge	Kijanu Rivs; Lorens Fišbern; Kari-En Mos; Hjugo Viving; Džo Pantolijano; Glorija Foster
Muzika	Don Dejvis
Kinematografija	Dejvid Džonson
Kamera	Bil Poup
Montaža	Zak Stajnberg
Izdavačka kuća	Warner Bros.
Godina	1999.
Trajanje	136 minuta
Zemlja	SAD; Australija
Jezik	engleski
Budžet	63.000.000 dolara
Zarada	463.517.383 dolara
Sledeći	The Matrix Reloaded
Veb-sajt	www.warnerbros.com/movies/matrix
	IMDb veza

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 9. новембар 2017. у 18:00

Чланак Matriks предложен је за скидање са списка добрих чланака.
Коментаришите предлог и/или евентуално гласајте.

Matriks (engl. The Matrix) naučnofantastični je akcioni film iz 1999. scenariste i reditelja Lane i Lili Vačauski. Glavne uloge igraju Kijanu Rivs, Lorens Fišbern, Kari-En Mos, Džo Pantolijano i Hjugo Viving. Film predstavlja distopijsku budućnost gde realnost kako je doživljava većina ljudi jeste simulirana stvarnost, koja se zove „Matriks”; stvaraju je osećajne mašine da bi sebi potčinile ljudsku populaciju, čiju toplinu tela i električnu aktivnost koriste kao izvor energije. Računarski programer Neo saznaje da je ovo istina i počinje pobunu protiv mašina, koja uključuje druge ljude koji su oslobođeni iz „sveta sna”.

Matriks je poznat po vizelnom efektu poznatom kao bullet time. Film je primer sajberpank podžanra. Sadrži mnoge reference na filozofske i religijske ideje, a značajno se odnosi na radove kao što je Platonov Mit o pećini, Bodrijarov Simulacra and Simulation i Kerolova Alisa u zemlji čuda. Na pristup Vačauskijevih akcionim scenama uticalo je njihovo divljenje japanskoj animaciji i filmovima sa borilačkim veštinama, kao i korišćenje koreografije borbe na filmu i vajer fu tehnika iz hongkonške filmske industrije (što je kasnije uticalo na samu holivudsku akcionu produkciju).

Film je premijerno prikazan u SAD, 31. marta 1999. godine. Širom sveta je zaradio preko 460 miliona dolara. Kritičari su ga pozitivno ocenili i osvojio je četiri Oskara te druga priznanja među kojima je i BAFTA i Nagrada Saturn. Pohvale su se odnosile najviše na inovativne vizuelne efekte, kinematografiju i vrednost u svetu zabave. Kritikovan je negativno za to što je radnja izvedena iz ranijih naučnofantastičnih radova, a pozitivno za intrigantnost. Akcija je takođe polarizovala kritičare; neki su je opisivali kao impresivnu, a drugi mislili da banalno ometa praćenje radnje. Od tada se pojavio na više lista najboljih naučnofantastičnih filmova, a 2012. je upisan u Nacionalni filmski registar da bi bio očuvan. Uspeh filma je razlog za dva nastavka, a oba su iscenirali i režirali Vačauskijeve: The Matrix Reloaded i The Matrix Revolutions. Franšiza je naknadno proširena produkcijom stripova, video-igara i animiranih kratkih filmova — u šta su Vaučauskijevi bili uveliko uključeni, a čak je bila i nadahnućeza knjige i teorije o idejama u religiji i filozofiji.

Radnja

Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Tomas A. Anderson vodi dvostruki život. U jednom je programer ugledne kompanije za proizvodnju softvera — Metacortex. U drugom je Neo, haker koji noći provodi za računarom pokušavajući da stupi u kontakt sa Morfijusom, najpoznatijim svetskim hakerom koji je u bekstvu. Uz to pati od nesanice i pokušava da dokuči nešto ali ni sam ne zna šta, jer konstantno ima osećaj da sa svetom nešto nije u redu. Jednog dana na monitoru njegovog računara pojavljuje se tekst: Šta je to Matriks? Prateći instrukcije koje zatim dobija odlazi do noćnog kluba gde sreće Triniti, poznatu hakerku koja mu kaže da može da ga poveže sa Morfijusom, ali je Neo skeptičan. Sutradan na poslu biva uhapšen. Agenti koji su ga uhapsili traže od njega da sarađuje kako bi pomoću njega došli do Morfijusa, ali ih Neo prezrivo odbija. Tada dolazi do natprirodnog događaja gde se Neu usne tope i sjedinjuju, a agenti mu u stomak ubacuju mehaničku napravu u obliku minijaturnog pauka. Nakon toga, Neo se budi misleći da je sve to bio samo san.

Ipak, Triniti ponovo stupa u kontakt s njim. Nakon što pomoću određene naprave iz Neovog stomaka izvuče minijaturnog robota koji je u stvari naprava za praćenje, Neo shvata da se događa nešto neobjašnjivo i prihvata da se vidi sa Morfijusom. Morfijus mu objašnjava da je Matriks svuda oko njih i vlada celim svetom, ali da on ne može da mu objasni šta je to zapravo već da to mora sam da otkrije. Zatim mu nudi dve pilule: plavu — nakon koje pada u san nakon čega može da nastavi da veruje u šta god hoće ili crvenu — koja će mu otvoriti vrata u novi svet i nakon koje će dobiti odgovore na sva pitanja za kojima traga celog života. Neo uzima crvenu pilulu. Posle par minuta počinje da se grči i umalo dobija srčani udar, nakon čega privremeno gubi svest.

„Prestani da pokušavaš da me udariš, već me udari!” — Morfijus kroz borbu pokušava da Neu objasni koje su njegove prave mogućnosti

Kada otvori oči prvo što vidi je da se nalazi u kapsuli ispunjenoj tečnošču i da je kablovima prikopčan na neke uređaje. Zatim se pojavljuje ogromni robot koji ga isključuje sa aparata i baca u otpadni kanal. Nakon toga se pojavljuje leteće vozilo iz koga izlazi hvataljka koja ga uvlači u njegovu unutrašnjost. Posle nekoliko dana provedenih u stanju mirovanja Neo je sposoban da stane na noge.

Morfijus mu objašnjava da se nalaze na Nabukodonosoru, brodu čiji je on kapetan. Zatim se obojica priključuju u virtuelnu realnost u kojoj mu Morfijus na slikovit način objašnjava da realan svet u kome je do sada živeo zapravo ne postoji. U ne tako davnoj prošlosti, ljudi su stvorili veštačku inteligenciju. Ne zna se ko je ubrzo nakon toga započeo rat, ali se zna da su ljudi spržili nebo misleći da će tako isključiti mašine čiji je glavni izvor energije bilo Sunce. Ali, mašine su otkrile da energiju mogu crpeti i iz ljudskog tela. Sve ljude na planeti prikopčali su na aparate pomoću kojih crpe energiju iz njih, istovremeno držeći njihov um u virtuelnoj realnosti — računarskom programu po imenu Matriks. Čovečanstvo nije ni svesno šta se dogodilo, jer su ljudi uvereni da je svet oko njih stvaran.

Jedini preostali grad ljudi na zemlji zove se Zajon, a njegove stanovnike čine retki pojedinci koji su uspeli da se probude iz Matriksa i njihovi potomci. Morfijus zatim objašnjava Neu da je prvi koji je uspeo da se oslobodi iz Matriksa i bio u mogućnosti da manipuliše samim programom prvi oslobodio i druge ljude. Nakon njegove smrti ostalo je proročanstvo da će se jednog dana vratiti kao Izabrani, koji će okončati rat između ljudi i mašina, a Morfijus je ubeđen da je to upravo Neo.

Glumci i uloge


Glumac	Uloga
Kijanu Rivs Keanu Reeves	Neo Neo
Lorens Fišbern Laurence Fishburne	Morfijus (Morfej) Morpheus
Kari-En Mos Carrie-Anne Moss	Triniti (Trojstvo) Trinity
Hjugo Viving Hugo Weaving	Agent Smit Agent Smith
Džo Pantolijano Joe Pantoliano	Sajfer (Šifra) Cypher
Džulijan Arahanga Julian Arahanga	Ejpok (Apok[alipsa]) Apoc
Markus Čong Marcus Chong	Tenk Tank
Met Doran Matt Doran	Maus (Miš) Mouse
Glorija Foster Gloria Foster	Orekl (Proročište) Oracle
Pol Godard Paul Goddardd	Agent Braun Agent Brown
Belinda Maklori Belinda McClory	Svič (Prekidač) Switch
Entoni Rej Parker Anthony Ray Parker	Dozer ([Bul]dožer) Dozer
Robert Tejlor Robert Taylor	Agent Džouns Agent Jones

Glumci su mislili da će vežbanje borilačkih veština trajati par nedelja. Ispostavilo se da će trajati više od pet meseci (oktobar 1997 — mart 1998), prvenstveno zato što su glumci i Braća Vačauski želeli da smanje upotrebu dublera i kaskadera koliko god je to moguće. Režiseri su želeli da gledaoci vide da glumci zaista izvode akcione scene. Svaki od glumaca imao je svog ličnog kung fu učitelja. Keri En-Mos povredila je članak tokom snimanja scene upada u federalnu zgradu, ali nikome nije rekla kako je ne bi zamenili,^[2] zbog čega sledećeg dana nije bila ustanju da hoda.

Prema rečima Dona Dejvisa, Džoni Dep bio je prvi izbor Braće Vačauski za ulogu Nea, ali je Warner Bros. želeo Breda Pita ili Vala Kilmera. Nakon što su Kilmer i Pit odbili ulogu, Warner Bros. je bio spreman da razmotri ulogu Depa, ali je istovremeno pokušavao da nametne Kijanua Rivsa, koji je naposletku i dobio ulogu. Uloga Morfijusa je najpre ponuđena Šonu Koneriju ali ju je on odbio objasnivši da ne razume scenario. Za ovu ulogu je u jednom trenutku razmatran i Gari Oldman, kao i Samjuel L. Džekson. Žan Reno odbio je ulogu agenta Smita da bi glumio u filmu Godzila.^[2] Australijski glumci koji se pojavljuju u filmu promenili su akcenat kako bi ispunili standarde tržišta u SAD.^[3]

Proizvodnja

Matriks je snimljen u koprodukciji američkog studija Warner Bros. i australijskog studija Village Roadshow Pictures. Gotovo sve scene snimane su u studijima Fox u Sidneju, kao i u samom gradu.^[4] Prepoznatljivi predeli nisu uključeni kako bi se stekao utisak generički stvorenog američkog grada.^[5]

Dizajn

U filmu je kôd koji reprezentuje sâm Matriks predstavljen kao padajući niz zelenih slovnih karaktera na monitoru računara.^[6] Ovaj kôd uključuje slovne karaktere katakane obrnute kao u ogledalu i latinična slova i brojeve.^[6] Uopšteno gledano, izgled filma uključuje prepoznatljivu zelenu boju u scenama koje se odvijaju u Matriksu, dok u scenama iz stvarnog sveta preovlađuje plava boja.^[6] U prilog tome ide i to da su planovi grada uključeni u enterijer u Matriksu, kako bi se nagovestila hladna, logična, veštačka priroda tog okruženja.^[7]

Digitalna kiša veoma podseća na slični računarski kôd u filmu Ghost in the Shell,^[6] priznati uticaj na serijal Matriks (vidi dole). Zelena boja je možda uzeta kako bi podsećala na zelenu boju starih monohromnih računarskih monitora.^[8]

Vizuelni efekti

Film je poznat po razvoju i popularizaciji upotrebe vizuelnog efekta poznatog kao bullet time, koji omogućava gledaocu da gleda usporeni snimak neke scene dok izgleda kao da kamera kruži oko scene normalnom brzinom.^[9]

Prvobitno je predloženo da se ovo izvede tako što bi filmska kamera sa velikim brojem frejmova u sekundi bila imala fiksiranu putanju po kojoj bi velikom brzinom kružila oko scene koja se snima. Međutim, ovo je odbačeno kao neizvodljivo, jer bi kamera tokom snimanja neizbežno bila uništena. Umesto toga korišćeni metod bio je tehnički unapređena verzija stare tehnike u umetničkoj fotografiji poznat kao fotografija parčića vremena (time-slice photography), gde je veliki broj foto aparata smešten oko objekta i slika istovremeno.^[9] Kada se ovaj set snimaka posmatra kao film, gledalac vidi ono što je u stvari efekat dvodimenzionalnog „parčeta” trodimenzionalnog trenutka. Gledanje takvih parčića vremena u filmu sličan je utisku koji se u stvarnom životu dobija kada se recimo ide oko statue da bi se videlo kako izgleda iz različitih uglova.

