Пређи на садржај

Азијска развојна банка

С Википедије, слободне енциклопедије

Азијска развојна банка
СкраћеницаАДБ
МотоАДБ се залаже за постизање просперитетне, инклузивне, отпорне и одрживе Азије и Пацифика, истовремено одржавајући напоре на искорењивању екстремног сиромаштва.
Основана19. децембар 1966. год.; пре 57 година (1966-12-19)
Датум оснивања19. децембар 1966. год.; пре 57 година (1966-12-19)
ТипМултилатерална развојна банка
Правни статусСпоразум
НаменаДруштвени и економски развој
СедиштеОртигас Центер
Мандалујонг, Метро Манила, Филипини
Подручје деловањаАзија-Пацифик
Чланови68 земаља
ПредседникМасацугу Асакава (од 17. јануара 2020)[1]
Главни органУправни одбор[2]
Број запослених3.092[3]
Веб-сајтwww.adb.org
Земље чланице Азијске развојне банке
  Изван региона
  Азијско-Пацифички регион

Азијска развојна банка (енгл. Asian Development Bank, ADB) је регионална развојна банка основана 19. децембра 1966,[4] са седиштем у Ортигас центру који се налази у граду Мандалујонг, Метро Манила, Филипини. Компанија такође одржава 31 теренску канцеларију широм света[5] за промоцију социјалног и економског развоја у Азији. Банка прима чланове Економске и социјалне комисије Уједињених нација за Азију и Тихи океан (енгл. United Nations Economic and Social Commission for Asia and the Pacific - UNESCAP, раније Економска комисија за Азију и Далеки Исток или ECAFE) и нерегионалне развијене земље.[6] Од 31 члана по оснивању, АДБ сада има 68 чланова.

АДБ је организована по узору на Светску банку и има сличан пондерисани систем гласања, где се гласови деле пропорционално уписима капитала чланова. АДБ објављује годишњи извештај који резимира њено пословање, буџет и друге материјале yа увид јавности.[7] Програм стипендирања АДБ-Јапан (ADB-JSP) годишње упише око 300 студената у академске институције смештене у 10 земаља региона. По завршетку својих студијских програма, од научника се очекује да допринесу економском и социјалном развоју својих матичних земаља.[8] АДБ је званични посматрач Уједињених нација.[9]

Према подацима од 31. децембра 2018. Јапан и Сједињене Државе држе највећи удео у акцијама од 15,571%. Кина држи 6,429%, Индија 6,317%, а Аустралија 5,773%.[10]

Организациона структура[уреди | уреди извор]

Председник Родриго Дутерте позира за фотографију са председником АДБ-а Такехиком Накаом и другим званичницима АДБ-а током 51. годишњег састанка АДБ-а у Ортигас Центру, Мандалујонг Сити, Филипини 5. маја 2018.

Највише тело банке за доношење одлука је Одбор гувернера, састављен од по једног представника из сваке државе чланице. Одбор гувернера, између осталог, бира између себе дванаест чланова Одбора директора и њихове заменике. Осам од дванаест чланова потичу од регионалних (азијско-пацифичких) чланова, док остали потичу од нерегионалних чланова.[11]

Одбор гувернера такође бира председника банке, који је председавајући Одбора директора и управља АДБ-ом. Председник има мандат од пет година и може бити поново изабран. Традиционално, и пошто је Јапан један од највећих акционара банке, председник је увек био Јапанац.

Тренутни председник је Масацугу Асакава. Наследио је Такехико Накао 17. јануара 2020,[12] који је наследио Харухика Куроду 2013.[13]

Седиште банке је на адреси 6 АДБ Авенуе, Мандалујонг, Метро Манила, Филипини,[14][15] и има 31 теренску канцеларију у Азији и Тихом океану и представништва у Вашингтону, Франкфурту, Токију и Сиднеју. Банка запошљава око 3.000 људи, што представља 60 од њених 68 чланова.[16]

Списак председника[уреди | уреди извор]

Име Датум Националност
Такеши Ватанабе 1966–1972  Јапанска
Широ Ајноуе 1972–1976  Јапанесе
Тароичи Јошида 1976–1981  Јапанска
Масао Фуџиока 1981–1989  Јапанска
Кимимаса Тарумизу 1989–1993  Јапанска
Мицуо Сато 1993–1999  Јапанска
Тадао Чино 1999–2005  Јапанска
Харухико Курода 2005–2013  Јапанска
Такехико Накао 2013–2020  Јапанска
Масацугу Асакава (*) 2020–садашњост  Јапанска

(*) Од 17. јануара 2020. Масацугу Асакава је председник АДБ-а.[17]

Највеће земље и региони по уписаном капиталу и гласачкој моћи[уреди | уреди извор]

