Словенци — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
неистина
Ред 72: Ред 72:
Словенци су [[1918]]. године створили заједничку државу са [[Срби]]ма и [[Хрвати]]ма, а од [[1991]]. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином [[католицизам|католичке]] вероисповести, а говоре [[словеначки језик|словеначким језиком]], који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.<ref>[http://www.zrc-sazu.si/ZGDS/glasgow/16.pdf Попис становништва 2002. године] {{Wayback|url=http://www.zrc-sazu.si/ZGDS/glasgow/16.pdf |date=20080408232354 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Словенци су [[1918]]. године створили заједничку државу са [[Срби]]ма и [[Хрвати]]ма, а од [[1991]]. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином [[католицизам|католичке]] вероисповести, а говоре [[словеначки језик|словеначким језиком]], који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.<ref>[http://www.zrc-sazu.si/ZGDS/glasgow/16.pdf Попис становништва 2002. године] {{Wayback|url=http://www.zrc-sazu.si/ZGDS/glasgow/16.pdf |date=20080408232354 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>


Припадница словеначког народа назива се Словенка.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/722298730|title=Правопис српскога језика|last=Пешикан|first=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|publisher=[[Матица српска]]|year=2010.|isbn=978-86-7946-079-0|edition=измењено и допуњено|location=Нови Сад|pages=454|oclc=722298730}}</ref>
На [[српски језик|српском језику]], назив за припадницу словеначког народа гласи: ''Словенкиња''.<ref>''Споменица са I конгреса жена Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца'', Београд: Народни женски савез Српкиња, Хрватица и Словенкиња, 1920.</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 12. јун 2021. у 14:28

Словенци
Укупна популација
2—2,2 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Словенија1.631.636[2]
 САД178.415[3][4]
 Италија83.000–100.000[1][5]
 Немачка50.000[6]
 Канада35.940[7]
 Аргентина30.000[1][5]
 Аустрија20.000–25.000[8]
 Аустралија24.855[9]
 Хрватска10.517[10]
 Србија4.033[11]
 Француска4.000[6]
 Шведска4.000[6]
 Мађарска3.025[12]
 Швајцарска2.433[13]
 Уругвај2.000–3.000[6]
 Белгија1.500[6]
 Бразил1.500[6]
 Холандија1.000–2.000[тражи се извор]
 Венецуела1.000[6]
 Босна и Херцеговина937[14]
*  Република Српска504[15]
Језици
словеначки језик
Религија
доминира хришћанство (католицизам) и атеизам
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Словенци су јужнословенски народ, који претежно живи у Словенији, где чини око 92% становништва. Вековима су се налазили под туђинском влашћу, али су упркос томе успели да очувају словеначки језик и националну свест.

Словенци су 1918. године створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.[16]

Припадница словеначког народа назива се Словенка.[17]

Види још

Референце

  1. ^ а б в Zupančič, Jernej (2004). „Ethnic Structure of Slovenia and Slovenes in Neighbouring Countries” (PDF). Slovenia: a geographical overview. Association of the Geographic Societies of Slovenia. Приступљено 10. 4. 2008. 
  2. ^ Statistični urad RS - Popis 2002
  3. ^ „Community Survey”. 2002. Архивирано из оригинала 12. 02. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2013. 
  4. ^ „Slovenska skupnost v ZDA”. Приступљено 13. 10. 2013. 
  5. ^ а б Zupančič, Jernej (author), Orožen Adamič, Milan (photographer), Filipič, Hanzi (photographer): Slovenci po svetu. In publication: Nacionalni atlas Slovenije (Kartografsko gradivo) / Inštitut za geografijo, Geografski inštitut Antona Melika. Ljubljana: Rokus, 2001.COBISS.SR 18593837(језик: словеначки)
  6. ^ а б в г д ђ е Présentation de la Slovénie – Données générales -Ministère des Affaires étrangères
  7. ^ Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data
  8. ^ Horvat, Lucija (6. 2. 2008). „Zavest o slovenskih koreninah”. Spletna Demokracija (на језику: Slovene). Приступљено 10. 4. 2008. 
  9. ^ „Tabelle 5: Bevölkerung nach Umgangssprache und Staatsangehörigkeit” (PDF). Volkszählung 2001: Hauptergebnisse I – Österreich (на језику: German). Statistik Austria. 2002. Приступљено 2. 6. 2008. [мртва веза]
  10. ^ Republika Hrvatska - Državni Zavod Za Statistiku
  11. ^ „Population by ethnicity”. Republic Statistical Office of Serbia. Архивирано из оригинала 29. 03. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2013. 
  12. ^ „Population by mother tongue and main age groups, 1910–1941, 1970–2001”. Population Census 2001. Hungarian Central Statistical Office. 2004. Приступљено 1. 6. 2008. 
  13. ^ „Bericht 2006” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2014. 
  14. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017. 
  15. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  16. ^ Попис становништва 2002. године Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
  17. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). Правопис српскога језика (измењено и допуњено изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 454. ISBN 978-86-7946-079-0. OCLC 722298730. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Словенци на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словенци&oldid=23880030”