Neke scene u filmu karakteriše efekat parčića vremena sa potpuno zamrznutim likovima i objektima. Interpolarne tehnike poboljšale su fluidnost prividnog kretanja kamere.^[10] Efekat su kasnije još više razvili Vačauskijevi i supervizor za vizuelne efekte, Džon Gejta, kako bi stvorili bullet time, koji objedinjuje privremeno kretanje, tako da umesto da bude potpuno zamrznuta scena se odvija sa sporim promenljivim pokretima.^[11] Inženjeri kompanije Manex Visual Effects bili su pioniri na polju planiranja metoda za kretanje izvan fiksiranog pogleda ka kompleksnoj putanji kamere koja stvara utisak fleksibilnog kretanja sa bilo koje tačke na drugu. Došlo je i do poboljšane fluidnosti upotrebom nelinearne interpolacije, digitalne montaže i pojavom računarski generisanog virtuelnog okruženja.^[11]^[12]^[13]

Cilj bullet time scena u filmu bio je da kreativno ilustruje tzv. um iznad materije događaje uhvaćene virtuelnom kamerom. Međutim, prvobitni tehnički pristup bio je fizički vezan za unapred definisanu perspektivu a dobijeni efekat samo je nagovestio mogućnosti prave virtuelne kamere.^[9]

Evolucija slika zasnovanih na pristupu računarski generisanim pozadinama u bullet time scenama otvorila je put za dalje inovacije koje se pojavljuju u nastavcima The Matrix Reloaded i The Matrix Revolutions. Virtualna kinematografija (računarski generisani likovi, lokacije i događaji) visoke definicije zamenila je upotrebu statične kamere otkrićem virtuelne kamere.^[9]

Ovaj film poremetio je bombastični izlazak filma Ratovi zvezda Epizoda I: Fantomska pretnja osvojivši četiri Oskara za vizuelne efekte.^[14]^[15]

Muzika

Muziku za film komponovao je Don Dejvis.^[16]^[17] On je primetio da se ogledala često pojavljuju u filmu: odraz u Morfijusovim naočarima; agenti koji hapse Nea vide se u retrovizoru Trinitinog motocikla; Neo posmatra kako se slomljeno ogledalo obavija oko njega; odraz koji se krivi dok se kašika savija; odraz helikoptera vidljiv je dok se približava oblakoderu.^[18] Film takođe sadrži brojne reference na knjigu Alisa u zemlji čuda,^[19] čiji se nastavak zove Alisa u zemlji ogledala. Dejvis se fokusirao na temu refleksije dok je komponovao muziku za film, naizmenično između sekcija orkestra i pokušavajući da inkorporira kontrapunktne ideje.^[20]

Kao dodatak Dejvisovoj muzici, saundtrek filma sadrži i muziku umetnika kao što su Ramštajn, Rob Dugan, Rejdž agenst mašin, Propelerhedsi, Ministri, Masiv atak, Deftons, Prodidži, Rob Zombi i Merilin Menson.^[21]^[22]^[23]

Uticaji i interpretacije

Matriks sadrži mnoge reference, kako na savremene filmove i literaturu, tako i na istorijske mitove i filozofiju, uključujući mesijanstvo, budizam, gnosticizam, hrišćanstvo, egzistencijalizam, nihilizam, vedantu, advaitu hinduizam, jogu vašišta hinduizam i sikizam.^[24] Zaplet filma podseća na Platonov alegorijski Mit o pećini,^[25] Dekartovog zlog genija, Kantovo razmatranje fenomena nasuprot noumenu i eksperiment sa mozgom u tegli,^[26] kao i Bodrijarovu studiju Simulacra and Simulation.^[27] Postoje i sličnosti sa sajberpank romanom Neuromanser Vilijama Gibsona.^[28]

Ghost in the Shell, film japanskog režisera Mamorua Ošija, imao je snažan uticaj.^[29] Producent Džoel Silver izjavio je da su Braća Vačauski svoje namere za film opisali tako što su mu pustili tu animu i rekli: „Mi hoćemo da ovo uradimo izistinski.”^[30]^[31] Micuhisa Išikava iz anime studija Production I.G., koji je producirao Ghost in the Shell primetio je da visokokvalitetni izgled anime bio snažan izvor inspiracije za Vačauskijeve. Takođe je prokomentarisao da su "...sajberpank filmovi veoma teški za opisivanje u trećem licu. Zamišljam da je Matriks vrsta filma koji je bilo veoma teško u pismenom obliku ponuditi filmskim studijima". Po njegovom mišljenju, nakon što je Ghost in the Shell postao prepoznatljiv u Americi, Vačauskijevi su ga iskoristili kao „promotivno sredstvo”.^[32]

Matriks se može posmatrati i kao priča o Isusu, gde Neo, Triniti i Morfeus predstavljaju Sveto Trojstvo.^[33] Neo predstavlja Isusa (sina), Triniti predstavlja Sveti Duh, a Morfeus predstavlja Oca. Neo takođe poseduje natprirodne moći i umire, nakon čega se ponovo vraća u život. U prilog ovoj ideji ide i činjenica da ime Anderson znači sin čovečji. Ime Neo predstavlja anagram od One (jedini, izabrani), značajno zbog puta do samospoznaje.

„

Matriks je bespogovorno vrhunski „sajberpank” artefakt.

”

— Vilijam Gibson, 28. 1. 2003.^[34]

Kritičari su komentarisali sličnosti sa filmovima s kraja 1990-ih kao što su Čudni dani, Grad tame i Trumanov šou.^[35]^[36]^[37] Takođe su vršena i poređenja sa strip serijalom Granta Morisona The Invisibles; Morison veruje da su Braća Vačauski plagirali njegov rad da bi napravili film.^[38] Takođe je primećena i sličnost između koncepta filma sa napravom iz dugo prikazivane serije Doctor Who. Kao i u filmu, Matriks u ovoj seriji (predstavljen u serijalu The Deadly Assassin iz 1976) ogromni je računarski sistem koji se koristi tako što se sprava prikopča na glavu, dopuštajući korisnicima da vide prikaz stvarnog sveta u kome mogu da menjaju njegove zakone fizike; ali ukoliko se desi da tamo poginu, umiru i u stvarnom svetu.^[39] Postoji i sličan Matriks koji koriste Putnici u Kornelovom spin-off romanu Love and War, gde se šupljina na vrhu kičme koristi za prikopčavanje na Matriks.

Uticaj na filmsko stvaralaštvo

Matriks je izvršio snažan uticaj na pravljenje akcionih filmova u Holivudu. Podigao je nivo filmskih scena borbe unajmivši koreografe za borilačke veštine, kao što je Juen Vu-ping sa hongkonške scene akcionih filmova, poznate po proizvodnji filmova sa borilačkim veštinama.^[40] Uspeh filma Matriks doveo je do velike potražnje za takvim koreografima među filmskim stvaraocima koji su želeli sofisticirane scene borbe: Na primer, Vu-pingov brat, Juen Čung-Jan bio je koreograf na filmu Dardevil (2003).^[41]^[40]^[25]^[29]

Po uzoru na Matriks, filmovi su obilno počeli da koriste usporeni snimak, rotirajuću kameru, a često i slavni bullet time efekat sa likom koji je zamrznut ili se sporo kreće dok kamera kruži oko njega.^[42] Ovaj efekat je takođe i mnogo puta parodiran u komedijama kao što su Mrak film^[43] i Šrek^[44] i TV serijama Simpsonovi i Porodični čovek.^[45] Takođe je korišćen za mehaniku igre Max Payne — npr. usporeno, približeno i karakteristično istaknuto kretanje metka.^[46]

Izlazak

Matriks je premijerno prikazan u Sjedinjenim Državama 31. marta 1999. godine.^[35]^[47]

Prodaja i zarada

Zaradio je 171 milion $ u SAD, a 460 miliona $ širom sveta,^[1] a kasnije je postao prvi film koji je u Sjedinjenim Državama prodat u više od tri miliona primeraka na DVD-u.^[48]

Reakcije i kritika

Kombinacija akcije prepune specijalnih efekata sa filozofskim dijalozima smatrana je svežom i uzbudljivom.^[49] Filip Strik prokomentarisao je u časopisu Sight & Sound da „ukoliko Braća Vačauski ne poseduju nikakvu originalnost u poruci, oni su zapanjujući inovatori metoda”, hvaleći filmske detalje i njegovo „obilje prizora od kojih zastaje dah”.^[50] Rodžer Ibert pohvalio je izgled i postavku filma, ali mu se nije dopala fokusiranost na akciju u završnici.^[35] Slično njemu, časopis Time Out pohvalio je "zabavljujuće genijalne" prelaze između različitih stvarnosti, "zanimljivo čudnu" glumu Huga Vivinga i kinematografiju i proizvodni dizajn filma, ali je zaključio kako se "obećavajući koncept lagano troši kako se film sve više pretvara u rutinsku akciju… samo još jedno parče preduge, vešto koncipirane obmane".^[51] Ostali kritičari kritikovali su relativni manjak humora i samopovlađivanje filma.^[52]^[53]

Godine 2001. Matriks je zauzeo 66. mesto na listi Američkog filmskog instituta pod nazivom 100 godina... 100 uzbuđenja. Časopis Entertainment Weekly nazvao je Matriks najboljim naučnofantastičnim ostvarenjem u poslednjih 25 godina.^[54]

Nekoliko stvaralaca iz oblasti naučne fantastike komentarisalo je film. Pisac Vilijam Gibson (William Gibson), ključna figura u žanru sajberpanka, nazvao je film nevinim uživanjem koje nije osetio dugo vremena, dodavši da je Neo njegov omiljeni naučnofantastični heroj svih vremena, apsolutno.^[55] Džos Vedon nazvao je film „moj broj jedan” i pohvalio njegovu priču, strukturu i dubinu, zaključivši da „funkcioniše na kome god nivou želite da ga postavite”.^[56] Filmski stvaratelj Daren Aronofski prokomentarisao je: „Izašao sam iz Matriksa [...] i razmišljao, ’Kakav naučnofantastični film sada ljudi mogu da naprave?’ Braća Vačauski su praktično uzeli sve najbolje SF ideje XX veka i od njih napravili ukusni pop kulturalni sendvič koji su svi na planeti proždrali.”^[57]

Nagrade i nominacije

Matriks je osvojio četiri Oskara — za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk.^[58]^[59] Godine 1999. osvojio je Nagradu Saturn za najbolji naučnofantastični film i najbolju režiju.^[60] Matriks je takođe dobio i nagradu BAFTA za najbolji zvuk i za najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata, a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.^[61]

Premijerna prikazivanja

Reference

^ ^а ^б „The Matrix”. Box Office Mojo. IMDb. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ ^а ^б The Matrix (1999) — Trivia. IMDb.
^ Knight, Alan. Capturing the Digital Natives. ejournalism.au.com. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ Petek, Polona (2002/2003). „Film Reviews”. Scope.nottingham.ac.uk. Arhivirano iz originala 23. 6. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ www.ejournalism.au.com
^ ^а ^б ^в ^г Powerhouse Museum. „'The Matrix' film poster”. Powerhouse Museum, Australia. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ Kostimograf Kim Baret, dizajner produkcije (scenograf) Oven Paterson i direktor fotografije Bil Poup u intervjuu za The Matrix Revisited (Poglavlje 7).
^ Clover, Joshua (2004). The Matrix. London: BFI Publishing. str. 8—9. ISBN 1844570452. »In the denouement [of The Thirteenth Floor], Douglas Hall simply crests a hill to discover that what he had thought was the real world has, beyond this point, yet to be constructed. In lieu of landscape, only crude phosphor-green polygons, the basic units of video graphics rendering, in the primal monochrome of an old CRT. The raw material of the simulation is even more basic in The Matrix – machine language itself, in the same familiar green...«
^ ^а ^б ^в ^г Green, Dave (5. 6. 1999). „Better than SFX”. Guardian.co.uk. London: Guardian Media Group. Pristupljeno 18. 12. 2009.
^ Buckley, Robert. „Film Essay on The "Bullet Time" Scene In "The Matrix"”. Graduate School of Computer and Information Sciences, Nova Southeastern University. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 12. 2012. g. Pristupljeno 27. 12. 2012.
^ ^а ^б Silberman, Steve. „Matrix2”. Wired. Condé Nast Publications. Pristupljeno 25. 12. 2012.
^ Comment about the use of FreeBSD (5:50). YouTube. 23. 1. 2008. Pristupljeno 9. 11. 2012.
^ „FreeBSD Used to Generate Spectacular Special Effects”. 22. 4. 1999. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ „The 72nd Academy Awards (2000) Nominees and Winners”. oscars.org. Arhivirano iz originala 6. 8. 2011. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ „The Wachowski Brothers biography”. Tribute. Tribute Entertainment Media Group. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ The Matrix [Score] na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
^ The Matrix: Original Motion Picture Score (master) na sajtu Discogs (jezik: engleski)
^ Oreck, Josh (Director); Wachowski, Larry; Matthies, Eric (Producers) (20. 11. 2001). „The Score”. The Matrix Revisited (DVD). United States: Warner Bros. Pictures. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ O'Hehir, Andrew (2. 4. 1999). „Short attention spawn”. Salon. Arhivirano iz originala 23. 5. 2009. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ Don Dejvis, u intervjuu za The Matrix Revisited (Poglavlje 28). Transkript njegovog komentara može se naći i na mreži: geocities.com
^ Coleman, Christopher. „Essence of Cool”. Tracksounds.com. Arhivirano iz originala 28. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ The Matrix [Music From and Inspired by the Motion Picture] na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
^ The Matrix: Music from the Motion Picture (master) na sajtu Discogs (jezik: engleski)
^ Stucky, Mark (oktobar 2005). „He is the One: The Matrix Trilogy's Postmodern Movie Messiah”. The Journal of Religion and Film. 9 (2). Arhivirano iz originala 2. 6. 2010. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ ^а ^б Godoski, Andrew. „Under The Influence: The Matrix”. Screened.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ Miller, Laura (5. 12. 2002). „"The Matrix and Philosophy" by William Irwin, ed.”. Salon. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ Rothstein, Edward (24. 5. 2003). „Philosophers Draw on a Film Drawing on Philosophers”. The New York Times. The New York Times Company. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ The Matrix: Fair Cop. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ ^а ^б „Matrix Virtual Theatre”. Warnervideo.com. Warner Bros. Pictures. 6. 11. 1999. Interview with the Wachowski Brothers. Arhivirano iz originala 14. 6. 2011. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. »We liked Ghost in the Shell and the Ninja Scroll and Akira in anime. One thing that they do that we tried to bring to our film was a juxtaposition of time and space in action beats.«
^ Joel Silver, interviewed in Scrolls to Screen: A Brief History of Anime featurette on The Animatrix DVD.
^ Joel Silver, interviewed in Making 'The Matrix' featurette on The Matrix DVD.
^ Mitsuhisa Ishikawa, interviewed in The South Bank Show, episode broadcast 2/19/2006
^ Babenko, Yelyzaveta (2011). Analysis of the film "The Matrix". Munich: GRIN Verlag. стр. 6. ISBN 3640912853.
^ „THE MATRIX: FAIR COP”. The William Gibson Blog.
^ ^а ^б ^в Ebert, Roger (31. 3. 1999). „The Matrix”. Chicago Sun-Times. Sun-Times Media Group. Pristupljeno 9. 11. 2017. »"The Matrix" recycles the premises of "Dark City" and "Strange Days,"...«
^ „The Matrix (1999) – Channel 4 Film review”. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „Cinephobia reviews: The Matrix”. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison”. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ Condon, Paul (2003). The Matrix Unlocked. Contender. str. 141—143. ISBN 978-1-84357-093-6.
^ ^а ^б Jensen, Jeff (21. 7. 2000). „Generating X”. Entertainment Weekly. Time Warner. Pristupljeno 9. 11. 2017. »There was also debate over the style of the film's fight sequences, thanks to the new standard set by The Matrix, which hit while X-Men was in pre-production. Hence, the movie features some high-flying Matrix-y martial-arts choreography by Corey Yuen (Romeo Must Die).«
^ Reid, Craig. „From Angels to Devils”. Kung Fu Magazine. TC Media, Inc. Arhivirano iz originala 27. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ Lane, Anthony (20. 1. 2003). „The Current Cinema: Trouble in the Streets”. The New Yorker. Pristupljeno 9. 11. 2017. »What I think of as the "Matrix" shot, a lone figure frozen while the camera circles around him, has travelled quickly from novelty to cliché, but Meirelles just about keeps it alive by using it to track the passage of time.«
^ Dinning, Mark. „Scary Movie”. Empire Online. Bauer Consumer Media. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ Dowling, Stephen (21. 5. 2003). „Under The Matrix influence”. BBC.co.uk. BBC. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ Thill, Scott. „March 31, 1999: The Matrix Hooks Us”. Wired. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ „The Game World: Bullet Time”. Max Payne: Official Police Dossier (game manual). PC CD ROM version. 2001. str. 19. »When pressed into a tight spot, Max can activate Bullet Time, which will slow the action around him, while allowing him to aim his weapons in real-time. This ... even allows Max to dodge oncoming bullets.«
^ „Warner Home Video sends over details on a 10th Anniversary Blu-ray release”. Dvdactive.com. Pristupljeno 9. 11. 2017.
^ -{„Press release — August 1, 2000 — The Matrix DVD: The first to sell 3 million”. whatisthematrix.warnerbros.com. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „Positive review of The Matrix”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2014. g. Pristupljeno 3. 2. 2007.
^ „Sight & Sound review of The Matrix”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2013. g. Pristupljeno 3. 2. 2007.
^ „-Time Out Film Review — The Matrix”. Time Out Film Guide 13. Time Out. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „Critical review of The Matrix”. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ O'Hehir, Andrew (3. 4. 1999). „Negative review of The Matrix: Short attention spawn”. salon.com. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ Jensen, Jeff. „The Sci-Fi 25”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 6. 2007. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ The Art of the Matrix. str. 451.
^ „The 201 Greatest Movies of all Time”. Empire (201). mart 2006. str. 98.
^ Silberman, Steve (1. novembar 2006). Aronofsky, Darren, ur. „The Outsider”. Wired. str. 224. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „Academy Awards® Database — Search page”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Arhivirano iz originala 23. 8. 2006. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „The Wachowski Brothers”. Tribute. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „Saturn Awards”. SaturnAwards.org. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.
^ „BAFTA Film Winners 1990 – 1999” (PDF). BAFTA.org. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.

