Ендосперм

Ендосперм је ткиво настало унутар семена, а које служи прехрани клице. Окружује ембрион и даје храну у облику скроба, али може да садржи делом улја и протеине. Ендосперм је такође значајан извор хранива за лјуде и животиње.

Пример тога је пшеница као значајан извор хране. Код голосеменица ендосперм настаје пре оплодње (примарни, хаплоидни ендосперм), док се код скривеносеменица развија након оплодње (секундарни, триплоидни ендосперм), најчешће спајањем секундарног (диплоидног) једра ембрионске кесе са једном сперматичним једром.

Порекло ендосперма

Прве билјке цветнице имале су семе са малим ембрионом и великим ендоспермом, а кроз еволутивни развој дошло је до појаве билјака са зрелим семенкама, без ендосперма или са веома мало ендосперма. Код појединих цветница ембрион заузима већину семена, а ендосперм се не развија или је абсорбован пре сазревања семена.

Двострука оплодња

Ендосперм се формира када два сперматична једра унутар поленовог зрна уђу у унутрашњост ембрионове кесице или женског гаметофита. Једно сперматично једро оплоди јајну ћелију, формирајући зигот, док се друго сперматичо једро обично спаја са секундарним једром ембионове кесице, формирајући ћелије секундарног ендосперма (тако формирана једра се називају и троструко спојена једра: трипле нуцлеи). Ћелије,које су настале у процесу двоструке оплодње развијају се у ендосперм

Формирање ендосперма

Постоје три врсте развоја ендосперма:

Једарно формирање ендосперма уклјучује понавлјење слободне поделе једра. Ако се формира ћелијски зид, он настаје након слободне поделе једра. Обично се означава као течни ендосперм. Ћелијско формирање ендосперма подразумева да се формирање ћелијског зида изводи истовремено када и поделе једра. Хелобијално формирање ендосперма обележено је формирањем ћелијског зида између прва два једра, након чега је половина ендосперм развија према једарном , а друга половина према ћелијском обрасцу.

Улога ендосперма у развоју семена

У неким групама (нпр зрна породице Поацеае ) ендосперма опстаје у зрелој фази семена као ткиво за складиштење, у ком случају се семе под називом "беланчевинасто" или "албуминско", а код других се апсорбује током развоја ембриона, у ком случају се семе под називом " ексалбуминско " или " котиледонско " и функцију за складиштење ткива врши увећаним котиледонима ( "семе лишћа"). У одређеним врстама (нпр кукуруз, Зеа маис ); Функција складиштење је поделјен између оба ендосперма и ембриона. . Нека зрела ендоспермна ткива складиште масти (нпр. рицинус, Рицинис цоммунис ), а друга (уклјучујући житарице, као што су пшеница и кукуруз) складишти се углавном скроб.

Прашкасте семенке, као код орхидеја немају ендосперма. Код неких других врста, као што је кафа, ендосперм се и не развија. Уместо тога, нуцелус производи храњива ткива звана "перисперм". Ендосперм неких врста је одговоран за мировања семена. Механизам раст билјака поболјшава продуктивност ендосперма и посредује у трансферу храњивих материја из билјке мајке ембриона. Делује као локацију за генско утискивање, а одговоран је за прекид раста сјемена произведеног од генетички неподударних родителја. У цветница, ендосперм садржи хормоне, као што су цитокинини, којима се уређује ћелијска диференцијација и формирање ембрионских органа.

Види још

• Семе

Спољашње везе

• Функције ендосперма у семену
• Ендоспермне ћелије
• Бионет школа
• Видео приказ