Прво заседање АВНОЈ-а
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/First_session_of_the_AVNOJ_in_Biha%C4%87.jpg/250px-First_session_of_the_AVNOJ_in_Biha%C4%87.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Bihac_AVNOJ_Museum.jpg/300px-Bihac_AVNOJ_Museum.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/d2/Izvrsni_odbor_AVNOJa.jpg/300px-Izvrsni_odbor_AVNOJa.jpg)
Прво заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије одржано је у Бихаћу од 26. до 27. новембра 1942. године. На овом заседању је уједно и основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ).
На Првом заседању скупштина делегата КПЈ, којој је од 78 делегираних представника присуствовало само 54 делегата због тешких ратних прилика, донела је „Резолуцију о оснивању АВНОЈ-а“ и „Резолуцију о организацији АВНОЈ-а“. Новоосновано тело је означено као општенационално и општепартијско политичко представништво Народноослободилачке борбе у Југославији, која се ослања на народноослободилачке одборе и масовне антифашистичке организације, партијске и ванпартијске. Оно није било конституисано као врховни орган државне власти, али су његова организација и делатност показивали да оно има одлике представничког органа са ознакама највишег органа власти.
Као главно тело АВНОЈ-а утемељен је Извршни одбор, у који су изабрани: за председника др Иван Рибар, за потпредседнике др Павле Савић, Нурија Поздерац и Едвард Кардељ, а накнадно је кооптиран и Едвард Коцбек, а за чланове Миле Перуничић, Иван Милутиновић, др Сима Милошевић, поп Влада Зечевић, Младен Ивековић и Веселин Маслеша. Извршни одбор АВНОЈ-а имао је председника, четири потпредседника и шест чланова.
Извршни одбор АВНОЈ-а (који је имао одсек за привредно – финансијске, просветне, унутрашње послове, здравствени, социјални, пропагандни и верски одсек) координирао је рад Народноослободилачких одбора (НОО), разграничавао рад војнопозадинских и цивилних органа власти, бринуо се о снабдевању војске НОП и становништва, радио на обнови и оживљавању привреде, оснивао школе и народне универзитете, борио се против неписмености, регулисао питање напуштене земље, решавао питања здравља и социјалног старања, расписовао зајам итд.
АВНОЈ је дао иницијативу за стварање земаљских антифашистичких већа и обласних Народноослободилачких одбора, чиме је значајно допринео повезивању Народноослободилачких одбора у јединствен систем власти.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1976). AVNOJ - revolucionarna smena vlasti 1942-1945. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko; Simović, Vojislav (1979). Istorija narodne vlasti u Jugoslaviji (1941-1945). Beograd: Savremena administracija.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1983). Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945). 1. Beograd: Rad.
- Petranović, Branko (1983). Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji (1941-1945). 2. Beograd: Rad.
- Nešović, Slobodan; Petranović, Branko (1983). AVNOJ i revolucija: Tematska zbirka dokumenata 1941-1945. Beograd: Narodna knjiga.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 2. Beograd: Nolit.
- Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1980. година.