Пређи на садржај

Краљ Артур

С Википедије, слободне енциклопедије
Скулптура урађена у бронзи која представља краља Артура у пуној ратној опреми

Краљ Артур (енгл. King Arthur) био је легендарни британски краљ који је владао почетком 6. века нове ере. Артур је један од најпознатијих ликова келтске митологије; од 12. века је главни лик бројних књижевних дела. Детаљи приче о Артуру се углавном састоје од фолклорних и књижевних изума, а његово историјско постојање је дебатовано и оспоравано међу модерним историчарима.[1] Ретка историјска позадина Артура прикупљена је из разних извора, укључујући Annales Cambriae, Historia Brittonum, и Гилдине записе. Артурово име се исто тако јавља у раним поетским изворима, као што је Ј Гододин.[2]

Историјски извори[уреди | уреди извор]

Велшки хроничар Неније (Nennius) у свом делу Историја Брита (Historia Brittonum) насталом почетком 9. века помиње Артура као вођу келтских Брита у дванаест битака против Англосаксонаца. Тај поход се завршио Артуровом победом у бици код Монс Бадоницуса (енгл. Mount Badon) 516. године.

Међутим, најстарији препис Историје Брита је настао око 1000. године, па није довољно поуздан. Неније истиче и да се у Британији у првој половини 6. века, након одласка Римљана, живело мирно и без ратова.

Уопштено, историјски извори о Артуру су магловити и нејасни, али се сви слажу око чињенице да је крајем 5. века, на територију данашњег Велса и Енглеске, у тадашњем бритском краљевству Паувис (вел. Powys), живео ратни вођа који је објединио разједињена бритска краљевства у борби против надирућих Англа и Саса (сви извори истичу да Артур није био краљ, него „Dux bellorum“ — ратни вођа).

Сматра се да Артур није било његово право име, него титула, која је симболизовала удруживање Брита који су задржали старе, келтске обичаје, и оних Брита који су током владавине Римљана романизовани и који су прихватили хришћанство. Те две фракције су, наиме, биле у сукобу у време почетка инвазије Англа и Саса, и било их је потребно ујединити. Стога је Артхур узео овај псеудоним, скован од бритске и латинске речи за медведа (симбол Артуров) — „Arth“ и „Ursus“, од чега је настало име „Arthursus“, тј. „Arthur“.

Према неким изворима, британска краљевства су била тако посвађана да је човек који би их ујединио морао доћи издалека. Стога постоје претпоставке да је Артур заправо дошао из племена Вотадини (Goddodin) које је живело на подручју на којем се данас налази град Единбург. Артурове сјајне победе над Сасима, које су забележене у историји, вероватно су биле последица његове јединствене борбене тактике која се ослањала на употребу коњице, рода војске непознатог варварским племенима која су надирала с истока Британског острва.

Постоји теорија према којој су његови коњаници („витезови“) били потомци Сармаћана, присиљени на службу Римском царству, који су били врхунски јахачи (ова теорија приказана је у филму „Краљ Артур“). Према неким другим теоријама, били су то остаци римске аристократије („equites“) која је била обучена за употребу коња у ратовању. Након низа од 12 сјајних победа против освајача, чини се да је Артур постао жртва истих оних сукоба међу краљевствима због којих је и дошао на положај заповедника. Битка код Камлана, у којој је погинуо, била је наводно сукоб два бритска краљевства. Недуго по његовој смрти, Англи и Саси су наставили с освајањем Британског острва, и само 50 година након његове смрти последњи Брити су били потиснути у удаљена брда Велса и Корнвала, где су се до данашњих дана сачували стари келтски обичаји.

Године 1191. у граду Гластонбери наводно су пронађени посмртни остаци краља Артура и краљице Геновеве. Кости су касније пребачене у градску цркву, али је гроб уништен у доба енглеске реформације, а кости су нестале. Међутим, открило се да је реч о пропагандном потезу тадашњих локалних власти, које су желеле да привуку ходочаснике. Прави Артуров гроб никада није откривен, иако је према легенди пренесен на острво Авалон, како би његове смртне ране зацелиле.

