Пређи на садржај

Позориште Хабима

Координате: 32° 4′ 21.68″ Н 34° 46′ 44.27″ Е / 32.0726889° С; 34.7789639° И / 32.0726889; 34.7789639
С Википедије, слободне енциклопедије
Хабима Тхеатре
Позориште Хабима, 2011
Изворни називתיאטרון הבימה
ЛокацијаТрг Хабима
Тел Авив
Израел
ТипНационално позориште
Макс. број гледалацаСала Ровина 930 места, Мескин 320 места, Бертонов 220 места, и сала Хабима 4 170 места.
Конструкција
Отворено1912.; пре 112 година (1912)
АрхитектаОскар Кауфманн
Веб-сајт
хабима.цо.ил

Позориште Хабима (хебр. תיאטרון הבימה Te'atron HaBima) је национално позориште Израела и једно је од првих позоришта на хебрејском језику. Налази се на Тргу Хабима, у центру Тел Авива.

Историја[уреди | уреди извор]

Позориште Хабим је основа Нахум Земач 1912. године у Бјалистоку, у Гродно губернији Руске Империје. Један од оснивача и првих глумаца био је Менахем Гнесин.[1] С обзиром да су дела извођена на хебрејском језику и да је тематика углавном била животи Јевреја, позориште је често било на удару Царске владе. Од 1918. године почиње да ради као део Московског уметничког позоришта, што неки сматрају као истински почетка постојање Позоришта Хабим. Позориште се нашло у тешком положају након револуције у Русији[2] а потом и током совјетске владавине. Руски позоришни глумац Константин Сергејевич Станиславски успео је да издејствује да са јеврејским глумцима ради Евгеније Вахтановг. Народни комесар за национална питања Јосиф Стаљин је одобрио рад позоришта али његово постојање покушали су да оспоре јеврејски одреди у Комунистичкој партији, карактеришући позориште као контрареволуционарним.[3]

Међународна турнеја[уреди | уреди извор]

Позоришна трупа је напустила Совјетски Савез и кренуло на међународну турнеју 1926. године. За само годину дана посетили су многе земље, укључујући Летонију, Литванију, Пољску, Француску, Немачку, Холандију и Сједињене Америчке Државе.[4] Њихове изведбе су добиле добре критике и биле су добро прихваћене код публике.[4] Међутим, наредне године глумци су почели да напуштају трупу и позориште се распало. Земач и још неколико глумаца одлучило је да, након наступа у САД, остану у Америци и тамо започну своје животе.[4]

Посета Лођу[уреди | уреди извор]

Непосредно пре почетка Првог светског рата, Позориште Хабима је посетило Лођ. Током те посете, дошло је до сарадње са уметником и фотографом Менделом Гросменом. Он је направио серију фотографија глумаца на позорници. Ова сарадња ће касније умногоме утицати на Менделов живот и рад.[5]

Селидба у Палестину[уреди | уреди извор]

Године 1928, позориште је пресељено у Британском Палестином.[6] У сезони 1928-29, премијерно су изведене две представе, под режијом Алексеја Дикија из Московског уметничког позоришта.[1] Прва позоришна продукција била је Ха-остар (Благо), адаптација дела Деј Ојтсер писца Шолема Алехема написаног на јидиш језику. Представа је премијерно приказана 29. децембра 1928. године.[1] Друга продукција, представа Давидова круна, премијеру је имала у Тел Авиву, 23. маја 1929. године.[7][8]

Године 1930. позоришна трупа је посетила Берлин где је извела своју адаптацију Шекспирових Дванаест ноћи, под режијом Михаела Чехова. По повратку из Немачке, позориште се трајно настанило у Палестини.[1] Након завршетка Другог светског рата, 1945. године, Позориште Хабима добило је своју позорницу у Тел Авиву.[1][6]

У фебруару 1938. су гостовали у Београду.[9][10]

Национално позориште Израела[уреди | уреди извор]

Године 1958, позориште је добило Израелску награду, што је било први пут да ову награду добије нека институција.[11] Та година се сматра за прекретницом у раду позоришта и званично се сматра да је тада позориште постало национално позориште Израела. У XXI веку, позориште је било дом око 80 глумаца и 120 осталих чланова.