Spoljašnje veze

Zvanični veb-sajt
Matriks na sajtu PORT.rs (jezik: srpski)
Matriks na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Matriks na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
Matriks na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
Matriks na sajtu Metacritic (jezik: engleski)
Matriks na sajtu IMFDb (jezik: engleski)
Matriks na sajtu AllMovie (jezik: engleski)

[boxoffice-1] а ^б „The Matrix”. Box Office Mojo. IMDb. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[autogenerated1-2] а ^б The Matrix (1999) — Trivia. IMDb.

[3] Knight, Alan. Capturing the Digital Natives. ejournalism.au.com. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[4] Petek, Polona (2002/2003). „Film Reviews”. Scope.nottingham.ac.uk. Arhivirano iz originala 23. 6. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[5] www.ejournalism.au.com

[Museum-6] а ^б ^в ^г Powerhouse Museum. „'The Matrix' film poster”. Powerhouse Museum, Australia. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[proddesign-7] Kostimograf Kim Baret, dizajner produkcije (scenograf) Oven Paterson i direktor fotografije Bil Poup u intervjuu za The Matrix Revisited (Poglavlje 7).

[8] Clover, Joshua (2004). The Matrix. London: BFI Publishing. str. 8—9. ISBN 1844570452. »In the denouement [of The Thirteenth Floor], Douglas Hall simply crests a hill to discover that what he had thought was the real world has, beyond this point, yet to be constructed. In lieu of landscape, only crude phosphor-green polygons, the basic units of video graphics rendering, in the primal monochrome of an old CRT. The raw material of the simulation is even more basic in The Matrix – machine language itself, in the same familiar green...«

[guardian-sfx-9] а ^б ^в ^г Green, Dave (5. 6. 1999). „Better than SFX”. Guardian.co.uk. London: Guardian Media Group. Pristupljeno 18. 12. 2009.

[10] Buckley, Robert. „Film Essay on The "Bullet Time" Scene In "The Matrix"”. Graduate School of Computer and Information Sciences, Nova Southeastern University. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 12. 2012. g. Pristupljeno 27. 12. 2012.

[Wired_VFX-11] а ^б Silberman, Steve. „Matrix2”. Wired. Condé Nast Publications. Pristupljeno 25. 12. 2012.

[12] Comment about the use of FreeBSD (5:50). YouTube. 23. 1. 2008. Pristupljeno 9. 11. 2012.

[13] „FreeBSD Used to Generate Spectacular Special Effects”. 22. 4. 1999. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[Oscars2000-14] „The 72nd Academy Awards (2000) Nominees and Winners”. oscars.org. Arhivirano iz originala 6. 8. 2011. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[oscars2-15] „The Wachowski Brothers biography”. Tribute. Tribute Entertainment Media Group. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[16] The Matrix [Score] na sajtu AllMusic (jezik: engleski)

[17] The Matrix: Original Motion Picture Score (master) na sajtu Discogs (jezik: engleski)

[The_Score-18] Oreck, Josh (Director); Wachowski, Larry; Matthies, Eric (Producers) (20. 11. 2001). „The Score”. The Matrix Revisited (DVD). United States: Warner Bros. Pictures. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[Salon_review-19] O'Hehir, Andrew (2. 4. 1999). „Short attention spawn”. Salon. Arhivirano iz originala 23. 5. 2009. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[mirrors-20] Don Dejvis, u intervjuu za The Matrix Revisited (Poglavlje 28). Transkript njegovog komentara može se naći i na mreži: geocities.com

[21] Coleman, Christopher. „Essence of Cool”. Tracksounds.com. Arhivirano iz originala 28. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[22] The Matrix [Music From and Inspired by the Motion Picture] na sajtu AllMusic (jezik: engleski)

[23] The Matrix: Music from the Motion Picture (master) na sajtu Discogs (jezik: engleski)

[24] Stucky, Mark (oktobar 2005). „He is the One: The Matrix Trilogy's Postmodern Movie Messiah”. The Journal of Religion and Film. 9 (2). Arhivirano iz originala 2. 6. 2010. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[Influence_Screened-25] а ^б Godoski, Andrew. „Under The Influence: The Matrix”. Screened.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[Salon_philosophy-26] Miller, Laura (5. 12. 2002). „"The Matrix and Philosophy" by William Irwin, ed.”. Salon. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[Simulacra-27] Rothstein, Edward (24. 5. 2003). „Philosophers Draw on a Film Drawing on Philosophers”. The New York Times. The New York Times Company. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[williamgibson-28] The Matrix: Fair Cop. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[Wachowski_transcript-29] а ^б „Matrix Virtual Theatre”. Warnervideo.com. Warner Bros. Pictures. 6. 11. 1999. Interview with the Wachowski Brothers. Arhivirano iz originala 14. 6. 2011. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. »We liked Ghost in the Shell and the Ninja Scroll and Akira in anime. One thing that they do that we tried to bring to our film was a juxtaposition of time and space in action beats.«

[silver-anime-1-30] Joel Silver, interviewed in Scrolls to Screen: A Brief History of Anime featurette on The Animatrix DVD.

[silver-anime-2-31] Joel Silver, interviewed in Making 'The Matrix' featurette on The Matrix DVD.

[south_bank_show-32] Mitsuhisa Ishikawa, interviewed in The South Bank Show, episode broadcast 2/19/2006

[33] Babenko, Yelyzaveta (2011). Analysis of the film "The Matrix". Munich: GRIN Verlag. стр. 6. ISBN 3640912853.

[34] „THE MATRIX: FAIR COP”. The William Gibson Blog.

[rogerebert-35] а ^б ^в Ebert, Roger (31. 3. 1999). „The Matrix”. Chicago Sun-Times. Sun-Times Media Group. Pristupljeno 9. 11. 2017. »"The Matrix" recycles the premises of "Dark City" and "Strange Days,"...«

[channel4review-36] „The Matrix (1999) – Channel 4 Film review”. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[cinephobia_review-37] „Cinephobia reviews: The Matrix”. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[grantmorrison-38] „Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison”. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[39] Condon, Paul (2003). The Matrix Unlocked. Contender. str. 141—143. ISBN 978-1-84357-093-6.

[xmen-40] а ^б Jensen, Jeff (21. 7. 2000). „Generating X”. Entertainment Weekly. Time Warner. Pristupljeno 9. 11. 2017. »There was also debate over the style of the film's fight sequences, thanks to the new standard set by The Matrix, which hit while X-Men was in pre-production. Hence, the movie features some high-flying Matrix-y martial-arts choreography by Corey Yuen (Romeo Must Die).«

[41] Reid, Craig. „From Angels to Devils”. Kung Fu Magazine. TC Media, Inc. Arhivirano iz originala 27. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[Lane_City_of_God-42] Lane, Anthony (20. 1. 2003). „The Current Cinema: Trouble in the Streets”. The New Yorker. Pristupljeno 9. 11. 2017. »What I think of as the "Matrix" shot, a lone figure frozen while the camera circles around him, has travelled quickly from novelty to cliché, but Meirelles just about keeps it alive by using it to track the passage of time.«

[43] Dinning, Mark. „Scary Movie”. Empire Online. Bauer Consumer Media. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[Influence_BBC-44] Dowling, Stephen (21. 5. 2003). „Under The Matrix influence”. BBC.co.uk. BBC. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[45] Thill, Scott. „March 31, 1999: The Matrix Hooks Us”. Wired. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[46] „The Game World: Bullet Time”. Max Payne: Official Police Dossier (game manual). PC CD ROM version. 2001. str. 19. »When pressed into a tight spot, Max can activate Bullet Time, which will slow the action around him, while allowing him to aim his weapons in real-time. This ... even allows Max to dodge oncoming bullets.«

[47] „Warner Home Video sends over details on a 10th Anniversary Blu-ray release”. Dvdactive.com. Pristupljeno 9. 11. 2017.

[dvdsales-48] -{„Press release — August 1, 2000 — The Matrix DVD: The first to sell 3 million”. whatisthematrix.warnerbros.com. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[positivereview-49] „Positive review of The Matrix”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2014. g. Pristupljeno 3. 2. 2007.

[sightandsound-50] „Sight & Sound review of The Matrix”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2013. g. Pristupljeno 3. 2. 2007.

[timeout-51] „-Time Out Film Review — The Matrix”. Time Out Film Guide 13. Time Out. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[criticised-52] „Critical review of The Matrix”. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[selfindulgent-53] O'Hehir, Andrew (3. 4. 1999). „Negative review of The Matrix: Short attention spawn”. salon.com. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[54] Jensen, Jeff. „The Sci-Fi 25”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 6. 2007. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[55] The Art of the Matrix. str. 451.

[56] „The 201 Greatest Movies of all Time”. Empire (201). mart 2006. str. 98.