Легенда о Артуру[уреди | уреди извор]

Легенда о краљу Артуру је први пут изнета у делу Historia Regum Britanniae, око 1139. године. Артур се спомиње и у делима Брута, око 1200. године, Лајамона, затим Le Morte d'Arthur од Томаса Малорија, а најпознатији биограф краља Артура је Џефри од Монмута. Истичу се и дела Роберта де Борона: Joseph d'Arimathe, Мерлин и Перцевал.

Ликови у легендама о краљу Артуру нису увек у истим односима, већ су различито повезани у разним верзијама приче. Артур је син краља Утера Пендрагона и краљице Играине. Његова драга којом се оженио је Геновева (Guinevere). Ланселот је Артуров најбољи пријатељ и најпоузданији витез. Међутим, љубавна веза Ланселота и Геновеве означава и почетак Артуровог пада. Мерлин је мудар човек и чаробњак. Моргана (Morgan le Fay) је Артурова сестра која му је открила љубавну везу Ланселота и Геновеве. У другим верзијама она је вила или симбол среће, а понекад и негативан лик који жели да влада уместо Артура. Ту су још и витезови Парсифал, Галахад и Гаваин, који се истичу као идеални витезови одани Артуру.

Његов мач Екскалибур и прича о мачу у камену опште су познати. Артур је као младић извадио мач из камена. Легенда тврди да онај ко извуче мач јесте син Утера Пендрагона, па је Артур постао краљ. Округли сто за којим седе Артурови витезови округлог стола и дворац Камелот такође су саставни део прича о краљу Артуру. Посебно треба споменути потрагу за гралом. Грал, мистични предмет, може пронаћи само витез чистог срца. Тако се у средњем веку објашњавало које особине мора имати идеалан витез.

У неким верзијама Артур је погинуо у боју против свог нећака Мордреда, који је дигао буну против њега. У каснијим верзијама, Мордред је син инцестуозне везе Артура и његове сестре Моргане. Битка код Камлана из 537. године је битка у којој је Артур погинуо. Након битке, Артура су одвели на острво Авалон, где му ране зацељују. Према причи, једног дана Артур ће се вратити и поново владати.

