Академија ликовних уметности Универзитета у Сарајеву
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/31/ALU_Sarajevo.jpg/300px-ALU_Sarajevo.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Sarajevo_Academy_of_fine_arts_at_night.jpg/300px-Sarajevo_Academy_of_fine_arts_at_night.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Sarajevo%2C_Akademie_kr%C3%A1sn%C3%BDch_um%C4%9Bn%C3%AD.jpg/300px-Sarajevo%2C_Akademie_kr%C3%A1sn%C3%BDch_um%C4%9Bn%C3%AD.jpg)
Академија ликовних уметности у Сарајеву као високошколска установа и чланица Универзитета у Сарајеву[1] основана је 1972. године. Основали су је еминентни научни радници, професори и културни делатници који су се школовали првенствено у Београду, Љубљани и Загребу и који су у то време били већ признати уметници.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Новооснована Академија ликовних уметности најпре је била смештена у згради Педагошке академије у Сарајеву, а објекат данашње АЛУ је био прва и једина евангелистичка црква у време аустроугарске управе. Црква је била изграђена 1899. по нацртима архитекте Карла Паржика у романичко-византијском стилу као централна поткуполна грађевина. Обновљена зграда је почетком 1992. године односно почетком Рата у Босни и Херцеговини девастирана. Објекат је до данас проглашен културно-историјским спомеником и налази се на списку заштићених објеката Завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа.[2]
Мухамед Карамехмедовић (историчар уметности и први декан АЛУ), Нада Пивац (академски сликар), Мерсад Бербер (академски сликар), Боро Алексић (академски сликар), Алија Кучукалић (академски кипар), Зденко Гргић (академски кипар) — само су нека од имена славних професора-оснивача Академије ликовних уметности у Сарајеву.[2]
Академија је од свог оснивања уписала 2.331 полазника и до маја 2012. године бележи 1.212 завршених студената додипломског студија. Постдипломски студиј је заживео 1983. године и до краја 2012. је магистрирало 1.212 студената.[2]
Академију чини шест специфичних одсека са већим бројем изборних предмета:[2]
- Наставнички одсек
- Одсек за сликарство
- Одсек за кипарство
- Одсек за графику
- Одсек за графички дизајн
- Одсек за продукт дизајн
Академија ликовних уметности Универзитета у Сарајеву је школске 2006/2007. године приступила болоњском систему школовања (4+1).[2]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d9/Academy_of_fine_art_and_Festina_lente.jpg/300px-Academy_of_fine_art_and_Festina_lente.jpg)
Испред саме грађевине налази се пешачки мост који повезује Радићеву улицу са Академијом ликовних уметности у Сарајеву, а мост на реци Миљацки носи симболичко име „Пожури полако” („Festina lente – Požuri polako”). За изградњу моста распона 38 метара било је потребно око два милиона конвертибилних марака, а урађен је на основу идејног решења тадашњих студената друге године Продукт дизајна на Академији ликовних уметности Амиле Хрустић, Аднана Алагића и Бојана Канлића.[3][4]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Габријел Јуркић
- Ирфан Хозо
- Мустафа Ибруљ (дипломирао 1976. у класи професора Миловоја Унковића)
- Мирсад Константиновић (Одсек за графику, дипломирао у класи професора Џевада Хозе)
- Изет Алечковић
- Мустафа Скопљак (дипломирао 1977. у класи професора Алије Кучукалића)
- Авдо Жига
- Шејла Камерић
- Дамир Никшић (дипломирао 2000)
- Мелиха Тепарић (дипломирала 2002)
- Средња школа примењених уметности Сарајево
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Универзитет у Сарајеву — Факултети и академије”. unsa.ba. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 21. 02. 2016.
- ^ а б в г д ђ „Академија ликовних уметности”. alu.unsa.ba. Архивирано из оригинала 24. 03. 2016. г. Приступљено 22. 05. 2016.
- ^ „Сарајлије од вечерас могу користити нови мост на Миљацки”. mojportal.ba. Архивирано из оригинала 22. 05. 2016. г. Приступљено 22. 05. 2016.
- ^ „Festina Lente мост преко реке Миљацке испред АЛУ”. mojlaboratorij.wordpress.com. Архивирано из оригинала 22. 05. 2016. г. Приступљено 22. 05. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Радевић, Маја. „АЛУ САРАЈЕВО: Првих 40 година”. Слободна Босна. Архивирано из оригинала 22. 02. 2013. г. Приступљено 22. 05. 2016.