[Aronofsky:-57] Silberman, Steve (1. novembar 2006). Aronofsky, Darren, ur. „The Outsider”. Wired. str. 224. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[oscars-58] „Academy Awards® Database — Search page”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Arhivirano iz originala 23. 8. 2006. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[59] „The Wachowski Brothers”. Tribute. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[Saturn_Award-60] „Saturn Awards”. SaturnAwards.org. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[baftas-61] „BAFTA Film Winners 1990 – 1999” (PDF). BAFTA.org. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 28. 4. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{formatiranje naslova|ćiriličko_ime=da}}{{druge upotrebe-lat|Matrica}}{{Кандидат за скидање - добар}}{{film latinica
+{{formatiranje naslova|ćiriličko_ime=da}}{{druge upotrebe-lat|Matrica}}{{Кандидат за скидање - добар}}{{Infokutija Film-lat
  |naziv=Matriks
  |Slika=Matrix.jpg
  |onaziv=-{The Matrix}-
  |godina=1999
- |zemlja={{zastava|SAD}}<br> {{zastava|Australija}}
+ |zemlja={{zastava-lat|SAD}}<br> {{zastava-lat|Australija}}
- |jezik=[[Engleski jezik|Engleski]]
+ |jezik=[[Engleski jezik|engleski]]
- |žanr=[[naučna fantastika]], [[akcija]]
+ |žanr=[[naučna fantastika]], [[akcija (žanr)|akcija]]
- |režija=[[Lana i Endru Vačauski|Sestre Vačauski]]
+ |režija=[[Sestre Vačauski]]
+ |scenario=[[Sestre Vačauski]]
+ |muzika=[[Don Dejvis]]
- |scenario=[[Lana i Endru Vačauski|Sestre Vačauski]]
+ |uloge=[[Kijanu Rivs]]<br>[[Lorens Fišbern]]<br>[[Kari-En Mos]]<br>[[Hjugo Viving]]<br>[[Džo Pantolijano]]<br>[[Glorija Foster]]
- |muzika= [[Don Dejvis]]
+ |producent=[[Džoel Silver]]
- |uloge=[[Kijanu Rivs]]<br>[[Lorens Fišbern]]<br>[[Keri-En Mos]]<br>[[Hugo Viving]]<br>[[Džo Pantolijano]]<br>[[Glorija Foster]]
+ |kompanija=[[Vorner bros|-{Warner Bros.}-]]
- |producent= [[Džoel Silver]]
- |kompanija=-{[[Warner Bros.]]}-
  |trajanje=136 min
  |kamera=Bil Poup
@@ Ред 18: / Ред 18: @@
  |kinematografija=[[Dejvid Džonson]]
  |nagrade=
- |budžet= 63.000.000 $
+ |budžet=63.000.000 $
- |zarada= 463.517.383 $<ref name="boxoffice">{{cite web-lat | title =The Matrix | work =Box Office Mojo | publisher =IMDb | url =http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=matrix.htm | accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref>
+ |zarada=463.517.383 $<ref name="boxoffice">{{cite web-lat | title =The Matrix | work =Box Office Mojo | publisher =IMDb | url =http://www.boxofficemojo.com/movies/?id=matrix.htm | accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref>
  |prethodni=
  |sledeći=-{''[[The Matrix Reloaded]]''}-
- |imdb=0120804
+ |imdb=0120804}}
+'''''Matriks''''' ({{jez-en|The Matrix|el}}) [[Naučnofantastični film|naučnofantastični]] je [[akcija (žanr)|akcioni]] [[film]] iz 1999. scenariste i reditelja [[Sestre Vačauski|Lane i Lili Vačauski]]. Glavne uloge igraju [[Kijanu Rivs]], [[Lorens Fišbern]], [[Kari-En Mos]], [[Džo Pantolijano]] i [[Hjugo Viving]]. Film predstavlja [[distopija|distopijsku]] budućnost gde realnost kako je doživljava većina ljudi jeste [[simulirana realnost|simulirana stvarnost]], koja se zove „Matriks”; stvaraju je osećajne mašine da bi sebi potčinile ljudsku populaciju, čiju toplinu tela i električnu aktivnost koriste kao izvor energije. Računarski programer Neo saznaje da je ovo istina i počinje pobunu protiv mašina, koja uključuje druge ljude koji su oslobođeni iz „sveta sna”.
-|slika=|tvorac=|dizajn zvuka=|grafička obrada=|dizajner produkcije=|izdavačka kuća=|veb-sajt=|IMDb=}}
-'''''Matriks''''' ({{jez-en|The Matrix|el}}) [[Naučnofantastični film|naučnofantastični]] je [[akcioni film|akcioni]] [[film]] scenariste i reditelja [[Sestre Vačauski|Lane i Lili Vačauski]] u kome glume [[Kijanu Rivs]], [[Lorens Fišbern]], [[Keri-En Mos]], [[Džo Pantolijano]] i [[Hugo Viving]]. Premijerno je prikazan u [[Сједињене Америчке Државе|SAD]] [[31. mart]]a [[1999]]. i prvi je u nizu serije igranih i animiranih filmova, [[strip]]ova i [[Video-igra|video-igara]] ''Matriks''. Slogan filma je ''Poveruj u neverovatno''.
+''Matriks'' je poznat po vizelnom efektu poznatom kao ''-{[[bullet time]]}-''. Film je primer [[sajberpank]] podžanra. Sadrži mnoge reference na filozofske i religijske ideje, a značajno se odnosi na radove kao što je Platonov [[Mit o pećini]], [[Žan Bodrijar|Bodrijarov]] ''-{[[Simulacra and Simulation]]}-'' i [[Luis Kerol|Kerolova]] ''[[Alisa u zemlji čuda]]''. Na pristup Vačauskijevih akcionim scenama uticalo je njihovo divljenje [[anime|japanskoj animaciji]] i filmovima sa [[borilačke vještine|borilačkim veštinama]], kao i korišćenje koreografije borbe na filmu i vajer fu tehnika iz hongkonške filmske industrije (što je kasnije uticalo na samu holivudsku akcionu produkciju).
-Film je zaradio 171 milion dolara u SAD, a 460 miliona dolara širom sveta, a kasnije je postao prvi film koji je u Sjedinjenim Državama prodat u više od tri miliona primeraka na DVD-u.
+Film je premijerno prikazan u SAD, 31. marta 1999. godine. Širom sveta je zaradio preko 460{{nbsp}}miliona dolara. Kritičari su ga pozitivno ocenili i osvojio je četiri [[Oskar]]a te druga priznanja među kojima je i [[BAFTA]] i [[Nagrada Saturn]]. Pohvale su se odnosile najviše na inovativne vizuelne efekte, kinematografiju i vrednost u svetu zabave. Kritikovan je negativno za to što je radnja izvedena iz ranijih naučnofantastičnih radova, a pozitivno za intrigantnost. Akcija je takođe polarizovala kritičare; neki su je opisivali kao impresivnu, a drugi mislili da banalno ometa praćenje radnje. Od tada se pojavio na više lista najboljih naučnofantastičnih filmova, a 2012. je upisan u [[Nacionalni filmski registar]] da bi bio očuvan. Uspeh filma je razlog za dva nastavka, a oba su iscenirali i režirali Vačauskijeve: ''-{[[The Matrix Reloaded]]}-'' i ''-{[[The Matrix Revolutions]]}-''. Franšiza je naknadno proširena produkcijom stripova, video-igara i animiranih kratkih filmova — u šta su Vaučauskijevi bili uveliko uključeni, a čak je bila i nadahnućeza knjige i teorije o idejama u religiji i filozofiji.
 == Radnja ==
 {{Upozorenje-film-lat}}
-Tomas A. Anderson vodi dvostruki život. U jednom je [[programer]] ugledne kompanije za proizvodnju [[softver]]a — ''-{Metacortex}-''. U drugom je [[Neo]], [[haker]] koji noći provodi za računarom pokušavajući da stupi u kontakt sa [[Morfej|Morfijusom]], najpoznatijim svetskim hakerom koji je u bekstvu. Uz to pati od [[nesanica|nesanice]] i pokušava da dokuči nešto ali ni sam ne zna šta, jer konstantno ima osećaj da sa svetom nešto nije u redu. Jednog dana na monitoru njegovog računara pojavljuje se tekst: ''Šta je to Matriks?'' Prateći instrukcije koje zatim dobija odlazi do noćnog kluba gde sreće [[Triniti]], poznatu hakerku koja mu kaže da može da ga poveže sa Morfijusom, ali je Neo skeptičan. Sutradan na poslu biva uhapšen. [[Agent]]i koji su ga uhapsili traže od njega da sarađuje kako bi pomoću njega došli do Morfijusa, ali ih Neo prezrivo odbija. Tada dolazi do natprirodnog događaja gde se Neu usne tope i sjedinjuju, a agenti mu u stomak ubacuju [[mehanika|mehaničku]] napravu u obliku minijaturnog [[pauk]]a. Nakon toga, Neo se budi misleći da je sve to bio samo [[spavanje|san]].
+Tomas A. Anderson vodi dvostruki život. U jednom je [[programer]] ugledne kompanije za proizvodnju [[softver]]a — ''-{Metacortex}-''. U drugom je [[Neo]], [[haker]] koji noći provodi za računarom pokušavajući da stupi u kontakt sa [[Morfej|Morfijusom]], najpoznatijim svetskim hakerom koji je u bekstvu. Uz to pati od [[nesanica|nesanice]] i pokušava da dokuči nešto ali ni sam ne zna šta, jer konstantno ima osećaj da sa svetom nešto nije u redu. Jednog dana na monitoru njegovog računara pojavljuje se tekst: ''Šta je to Matriks?'' Prateći instrukcije koje zatim dobija odlazi do noćnog kluba gde sreće Triniti, poznatu hakerku koja mu kaže da može da ga poveže sa Morfijusom, ali je Neo skeptičan. Sutradan na poslu biva uhapšen. Agenti koji su ga uhapsili traže od njega da sarađuje kako bi pomoću njega došli do Morfijusa, ali ih Neo prezrivo odbija. Tada dolazi do natprirodnog događaja gde se Neu usne tope i sjedinjuju, a agenti mu u stomak ubacuju [[mehanika|mehaničku]] napravu u obliku minijaturnog [[pauci|pauka]]. Nakon toga, Neo se budi misleći da je sve to bio samo [[spavanje|san]].
-Ipak, Triniti ponovo stupa u kontakt s njim. Nakon što pomoću određene naprave iz Neovog stomaka izvuče minijaturnog [[robot]]a koji je u stvari naprava za praćenje, Neo shvata da se događa nešto neobjašnjivo i prihvata da se vidi sa Morfijusom. Morfijus mu objašnjava da je ''Matriks'' svuda oko njih i vlada celim [[svet]]om, ali da on ne može da mu objasni šta je to zapravo već da to mora sam da otkrije. Zatim mu nudi dve pilule: [[plava|plavu]] — nakon koje pada u san nakon čega može da nastavi da veruje u šta god hoće ili [[crvena|crvenu]] — koja će mu otvoriti vrata u novi svet i nakon koje će dobiti odgovore na sva pitanja za kojima traga celog [[život]]a. Neo uzima crvenu pilulu. Posle par minuta počinje da se grči i umalo dobija [[srčani udar]], nakon čega privremeno gubi [[svest]].
+Ipak, Triniti ponovo stupa u kontakt s njim. Nakon što pomoću određene naprave iz Neovog stomaka izvuče minijaturnog [[robot]]a koji je u stvari naprava za praćenje, Neo shvata da se događa nešto neobjašnjivo i prihvata da se vidi sa Morfijusom. Morfijus mu objašnjava da je ''Matriks'' svuda oko njih i vlada celim [[svet]]om, ali da on ne može da mu objasni šta je to zapravo već da to mora sam da otkrije. Zatim mu nudi dve pilule: [[plava boja|plavu]] — nakon koje pada u san nakon čega može da nastavi da veruje u šta god hoće ili [[crvena boja|crvenu]] — koja će mu otvoriti vrata u novi svet i nakon koje će dobiti odgovore na sva pitanja za kojima traga celog [[život]]a. Neo uzima crvenu pilulu. Posle par minuta počinje da se grči i umalo dobija [[srčani udar]], nakon čega privremeno gubi [[svest]].
 [[Датотека:Morpheus vs Neo.jpg|мини|лево|330п|„Prestani da pokušavaš da me udariš, već me udari!” — Morfijus kroz borbu pokušava da Neu objasni koje su njegove prave mogućnosti]]
-Kada otvori [[oči]] prvo što vidi je da se nalazi u kapsuli ispunjenoj tečnošču i da je kablovima prikopčan na neke uređaje. Zatim se pojavljuje ogromni robot koji ga isključuje sa aparata i baca u otpadni kanal. Nakon toga se pojavljuje leteće vozilo iz koga izlazi hvataljka koja ga uvlači u njegovu unutrašnjost. Posle nekoliko dana provedenih u stanju mirovanja Neo je sposoban da stane na [[noge]].
+Kada otvori [[oko|oči]] prvo što vidi je da se nalazi u kapsuli ispunjenoj tečnošču i da je kablovima prikopčan na neke uređaje. Zatim se pojavljuje ogromni robot koji ga isključuje sa aparata i baca u otpadni kanal. Nakon toga se pojavljuje leteće vozilo iz koga izlazi hvataljka koja ga uvlači u njegovu unutrašnjost. Posle nekoliko dana provedenih u stanju mirovanja Neo je sposoban da stane na [[noge]].
 Morfijus mu objašnjava da se nalaze na Nabukodonosoru, brodu čiji je on kapetan. Zatim se obojica priključuju u virtuelnu realnost u kojoj mu Morfijus na slikovit način objašnjava da realan svet u kome je do sada živeo zapravo ne postoji. U ne tako davnoj prošlosti, ljudi su stvorili veštačku inteligenciju. Ne zna se ko je ubrzo nakon toga započeo [[rat]], ali se zna da su ljudi spržili nebo misleći da će tako isključiti mašine čiji je glavni izvor energije bilo [[Sunce]]. Ali, mašine su otkrile da [[energija|energiju]] mogu crpeti i iz ljudskog tela. Sve ljude na planeti prikopčali su na aparate pomoću kojih crpe energiju iz njih, istovremeno držeći njihov [[um]] u virtuelnoj realnosti — računarskom programu po imenu ''Matriks''. Čovečanstvo nije ni svesno šta se dogodilo, jer su ljudi uvereni da je svet oko njih stvaran.
@@ Ред 55: / Ред 56: @@
 | style="background:#000;"|<span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">Morfijus <small>(Morfej)</small><br><small>-{Morpheus}-</small></span></span><span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">
 |-
-| style="background:#e7ebee;"| [[Keri-En Mos]]<br><small>-{Carrie-Anne Moss}-</small>
+| style="background:#e7ebee;"| [[Kari-En Mos]]<br><small>-{Carrie-Anne Moss}-</small>
 | style="background:#000;white-space:nowrap;"|<span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">Triniti <small>(Trojstvo)</small><br><small>-{Trinity}-</small></span></span><span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">
 |-
-| style="background:#e7ebee;"| [[Hugo Viving]]<br><small>-{Hugo Weaving}-</small>
+| style="background:#e7ebee;"| [[Hjugo Viving]]<br><small>-{Hugo Weaving}-</small>
 | style="background:#000;"|<span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">Agent Smit<br><small>-{Agent Smith}-</small></span></span><span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">
 |-
@@ Ред 76: / Ред 77: @@
 | style="background:#000;"|<span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">Orekl <small>(Proročište)</small><br><small>-{Oracle}-</small></span></span><span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">
 |-