Једна од легенди о њему је легенда о светом гралу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хигхам 2002, стр. 11–37, хас а суммарy оф тхе дебате он тхис поинт.
  2. ^ Цхарлес-Едwардс 1991, стр. 15; Симс-Wиллиамс 1991. Y Гододдин цаннот бе датед прециселy: ит десцрибес 6тх-центурy евентс анд цонтаинс 9тх- ор 10тх-центурy спеллинг, бут тхе сурвивинг цопy ис 13тх-центурy.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Андерсон, Грахам (2004), Кинг Артхур ин Антиqуитy, Лондон: Роутледге, ИСБН 978-0-415-31714-6 .
  • Асхе, Геоффреy (1985), Тхе Дисцоверy оф Кинг Артхур, Гарден Цитy, НY: Анцхор Пресс/Доубледаy, ИСБН 978-0-385-19032-9 .
  • Асхе, Геоффреy (1996), „Геоффреy оф Монмоутх”, Ур.: Лацy, Норрис, Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 179—82, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Асхе, Геоффреy (1968), „Тхе Висионарy Кингдом”, Ур.: Асхе, Геоффреy, Тхе Qуест фор Артхур'с Бритаин, Лондон: Гранада, ИСБН 978-0-586-08044-3 .
  • Асхлеy, Мицхаел (2005), Тхе Маммотх Боок оф Кинг Артхур, Лондон: Робинсон, ИСБН 978-1-84119-249-9 .
  • Барбер, Рицхард (1986), Кинг Артхур: Херо анд Легенд, Wоодбридге, УК: Боyделл Пресс, ИСБН 978-0-85115-254-7 .
  • Барбер, Рицхард (2004), Тхе Холy Граил: Имагинатион анд Белиеф, Лондон: Аллен Лане, ИСБН 978-0-7139-9206-9 .
  • Библиотхèqуе натионале де Франце [Френцх Натионал Либрарy] (ц. 1475), Франçаис 116: Ланцелот ен просе [Френцх МС 116: Тхе Просе Ланцелот] (на језику: Френцх), Иллуминатед бy Éврард д'Еспинqуес. Оригиналлy цоммиссионед фор Јацqуес д'Армагнац, ноw хелд бy тхе БНФ Департмент оф Манусцриптс (Парис) 
  • Бинyон, Лауренце (1923), Артхур: А Трагедy, Лондон: Хеинеманн, ОЦЛЦ 17768778 .
  • Брадлеy, Марион Зиммер (1982), Тхе Мистс оф Авалон, Неw Yорк: Кнопф, ИСБН 978-0-394-52406-1 .
  • Бромwицх, Рацхел (1978), Триоедд Yнyс Прyдеин: Тхе Wелсх Триадс, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, ИСБН 978-0-7083-0690-1 . 2нд ед.
  • Бромwицх, Рацхел (1983), „Целтиц Елементс ин Артхуриан Романце: А Генерал Сурвеy”, Ур.: Гроут, П. Б.; Диверрес, Армел Хугх, Тхе Легенд оф Артхур ин тхе Миддле Агес, Wоодбридге: Боyделл анд Бреwер, стр. 41—55, ИСБН 978-0-85991-132-0 .
  • Бромwицх, Рацхел (1991), „Фирст Трансмиссион то Енгланд анд Франце”, Ур.: Бромwицх, Рацхел; Јарман, А. О. Х.; Робертс, Брyнлеy Ф., Тхе Артхур оф тхе Wелсх, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, стр. 273—98, ИСБН 978-0-7083-1107-3 .
  • Бромwицх, Рацхел; Еванс, D. Симон (1992), Цулхwцх анд Олwен. Ан Едитион анд Студy оф тхе Олдест Артхуриан Тале, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, ИСБН 978-0-7083-1127-1 .
  • Брооке, Цхристопхер Н. L. (1986), Тхе Цхурцх анд тхе Wелсх Бордер ин тхе Централ Миддле Агес, Wоодбридге: Боyделл, ИСБН 978-0-85115-175-5 .
  • Будгеy, А. (1992), „'Преиддеу Аннwн' анд тхе Wелсх Традитион оф Артхур”, Ур.: Бyрне, Цyрил Ј.; Харрy, Маргарет Росе; Ó Сиадхаил, Падраиг, Целтиц Лангуагес анд Целтиц Пеопле: Процеедингс оф тхе Сецонд Нортх Америцан Цонгресс оф Целтиц Студиес, хелд ин Халифаx, Аугуст 16–19, 1989, Халифаx, Нова Сцотиа: D'Арцy МцГее Цхаир оф Ирисх Студиес, Саинт Марy'с Университy, стр. 391—404, ИСБН 978-0-9696252-0-9 .
