Pređi na sadržaj

Džudi Garland

Preslušajte ovaj članak
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džudi Garland
Lični podaci
Puno imeFranses Etel Gam
Datum rođenja(1922-06-10)10. jun 1922.
Mesto rođenjaGrand Rapids, Minesota, SAD
Datum smrti22. jun 1969.(1969-06-22) (47 god.)
Mesto smrtiČelsi, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
SupružnikDejvid Rouz (1941—1944)
Vinsent Mineli (1945—1951)
Sidni Laft (1952—1965)
Mark Heron (1965—1967)
Miki Dins (1969)
DecaLajza Mineli
Lorna Laft
Džozef Laft
Potpis
judygarland.com
Veza do IMDb-a

Franses Etel Gam (engl. Frances Ethel Gumm), poznatija kao Džudi Garland (engl. Judy Garland; Grand Rapids, 10. jun 1922 — Čelsi, 22. jun 1969) bila je američka glumica i pevačica. U karijeri dužoj od 45 godina proslavila se ulogama u filmskim mjuziklima i dramama, a zatim i kao pevačica. Osvojila je Oskar za mlade glumce, Zlatni globus i nagradu Sesil B. Demil, te nagrade Gremi i Toni. Njen tip vokala je bio kontraalt.[1]

U početku glumačke karijere je sa dvema starijim sestrama (Sestre Gam) nastupala u pozorišnim vodviljima, da bi kao tinejdžerka potpisala ugovor sa producentskom kućom Metro-Goldvin-Mejer. Glumila je u više od dvadeset filmova tog studija, uključujući i devet filmova u kojima joj je partner bio Miki Runi. Proslavila se ulogom devojčice Doroti u filmu „Čarobnjak iz Oza“ (1939). Ugovor sa MGM-om raskinula je nakon 15 godina saradnje i okrenula se muzičkoj karijeri, koja je obeležena brojnim rasprodatim koncertima te nastupom u „Karnegi holu“. Godine 1954. vratila se glumi ulogom u filmu „Zvezda je rođena“.

Uprkos uspesima na profesionalnom planu, Garlandova je imala velikih problema u privatnom životu. Pošto su je filmski producenti ubedili da ima višak kilograma i da ne izgleda privlačno, Džudi Garland postala je nesigurna u svoj izgled pa je počela da koristi lekove u prekomernim dozama, što je dovelo do višedecenijske borbe protiv zavisnosti. Njena finansijska stabilnost je bila veoma ugrožena jer je bila prisiljena da pozajmljuje na stotine hiljada dolara sa velikim kamatama, a njena prva četiri braka, od ukupno pet, završila su se razvodom. Pokušavala je da izvrši samoubistvo nekoliko puta. Džudi Garland je umrla u četrdesetsedmoj godini života, usled predoziranja lekovima, ostavljajući iza sebe troje dece: Lajzu Mineli, Lornu Laft i Džozefa Lafta.

Džudi Garland je 1997. godine posthumno dodeljena nagrada Gremi za životno delo. Američki filmski institut je 1999. godine uvrstio Džudi Garland među deset najuspešnijih glumica u istoriji američkog filma.[traži se izvor]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i rana mladost[uredi | uredi izvor]

Rođena u mestu Grand Rapids u američkoj saveznoj državi Minesoti, 10. juna 1922. godine i bila je najmlađe dete u porodici pozorišnih radnika Frenka Gama i Etel Marion Miln. Otac Frenk je vukao poreklo od porodice Marabl iz američke savezne države Virdžinije, dok je majka bila potomak Patrika Ficpatrika, koji je u Ameriku doputovao iz irskog gradića Smitauna sedamdesetih godina 18. veka.[traži se izvor]

Nakon dolaska u Ameriku, njeni roditelji su postali baptisti. „Beba“, kako su Franses zvali odmila, nasledila je porodični dar za pesmu i igru. Franses se na televiziji pojavila sa samo dve i po godine, kada je sa sestrama Meri „Suzi“ Džejn (1915—1965) i Doroti „Džini“ Virdžinijom (1917—1977), otpevala pesmu Jingle bells u pozorištu čiji je vlasnik bio njen otac.[2]

Sledećih nekoliko godina sestre Gam su, u klavirskoj pratnji majke, izvodile različite numere u pozorištu njihovog oca. U junu 1926. godine, nakon glasina da Frenk ima seksualnih sklonosti prema muškim glumcima u njegovom pozorištu, porodica je morala da se preseli u gradić Lankaster u Kaliforniji.[3] Frenk je i u ovom gradu kupio i kompletno opremio pozorište, nastojeći da obezbedi najbolje uslove za glumački i muzički razvoj svoje tri kćerke.