-| style="background:#e7ebee;"| [[Pol Godard]]<br><small>-{Paul Goddardd}-</small>
+| style="background:#e7ebee;"| [[Pol Godard (glumac)|Pol Godard]]<br><small>-{Paul Goddardd}-</small>
 | style="background:#000;"|<span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">Agent Braun<br><small>-{Agent Brown}-</small></span></span><span style="color:#1e3; font-family:OCR A Extended, Courier New, Courier, monospace; font-size:10pt;">
 |-
@@ Ред 90: / Ред 91: @@
 [[Датотека:Matrix Agents.jpg|мини|десно|400п|Sleva nadesno: Agenti Braun, Smit i Džouns]]
-Glumci su mislili da će vežbanje borilačkih veština trajati par nedelja. Ispostavilo se da će trajati više od pet meseci (oktobar 1997 — mart 1998), prvenstveno zato što su glumci i braća Vačauski želeli da smanje upotrebu dublera i [[kaskader]]a koliko god je to moguće. Režiseri su želeli da gledaoci vide da glumci zaista izvode akcione scene. Svaki od glumaca imao je svog ličnog [[kung fu]] učitelja.
+Glumci su mislili da će vežbanje borilačkih veština trajati par nedelja. Ispostavilo se da će trajati više od pet meseci (oktobar 1997 — mart 1998), prvenstveno zato što su glumci i Braća Vačauski želeli da smanje upotrebu dublera i [[kaskader]]a koliko god je to moguće. Režiseri su želeli da gledaoci vide da glumci zaista izvode akcione scene. Svaki od glumaca imao je svog ličnog [[kung fu]] učitelja.
 Keri En-Mos povredila je članak tokom snimanja scene upada u federalnu zgradu, ali nikome nije rekla kako je ne bi zamenili,<ref name="autogenerated1">-{[http://www.imdb.com/title/tt0133093/trivia The ''Matrix'' (1999) — Trivia]. IMDb}-.</ref> zbog čega sledećeg dana nije bila ustanju da hoda.
-Prema rečima Dona Dejvisa, [[Džoni Dep]] bio je prvi izbor braće Vačauski za ulogu Nea, ali je -{''Warner Bros.''}- želeo [[Bred Pit|Breda Pita]] ili [[Val Kilmer|Vala Kilmera]]. Nakon što su Kilmer i Pit odbili ulogu, -{''Warner Bros.''}- je bio spreman da razmotri ulogu Depa, ali je istovremeno pokušavao da nametne Kijanua Rivsa, koji je naposletku i dobio ulogu. Uloga Morfijusa je najpre ponuđena [[Šon Koneri|Šonu Koneriju]] ali ju je on odbio objasnivši da ne razume scenario. Za ovu ulogu je u jednom trenutku razmatran i [[Gari Oldman]], kao i [[Samjuel L. Džekson]]. [[Žan Reno]] odbio je ulogu agenta Smita da bi glumio u filmu ''[[Godzila (film)|Godzila]]''.<ref name="autogenerated1"/> Australijski glumci koji se pojavljuju u filmu promenili su akcenat kako bi ispunili standarde tržišta u SAD.<ref>-{Knight, Alan. [https://web.archive.org/web/20080719125415/http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf ''Capturing the Digital Natives'']. ''ejournalism.au.com''.}- Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>
+Prema rečima Dona Dejvisa, [[Džoni Dep]] bio je prvi izbor Braće Vačauski za ulogu Nea, ali je -{''Warner Bros.''}- želeo [[Bred Pit|Breda Pita]] ili [[Val Kilmer|Vala Kilmera]]. Nakon što su Kilmer i Pit odbili ulogu, -{''Warner Bros.''}- je bio spreman da razmotri ulogu Depa, ali je istovremeno pokušavao da nametne Kijanua Rivsa, koji je naposletku i dobio ulogu. Uloga Morfijusa je najpre ponuđena [[Šon Koneri|Šonu Koneriju]] ali ju je on odbio objasnivši da ne razume scenario. Za ovu ulogu je u jednom trenutku razmatran i [[Gari Oldman]], kao i [[Samjuel L. Džekson]]. [[Žan Reno]] odbio je ulogu agenta Smita da bi glumio u filmu ''[[Godzila (film)|Godzila]]''.<ref name="autogenerated1"/> Australijski glumci koji se pojavljuju u filmu promenili su akcenat kako bi ispunili standarde tržišta u SAD.<ref>-{Knight, Alan. [https://web.archive.org/web/20080719125415/http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf ''Capturing the Digital Natives'']. ''ejournalism.au.com''.}- Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>
 == Proizvodnja ==
-''Matriks'' je snimljen u koprodukciji američkog studija -{''[[Warner Bros.]]''}- i australijskog studija -{''Village Roadshow Pictures''}-. Gotovo sve scene snimane su u studijima -{''Fox''}- u [[Sidnej]]u, kao i u samom gradu.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.scope.nottingham.ac.uk/filmreview.php?issue=aug2003&id=731&section=film_rev |title=Film Reviews |last=Petek |first=Polona |publisher=Scope.nottingham.ac.uk |year=2002/2003 |accessdate = 28. 4. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130623085133/http://www.scope.nottingham.ac.uk/filmreview.php?issue=aug2003&id=731&section=film_rev|archivedate=23. 6. 2013}}</ref> Prepoznatljivi predeli nisu uključeni kako bi se stekao utisak generički stvorenog američkog grada.<ref>[https://web.archive.org/web/20060619133250/http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf -{www.ejournalism.au.com}-]</ref>
+''Matriks'' je snimljen u koprodukciji američkog studija [[Vorner bros|-{''Warner Bros.''}-]] i australijskog studija -{''Village Roadshow Pictures''}-. Gotovo sve scene snimane su u studijima -{''Fox''}- u [[Sidnej]]u, kao i u samom gradu.<ref>{{cite web-lat|url=http://www.scope.nottingham.ac.uk/filmreview.php?issue=aug2003&id=731&section=film_rev |title=Film Reviews |last=Petek |first=Polona |publisher=Scope.nottingham.ac.uk |year=2002/2003 |accessdate = 28. 4. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130623085133/http://www.scope.nottingham.ac.uk/filmreview.php?issue=aug2003&id=731&section=film_rev|archivedate=23. 6. 2013}}</ref> Prepoznatljivi predeli nisu uključeni kako bi se stekao utisak generički stvorenog američkog grada.<ref>[https://web.archive.org/web/20060619133250/http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf -{www.ejournalism.au.com}-]</ref>
 === Dizajn ===
 [[Датотека:The.Matrix.glmatrix.3.png|мини|десно|200п|Prepoznatljivi ''Matriks'' kôd]]
-U filmu je kôd koji reprezentuje sâm ''Matriks'' predstavljen kao padajući niz zelenih slovnih karaktera na [[monitor]]u [[računar]]a. Ovaj kôd uključuje slovne karaktere [[katakana|katakane]] obrnute kao u ogledalu i [[latinica|latinična]] slova i brojeve. Uopšteno gledano, izgled filma uključuje prepoznatljivu zelenu boju u scenama koje se odvijaju u ''Matriksu'', dok u scenama iz stvarnog sveta preovlađuje plava boja. U prilog tome ide i to da su planovi grada uključeni u enterijer u ''Matriksu'', kako bi se nagovestila hladna, logična, veštačka priroda tog okruženja.<ref name=proddesign>Kostimograf Kim Baret, dizajner produkcije (scenograf) Oven Paterson i direktor fotografije Bil Poup u intervjuu za ''-{The Matrix Revisited}-'' (Poglavlje 7).</ref>
+U filmu je kôd koji reprezentuje sâm ''Matriks'' predstavljen kao padajući niz zelenih slovnih karaktera na [[računarski monitor|monitoru]] [[računar]]a.<ref name="Museum">{{cite web-lat |url=https://collection.maas.museum/object/422513 |title='The Matrix' film poster |author=Powerhouse Museum |accessdate=9. 11. 2017 |publisher=Powerhouse Museum, Australia}}</ref> Ovaj kôd uključuje slovne karaktere [[katakana|katakane]] obrnute kao u ogledalu i [[latinica|latinična]] slova i brojeve.<ref name="Museum"/> Uopšteno gledano, izgled filma uključuje prepoznatljivu zelenu boju u scenama koje se odvijaju u ''Matriksu'', dok u scenama iz stvarnog sveta preovlađuje plava boja.<ref name="Museum"/> U prilog tome ide i to da su planovi grada uključeni u enterijer u ''Matriksu'', kako bi se nagovestila hladna, logična, veštačka priroda tog okruženja.<ref name="proddesign">Kostimograf Kim Baret, dizajner produkcije (scenograf) Oven Paterson i direktor fotografije Bil Poup u intervjuu za ''-{The Matrix Revisited}-'' (Poglavlje 7).</ref>
-Digitalna kiša veoma podseća na slični računarski kôd u filmu -{''[[Ghost in the Shell]]''}-, priznati uticaj na ''Matriks'' serijal ([[#Uticaji i interpretacije|vidi dole]]). Zelena boja je možda uzeta kako bi podsećala na zelenu boju starih monohromnih računarskih monitora.
+Digitalna kiša veoma podseća na slični računarski kôd u filmu -{''[[Ghost in the Shell]]''}-,<ref name="Museum"/> priznati uticaj na serijal ''Matriks'' ([[#Uticaji i interpretacije|vidi dole]]). Zelena boja je možda uzeta kako bi podsećala na zelenu boju starih monohromnih računarskih monitora.<ref>{{cite book-lat |last=Clover |first=Joshua |title=The Matrix |year=2004 |publisher=BFI Publishing |location=London |isbn=1844570452 |pages=8–9 |quote=In the denouement [of ''The Thirteenth Floor''], Douglas Hall simply crests a hill to discover that what he had thought was the real world has, beyond this point, yet to be constructed. In lieu of landscape, only crude phosphor-green polygons, the basic units of video graphics rendering, in the primal monochrome of an old CRT. The raw material of the simulation is even more basic in ''The Matrix'' – machine language itself, in the same familiar green...}}</ref>
 === Vizuelni efekti ===
-Film je poznat po razvoju i popularizaciji upotrebe vizuelnog efekta poznatog kao -{''bullet time''}-, koji omogućava gledaocu da gleda usporeni snimak neke scene dok izgleda kao da kamera kruži oko scene normalnom [[brzina|brzinom]].
+Film je poznat po razvoju i popularizaciji upotrebe vizuelnog efekta poznatog kao -{''bullet time''}-, koji omogućava gledaocu da gleda usporeni snimak neke scene dok izgleda kao da kamera kruži oko scene normalnom [[brzina|brzinom]].<ref name="guardian-sfx">{{cite news-lat |url=https://www.theguardian.com/film/1999/jun/05/features2 |title=Better than SFX |last1=Green |first1=Dave |date=5. 6. 1999 |newspaper=Guardian.co.uk |publisher=Guardian Media Group |accessdate=18. 12. 2009 |location=London}}</ref>
-Prvobitno je predloženo da se ovo izvede tako što bi filmska [[kamera]] sa velikim brojem [[filmski kadar|frejmova]] u sekundi bila imala fiksiranu putanju po kojoj bi velikom brzinom kružila oko scene koja se snima. Međutim, ovo je odbačeno kao neizvodljivo, jer bi kamera tokom snimanja neizbežno bila uništena. Umesto toga korišćeni [[metod]] bio je tehnički unapređena verzija stare tehnike u umetničkoj [[fotografija|fotografiji]] poznat kao ''fotografija parčića vremena'' (-{''time-slice photography''}-), gde je veliki broj [[фото-апарат|foto aparata]] smešten oko objekta i slika istovremeno. Kada se ovaj set snimaka posmatra kao film, gledalac vidi ono što je u stvari efekat dvodimenzionalnog "parčeta" trodimenzionalnog trenutka. Gledanje takvih ''parčića vremena'' u filmu sličan je utisku koji se u stvarnom životu dobija kada se recimo ide oko statue da bi se videlo kako izgleda iz različitih uglova.
+Prvobitno je predloženo da se ovo izvede tako što bi filmska [[kamera]] sa velikim brojem [[filmski kadar|frejmova]] u sekundi bila imala fiksiranu putanju po kojoj bi velikom brzinom kružila oko scene koja se snima. Međutim, ovo je odbačeno kao neizvodljivo, jer bi kamera tokom snimanja neizbežno bila uništena. Umesto toga korišćeni [[metod]] bio je tehnički unapređena verzija stare tehnike u umetničkoj [[fotografija|fotografiji]] poznat kao ''fotografija parčića vremena'' (-{''time-slice photography''}-), gde je veliki broj [[фото-апарат|foto aparata]] smešten oko objekta i slika istovremeno.<ref name="guardian-sfx" /> Kada se ovaj set snimaka posmatra kao film, gledalac vidi ono što je u stvari efekat dvodimenzionalnog „parčeta” trodimenzionalnog trenutka. Gledanje takvih ''parčića vremena'' u filmu sličan je utisku koji se u stvarnom životu dobija kada se recimo ide oko statue da bi se videlo kako izgleda iz različitih uglova.
 [[Датотека:Matrix bullet time.jpg|мини|десно|250п|Prikaz -{''bullet time''}- efekta u sceni gde Neo izbegava metke]]
-Neke scene u filmu karakteriše efekat ''parčića vremena'' sa potpuno zamrznutim likovima i objektima. [[Interpolacija|Interpolarne]] tehnike poboljšale su fluidnost prividnog kretanja kamere. Efekat su kasnije još više razvili braća Vačauski i [[supervizija|supervizor]] za vizuelne efekte, [[Džon Gejta]], kako bi stvorili -{''bullet time''}-, koji objedinjuje privremeno kretanje, tako da umesto da bude potpuno zamrznuta scena se odvija sa sporim promenljivim pokretima. [[Inženjer]]i kompanije -{''[[Manex Visual Effects]]''}- bili su [[Пионир (истраживач)|pioniri]] na polju planiranja metoda za kretanje izvan fiksiranog pogleda ka kompleksnoj putanji kamere koja stvara utisak fleksibilnog kretanja sa bilo koje tačke na drugu. Došlo je i do poboljšane fluidnosti upotrebom nelinearne interpolacije, digitalne montaže i pojavom računarski generisanog ''virtuelnog'' okruženja.