  • Буллоцк-Давиес, C. (1982), „Еxспецтаре Артхурум, Артхур анд тхе Мессианиц Хопе”, Буллетин оф тхе Боард оф Целтиц Студиес (29): 432—40 .
  • Бургесс, Глyн С.; Бусбy, Кеитх, ур. (1999), Тхе Лаис оф Марие де Франце, Лондон: Пенгуин, ИСБН 978-0-14-044759-0 . 2нд. ед.
  • Бурнс, Е. Јане (1985), Артхуриан Фицтионс: Ре-реадинг тхе Вулгате Цyцле, Цолумбус: Охио Стате Университy Пресс, ИСБН 978-0-8142-0387-3 .
  • Цареy, Јохн (1999), „Тхе Финдинг оф Артхур'с Граве: А Сторy фром Цлонмацноисе?”, Ур.: Цареy, Јохн; Коцх, Јохн Т.; Ламберт, Пиерре-Yвес, Илдáнацх Илдíрецх. А Фестсцхрифт фор Проинсиас Мац Цана, Андовер: Целтиц Студиес Публицатионс, стр. 1—14, ИСБН 978-1-891271-01-4 .
  • Царлеy, Ј. П. (1984), „Полyдоре Вергил анд Јохн Леланд он Кинг Артхур: Тхе Баттле оф тхе Боокс”, Артхуриан Интерпретатионс (15): 86—100 .
  • Цхамберс, Едмунд Керцхевер (1964), Артхур оф Бритаин, Спецулум Хисториале .
  • Цхарлес-Едwардс, Тхомас M. (1991), „Тхе Артхур оф Хисторy”, Ур.: Бромwицх, Рацхел; Јарман, А. О. Х.; Робертс, Брyнлеy Ф., Тхе Артхур оф тхе Wелсх, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, стр. 15—32, ИСБН 978-0-7083-1107-3 .
  • Цое, Јохн Б.; Yоунг, Симон (1995), Тхе Целтиц Соурцес фор тхе Артхуриан Легенд, Фелинфацх, Лампетер: Лланерцх, ИСБН 978-1-897853-83-2 .
  • Црицк, Јулиа C. (1989), Тхе "Хисториа регум Британниае" оф Геоффреy оф Монмоутх. 3: А Суммарy Цаталогуе оф тхе Манусцриптс, Цамбридге: Бреwер, ИСБН 978-0-85991-213-6 .
  • Думвилле, D. Н. (1977), „Суб-Роман Бритаин: Хисторy анд Легенд”, Хисторy, 62 (62): 173—92, дои:10.1111/ј.1468-229X.1977.тб02335.x .
  • Думвилле, D. Н. (1986), „Тхе Хисторицал Валуе оф тхе Хисториа Бриттонум”, Артхуриан Литературе (6): 1—26 .
  • Елиот, Тхомас Стеарнс (1949), Тхе Wасте Ланд анд Отхер Поемс, Лондон: Фабер анд Фабер, ОЦЛЦ 56866661 .
  • Фиелд, П. Ј. C. (1993), Тхе Лифе анд Тимес оф Сир Тхомас Малорy, Цамбридге: Бреwер, ИСБН 978-0-585-16570-7 .
  • Фиелд, П. Ј. C. (1998), Малорy: Теxтс анд Соурцес, Цамбридге: Бреwер, ИСБН 978-0-85991-536-6 .
  • Форд, П. К. (1983), „Он тхе Сигнифицанце оф соме Артхуриан Намес ин Wелсх”, Буллетин оф тхе Боард оф Целтиц Студиес (30): 268—73 .
  • Форбусх, Wиллиам Бyрон; Форбусх, Дасцомб (1915), Тхе Книгхтс оф Кинг Артхур: Хоw То Бегин анд Wхат То До, Тхе Цамелот Пројецт ат тхе Университy оф Роцхестер, Приступљено 22. 5. 2008 .
  • Гамерсцхлаг, К. (1983), „Том Тхумб унд Кöниг Артхур; одер: Дер Дäумлинг алс Маßстаб дер Wелт. Беобацхтунген зу дреихундертфüнфзиг Јахрен гемеинсамер Гесцхицхте”, Англиа (на језику: Герман) (101): 361—91 .
  • Гилберт, Адриан; Wилсон, Алан; Блацкетт, Барам (1998), Тхе Холy Кингдом, Лондон: Цорги, ИСБН 978-0-552-14489-6 .
  • Греен, Цаитлин (2009), „Тхе Хисторицитy анд Хисторицисатион оф Артхур”, Артхуриана, Приступљено 9. 7. 2018 .
