Банкарски сектор у Републици Српској чине банке, лизинг друштва и микрокредитне организације и фондације. Налази се под управом Агенције за банкарство Републике Српске којом координише Централна банка Босне и Херцеговине. У односу на Централну банку која се примарно бави макроекономским пословима и валутном стабилношћу, Агенција за Банкарство ради на очувању и јачању стабилности банкарског система Републике Српске. Крајем 2019. године на територији Републике Српске, широк спектар банкарских услуга пружало је девет привредних банака, 14 микрокредитних организација и један давалац лизинга. Већина банака налазе се у приватном власништву са доминантном заступљеношћу страног капитала. Платни промет и дневне трансакције, уз неколико изузетака, врши се у конвертибилним маркама (БАМ). Поред традиционалних банкарских услуга, доступне су услуге електронског банкарства и употреба разних дебитних и платних картица. Већина светских валути, као што су амерички долар или евро, могуће је куповати и продавати како у банкама тако и у мењачницама. Већина банака има своје банкомате и ПОС терминале.
Као и у већини банкарских система у свету, нерезиденти имају ограничења у коришћењу банкарских услуга у односу на резиденте Републике Српске
Историја банкарског сектора у Републици Српској[уреди | уреди извор]
Две године од успостављања Дејтонског мировног споразума, 1997. године основана је Централна банка Босне и Херцеговине. Главни задаци новоосноване институције су монетарна политика и валутна стабилност. Под окриљем Централне банке, налазе се Агенција за банкарство Републике Српске и Федерације БиХ, која су надлежне за издавање дозвола за рад и супервизију банака у ентитетима. Главна организациона јединица Централне банке БиХ за Републику Српску је Главна банка Републике Српске Централне банке Босне и Херцеговине Бања Лука.
У Републици Српској регистровано је 10 банака од којих су две у стечајном поступку. Поред ових банака, на територији Републике Српске послују и делови седам организацијоних јединица банака из Федерације БиХ. Седиште већине банака смештено је у Бања Луци.
Банкарски сектор у Републици Српској је крајем 2019. године упошљавао око 3.000 људи.
Према подацима из јуна 2019. године, корисницима банкарских услуга на располагању је било 163 пословне јединице од чега 135 филијала банака из Републике Српске и 28 филијала банака и Федерације БиХ. Такође на располагању су била и 8.747 ПОС уређаја, 500 банкомата и 183 осталих организационих делова.
Најширу мрежу филијала имају Нова банка (64 филијале), НЛБ Банка (55 филијале), УниЦредит Банк (36 филијале) и Аддико Банк (35 филијале). Од банака из Федерације БиХ, најширу мрежу пословних јединица у Р. Српској има Раиффеисен Банк са 20 филијала.
| Лого |
Назив банке |
Седиште банке |
Филијале и пословне јединице |
Остали организ. делови |
ПОС уређаји |
Банкомати |
СВИФТ
|
|
„УниЦредит Банк” а.д. Бања Лука |
Бања Лука |
36 |
0 |
8 |
60 |
|
 |
„Аддико Банк" а.д. Бања Лука |
Бања Лука |
34 |
1 |
0 |
50 |
|
 |
„НЛБ банка” а.д. Бања Лука |
Бања Лука |
9 |
46 |
1860 |
75 |
РАЗББА22
|
 |
„Сбербанк” а.д. Бања Лука |
Бања Лука |
12 |
16 |
1305 |
42 |
САБРБА2Б
|
|
„Павловић Интернатионал Банк” а.д. Слобомир, Бијељина |
Бијељина |
6 |
19 |
30 |
10 |
|
|
„Нова банка” а.д. Бања Лука |
Бања Лука |
14 |
50 |
2608 |
106 |
НОБИБА22
|
 |
„Комерцијална банка” а.д. Бања Лука |
Бања Лука |
9 |
9 |
13 |
23 |
КОБББА22
|
|
„МФ банка” а.д. Бања Лука |
Бања Лука |
15 |
8 |
0 |
23 |
МФБЛБА22
|
|
„УниЦредит Банк” д.д. Мостар |
Мостар |
4 |
0 |
989 |
13 |
БЛБАБА22
|
 |
„ПроЦредит Банк” д.д. Сарајево |
Сарајево |
1 |
1 |
0 |
6 |
|
 |
„Раиффеисен Банк” д.д. Сарајево |
Сарајево |
8 |
20 |
1901 |
62 |
|
 |
„Интеса Сан Паоло банка” д.д. Сарајево |
Сарајево |
3 |
3 |
10 |
9 |
|
 |
„Спаркассе Банк” д.д. Сарајево |
Сарајево |
6 |
0 |
0 |
10 |
|
 |
„Зираат Банк” д.д. Сарајево |
Сарајево |
3 |
0 |
23 |
6 |
|
|
„Босна Банк Интернатионал” д.д. Сарајево |
Сарајево |
3 |
0 |
0 |
5 |
|
Државно учешће у акционарском капиталу банака је врло ниско. У власничкој структури доминира већински приватни капитал који углавном потиче из страног приватног капитала. Само једна банка из Републике Српске има државни акционарски капитал. Средином 2019. године, акционарски капитал банкарског сектора износио је 632,7 милиона КМ. У укупној структуру акционарског капитала, страни приватни капитал имао је учешће од 72%, док је домаћи приватни капитал износио 28%. Око 34% страног приватног капитала потицало је из Аустрије, 15,1% из Италије, 9.9 из Словеније и 9,6 из Србије.
| Структура акционарског капитала у КМ
|
| Банке
|
Приватни капитал
|
Државни капитал
|
Задружни капитал
|
| Износ
|
%
|
Износ
|
%
|
Износ
|
%
|
| „Нова банка” а.д. Бања Лука
|
134.352
|
21,4
|
0
|
0,0
|
286
|
81,3
|
| „УниЦредит Банк” а.д. Бања Лука
|
97.019
|
15,5
|
0
|
0,0
|
36
|
10,2
|
| „НЛБ банка” а.д. Бања Лука
|
62.003
|
9,9
|
0
|
0,0
|
0
|
0,0
|
| „Сбербанк” а.д. Бања Лука
|
62.198
|
9,9
|
0
|
0,0
|
0
|
0,0
|
| „Аддико Банк” а.д. Бања Лука
|
153.090
|
24,4
|
1
|
0,0
|
3
|
0,9
|
| „МФ банка” а.д. Бања Лука
|
46.841
|
7,5
|
0
|
0,0
|
0
|
0,0
|
| „Комерцијална банка” а.д. Бања Лука
|
60.000
|
9,6
|
0
|
0,0
|
0
|
0,0
|
| „Павловић Интернатионал Банк” а.д. Слобомир, Бијељина
|
11.805
|
1,9
|
5.000
|
100,0
|
27
|
7,7
|
Микрокредитне организације у Републици Српској[уреди | уреди извор]
Микрокредитни сектор Републике Српске чини 14 микрокредитних организација из Р. Српске и 8 микрокредитних организација чије је седиште у Федерацији БиХ. Микрокредитне организације из Р. Српске чине 11 микрокредитних друштава са профитабилном структуром и 3 микрокредитне фондације као непрофитне организације. У периоду од 2015. до 2019. године, број микрокредитора повећао се за 133%.[1]
Микрокредитни сектор у Р. Српској, средином 2019. године, упошљавао је 806 радника од којих је 490 било запослено у организацијама и фондацијама из Р. Српске а 316 из организација и фондација из Федерације БиХ.