+Neke scene u filmu karakteriše efekat ''parčića vremena'' sa potpuno zamrznutim likovima i objektima. [[Interpolacija|Interpolarne]] tehnike poboljšale su fluidnost prividnog kretanja kamere.<ref>{{cite web-lat |url=http://scis.nova.edu/~rbuckley/Film%20Essay.pdf |title=Film Essay on The "Bullet Time" Scene In "The Matrix" |last=Buckley |first=Robert |publisher=Graduate School of Computer and Information Sciences, Nova Southeastern University |accessdate=27. 12. 2012 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6DDCoEQOC |archivedate=27. 12. 2012}}</ref> Efekat su kasnije još više razvili Vačauskijevi i [[supervizija|supervizor]] za vizuelne efekte, [[Džon Gejta]], kako bi stvorili -{''bullet time''}-, koji objedinjuje privremeno kretanje, tako da umesto da bude potpuno zamrznuta scena se odvija sa sporim promenljivim pokretima.<ref name="Wired VFX" >{{cite web-lat |url=https://www.wired.com/2003/05/matrix2/ |title=Matrix2 |work=Wired |publisher=Condé Nast Publications |accessdate=25. 12. 2012 |author=Silberman, Steve}}</ref> [[Inženjer]]i kompanije -{''[[Manex Visual Effects]]''}- bili su [[Пионир (истраживач)|pioniri]] na polju planiranja metoda za kretanje izvan fiksiranog pogleda ka kompleksnoj putanji kamere koja stvara utisak fleksibilnog kretanja sa bilo koje tačke na drugu. Došlo je i do poboljšane fluidnosti upotrebom nelinearne interpolacije, digitalne montaže i pojavom računarski generisanog ''virtuelnog'' okruženja.<ref name="Wired VFX"/><ref>{{cite AV media-lat |url=https://www.youtube.com/watch?v=bAsYz5pVwyc#t=5m45s |title=Comment about the use of FreeBSD (5:50) |publisher=YouTube |date=23. 1. 2008 |accessdate=9. 11. 2012}}</ref><ref>{{cite web-lat |url=https://www.freebsd.org/news/press-rel-1.html |title=FreeBSD Used to Generate Spectacular Special Effects |date=22. 4. 1999 |accessdate=9. 11. 2017}}</ref>
-Cilj -{''bullet time''}- scena u filmu bio je da kreativno ilustruje tzv. ''um iznad materije'' događaje uhvaćene ''virtuelnom kamerom''. Međutim, prvobitni tehnički pristup bio je fizički vezan za unapred definisanu perspektivu a dobijeni efekat samo je nagovestio mogućnosti prave virtuelne kamere.
+Cilj -{''bullet time''}- scena u filmu bio je da kreativno ilustruje tzv. ''um iznad materije'' događaje uhvaćene ''virtuelnom kamerom''. Međutim, prvobitni tehnički pristup bio je fizički vezan za unapred definisanu perspektivu a dobijeni efekat samo je nagovestio mogućnosti prave virtuelne kamere.<ref name="guardian-sfx" />
-Evolucija slika zasnovanih na pristupu računarski generisanim pozadinama u -{''bullet time''}- scenama otvorila je put za dalje inovacije koje se pojavljuju u nastavcima -{''[[The Matrix Reloaded]]''}- i -{''[[The Matrix Revolutions]]''}-. Virtualna kinematografija (računarski generisani likovi, lokacije i događaji) visoke definicije zamenila je upotrebu statične kamere otkrićem virtuelne kamere.
+Evolucija slika zasnovanih na pristupu računarski generisanim pozadinama u -{''bullet time''}- scenama otvorila je put za dalje inovacije koje se pojavljuju u nastavcima -{''[[The Matrix Reloaded]]''}- i -{''[[The Matrix Revolutions]]''}-. Virtualna kinematografija (računarski generisani likovi, lokacije i događaji) visoke definicije zamenila je upotrebu statične kamere otkrićem virtuelne kamere.<ref name="guardian-sfx" />
+Ovaj film poremetio je bombastični izlazak filma ''[[Zvezdani ratovi — epizoda I: Fantomska pretnja|Ratovi zvezda Epizoda I: Fantomska pretnja]]'' osvojivši četiri [[Oskar]]a za vizuelne efekte.<ref name="Oscars2000">{{cite web-lat |url=http://www.oscars.org/awards/academyawards/legacy/ceremony/72nd-winners.html |title=The 72nd Academy Awards (2000) Nominees and Winners |accessdate=9. 11. 2017 |work=oscars.org |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110806173839/http://www.oscars.org:80/awards/academyawards/legacy/ceremony/72nd-winners.html |archivedate=6. 8. 2011 |deadurl=yes}}</ref><ref name="oscars2">{{cite web-lat |url=https://www.tribute.ca/people/the-wachowski-brothers/10799/ |title=The Wachowski Brothers biography |work=Tribute |publisher=Tribute Entertainment Media Group |accessdate=9. 11. 2017}}</ref>
-Ovaj film poremetio je bombastični izlazak filma ''[[Ratovi zvezda Epizoda I: Fantomska pretnja]]'' osvojivši četiri [[Nagrada Američke filmske akademije|Oskara]] za vizuelne efekte.
 === Muzika ===
-Muziku za film [[kompozitor|komponovao]] je [[Don Dejvis]]. On je primetio da se ogledala često pojavljuju u filmu: odraz u [[Morfej|Morfijus]]ovim [[naočare|naočarima]]; agenti koji hapse Nea vide se u retrovizoru [[Triniti]]nog [[motocikl]]a; Neo posmatra kako se slomljeno ogledalo obavija oko njega; odraz koji se krivi dok se kašika savija; odraz [[helikopter]]a vidljiv je dok se približava [[oblakoder]]u. Film takođe sadrži brojne reference na knjigu ''[[Alisa u zemlji čuda]]'', čiji se nastavak zove ''[[Alisa u zemlji ogledala]]''. Dejvis se fokusirao na temu refleksije dok je komponovao muziku za film, naizmenično između sekcija [[orkestar|orkestra]] i pokušavajući da inkorporira [[kontrapunkt]]ne ideje.<ref name=mirrors>Don Dejvis, u intervjuu za -{''The Matrix Revisited''}- (Poglavlje 28). Transkript njegovog komentara može se naći i na mreži: [https://web.archive.org/web/20070429165147/www.geocities.com/dondavismatrixnl/Dvdfeaturesdavis.html -{geocities.com}-]</ref>
+Muziku za film [[kompozitor|komponovao]] je [[Don Dejvis]].<ref>{{AllMusic-lat|album|mw0000239692|''The Matrix {{bracket|Score}}''}}</ref><ref>{{Discogs master-lat|298381|The Matrix: Original Motion Picture Score}}</ref> On je primetio da se ogledala često pojavljuju u filmu: odraz u [[Morfej|Morfijus]]ovim [[naočare|naočarima]]; agenti koji hapse Nea vide se u retrovizoru Trinitinog [[motocikl]]a; Neo posmatra kako se slomljeno ogledalo obavija oko njega; odraz koji se krivi dok se kašika savija; odraz [[helikopter]]a vidljiv je dok se približava [[oblakoder]]u.<ref name = "The Score">{{cite AV media-lat |url=https://www.amazon.com/Matrix-Revisited-Lorenzo-Bonaventura/dp/B00005OBB9 |people=Oreck, Josh (Director); Wachowski, Larry; Matthies, Eric (Producers) |title=The Matrix Revisited |section=The Score |medium=DVD |publisher=Warner Bros. Pictures |location=United States |date=20. 11. 2001 |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl= |archivedate= |deadurl= }}</ref> Film takođe sadrži brojne reference na knjigu ''[[Alisa u zemlji čuda]]'',<ref name="Salon review">{{cite web-lat |url=http://www.salon.com/ent/movies/reviews/1999/04/02reviewa.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090523103506/http://www.salon.com/ent/movies/reviews/1999/04/02reviewa.html |title=Short attention spawn |author=O'Hehir, Andrew |work=Salon |date=2. 4. 1999 |archivedate=23. 5. 2009 |accessdate=9. 11. 2017}}</ref> čiji se nastavak zove ''[[Alisa u zemlji ogledala]]''. Dejvis se fokusirao na temu refleksije dok je komponovao muziku za film, naizmenično između sekcija [[orkestar|orkestra]] i pokušavajući da inkorporira [[polifonija|kontrapunktne]] ideje.<ref name="mirrors">Don Dejvis, u intervjuu za -{''The Matrix Revisited''}- (Poglavlje 28). Transkript njegovog komentara može se naći i na mreži: [https://web.archive.org/web/20070429165147/www.geocities.com/dondavismatrixnl/Dvdfeaturesdavis.html -{geocities.com}-]</ref>
-Kao dodatak Dejvisovoj muzici, [[saundtrek]] filma sadrži i muziku umetnika kao što su [[Ramštajn (grupa)|Ramštajn]], [[Rob Dugan]], [[Rage Against the Machine|Rejdž agenst mašin]], [[Propelerhedsi]], [[Ministri (grupa)|Ministri]], [[Massive Attack|Masiv atak]], [[Deftons]], [[Prodidži]], [[Rob Zombi]] i [[Merilin Menson (grupa)|Merilin Menson]].
+Kao dodatak Dejvisovoj muzici, [[saundtrek]] filma sadrži i muziku umetnika kao što su [[Ramštajn (grupa)|Ramštajn]], [[Rob Dugan]], [[Rage Against the Machine|Rejdž agenst mašin]], [[Propelerhedsi]], [[Ministri (grupa)|Ministri]], [[Massive Attack|Masiv atak]], [[Deftons]], [[Prodidži]], [[Rob Zombi]] i [[Merilin Menson (grupa)|Merilin Menson]].<ref>{{cite web-lat |url=http://www.tracksounds.com/reviews/matrix_music_from.htm |title=Essence of Cool |last=Coleman |first=Christopher |publisher=Tracksounds.com |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6DEElgeri |archivedate=28. 12. 2012}}</ref><ref>{{AllMusic-lat|album|mw0000238626|''The Matrix {{bracket|Music From and Inspired by the Motion Picture}}''}}</ref><ref>{{Discogs master-lat|view/63357|The Matrix: Music from the Motion Picture}}</ref>
 == Uticaji i interpretacije ==
-''Matriks'' sadrži mnoge reference, kako na savremene filmove i literaturu, tako i na [[istorija|istorijske]] [[mit]]ove i filozofiju, uključujući [[mesija]]nstvo, [[budizam]], [[gnosticizam]], [[hrišćanstvo]], [[egzistencijalizam]], [[nihilizam]], [[Vedanta|vedantu]], [[Advaita Vedanta|advaitu]] [[hinduizam]], [[Joga|jogu]] [[Vašišt|vašišta]] hinduizam i [[sikizam]]. Zaplet filma podseća na [[Platon]]ov [[alegorija|alegorijski]] [[Mit o pećini]], [[Rene Dekart|Dekartovog]] [[zli genije|zlog genija]], [[Kant]]ovo razmatranje [[fenomen]]a nasuprot [[noumen]]u i [[eksperiment]] sa [[mozak u tegli|mozgom u tegli]], kao i [[Žan Bodrijar|Bodrijarovu]] studiju -{''[[Simulacra and Simulation]]''}-. Postoje i sličnosti sa [[sajberpank]] romanom -{''[[Neuromanser]]''}- [[Vilijam Gibson|Vilijama Gibsona]].<ref name="williamgibson">[http://www.williamgibsonbooks.com/blog/2003_01_01_archive.asp#90244012 -{''The Matrix: Fair Cop''}-]. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>
+''Matriks'' sadrži mnoge reference, kako na savremene filmove i literaturu, tako i na [[istorija|istorijske]] [[mit]]ove i filozofiju, uključujući [[mesija]]nstvo, [[budizam]], [[gnosticizam]], [[hrišćanstvo]], [[egzistencijalizam]], [[nihilizam]], [[Vedanta|vedantu]], [[Advaita Vedanta|advaitu]] [[hinduizam]], [[Joga|jogu]] [[Vašišt|vašišta]] hinduizam i [[sikizam]].<ref>{{cite journal-lat |last=Stucky |first=Mark |title=He is the One: The Matrix Trilogy's Postmodern Movie Messiah |journal=The Journal of Religion and Film |date=oktobar 2005 |volume=9 |issue=2 |url=http://www.unomaha.edu/jrf/Vol9No2/StuckyMatrixMessiah.htm |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100602160503/http://www.unomaha.edu/jrf/Vol9No2/StuckyMatrixMessiah.htm |archivedate=2. 6. 2010 |deadurl=yes}}</ref> Zaplet filma podseća na [[Platon]]ov [[alegorija|alegorijski]] [[Mit o pećini]],<ref name="Influence Screened" >{{cite web-lat |first=Andrew |last=Godoski |title=Under The Influence: The Matrix |url=http://www.screened.com/news/under-the-influence-the-matrix/2218/ |publisher=Screened.com |work= |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6D6SFzHy6 |archivedate=22. 12. 2012 |deadurl=yes}}</ref> [[Rene Dekart|Dekartovog]] [[zli genije|zlog genija]], [[Imanuel Kant|Kantovo]] razmatranje [[pojava|fenomena]] nasuprot [[noumen]]u i [[eksperiment]] sa [[mozak u tegli|mozgom u tegli]],<ref name="Salon philosophy">{{cite web-lat |url=https://www.salon.com/2002/12/05/matrix_2/ |title="The Matrix and Philosophy" by William Irwin, ed. |work=Salon |date=5. 12. 2002 |author=Miller, Laura |accessdate=9. 11. 2017}}</ref> kao i [[Žan Bodrijar|Bodrijarovu]] studiju -{''[[Simulacra and Simulation]]''}-.<ref name="Simulacra">{{cite news-lat |url=https://www.nytimes.com/2003/05/24/movies/philosophers-draw-on-a-film-drawing-on-philosophers.html |title=Philosophers Draw on a Film Drawing on Philosophers |newspaper=[[Njujork tajms|The New York Times]] |publisher=The New York Times Company |date=24. 5. 2003 |accessdate=9. 11. 2017 |author=Rothstein, Edward}}</ref> Postoje i sličnosti sa [[sajberpank]] romanom -{''[[Neuromanser]]''}- [[Vilijam Gibson|Vilijama Gibsona]].<ref name="williamgibson">[http://www.williamgibsonbooks.com/blog/2003_01_01_archive.asp#90244012 -{''The Matrix: Fair Cop''}-]. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>
--{''[[Ghost in the Shell (film)|Ghost in the Shell]]''}-, film [[japan]]skog [[režiser]]a [[Mamoru Oši|Mamorua Ošija]] (押井守 ''-{Oshii Mamoru}-''), imao je snažan uticaj. Producent Džoel Silver (-{Joel Silver}-) izjavio je da su braća Vačauski svoje namere za film opisali tako što su mu pustili tu [[аниме|animu]] i rekli: "Mi hoćemo da ovo uradimo izistinski".<ref name="silver-anime-1">-{[[Džoel Silver|Joel Silver]]}-, -{interviewed in ''Scrolls to Screen: A Brief History of Anime'' featurette on ''The Animatrix'' DVD}-.</ref><ref name="silver-anime-2>-{[[Džoel Silver|Joel Silver]], interviewed in ''Making 'The Matrix{{'}}'' featurette on ''The Matrix'' DVD}-.</ref> [[Micuhisa Išikava]] (石川光久 ''-{Ishikawa Mitsuhisa}-'') iz anime studija -{''[[Production I.G.]]''}-, koji je producirao -{''Ghost in the Shell''}- primetio je da visokokvalitetni izgled anime bio snažan izvor inspiracije za braću Vačauski. Takođe je prokomentarisao da su "...sajberpank filmovi veoma teški za opisivanje u trećem licu. Zamišljam da je ''Matriks'' vrsta filma koji je bilo veoma teško u pismenom obliku ponuditi filmskim studijima". Po njegovom mišljenju, nakon što je -{''Ghost in the Shell''}- postao prepoznatljiv u Americi, braća Vačauski iskoristili su ga kao "promotivno sredstvo".<ref name="south bank show">-{Mitsuhisa Ishikawa, [https://web.archive.org/web/20060207005237/http://www.itv.com:80/page.asp?partid=2701 interviewed] in ''The South Bank Show'', episode broadcast 2/19/2006}-</ref>