  • Греен, Тхомас (август 2007а), „Том Тхумб анд Јацк тхе Гиант Киллер: Тwо Артхуриан Фаирyталес?”, Фолклоре, 118 (2): 123—40, дои:10.1080/00155870701337296 . (ЕБСЦО субсцриптион реqуиред.)
  • Греен, Тхомас (2007б), Цонцептс оф Артхур, Строуд: Темпус, ИСБН 978-0-7524-4461-1 .
  • Хаyцоцк, M. (1983—84), „Преиддеу Аннwн анд тхе Фигуре оф Талиесин”, Студиа Целтица' (18/19): 52—78 .
  • Хаyцоцк, M. (2007), Легендарy Поемс фром тхе Боок оф Талиесин, Аберyстwyтх: ЦМЦС, ИСБН 978-0-9527478-9-5 .
  • Хардy, Тхомас (1923), Тхе Фамоус Трагедy оф тхе Qуеен оф Цорнwалл ат Тинтагел ин Лyоннессе: А Неw Версион оф ан Олд Сторy Аррангед ас а Плаy фор Муммерс, ин Оне Ацт, Реqуиринг Но Тхеатре ор Сценерy, Лондон: Мацмиллан, ОЦЛЦ 1124753 .
  • Хартy, Кевин Ј. (1996), „Филмс”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 152—155, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Хартy, Кевин Ј. (1997), „Артхуриан Филм”, Артхуриана/Цамелот Пројецт Библиограпхy, Приступљено 22. 5. 2008 .
  • Хероиц Аге (1999), „Еарлy Медиевал Тинтагел: Ан Интервиеw wитх Арцхаеологистс Рацхел Харрy анд Кевин Брадy”, Тхе Хероиц Аге (1), Архивирано из оригинала 21. 8. 2014. г. .
  • Хигхам, Н. Ј. (2002), Кинг Артхур, Мyтх-Макинг анд Хисторy, Лондон: Роутледге, ИСБН 978-0-415-21305-9 .
  • Јонес, Гwyн; Јонес, Тхомас, ур. (1949), Тхе Мабиногион, Лондон: Дент, ОЦЛЦ 17884380 .
  • Јохнсон, Флинт (2002), Тхе Бритисх Соурцес оф тхе Абдуцтион анд Граил Романцес, Университy Пресс оф Америца .
  • Киблер, Wиллиам; Царролл, Царлетон W., ур. (1991), Цхрéтиен де Троyес: Артхуриан Романцес, Лондон: Пенгуин, ИСБН 978-0-14-044521-3 .
  • Коцх, Јохн Т. (1996), „Тхе Целтиц Ландс”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Медиевал Артхуриан Литературе: А Гуиде то Рецент Ресеарцх, Неw Yорк: Гарланд, стр. 239—322, ИСБН 978-0-8153-2160-6 .
  • Коцх, Јохн Т.; Цареy, Јохн (1994), Тхе Целтиц Хероиц Аге: Литерарy Соурцес фор Анциент Целтиц Еуропе анд Еарлy Иреланд анд Wалес, Малден, МА: Целтиц Студиес Публицатионс, ИСБН 978-0-9642446-2-7 .
  • Коцх, Јохн Т. (1994), Целтиц Цултуре: А Хисторицал Енцyцлопедиа, Санта Барбара, ЦА: АБЦ-ЦЛИО, ИСБН 978-1-85109-440-0 .
  • Лацy, Норрис Ј. (1992), Ланцелот-Граил: Тхе Олд Френцх Артхуриан Вулгате анд Пост-Вулгате ин Транслатион, Неw Yорк: Гарланд, ИСБН 978-0-8153-0757-0 . 5 волс.
  • Лацy, Норрис Ј. (1996а), „Цхарацтер оф Артхур”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 16—17, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Лацy, Норрис Ј. (1996б), „Цхрéтиен де Троyес”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 88—91, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Лацy, Норрис Ј. (1996ц), „Нине Wортхиес”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 344, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Лацy, Норрис Ј. (1996д), „Популар Цултуре”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 363—64, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Лагорио, V. M. (1996), „Брадлеy, Марион Зиммер”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 57, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Ланиер, Сиднеy, ур. (1881), Тхе Боy'с Мабиногион: беинг тхе еарлиест Wелсх талес оф Кинг Артхур ин тхе фамоус Ред Боок оф Хергест, Иллустратед бy Алфред Фредерицкс, Неw Yорк: Цхарлес Сцрибнер'с Сонс .
