Pređi na sadržaj

Njujorška berza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Njujorška berza
TipBerza vrednosnih papira
LokacijaNjujork Siti, Njujork, U.S.
Osnovana17. maj 1792.; pre 232 godine (1792-05-17)[1]
VlasnikIntercontinental Exchange
Ključni ljudi
  • Šaron Boven (predsedavajući)
  • Lin Martin (predsednik)
ValutaAmerički dolar
No. listinga2.400[2]
Tržišna kap.US$26,2 biliona (2021)[3]
KoličinaUS$20.161 biliona (2011)
Indeksi
Vebsajtnyse.com

Njujorška berza (engl. New York Stock Exchange (NYSE))[4] je berza dionica koja se nalazi na Vol stritu u Njujorku. Najveća je svjetska berza po tržišnoj kapitalizaciji kompanija koje se nalaze na njoj,[5][6] a koja je u decembru 2010. iznosila 13,39 biliona dolara,[7] dok je u februaru 2018. bila na nivou od $30,1 biliona.[8] Prosječni dnevni promet na berzi je oko 153 milijarde dolara.

Njujorškom berzom upravlja kompanija NYSE Euronext, koja je formirana 2007. posle spajanja Njujorške berze sa elektronskom berzom Euronext.[9] Novo spajanje Njujorške berze sa kompanijom Deutsche Börse najavljeno je 15. februara 2011. U novom preduzeću, čije se ime još uvijek ne zna, kompanija Deutsche Börse će imati 60% vlasništva, dok će preostalih 40% pripasti kompaniji NYSE Euronext, koja trenutno upravlja berzom.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Berza u ulici Brod 10–12, 1882.
Jedna od prostorija za trgovanje Njujorške berze

Najranija zabeležena organizacija trgovine hartijama od vrednosti u Njujorku među brokerima koji direktno posluju jedni sa drugima može se pratiti do Batonvud sporazuma. Ranije su berzu hartija od vrednosti posredovali aukcionari, koji su takođe sprovodili uobičajenije aukcije roba kao što su pšenica i duvan.[10] Dana 17. maja 1792. godine, dvadeset četiri brokera potpisala su Batonvud sporazum, koji je odredio najnižu stopu provizije koja se naplaćuje klijentima i obavezala potpisnike da daju prednost ostalim potpisnicima u prodaji hartija od vrednosti. Najranije hartije od vrednosti kojima se trgovalo bile su uglavnom državne hartije od vrednosti kao što su ratne obveznice iz rata za nezavisnost i akcije Prve banke Sjedinjenih Država,[10] iako su akcije Banke Njujorka bile nevladine hartije od vrednosti kojima se trgovalo u ranim danima.[11] Banka Severne Amerike, zajedno sa Prvom bankom Sjedinjenih Država i Bankom Njujorka, bile su prve akcije kojima se trgovalo na Njujorškoj berzi.[12]

Godine 1817. berzanski mešetari iz Njujorka, koji su radili po Batonvudskom sporazumu, pokrenuli su nove reforme i reorganizovali se. Nakon slanja delegacije u Filadelfiju da posmatra organizaciju njihovog brokerskog odbora, usvojena su ograničenja za manipulativno trgovanje, kao i formalni organi uprave.[10] Nakon ponovnog formiranja u njujorški berzanski odbor, brokerska organizacija je počela da izdaje prostor isključivo za trgovinu hartijama od vrednosti, koja se ranije odvijala u Tontin Kofi Hausu. Nekoliko lokacija je korišćeno između 1817. i 1865. godine, kada je usvojena sadašnja lokacija.[10]

Pronalazak električnog telegrafa konsolidovao je tržišta i njujorško tržište je poraslo do dominacije nad Filadelfijom nakon što je prebrodilo neke tržišne panike bolje od drugih alternativa.[10] Otvoreni odbor berzanskih brokera osnovan je 1864. godine kao konkurent NYSE. Sa 354 člana, Otvoreni odbor berzanskih brokera bio je rival NYSE u članstvu (koji je imao 533) „zato što je koristio moderniji, kontinuirani sistem trgovanja superiorniji od NYSE-ovih dvaput dnevno pozivnih sesija“. Otvoreni odbor berzanskih brokera spojio se sa NYSE 1869. Robert Rajt iz Blumberga piše da je spajanje povećalo broj članova NYSE kao i obim trgovanja, pošto se „nekoliko desetina regionalnih berzi takođe takmičilo sa NYSE za kupce. Kupci, prodavci i svi dileri su želeli da završe transakcije što brže i jeftinije, što je tehnološki moguće, a to je značilo pronalaženje tržišta sa najtrgovanijim, odnosno najvećom likvidnošću u današnjem jeziku. Minimizovanje konkurencije je bilo od suštinskog značaja za održavanje velikog broja naloga, a spajanje je pomoglo NYSE da održi svoju reputaciju za pružanje superiorne likvidnosti.“[13] Građanski rat je u velikoj meri stimulisao spekulativnu trgovinu hartijama od vrednosti u Njujorku. Do 1869. članstvo je moralo biti ograničeno i od tada se sporadično povećavalo. U drugoj polovini devetnaestog veka došlo je do brzog rasta trgovine hartijama od vrednosti.[14]

