Еколошки покрет
Глобални еколошки покрет је покрет заснован на заштити животне средине и један је од неколико нових друштвених покрета који се појавили 1960-их. Његов настанак и развој је подстакнут све распрострањенијом свешћу о еколошкој кризи наше планете.[1]
Позадина[уреди | уреди извор]
Брига о утицају човека на животну средину, као што су активности загађења воде и земље потиче из библијских времена. Међутим, прва масовна, јавна и организована брига јавља се током 19. века у време индустријске револуције. У то време су заговорници политичких настојања под именом либерализам, настојали да се жаштитом животне средине као једном од социјалних тема, бави искључиво држава, а не привредни сектор.[тражи се извор] Gifford Pinchot (1865–1946), први шеф сервиса за шуме у САД, је развио рану филозофију газдовања ресурсима. Отприлике у исто време у САД први биоцентрични приступ развијају John Muir (1838–1914) оснивач Сијера клуба и Алдо Леополд (1887–1948) профессор за газдовање заштићеним пределима дивљине, који је представио и прву књигу етике према земљи, тврдећи да се људи требају променити из освајача земље у грађанина земље. Његова сабрана дела постхумно су објављена 1949. године и имала су јак утицај на развој будућег биоцентричног покрета.
Крајем 19. века и средином 20. века грађани средње класе и струковна научна тела изражавају јавно ставове забринутости за животну средину, њено очување, заштиту дивљих предела и врста, забринутост за загађење и урбанизацију.
Развој[уреди | уреди извор]
Почетком 1960-тих еколошка становишта су добила политички израз кроз успостављање „Зелених“ покрета активиста у еколошким невладиним организацијама и еколошким политичким партијама. Упркос бројности и разноврсности организација, покрета и странака, четири главна става су постале водиље еколошког покрета:
Ране стратегије еколошког покрета биле су затворене и користиле су протесте и директне акције, као вид скретања пажње и као сметњу предузимању активности штетних по природу. Новије стратегије користе образовање јавности, медијске кампање и јавно заговарање у заједници како би се политичари на свим нивоима ангажовали на заштити животне средине. Започете су и акције под називом „Лични пример“ када се предлаже куповина еколошких производа и формирање читавих еколошких заједница које су ресурсно независне. Ипак, мањи број група определио се за екотероризам, вид насиља који су правдали као одговор на насилно понашање индустријалаца према природи, нарочито дрвне индустрије и индустрије руда и минерала.
Прве изборне стратегије настале су раних 1970-тих када су појавиле Зелене странке на Новом Зеланду, у Аустралији и Тасманији. Залагале су се да заштита животне средине буде централна тема јавних политика, а институције више демократске, јавне и увиђајне. Први јавни представник еколошког покрета у парламенту је изабран у Швајцарској. Временом су настала неслагања, какве и колике компромисе ове странке смеју да праве са другим странкама, па су се поделиле на „изборне“ које у одређене циљеве жртвовале и „радикалне“ коју су остале доследне ранијој пракси. Такође идеја водиља је била да се еколошки представници у парламенту придржавају политике странке, не стварају личну каријеру и да се смењују ротацијом, али се ово измакло покушају контроле, нарочито при освајању власти на било ком нивоу.
Касних 1980-их еколошки покрет је постао глобалан. Неке невладине организације (као Greenpeace, Friends of the Earth и World Wildlife Fund) успоставиле су своје међународно присуство кроз штабове у више земаља. Започети су и процеси међународне сарадње еколошких организација који су нарочито битни за неразвијене земље. Са падом комунистичких режима, зелене странке су се појавиле и у источно-европским земљама, али су имале мало успеха. Највише успеха до сада је имала Зелена странка Немачке (нем. die Grünen - zeleni), која је имала између 5.6 процената и 8.4 процената гласова током 1983. и 1987. године.[тражи се извор]
Данас су вредности еколошког покрета имплементиране у спољне односе, одбрану, социјалну и економску политику многих држава.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дееп Ецологy Мовемент Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2008) - фром Фоундатион Фор Дееп Ецологy Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2008), Ретриевед Аугуст 2008.
Види још[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