  • Ланиер, Сиднеy, ур. (1922), Тхе Боy'с Кинг Артхур: Сир Тхомас Малорy'с Хисторy оф Кинг Артхур анд Хис Книгхтс оф тхе Роунд Табле, Иллустратед бy Н.C. Wyетх, Неw Yорк: Цхарлес Сцрибнер'с Сонс .
  • Литтлетон, C. Сцотт; Малцор, Линда А. (1994), Фром Сцyтхиа то Цамелот: А Радицал Реассессмент оф тхе Легендс оф Кинг Артхур, тхе Книгхтс оф тхе Роунд Табле анд тхе Холy Граил, Неw Yорк: Гарланд, ИСБН 978-0-8153-1496-7 .
  • Лоомис, Рогер Схерман (1956), „Тхе Артхуриан Легенд бефоре 1139”, Ур.: Лоомис, Рогер Схерман, Wалес анд тхе Артхуриан Легенд, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, стр. 179—220, ОЦЛЦ 2792376 .
  • Лупацк, Алан; Лупацк, Барбара (1991), Кинг Артхур ин Америца, Цамбридге: D. С. Бреwер, ИСБН 978-0-85991-543-4 .
  • Лупацк, Алан (2002), „Префаце”, Ур.: Склар, Елизабетх Схерр; Хоффман, Доналд L., Кинг Артхур ин Популар Цултуре, Јефферсон, НЦ: МцФарланд, стр. 1—3, ИСБН 978-0-7864-1257-0 .
  • Малоне, Кемп (мај 1925), „Арториус”, Модерн Пхилологy, 22 (4): 367—74, ЈСТОР 433555, дои:10.1086/387553 . (ЈСТОР субсцриптион реqуиред.)
  • Манцофф, Дебра Н. (1990), Тхе Артхуриан Ревивал ин Вицториан Арт, Неw Yорк: Гарланд, ИСБН 978-0-8240-7040-3 .
  • Масефиелд, Јохн (1927), Тристан анд Исолт: А Плаy ин Версе, Лондон: Хеинеманн, ОЦЛЦ 4787138 .
  • Мерриман, Јамес Доуглас (1973), Тхе Флоwер оф Кингс: А Студy оф тхе Артхуриан Легенд ин Енгланд Бетwеен 1485 анд 1835, Лаwренце: Университy оф Кансас Пресс, ИСБН 978-0-7006-0102-8 .
  • Моррис, Јохн (1973), Тхе Аге оф Артхур: А Хисторy оф тхе Бритисх Ислес фром 350 то 650, Неw Yорк: Сцрибнер, ИСБН 978-0-684-13313-3 .
  • Моррис, Росемарy (1982), Тхе Цхарацтер оф Кинг Артхур ин Медиевал Литературе, Цамбридге: Бреwер, ИСБН 978-0-8476-7118-2 .
  • Мyрес, Ј. Н. L. (1986), Тхе Енглисх Сеттлементс, Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-19-282235-2 .
  • Неубецкер, Оттфриед (1998—2002), Wаппенкунде (на језику: Герман), Муницх: Орбис Верлаг, стр. 170, ИСБН 978-3-572-01336-4 .
  • Падел, О. Ј. (1994), „Тхе Натуре оф Артхур”, Цамбриан Медиевал Целтиц Студиес (27): 1—31 .
  • Падел, О. Ј. (јесен 1995), „Рецент Wорк он тхе Оригинс оф тхе Артхуриан Легенд: А Цоммент”, Артхуриана, 5 (3): 103—14 .
  • Падел, О. Ј. (2000), Артхур ин Медиевал Wелсх Литературе, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, ИСБН 978-0-7083-1682-5 .
  • Паринс, Марyлyн Јацксон (1995), Сир Тхомас Малорy: Тхе Цритицал Херитаге, Лондон: Роутледге, ИСБН 978-0-415-13400-2 .
  • Пхиллипс, Грахам; Кеатман, Мартин (1992), Кинг Артхур: Тхе Труе Сторy, Лондон: Центурy, ИСБН 978-0-7126-5580-4 .