+-{''[[Ghost in the Shell (film)|Ghost in the Shell]]''}-, film [[japan]]skog režisera [[Mamoru Oši|Mamorua Ošija]], imao je snažan uticaj.<ref name="Wachowski transcript">{{cite web-lat |title=Matrix Virtual Theatre |at=Interview with the Wachowski Brothers |publisher=Warner Bros. Pictures |work=Warnervideo.com |url=http://www.warnervideo.com/matrixevents/wachowski.html |date=6. 11. 1999 |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110614180009/http://www.warnervideo.com/matrixevents/wachowski.html |archivedate=14. 6. 2011 |deadurl=yes |quote=We liked Ghost in the Shell and the Ninja Scroll and Akira in anime. One thing that they do that we tried to bring to our film was a juxtaposition of time and space in action beats.}}</ref> Producent Džoel Silver izjavio je da su Braća Vačauski svoje namere za film opisali tako što su mu pustili tu [[аниме|animu]] i rekli: „Mi hoćemo da ovo uradimo izistinski.”<ref name="silver-anime-1">-{[[Džoel Silver|Joel Silver]]}-, -{interviewed in ''Scrolls to Screen: A Brief History of Anime'' featurette on ''The Animatrix'' DVD}-.</ref><ref name="silver-anime-2>-{[[Džoel Silver|Joel Silver]], interviewed in ''Making 'The Matrix{{'}}'' featurette on ''The Matrix'' DVD}-.</ref> [[Micuhisa Išikava]] iz anime studija -{''[[Production I.G.]]''}-, koji je producirao -{''Ghost in the Shell''}- primetio je da visokokvalitetni izgled anime bio snažan izvor inspiracije za Vačauskijeve. Takođe je prokomentarisao da su "...sajberpank filmovi veoma teški za opisivanje u trećem licu. Zamišljam da je ''Matriks'' vrsta filma koji je bilo veoma teško u pismenom obliku ponuditi filmskim studijima". Po njegovom mišljenju, nakon što je -{''Ghost in the Shell''}- postao prepoznatljiv u Americi, Vačauskijevi su ga iskoristili kao „promotivno sredstvo”.<ref name="south bank show">-{Mitsuhisa Ishikawa, [https://web.archive.org/web/20060207005237/http://www.itv.com:80/page.asp?partid=2701 interviewed] in ''The South Bank Show'', episode broadcast 2/19/2006}-</ref>
-''Matriks'' se može posmatrati i kao priča o [[Исус|Isusu]], gde Neo, Triniti i Morfeus predstavljaju [[Sveto Trojstvo]]. Neo predstavlja Isusa (sina), Triniti predstavlja [[Sveti Duh]], a Morfeus predstavlja Oca. Neo takođe poseduje natprirodne moći i umire, nakon čega se ponovo vraća u život. U prilog ovoj ideji ide i činjenica da ime ''Anderson'' znači ''sin čovečji''. Ime -{''Neo''}- predstavlja anagram od -{''One''}- (jedini, izabrani), značajno zbog puta do samospoznaje.
+''Matriks'' se može posmatrati i kao priča o [[Isus]]u, gde Neo, Triniti i Morfeus predstavljaju [[Sveta Trojica|Sveto Trojstvo]].<ref>{{cite book |title=Analysis of the film "The Matrix" |first=Yelyzaveta |last=Babenko |year=2011 |publisher=GRIN Verlag |location=Munich |page=[https://books.google.com/books?id=XPY--YwYmMgC&pg=PA6&dq=%22In+Christian+Theology+there+are+three+entities+forming+a+single+God:+Father,+Son+and+Holy+Spirit,+this+is+The+trinity+of+God%22 6] |url=https://books.google.com/books?id=XPY--YwYmMgC&printsec=frontcover |isbn=3640912853}}</ref> Neo predstavlja Isusa (sina), Triniti predstavlja [[Sveti duh|Sveti Duh]], a Morfeus predstavlja Oca. Neo takođe poseduje natprirodne moći i umire, nakon čega se ponovo vraća u život. U prilog ovoj ideji ide i činjenica da ime ''Anderson'' znači ''sin čovečji''. Ime -{''Neo''}- predstavlja anagram od -{''One''}- (jedini, izabrani), značajno zbog puta do samospoznaje.
 {{citat3|''Matriks'' je bespogovorno vrhunski „sajberpank” artefakt.|[[Vilijam Gibson]]|28. 1. 2003.<ref>-{[http://www.williamgibsonbooks.com/archive/2003_01_28_archive.asp#90244012 „THE ''MATRIX'': FAIR COP”]. ''The William Gibson Blog''.}-</ref>}}
-Kritičari su komentarisali sličnosti sa filmovima s kraja 1990-ih kao što su ''[[Čudni dani]]'', ''[[Grad tame]]'' i ''[[Trumanov šou]]''.<ref name="rogerebert"/><ref name="channel4review">-{[https://web.archive.org/web/20070311034531/http://www.channel4.com/film/reviews/film.jsp?id=105863 „The ''Matrix'' (1999) – Channel 4 Film review”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref><ref name="cinephobia review">-{[https://web.archive.org/web/20070708224442/http://www.cinephobia.com:80/matrix.htm „Cinephobia reviews: The ''Matrix''”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref> Takođe su vršena i poređenja sa strip serijalom [[Grant Morison|Granta Morisona]] -{''[[The Invisibles]]''}-; Morison veruje da su braća Vačauski [[plagijat|plagirali]] njegov rad da bi napravili film.<ref name="grantmorrison">-{[https://web.archive.org/web/20070310142229/http://www.poormojo.org/pmjadaily/archives/002657.html „Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref> Takođe je primećena i sličnost između koncepta filma sa napravom iz dugo prikazivane serije -{''[[Доктор Ху|Doctor Who]]''}-. Kao i u filmu, [[Matrix (Doctor Who)|''-{Matriks}-'' u ovoj seriji]] (predstavljen u serijalu -{''[[The Deadly Assassin]]''}- iz 1976) ogromni je računarski sistem koji se koristi tako što se sprava prikopča na glavu, dopuštajući korisnicima da vide prikaz stvarnog sveta u kome mogu da menjaju njegove [[zakoni fizike|zakone fizike]]; ali ukoliko se desi da tamo poginu, umiru i u stvarnom svetu.<ref>{{cite book-lat|last=Condon|first= Paul|title=The ''Matrix'' Unlocked|location=|publisher=Contender|year=2003|isbn=978-1-84357-093-6|pages=141—143}}</ref> Postoji i sličan ''Matriks'' koji koriste Putnici u [[Pol Kornel|Kornelovom]] -{''spin-off''}- [[roman]]u [[Love and War (Doctor Who)|-{''Love and War''}-]], gde se šupljina na vrhu [[kičma|kičme]] koristi za prikopčavanje na ''Matriks''.
+Kritičari su komentarisali sličnosti sa filmovima s kraja 1990-ih kao što su ''[[Čudni dani]]'', ''[[Grad tame]]'' i ''[[Trumanov šou]]''.<ref name="rogerebert"/><ref name="channel4review">-{[https://web.archive.org/web/20070311034531/http://www.channel4.com/film/reviews/film.jsp?id=105863 „The ''Matrix'' (1999) – Channel 4 Film review”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref><ref name="cinephobia review">-{[https://web.archive.org/web/20070708224442/http://www.cinephobia.com:80/matrix.htm „Cinephobia reviews: The ''Matrix''”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref> Takođe su vršena i poređenja sa strip serijalom [[Grant Morison|Granta Morisona]] -{''[[The Invisibles]]''}-; Morison veruje da su Braća Vačauski [[plagijat|plagirali]] njegov rad da bi napravili film.<ref name="grantmorrison">-{[https://web.archive.org/web/20070310142229/http://www.poormojo.org/pmjadaily/archives/002657.html „Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison”]}-. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref> Takođe je primećena i sličnost između koncepta filma sa napravom iz dugo prikazivane serije -{''[[Доктор Ху|Doctor Who]]''}-. Kao i u filmu, [[Matrix (Doctor Who)|''-{Matriks}-'' u ovoj seriji]] (predstavljen u serijalu -{''[[The Deadly Assassin]]''}- iz 1976) ogromni je računarski sistem koji se koristi tako što se sprava prikopča na glavu, dopuštajući korisnicima da vide prikaz stvarnog sveta u kome mogu da menjaju njegove [[Njutnovi zakoni|zakone fizike]]; ali ukoliko se desi da tamo poginu, umiru i u stvarnom svetu.<ref>{{cite book-lat|last=Condon|first= Paul|title=The ''Matrix'' Unlocked|location=|publisher=Contender|year=2003|isbn=978-1-84357-093-6|pages=141—143}}</ref> Postoji i sličan ''Matriks'' koji koriste Putnici u [[Pol Kornel|Kornelovom]] -{''spin-off''}- [[roman]]u [[Love and War (Doctor Who)|-{''Love and War''}-]], gde se šupljina na vrhu [[kičma|kičme]] koristi za prikopčavanje na ''Matriks''.
 === Uticaj na filmsko stvaralaštvo ===
 [[Датотека:Matrix Parody.jpg|мини|десно|220п|Scena iz ''[[Mrak film]]a'' sa u kojoj se parodira jedna od -{''bullet time''}- scena s&nbsp;početka filma]]
-''Matriks'' je izvršio snažan uticaj na pravljenje akcionih filmova u [[Holivud]]u. Podigao je nivo filmskih scena borbe unajmivši koreografe za borilačke veštine, kao što je [[Juen Vu-ping]] sa hongkonške scene akcionih filmova, poznate po proizvodnji filmova sa [[Borilačke veštine|borilačkim veštinama]]. Uspeh filma ''Matriks'' doveo je do velike potražnje za takvim koreografima među filmskim stvaraocima koji su želeli sofisticirane scene borbe: Na primer, Vu-pingov brat, Juen Čung-Jan bio je koreograf na filmu ''[[Dardevil (film)|Dardevil]]'' (2003).
+''Matriks'' je izvršio snažan uticaj na pravljenje akcionih filmova u [[Holivud]]u. Podigao je nivo filmskih scena borbe unajmivši koreografe za borilačke veštine, kao što je [[Juen Vu-ping]] sa hongkonške scene akcionih filmova, poznate po proizvodnji filmova sa [[Borilačke vještine|borilačkim veštinama]].<ref name="xmen">{{cite news-lat |author=Jensen, Jeff |title=Generating ''X'' |work=Entertainment Weekly |publisher=Time Warner |date=21. 7. 2000 |url=http://ew.com/article/2000/07/21/x-men-0/ |accessdate=9. 11. 2017 |quote=There was also debate over the style of the film's fight sequences, thanks to the new standard set by The Matrix, which hit while X-Men was in pre-production. Hence, the movie features some high-flying Matrix-y martial-arts choreography by Corey Yuen (Romeo Must Die).}}</ref> Uspeh filma ''Matriks'' doveo je do velike potražnje za takvim koreografima među filmskim stvaraocima koji su želeli sofisticirane scene borbe: Na primer, Vu-pingov brat, Juen Čung-Jan bio je koreograf na filmu ''[[Dardevil (film)|Dardevil]]'' (2003).<ref>{{cite web-lat |url=http://ezine.kungfumagazine.com/ezine/article.php?article=364 |title=From Angels to Devils |last=Reid |first=Craig |work=Kung Fu Magazine |publisher=TC Media, Inc |accessdate=9. 11. 2017 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6DCgOxmkn |archivedate=27. 12. 2012}}</ref><ref name="xmen"/><ref name="Influence Screened" /><ref name="Wachowski transcript"/>
+Po uzoru na ''Matriks'', filmovi su obilno počeli da koriste usporeni snimak, rotirajuću kameru, a često i slavni -{''[[bullet time]]''}- efekat sa likom koji je zamrznut ili se sporo kreće dok kamera kruži oko njega.<ref name="Lane City of God">{{cite web-lat |url=https://www.newyorker.com/magazine/2003/01/20/trouble-in-the-streets |title=The Current Cinema: Trouble in the Streets |date=20. 1. 2003 |last=Lane |first=Anthony |work=The New Yorker |accessdate=9. 11. 2017 |quote=What I think of as the "Matrix" shot, a lone figure frozen while the camera circles around him, has travelled quickly from novelty to cliché, but Meirelles just about keeps it alive by using it to track the passage of time.}}</ref> Ovaj efekat je takođe i mnogo puta [[Parodija|parodiran]] u [[komedija]]ma kao što su ''[[Mrak film]]''<ref>{{cite web-lat |url=https://www.empireonline.com/movies/scary-movie/review/ |title=Scary Movie |work=Empire Online |publisher=Bauer Consumer Media |accessdate=9. 11. 2017 |author=Dinning, Mark}}</ref> i ''[[Šrek]]''<ref name="Influence BBC">{{cite web-lat |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/3028249.stm |title=Under The Matrix influence |work=BBC.co.uk |publisher=BBC |date=21. 5. 2003 |accessdate=9. 11. 2017 |author=Dowling, Stephen}}</ref> i [[televizijska serija|TV serijama]] ''[[Simpsonovi]]'' i ''[[Porodični čovek]]''.<ref>{{cite web-lat|url=https://www.wired.com/2011/03/0331the-matrix-film-released/|title=March 31, 1999: The Matrix Hooks Us|work=Wired|date=|accessdate=9. 11. 2017|last=Thill|first=Scott}}</ref> Takođe je korišćen za mehaniku igre ''[[Max Payne 3|Max Payne]]'' — npr. usporeno, približeno i karakteristično istaknuto kretanje metka.<ref>{{cite book-lat |author= |title=Max Payne: Official Police Dossier (game manual) |section=The Game World: Bullet Time |version=PC CD ROM version |publisher= |year=2001 |quote=When pressed into a tight spot, Max can activate Bullet Time, which will slow the action around him, while allowing him to aim his weapons in real-time. This ... even allows Max to dodge oncoming bullets. |page=19}}</ref>
-Po uzoru na ''Matriks'', filmovi su obilno počeli da koriste usporeni snimak, rotirajuću kameru, a često i slavni -{''[[bullet time]]''}- efekat sa likom koji je zamrznut ili se sporo kreće dok kamera kruži oko njega. Ovaj efekat je takođe i mnogo puta [[Parodija|parodiran]] u [[komedija]]ma kao što su ''[[Mrak film]]'' i ''[[Šrek]]'' i [[TV serija]]ma ''[[Simpsonovi]]'' i ''[[Porodični čovek]]''.
 == Izlazak ==
+''Matriks'' je premijerno prikazan u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] [[31. mart]]a [[1999]]. godine.<ref name="rogerebert">{{cite web-lat |url=https://www.rogerebert.com/reviews/the-matrix-1999 |title=The Matrix |first=Roger |last=Ebert |authorlink=Rodžer Ibert |work=Chicago Sun-Times |publisher=Sun-Times Media Group |quote="The Matrix" recycles the premises of "Dark City" and "Strange Days,"... |date=31. 3. 1999 |accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite web-lat |url=http://www.dvdactive.com/news/releases/the-matrix.html |title=Warner Home Video sends over details on a 10th Anniversary Blu-ray release |publisher=Dvdactive.com |accessdate=9. 11. 2017}}</ref>
-''Matriks'' je premijerno prikazan u [[SAD|Sjedinjenim Državama]] [[31. mart]]a [[1999]].
 === Prodaja i zarada ===
-Zaradio je 171 milion $ u SAD, a 460 miliona $ širom sveta,<ref name="boxoffice"/> a kasnije je postao prvi film koji je u [[SAD|Sjedinjenim Državama]] prodat u više od tri miliona primeraka na -{[[DVD]]}--u.<ref name="dvdsales">-{[https://web.archive.org/web/20040215142909/http://whatisthematrix.warnerbros.com/rl_cmp/rl_press_August_01_00.html „Press release — August 1, 2000 — ''The Matrix'' DVD: The first to sell 3 million”]. ''whatisthematrix.warnerbros.com''. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>