Рестаурација[уреди | уреди извор]

Сала Ровина

Половином 2007. године позориште је затворено због адаптације и реконструкције.[12] Радови су трајали четири и по године и поновно отварање је уследило јануара 2012. Архитекта Рам Карми радио је на редизајну историјске зграде.[13] У реконструкцију је уложено више од 100 милиона нових израелских шекала. Након адаптације, зграда је добила додатних 500 квадратних метара простора и три нове сале за пробе. Четири главна аудиторијума су комплетно реконструисана и тематски обојена у различите боје.[14] Сала Ровина (плаве боје) има капацитет 930 места, Мескин (боје лаванде) има капацитет 320 места, Бертонов (зелене боје) има 220 места и сала Хабима 4 је обложена дрвеном облогом и има капацитет 170 седећих места.[12]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Хабимах. Енцyцлопаедиа Јудаица (2нд изд.). Детроит: Мацмиллан Референце УСА. 2007. Приступљено 18. 6. 2018 — преко Гале Виртуал Референце Либрарy датабасе; анд фреелy аваилабле виа Јеwисх Виртуал Либрарy. 
  2. ^ "Хабима ин Неw Yорк: Тхе Оригин анд Еарлy Хисторy оф тхе Хабима", Мусеум оф Фамилy Хисторy, аццессед 6 Сеп 2010
  3. ^ Схиндлер, Цолин (2012). Исраел анд тхе Еуропеан Лефт. Неw Yорк: Цонтинуум. стр. 33. 
  4. ^ а б в Иванов, Владислав (Аугуст 10, 2010). “Хабимах”. YИВО Енцyцлопедиа оф Јеwс ин Еастерн Еуропе. yивоенцyцлопедиа.орг. Транслатед фром Руссиан бy I. Мицхаел Аронсон; ревисед бy Алице Накхимовскy анд Мицхаел C. Стеинлауф. Ретриевед 2018-06-05.
  5. ^ Гроссман, Мендел; Мерон, Петер (1977). Wитх а Цамера ин тхе Гхетто. Сцхоцкен Боокс. ИСБН 9780805236453. 
  6. ^ а б Политзер, Хеинз (Аугуст 1948). "Хабимах ин Неw Yорк: А Греат Тхеатер Ентерс а Неw Период Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2018)". Commentary Magazine. Retrieved 2017-03-06.
  7. ^ Sullivan, Henry W. (2009). Calderón in the German Lands and the Low Countries: His Reception and Influence, 1654-1980. Cambridge: Cambridge University Press. p. 476, footnote 17. Sullivan notes that Lamdan worked from the German translation by Johann Diederich Gries.
  8. ^ Rokem, Freddie (1996). "Hebrew Theater from 1888 to 1948", in: Linda Ben-Zvi (Ed.). . Ben-Zvi, Linda (1996). Theater in Israel. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0472106074.  Текст „pages” игнорисан (помоћ). pp. 51-84; here: p. 72. "The production of David's Crown, produced in Tel Aviv in 1929, during Habima's first visit there, was a very radical adaptation of Calderón de la Barca's Hair of Absalom."
  9. ^ "Politika", 5. feb. 1938
  10. ^ "Politika", 6. feb. 1938
  11. ^ „Israel Prize recipients in 1958 (in Hebrew)”. Israel Prize Official Site. Архивирано из оригинала 8. 2. 2012. г. 
  12. ^ а б Shohat, Zipi (November 21, 2011). "Curtain Rises over Tel Aviv's Newly Renovated Habima Theater". Haaretz. haaretz.com. Retrieved 2017-03-06.
  13. ^ Shohat, Zipi (24. 10. 2006). „A New Stage for Habima”. Haaretz. haaretz.com. Архивирано из оригинала 26. 12. 2007. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  14. ^ "Habima Architect Tells Critics: 'Kiss My Ass' " (October 11, 2010). Haaretz. haaretz.com. Retrieved 2017-03-06.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Levy, Emanuel. The Habima, 1917-1977: A Study of Cultural Nationalism. Columbia University Press, 1979.
  • Ben-Ari, R. (1957). Habima. (A. H. Gross & I. Soref Trans). New York - London: Thomas Yoseloff.
  • Владислав ИВАНОВ, Русские сезоны театра «Габима». Москва: Артист. Режиссер. Театр, 1999.
  • Ouriel Zohar, « Comparaison du Théâtre ‘Bimate Ha'Kibbutz’ et du Théâtre national israélien ‘Habima’ et du théâtre ‘Habima’ avec la Comédie-Française », in Théâtres du Monde Revue Interdisciplinaire de l'Université d'Avignon,Institut de Recherches Internationales sur les Arts du Spectacle, Faculté des lettres et des sciences humaines, No.6, p. 203-210, 1996.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Pozorište Habima на Викимедијиној остави.
32° 4′ 21.68″ N 34° 46′ 44.27″ E / 32.0726889° С; 34.7789639° И / 32.0726889; 34.7789639
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pozorište_Habima&oldid=26644151”