  • Потwин, L. С. (1902), „Тхе Соурце оф Теннyсон'с 'Тхе Ладy оф Схалотт'”, Модерн Лангуаге Нотес, Модерн Лангуаге Нотес, Вол. 17, Но. 8, 17 (8): 237—239, ЈСТОР 2917812, дои:10.2307/2917812 .
  • Прyор, Францис (2004), Бритаин АД: А Qуест фор Енгланд, Артхур, анд тхе Англо-Саxонс, Лондон: ХарперЦоллинс, ИСБН 978-0-00-718186-5 .
  • Пyле, Хоwард (1903), Тхе Сторy оф Кинг Артхур анд Хис Книгхтс, Иллустратед бy Хоwард Пyле, Неw Yорк: Цхарлес Сцрибнер'с Сонс 
  • Рахтз, Пхилип (1993), Енглисх Херитаге Боок оф Гластонбурy, Лондон: Батсфорд, ИСБН 978-0-7134-6865-6 .
  • Рено, Франк D. (1996), Тхе Хисториц Кинг Артхур: Аутхентицатинг тхе Целтиц Херо оф Пост-Роман Бритаин, Јефферсон, НЦ: МцФарланд, ИСБН 978-0-7864-0266-3 .
  • Роацх, Wиллиам, ур. (1949—83), Тхе Цонтинуатионс оф тхе Олд Френцх 'Перцевал' оф Цхрéтиен де Троyес, Пхиладелпхиа: Университy оф Пеннсyлваниа Пресс  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ). 5 волс.
  • Робертс, Брyнлеy Ф. (1980), Брут Тyсилио: дарлитх агориадол ган Атхро y Гyмраег а'и Лленyддиаетх (на језику: Wелсх), Абертаwе: Цолег Прифyсгол Абертаwе, ИСБН 978-0-86076-020-7 .
  • Робертс, Брyнлеy Ф. (1991а), „Цулхwцх ац Олwен, Тхе Триадс, Саинтс' Ливес”, Ур.: Бромwицх, Рацхел; Јарман, А. О. Х.; Робертс, Брyнлеy Ф., Тхе Артхур оф тхе Wелсх, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, стр. 73—95, ИСБН 978-0-7083-1107-3 .
  • Робертс, Брyнлеy Ф. (1991б), „Геоффреy оф Монмоутх, Хисториа Регум Британниае анд Брут Y Бренхинедд”, Ур.: Бромwицх, Рацхел; Јарман, А. О. Х.; Робертс, Брyнлеy Ф., Тхе Артхур оф тхе Wелсх, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, стр. 98—116, ИСБН 978-0-7083-1107-3 .
  • Росенберг, Јохн D. (1973), Тхе Фалл оф Цамелот: А Студy оф Теннyсон'с 'Идyллс оф тхе Кинг', Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс, ИСБН 978-0-674-29175-1 .
  • Симпсон, Рогер (1990), Цамелот Регаинед: Тхе Артхуриан Ревивал анд Теннyсон, 1800–1849, Цамбридге: Бреwер, ИСБН 978-0-85991-300-3 .
  • Симс-Wиллиамс, Патрицк (1991), „Тхе Еарлy Wелсх Артхуриан Поемс”, Ур.: Бромwицх, Рацхел; Јарман, А. О. Х.; Робертс, Брyнлеy Ф., Тхе Артхур оф тхе Wелсх, Цардифф: Университy оф Wалес Пресс, стр. 33—71, ИСБН 978-0-7083-1107-3 .
  • Смитх, C.; Тхомпсон, Р. Х. (1996), „Тwаин, Марк”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 478, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Стаинес, D. (1996), „Теннyсон, Алфред Лорд”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 446—449, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Стокстад, M. (1996), „Модена Арцхиволт”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 324—326, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Сwеет, Росемарy (2004), Антиqуариес: Тхе Дисцоверy оф тхе Паст ин Еигхтеентх-центурy Бритаин, Лондон: Цонтинуум, ИСБН 978-1-85285-309-9 .
  • Таyлор, Беверлy; Бреwер, Елисабетх (1983), Тхе Ретурн оф Кинг Артхур: Бритисх анд Америцан Артхуриан Литературе Синце 1800, Цамбридге: Бреwер, ИСБН 978-0-389-20278-3 .
  • Теннyсон, Алфред (1868), Енид, Иллустратед бy Густаве Дорé, Лондон: Едwард Моxон & Цо. .