Trgovina hartijama od vrednosti u kasnom devetnaestom i ranom dvadesetom veku bila je sklona panici i krahovima. Državna regulacija trgovine hartijama od vrednosti je na kraju viđena kao neophodna, sa verovatno najdramatičnijim promenama koje su se dogodile 1930-ih nakon što je veliki krah berze izazvao Veliku depresiju. NYSE je takođe nametnula dodatna pravila kao odgovor na kontrolu zaštite akcionara, npr. 2012. godine NYSE je nametnula pravila koja ograničavaju brokere da glasaju za akcije koje nisu upućene.[15]‍:2

Berzanski Lančeon klub je bio smešten na sedmom spratu od 1898. do zatvaranja 2006. godine.[16]

Dana 21. aprila 2005, NYSE je objavila svoje planove za spajanje sa Arhipelagom u dogovoru sa ciljem da se reorganizuje NYSE kao javno trgovačko društvo. Upravni odbor NYSE izglasao je spajanje sa rivalskim Arhipelagom 6. decembra 2005. i nastalo je profitno javno preduzeće. Ono je šočelo je da trguje pod imenom NYSE grupa 8. marta 2006. Dana 4. aprila 2007. NYSE grupa je završila svoje spajanje sa Evronekstom, evropskim kombinovanim tržištem akcija, formirajući tako NYSE Evronekst, prvu transatlantsku berzu.

Volstrit je vodeći američki monetarni centar za međunarodne finansijske aktivnosti i najvažnija američka lokacija za obavljanje veleprodajnih finansijskih usluga. „Sastoji se od matrice veleprodajnih finansijskih sektora, finansijskih tržišta, finansijskih institucija i firmi finansijske industrije“.[17] Glavni sektori su industrija hartija od vrednosti, komercijalno bankarstvo, upravljanje imovinom i osiguranje.

Pre akvizicije NYSE Evroneksta od strane ICE 2013. godine, Marš Karter je bio predsednik NYSE, a izvršni direktor je bio Dankan Niderauer. Trenutno, predsedavajući je Džefri Sprečer.[18] U 2016. godini, vlasnik NYSE Intercontinental Exchange Inc zaradio je 419 miliona dolara prihoda od listinga.[19]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „History of the New York Stock Exchange”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 4. 4. 2016. g. Pristupljeno 28. 3. 2016. 
  2. ^ „NYSE Q1 2016 Investor Presentation” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 7. 10. 2016. g. Pristupljeno 1. 8. 2016. 
  3. ^ „New York Stock Exchange (NYSE) | TradingHours.com”. www.tradinghours.com. Pristupljeno 13. 4. 2021. 
  4. ^ „Merriam-Webster Dictionary's definition of "Big Board"”. Merriam-Webster. Arhivirano iz originala 20. 1. 2013. g. Pristupljeno 6. 11. 2012. 
  5. ^ „The NYSE Makes Stock Exchanges Around The World Look Tiny”. Business Insider. Arhivirano iz originala 26. 1. 2017. g. Pristupljeno 26. 3. 2017. 
  6. ^ „Is the New York Stock Exchange the Largest Stock Market in the World?”. Arhivirano iz originala 26. 1. 2017. g. Pristupljeno 26. 3. 2017. 
  7. ^ World-exchanges.org
  8. ^ „2016”. Arhivirano iz originala 12. 2. 2019. g. Pristupljeno 6. 2. 2019. 
  9. ^ Rothwell, Steve (19. 12. 2012), „For the New York Stock Exchange, a sell order”, San Jose Mercury News, Associated Press 
  10. ^ a b v g d „National Register of Historic Places Inventory – Nomination Form, 11 Wall Street”. National Park Service. Pristupljeno 10. 8. 2014.  OCRed document unreable
  11. ^ FCC. „Financial consulting company – New York Stock Exchange”. financial-consulting.pro (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 01. 2023. g. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  12. ^ Pound, Richard W. (2005). Fitzhenry and Whiteside Book of Canadian Facts and Dates. Fitzhenry and Whiteside. str. 188. 
  13. ^ E. Wright, Robert (8. 1. 2013). „The NYSE's Long History of Mergers and Rivalries”. Bloomberg. Arhivirano iz originala 11. 4. 2017. g. Pristupljeno 10. 4. 2017. 
  14. ^ „NYSEData.com Factbook: Chronology of New York Stock Exchange (1792–1929)”. www.nyxdata.com. Arhivirano iz originala 13. 5. 2016. g. Pristupljeno 15. 6. 2017. 
  15. ^ Hirst, Scott (1. 1. 2017). „Frozen Charters”. The Harvard Law School Program on Corporate Governance Discussion Paper. No. 2016-01. 
  16. ^ Edmonston, Peter (28. 4. 2006). „Where Wall Street Meets to Eat, the Last Lunch”. The New York Times. Arhivirano iz originala 13. 4. 2012. g. Pristupljeno 29. 1. 2009. 
  17. ^ Robert, 2002
  18. ^ „Intercontinental Exchange – Board of Directors”. Arhivirano iz originala 8. 7. 2015. g. Pristupljeno 20. 6. 2015. 
  19. ^ Osipovich, Alexander (26. 10. 2017). „Startup Exchange Cleared to Take on NYSE, Nasdaq for Stock Listings”. Wall Street Journal. New York City, United States. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њујоршка_берза&oldid=27557608”