Следећа табела садржи износе за 20 највећих земаља према уписаном капиталу и гласачкој моћи у Азијској развојној банци према подацима из децембра 2018. године.[18]

Двадесет највећих земаља и региона по уписаном капиталу и гласачкој моћи у Азијској развојној банци
Ранг Земља Уписани капитал
(% тотала)		 Моћ гласања
(% тотала)
Свет 100,000 100,000
1  Јапан 15,571 12,756
1  САД 15,571 12,756
3  Кина 6,429 5,442
4  Индија 6,317 5,352
5  Аустралија 5,773 4,917
6  Индонезија 5,434 4,646
7  Канада 5,219 4,474
8  Јужна Кореја 5,026 4,320
9  Немачка 4,316 3,752
10  Малезија 2,717 2,472
11  Филипини 2,377 2,200
12  Француска 2,322 2,156
13  Пакистан 2,174 2,037
14  Велика Британија 2,038 1,929
15  Италија 1,803 1,741
16  Нови Зеланд 1,532 1,524
17  Тајланд 1,358 1,385
18  Република Кина 1,087 1,168
19  Холандија 1,023 1,117
20  Бангладеш 1,019 1,114

Чланови[уреди | уреди извор]

Азијска развојна банка – Дистрибуција земаља чланица[19]
  Спољни региони
  Азијско-пацифички регион развијених чланица
  Чланице које су превазишле потребу за помоћи, Група-D
  Финансирање са редовним капиталним ресурсима (ОЦР), Група-C
  Комбиновано финансирање ОЦР-а и АДФ-а, Група-Б
  Финансирање Азијског фонда за развој (АДФ), Група-А

АДБ има 68 чланова (закључно са 23. мартом 2019): 49 чланова из азијског и пацифичког региона, 19 чланова из осталих региона.[20] Година након имена члана означава годину чланства. Када нека држава одлучи да престане да буде чланица, Банка организује откуп акција те земље од стране Банке, као део поравнања рачуна са том државом у складу са одредбама става 3. и 4. члана 43.[21]

Регионални чланови Датум приступања
 Афганистан 1966
 Аустралија
 Камбоџа
 Индија
 Индонезија
 Јапан
 Лаос[22]
 Малезија
   Непал
 Нови Зеланд
 Пакистан
 Филипини
 Самоа
 Сингапур
 Јужна Кореја
 Шри Ланка
 Тајван (ка Тајпеј, Кина)[23][24]
 Тајланд
 Вијетнам[25]
 Хонгконг[26] 1969
 Фиџи 1970
 Папуа Нова Гвинеја
 Тонга 1972
 Бурма
 Соломонска Острва
 Кирибати 1974
 Кукова Острва 1976
 Малдиви 1978
 Вануату 1981
 Бангладеш 1973
 Бутан 1982
 Кина 1986
 Савезне Државе Микронезије 1990
 Маршалска Острва
 Монголија 1991
 Науру
 Тувалу 1993
 Казакхстан 1994
 Киргистан
 Узбекистан 1995
 Таџикистан 1998
 Азербејџан 1999
 Туркменистан 2000
 Тимор-Лесте 2002
 Палау 2003
 Јерменија 2005
 Брунеј 2006
 Грузија 2007
 Нијуе 2019
Нерегионални чланови Датум приступања
 Аустрија 1966
 Белгија
 Канада
 Данска
 Финска
 Немачка[27]
 Италија
 Холандија
 Норвешка
 Шведска
 Уједињено Краљевство
 Сједињене Државе
 Швајцарска 1967
 Француска 1970
 Шпанија 1986
 Турска 1991
 Португалија 2002
 Луксембург 2003
 Ирска 2006