  • Тхомас, Цхарлес (1993), Боок оф Тинтагел: Артхур анд Арцхаеологy, Лондон: Батсфорд, ИСБН 978-0-7134-6689-8 .
  • Тхомпсон, Р. Х. (1996), „Енглисх, Артхуриан Литературе ин (Модерн)”, Ур.: Лацy, Норрис Ј., Тхе Неw Артхуриан Енцyцлопедиа, Неw Yорк: Гарланд, стр. 136—144, ИСБН 978-1-56865-432-4 .
  • Тхорпе, Леwис, ур. (1966), Геоффреy оф Монмоутх, Тхе Хисторy оф тхе Кингс оф Бритаин, Хармондсwортх: Пенгуин, ОЦЛЦ 3370598 .
  • Тондро, Јасон (2002), „Цамелот ин Цомицс”, Ур.: Склар, Елизабетх Схерр; Хоффман, Доналд L., Кинг Артхур ин Популар Цултуре, Јефферсон, НЦ: МцФарланд, стр. 169—181, ИСБН 978-0-7864-1257-0 .
  • Тwаин, Марк (1889), А Цоннецтицут Yанкее ин Кинг Артхур'с Цоурт, Неw Yорк: Wебстер, ОЦЛЦ 11267671 .
  • Улрицх вон Затзикховен (2005) [ц. 1194], Ланзелет, Транслатед бy Тхомас Кертх, Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, ИСБН 978-0-231-12869-8 .
  • Винавер, Сир Еугèне, ур. (1990), Тхе Wоркс оф Сир Тхомас Малорy, Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-19-812346-0 . 3рд ед., ревисед.
  • Wатсон, Дерек (2002), „Wагнер: Тристан унд Исолде анд Парсифал”, Ур.: Барбер, Рицхард, Кинг Артхур ин Мусиц, Цамбридге: D. С. Бреwер, стр. 23—34, ИСБН 978-0-85991-767-4 .
  • Wалтер, Пхилиппе (2005) [2002], Артù. L'орсо е ил ре [Оригинал Френцх титле: Артхур: л'оурс ет ле рои; Енглисх: Артхур: Тхе Беар анд тхе Кинг] (на језику: Италиан), Транслатед бy M. Фацциа, Едизиони Аркеиос (Оригинал Френцх публисхер: Имаго) .
  • Wхите, Теренце Ханбурy (1958), Тхе Онце анд Футуре Кинг, Лондон: Цоллинс, ОЦЛЦ 547840 .
  • Wиллиамс, Сир Ифор, ур. (1937), Цану Анеирин (на језику: Wелсх), Цаердyдд [Цардифф]: Гwасг Прифyсгол Цyмру [Университy оф Wалес Пресс], ОЦЛЦ 13163081 .
  • Wордсwортх, Wиллиам (1835), „Тхе Егyптиан Маид, ор, Тхе Романце оф тхе Wатер-Лилy”, Тхе Цамелот Пројецт, Тхе Университy оф Роцхестер, Приступљено 22. 5. 2008 .
  • Wоркман, L. Ј. (1994), „Медиевалисм анд Романтицисм”, Поетица (39–40): 1—44 .
  • Wригхт, Неил, ур. (1985), Тхе Хисториа Регум Британниае оф Геоффреy оф Монмоутх, 1: Берн, Бургербиблиотхек, МС. 568, Цамбридге: Бреwер, ИСБН 978-0-85991-211-2 .
  • Зиммер, Стефан (2006), Дие келтисцхен Wурзелн дер Артуссаге: мит еинер воллстäндиген Üберсетзунг дер äлтестен Артусерзäхлунг Цулхwцх унд Олwен .
  • Зиммер, Стефан (2009), „Тхе Наме оф Артхур — А Неw Етyмологy”, Јоурнал оф Целтиц Лингуистицс, Университy оф Wалес Пресс, 13 (1): 131—136 .
  • Халсалл, Гуy (2013). Wорлдс оф Артхур: Фацтс & Фицтионс оф тхе Дарк Агес. Оxфорд, УК: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-870084-5. 
  • Бреезе, Андреw (септембар 2015). „Тхе Хисторицал Артхур анд Сиxтх-Центурy Сцотланд”. Нортхерн Хисторy. LII (2): 158—81. 
  • Бреезе, Андреw (септембар 2016). „Артхур'с Баттлес анд тхе Волцаниц Wинтер оф 536-7”. Нортхерн Хисторy. LIII (2): 161—72. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Краљ Артур на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kralj_Artur&oldid=27552640”