Катрен
Катрен је строфа од четири стиха (четворостих). Једна од најкоришћенијих строфа у поезији. Има више облика римовања: укрштени — абаб, обгрљени — абба, парни — аабб, док је у персијској поезији карактеристичан облик ааба. Комбинује се и са другим строфама (са терцетом у сонету). Због своје једноставности врло је повољан за разноврсну синтаксичко-интонациону и звучну организацију стихова у строфи.
Катрен у шпанској поезији[уреди | уреди извор]
У шпанској поезији катрен називамо квартето (шп. cuarteto). Такође је строфа од четири стиха, али су у шпанској поезији стихови дужи од осам слогова (шп. de arte mayor). Најчешће га је користио шпански песник Хорхе Гиљен. Рима је консонантска, обгрљена АББА (први стих се римује са четвртим, а други са трећим стихом):
A Érase un hombre a una nariz pegado,
B érase una nariz superlativa,
B érase una alquitara medio viva,
A érase un peje espada mal barbado.
Катрен у персијској поезији[уреди | уреди извор]
У персијској поезији једна од најкарактеристичнијих и најомиљенијих песничких форми је рубаија — песма од четири стиха у којој се, по правилу, римују први, други и четврти стих, док трећи обично нема заједничку риму (шематски приказано ААБА).[1] Рубаија је кратка форма која иyражава једну мисао, већином тако да четврти стих представља закључак, а често и неочекивани обрт. У овој врсти песме песник најчешће исказује своја осећања према природи, богу и вери, науци, љубави, човеку и свету. Свака је рубаија песма за себе. Некада две рубаије могу бити садржински повезане, али свака мора да представља једну целину по облику и садржају. Како су погодне за изражавање суштинских мисли у форми тако кратке песме, рубаије су веома блиске грчком епиграму.[2]
Рубаију су неговали многи персијски песници, али најпознатији је средњевековни песник и научник Омар Хајам. Висину до које је Хајам подигао своје рубаије нико није прекорачио ни пре ни после њега.[3] Европа је Хајамове рубаије упознала 1859. године, када их је у слободном преводу објавио енглески песник и оријенталиста Едвард Фицџералд у збирци под насловом Рубаије Омара Хајама. Хајамове рубаије су преведене на многе светске језике,[4] а он се сматра најпознатијим песником Истока на Западу.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel, 14ª edición, Madrid, 2001.
- Domínguez Caparrós, José, Diccionario de métrica española, Madrid, Paraninfo, 1985.
- Ružić, Žarko, Enciklopedijski rečnik versifikacije, izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2008.
- Тривковић, Славиша (2019). Рубаија - семинарски рад. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Приступљено 6. 8. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Dvadeset Hajjāmovih rubaija”. Preporod. 14. 11. 2017. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2022.