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Масатсугу Асакаwа Елецтед АДБ Пресидент”. 2. 12. 2019. 
  2. ^ Абоут: Манагемент, адб.орг.
  3. ^ „АДБ Аннуал Репорт 2016”. Асиан Девелопмент Банк. 
  4. ^ „АДБ Хисторy”. адб.орг. Приступљено 2015-11-26. 
  5. ^ „Департментс анд Оффицес”. адб.орг. Приступљено 2015-11-26. 
  6. ^ Минг, Wан (1995). „Јапан анд тхе Асиан Девелопмент Банк”. Пацифиц Аффаирс. Университy оф Бритисх Цолумбиа. 68 (4): 509—528. ЈСТОР 2761274. дои:10.2307/2761274. Архивирано из оригинала 2011-08-07. г. 
  7. ^ Анонyмоус. „АДБ Аннуал Репортс”. Асиан Девелопмент Банк. адб.орг. Приступљено 2015-11-26. 
  8. ^ „Сцхоларсхип Програм: Лист оф Ацадемиц Институтионс”. Асиан Девелопмент Банк. 12. 10. 2017. 
  9. ^ „Интерговернментал Организатионс”. www.ун.орг. 
  10. ^ „Схарехолдерс” (ПДФ). Асиан Девелопмент Банк. адб.орг. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2017-08-03. г. Приступљено 2015-11-26. 
  11. ^ „Боард оф Дирецторс”. Асиан Девелопмент Банк. адб.орг. Приступљено 2015-11-26. 
  12. ^ Банк, Асиан Девелопмент (2020-01-17). „Неw АДБ Пресидент Масатсугу Асакаwа Ассумес Оффице”. Асиан Девелопмент Банк (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-24. 
  13. ^ „Неw АДБ Пресидент Такехико Накао Ассумес Оффице”. Асиан Девелопмент Банк. 
  14. ^ "Цонтацтс." (Арцхиве) Асиан Девелопмент Банк. Ретриевед он Април 21, 2015. "6 АДБ Авенуе, Мандалуyонг Цитy 1550, Пхилиппинес"
  15. ^ "Цонтацтс: Хоw то Висит АДБ." (Арцхиве) Асиан Девелопмент Банк. Ретриевед он Април 21, 2015.
  16. ^ „Кеy Фацтс”. Асиан Девелопмент Банк. адб.орг. Приступљено 2015-11-26. 
  17. ^ АДБ, 'Неw АДБ Пресидент Масатсугу Асакаwа Ассумес Оффице', Неwс Релеасе, 17 Јануарy 2020.
  18. ^ „Мемберс, Цапитал Стоцк, анд Вотинг Поwер” (ПДФ). адб.орг. децембар 2018. 
  19. ^ „А Градуатион Полицy фор тхе Банк'с ДМЦс”. Асиан Девелопмент Банк. 
  20. ^ „Мемберс”. Асиан Девелопмент Банк. 
  21. ^ Агреемент Естаблисхинг тхе Асиан Девелопмент Банк. Асиан Девелопмент Банк. Приступљено 2007-12-10. 
  22. ^ Јоинед ас Кингдом оф Лаос, суццеедед бy Лао ПДР ин 1975
  23. ^ „Асиан Девелопмент Банк анд Таипеи,Цхина: Фацт Схеет”. Асиан Девелопмент Банк. 
  24. ^ Јоинед ас Републиц оф Цхина репресентинг нот онлy Таиwан Ареа, бут алсо номиналлy Маинланд Цхина унтил 1986. Хоwевер, итс схаре оф Банк цапитал wас басед он тхе сизе оф Таиwан'с цапитал, унлике тхе Wорлд Банк анд ИМФ wхере тхе говернмент ин Таиwан хад хад а схаре. Тхе репресентатион wас суццеедед бy Цхина ин 1986. Хоwевер, тхе РОЦ wас аллоwед то ретаин итс мемберсхип, бут ундер тхе наме оф Таипеи,Цхина (спаце делиберателy омиттед афтер тхе цомма) — а наме ит протестс. Униqуелy, тхис аллоwс ботх сидес оф тхе Таиwан Страитс то бе репресентед ат тхе институтион.
  25. ^ Формерлy Соутх Виетнам унтил 1975
  26. ^ Јоинед ас "Бритисх Хонг Конг", нот "Хонг Конг САР"
  27. ^ Фоундинг мембер; јоинед ас Wест Германy.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хуанг, П.W. 1975. Тхе Асиан Девелопмент Банк: Дипломацy анд Девелопмент ин Асиа. Неw Yорк, НY: Вантаге Пресс.
  • Крисхнамурти, Р. 1977. АДБ: Тхе Сеединг Даyс. Манила: Асиан Девелопмент Банк.
  • МцЦаwлеy, Петер. 2017. Банкинг он тхе Футуре оф Асиа анд тхе Пацифиц: 50 Yеарс оф тхе Асиан Девелопмент Банк. Манила: Асиан Девелопмент Банк, ISBN 978-92-9257-791-9 (принт), ISBN 978-92-9257-792-6 (е-ИСБН), ISBN 978-4-326-50451-0 (Јапанесе лангуаге едитион).
  • Wатанабе, Такесхи. 1977 (репринтед 2010). Тоwардс а Неw Асиа. Манила: Асиан Девелопмент Банк.
  • Wихтол, Роберт. 1988. Тхе Асиан Девелопмент Банк анд Рурал Девелопмент: Полицy анд Працтице. Хампсхире, УК: Мацмиллан Пресс.
  • Wилсон, Дицк. 1997. А Банк фор Халф тхе Wорлд: Тхе Сторy оф тхе Асиан Девелопмент Банк, 1966-1986. Манила: Асиан Девелопмент Банк.
  • Yасутомо, D.Т. 1983. Јапан анд тхе Асиан Девелопмент Банк. Неw Yорк, НY: Праегер.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Азијска развојна банка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Azijska_razvojna_banka&oldid=27677306”