+Zaradio je 171 milion $ u SAD, a 460 miliona $ širom sveta,<ref name="boxoffice"/> a kasnije je postao prvi film koji je u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] prodat u više od tri miliona primeraka na -{[[DVD]]}--u.<ref name="dvdsales">-{[https://web.archive.org/web/20040215142909/http://whatisthematrix.warnerbros.com/rl_cmp/rl_press_August_01_00.html „Press release — August 1, 2000 — ''The Matrix'' DVD: The first to sell 3 million”]. ''whatisthematrix.warnerbros.com''. Pristupljeno 28. 4. 2017.</ref>
 === Reakcije i kritika ===
-Kombinacija akcije prepune specijalnih efekata sa [[filozofija|filozofskim]] dijalozima smatrana je svežom i uzbudljivom.<ref name="positivereview">{{cite web-lat|url=http://www.calendarlive.com/top/1,1419,L-LATimes-Movies-X!ArticleDetail-5096,00.html?search_area=Movies&channel=Movies|title=Positive review of ''The Matrix''|accessdate = 3. 2. 2007.|archiveurl=http://archive.is/ZePNw|archivedate=15. 11. 2014}}</ref> Filip Strik prokomentarisao je u [[časopis]]u -{''Sight & Sound''}- da "ukoliko braća Vačauski ne poseduju nikakvu originalnost u poruci, oni su zapanjujući inovatori [[metod]]a", hvaleći filmske detalje i njegovo "obilje prizora od kojih zastaje dah".<ref name="sightandsound">{{cite web-lat|url=http://www.bfi.org.uk/sightandsound/review/151/|title=''Sight & Sound'' review of ''The Matrix''|accessdate = 3. 2. 2007.|archiveurl=http://archive.is/5RdBe|archivedate=18. 10. 2013}}</ref> [[Rodžer Ibert]] pohvalio je izgled i postavku filma, ali mu se nije dopala fokusiranost na akciju u završnici.<ref name="rogerebert">{{cite web-lat|url=http://www.rogerebert.com/reviews/the-matrix-1999|title=Reviews: ''The Matrix''|last=Ebert|first=Roger |date=31. 3. 1999|accessdate=28. 4. 2017}}</ref> Slično njemu, časopis -{''[[Time Out]]''}- pohvalio je "zabavljujuće genijalne" prelaze između različitih stvarnosti, "zanimljivo čudnu" glumu Huga Vivinga i kinematografiju i proizvodni [[dizajn]] filma, ali je zaključio kako se "obećavajući koncept lagano troši kako se film sve više pretvara u rutinsku akciju… samo još jedno parče preduge, vešto koncipirane obmane".<ref name="timeout">{{cite web-lat|url=https://www.timeout.com/london/film/the-matrix|title=-Time Out Film Review — ''The Matrix''| work=Time Out Film Guide 13|publisher=Time Out |accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref> Ostali [[kritičar]]i kritikovali su relativni manjak humora i samopovlađivanje filma.<ref name="criticised">{{cite web-lat|url=http://www.chicagoreader.com/chicago/the-matrix/Film?oid=1074082|title=Critical review of ''The Matrix''|accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref><ref name="selfindulgent">{{cite web-lat|url=http://www.salon.com/1999/04/02/reviewa/|title=Negative review of ''The Matrix'': Short attention spawn|last=O'Hehir|first=Andrew|website=salon.com|date=3. 4. 1999|accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref>
+Kombinacija akcije prepune specijalnih efekata sa [[filozofija|filozofskim]] dijalozima smatrana je svežom i uzbudljivom.<ref name="positivereview">{{cite web-lat|url=http://www.calendarlive.com/top/1,1419,L-LATimes-Movies-X!ArticleDetail-5096,00.html?search_area=Movies&channel=Movies|title=Positive review of ''The Matrix''|accessdate = 3. 2. 2007.|archiveurl=http://archive.is/ZePNw|archivedate=15. 11. 2014}}</ref> Filip Strik prokomentarisao je u [[časopis]]u -{''Sight & Sound''}- da „ukoliko Braća Vačauski ne poseduju nikakvu originalnost u poruci, oni su zapanjujući inovatori [[metod]]a”, hvaleći filmske detalje i njegovo „obilje prizora od kojih zastaje dah”.<ref name="sightandsound">{{cite web-lat|url=http://www.bfi.org.uk/sightandsound/review/151/|title=''Sight & Sound'' review of ''The Matrix''|accessdate = 3. 2. 2007.|archiveurl=http://archive.is/5RdBe|archivedate=18. 10. 2013}}</ref> [[Rodžer Ibert]] pohvalio je izgled i postavku filma, ali mu se nije dopala fokusiranost na akciju u završnici.<ref name="rogerebert"/> Slično njemu, časopis -{''[[Time Out]]''}- pohvalio je "zabavljujuće genijalne" prelaze između različitih stvarnosti, "zanimljivo čudnu" glumu Huga Vivinga i kinematografiju i proizvodni [[dizajn]] filma, ali je zaključio kako se "obećavajući koncept lagano troši kako se film sve više pretvara u rutinsku akciju… samo još jedno parče preduge, vešto koncipirane obmane".<ref name="timeout">{{cite web-lat|url=https://www.timeout.com/london/film/the-matrix|title=-Time Out Film Review — ''The Matrix''| work=Time Out Film Guide 13|publisher=Time Out |accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref> Ostali [[kritičar]]i kritikovali su relativni manjak humora i samopovlađivanje filma.<ref name="criticised">{{cite web-lat|url=http://www.chicagoreader.com/chicago/the-matrix/Film?oid=1074082|title=Critical review of ''The Matrix''|accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref><ref name="selfindulgent">{{cite web-lat|url=http://www.salon.com/1999/04/02/reviewa/|title=Negative review of ''The Matrix'': Short attention spawn|last=O'Hehir|first=Andrew|website=salon.com|date=3. 4. 1999|accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref>
 Godine [[2001]]. ''Matriks'' je zauzeo 66. mesto na listi [[Američki filmski institut|Američkog filmskog instituta]] pod nazivom ''[[AFI-jevih 100 godina... 100 uzbuđenja|100 godina... 100 uzbuđenja]]''. Časopis -{''[[Entertainment Weekly]]''}- nazvao je ''Matriks'' najboljim naučnofantastičnim ostvarenjem u poslednjih 25 godina.<ref>{{cite news-lat |last=Jensen |first=Jeff | title = The Sci-Fi 25 | work = Entertainment Weekly | date =  | url = http://www.ew.com/ew/article/0,,20036782_20037403_20037541_25,00.html | accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070612043755/http://www.ew.com/ew/article/0,,20036782_20037403_20037541_25,00.html|archivedate=12. 6. 2007}}</ref>
-Nekoliko stvaralaca iz oblasti naučne fantastike komentarisalo je film. Pisac [[Vilijam Gibson]] (-{William Gibson}-), ključna figura u žanru [[sajberpank]]a, nazvao je film ''nevinim uživanjem koje nije osetio dugo vremena'', dodavši da je ''Neo njegov omiljeni naučnofantastični heroj svih vremena, apsolutno''.<ref>-{''The Art of the Matrix''}-. str. 451.</ref> [[Džos Vedon]] nazvao je film „moj broj jedan” i pohvalio njegovu priču, strukturu i dubinu, zaključivši da „funkcioniše na kome god nivou želite da ga postavite”.<ref>{{cite news-lat | title = The 201 Greatest Movies of all Time | work = Empire |issue= 201 | date = mart 2006|pages=98}}</ref> Filmski stvaratelj [[Daren Aronofski]] prokomentarisao je: „Izašao sam iz ''Matriksa'' [...] i razmišljao, ’Kakav naučnofantastični film sada ljudi mogu da naprave?’ Braća Vačauski su praktično uzeli sve najbolje -{SF}- ideje -{XX}- veka i od njih napravili ukusni [[pop kultura]]lni sendvič koji su svi na planeti proždrali.”<ref name="Aronofsky:">{{cite magazine-lat|editorlink=Дарен Аронофски|editor-first=Darren |editor-last=Aronofsky|last=Silberman|first=Steve|url=https://www.wired.com/2006/11/outsider/ |title=The Outsider|work=Wired|date=1. novembar 2006 |page=224|accessdate=28. 4. 2017}}</ref>
+Nekoliko stvaralaca iz oblasti naučne fantastike komentarisalo je film. Pisac [[Vilijam Gibson]] (-{William Gibson}-), ključna figura u žanru [[sajberpank]]a, nazvao je film ''nevinim uživanjem koje nije osetio dugo vremena'', dodavši da je ''Neo njegov omiljeni naučnofantastični heroj svih vremena, apsolutno''.<ref>-{''The Art of the Matrix''}-. str. 451.</ref> [[Džos Vedon]] nazvao je film „moj broj jedan” i pohvalio njegovu priču, strukturu i dubinu, zaključivši da „funkcioniše na kome god nivou želite da ga postavite”.<ref>{{cite news-lat | title = The 201 Greatest Movies of all Time | work = Empire |issue= 201 | date = mart 2006|pages=98}}</ref> Filmski stvaratelj [[Daren Aronofski]] prokomentarisao je: „Izašao sam iz ''Matriksa'' [...] i razmišljao, ’Kakav naučnofantastični film sada ljudi mogu da naprave?’ Braća Vačauski su praktično uzeli sve najbolje -{SF}- ideje -{XX}- veka i od njih napravili ukusni [[popularna kultura|pop kulturalni]] sendvič koji su svi na planeti proždrali.”<ref name="Aronofsky:">{{cite magazine-lat|editorlink=Дарен Аронофски|editor-first=Darren |editor-last=Aronofsky|last=Silberman|first=Steve|url=https://www.wired.com/2006/11/outsider/ |title=The Outsider|work=Wired|date=1. novembar 2006 |page=224|accessdate=28. 4. 2017}}</ref>
 === Nagrade i nominacije ===
-''Matriks'' je osvojio četiri [[Oskar]]a — za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk.<ref name="oscars">{{cite web-lat | url=http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp| title=Academy Awards® Database — Search page | publisher=Academy of Motion Picture Arts and Sciences | accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060823042640/http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp|archivedate=23. 8. 2006}}</ref><ref name="oscars2">{{cite magazine-lat | url=http://www.tribute.ca/people/the-wachowski-brothers/10799/| title=The Wachowski Brothers | work=Tribute | accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref> Godine 1999. osvojio je [[Nagrada Saturn|Nagradu Saturn]] za [[Nagrada Saturn za najbolji naučnofantastični film|najbolji naučnofantastični film]] i [[Nagrada Saturn za najbolju režiju|najbolju režiju]].<ref name="Saturn Award">{{cite web-lat|url=http://www.saturnawards.org/past.html#film|title=Saturn Awards|publisher=SaturnAwards.org|accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=http://archive.is/Gtd0#film|archivedate=26. 5. 2012}}</ref> ''Matriks'' je takođe dobio i nagradu [[BAFTA]] za najbolji zvuk i za najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata, a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.<ref name="baftas">{{cite web-lat | url=http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf | title=BAFTA Film Winners 1990 – 1999 | publisher=BAFTA.org | accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070927221949/http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf|archivedate=27. 9. 2007}}</ref>
+''Matriks'' je osvojio četiri [[Oskar]]a — za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk.<ref name="oscars">{{cite web-lat | url=http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp| title=Academy Awards® Database — Search page | publisher=Academy of Motion Picture Arts and Sciences | accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060823042640/http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp|archivedate=23. 8. 2006}}</ref><ref>{{cite magazine-lat | url=http://www.tribute.ca/people/the-wachowski-brothers/10799/| title=The Wachowski Brothers | work=Tribute | accessdate = 28. 4. 2017.}}</ref> Godine 1999. osvojio je [[Nagrada Saturn|Nagradu Saturn]] za [[Nagrada Saturn za najbolji naučnofantastični film|najbolji naučnofantastični film]] i [[Nagrada Saturn za najbolju režiju|najbolju režiju]].<ref name="Saturn Award">{{cite web-lat|url=http://www.saturnawards.org/past.html#film|title=Saturn Awards|publisher=SaturnAwards.org|accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=http://archive.is/Gtd0#film|archivedate=26. 5. 2012}}</ref> ''Matriks'' je takođe dobio i nagradu [[BAFTA]] za najbolji zvuk i za najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata, a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.<ref name="baftas">{{cite web-lat | url=http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf | title=BAFTA Film Winners 1990 – 1999 | publisher=BAFTA.org | accessdate = 28. 4. 2017.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070927221949/http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf|archivedate=27. 9. 2007}}</ref>
 == Premijerna prikazivanja ==
@@ Ред 172: / Ред 173: @@
 * {{flagicon|Thailand}} [[Tajland]] — [[21. maj]] [[1999]].
 * {{flagicon|Kuwait}} [[Kuvajt]] — [[9. jun]] [[1999]].
-* {{flagicon|Portugal}} [[Portugal]] — [[9. jun]] [[1999]].
+* {{flagicon|Portugal}} [[Portugalija]] — [[9. jun]] [[1999]].
 * {{flagicon|Argentina}} [[Argentina]] — [[10. jun]] [[1999]].
-* {{flagicon|United Kingdom}} [[UK]] — [[11. jun]] [[1999]].
+* {{flagicon|United Kingdom}} [[Ujedinjeno Kraljevstvo|UK]] — [[11. jun]] [[1999]].
-* {{flagicon|Germany}} [[Немачка|Germany]] — [[17. jun]] [[1999]].
+* {{flagicon|Germany}} [[Njemačka|Nemačka]] — [[17. jun]] [[1999]].
 * {{flagicon|Netherlands}} [[Holandija]] — [[17. jun]] [[1999]].
 * {{flagicon|Switzerland}} [[Švajcarska]] — [[18. jun]] [[1999]].
@@ Ред 225: / Ред 226: @@
 {{normativna kontrola-lat}}
-{{portal bar-lat|Film|Naučna fantastika|Sjedinjene Američke Države|Australija}}
+{{replace|{{portal bar-lat|Film|Naučna fantastika|Sjedinjene Američke Države|Australija}}|[[Портал:Naučna fantastika|Portal Naučna fantastika]]|[[Портал:Fantastika|Portal Naučna fantastika]]}}
-{{Добар}}
+{{добар}}
 {{DEFAULTSORT:Матрикс}}
+[[Категорија:Filmovi 1999.]]
+[[Категорија:Američki filmovi]]
 [[Категорија:Akcioni filmovi]]
-[[Категорија:Филмови на енглеском језику]]
 [[Категорија:Naučnofantastični filmovi]]
-[[Категорија:Američki filmovi]]
+[[Категорија:Filmovi na engleskom jeziku]]

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF
Državne	Nemačka Izrael Sjedinjene Države Češka