„Sestre Gam“[uredi | uredi izvor]

Sestre Gam su 1928. godine počele da pohađaju školu plesa koju je vodila Etel Meglin. Sestre su, zajedno sa ostalim plesačima, nastupale na godišnjim Božićnim priredbama.[4] Etel Meglin je omogućila sestrama da 1929. godine ostvare svoje prve uloge u kratkometražnom filmu „Veliki šou“. Odmah potom su usledile i uloge u filmovima: „Odmor u zemlji priča“ (u kojem se Franses prvi put pojavila samostalno u jednoj sceni) i „Venčanje Džeka i Džil“. Nakon zajedničkog nastupa u filmu „Mehurići“, sestre Gam su svoj poslednji zajednički nastup u filmu ostvarile 1935. godine, ulogama u kratkometražnom filmu La Fiesta de Santa Barbara.[5]

Sestre su, 1934. godine, nastupile sa svojom pozorišnom predstavom u „Orijental teatru“ u Čikagu i na taj način krunisale višegodišnje uspešno izvođenje predstave u manjim pozorištima. Međutim, ovoga puta su sestre nastupile pod zajedničkim, zvaničnim imenom „Sestre Gam“. Džordž Džizel, koji je zajedno sa sestrama učestvovao u predstavi, predložio im je da promene naziv „Sestre Gam“ (engl. The Gumm Sisters), zbog toga što je reč Gam podsticala publiku na stalan smeh. „Sestre Gam“ su promenile ime u „Sestre Garland“ (engl. The Garland Sisters), a Franses je svoje ime ubrzo promenila u Džudi, inspirisana pesmom Hoagija Karmajkla.[6]

Postoji nekoliko priča u pogledu načina na koji su sestre odabrale novo ime „Garland“. Prema jednoj verziji, novo ime grupi dao je Džizel po ugledu na lik Lili Garland iz filma „Dvadeseti vek“, koji se u to vreme prikazivao u „Orijental teatru“. Druga verzija govori o tome da su sestre novo ime dobile po uzoru na filmskog kritičara Roberta Garlanda.[7] Lorna Laft, kćerka Džudi Garland, u jednom intervjuu je istakla da su sestre grupi dale novo ime nakon što je Džizel izjavio da je trio pevačica „izgledao lepše od venca punog cveća“.[8] Još jedna verzija je izašla na videlo kada je Džizel bio gost u televizijskoj emisiji koju je Džudi Garland vodila 1963. godine. U toj emisiji, Džizel je naveo da mu se prilikom slanja telegrama glumici Džudit Anderson, u kome je spomenuo i reč venac (engl. garland) taj termin prosto „urezao“ u pamćenje.[9] Kada ga je trio sestara zamolio da im predloži novo ime za naziv grupe, Džizel je bez razmišljanja izabrao reč GARLAND.(engl. Garland)

Ugovor sa Metro-Goldvin-Mejerom[uredi | uredi izvor]

Džudi Garland je 1935. godine potpisala ugovor sa producentskom kućom Metro-Goldvin-Mejer. Nekoliko meseci ranije, Džudi je imala testiranja u televizijskom studiju Metro-Goldvin-Mejera, ali ta testiranja nisu ispunila očekivanja zvaničnika producentske kuće, tako da Džudi nije ušla u uži izbor. U tom trenutku, zvaničnici producentske kuće nisu znali šta da rade sa Džudi, koja je sa trinaest godina bila stara za uloge u dečjim filmovima, ali je sa druge strane ipak bila i suviše mlada za ozbiljnu ulogu u nekom visokobudžetnom filmu. Fizički izgled Džudi Garland je stvorio ozbiljnu dilemu kod zvaničnika producentske kuće Metro-Goldvin-Mejer. Visoka samo metar i pedeset jedan centimetar, Džudi Garland, sa svojim fizičkim izgledom koji su odlikovali nevinost i čednost, još uvek nije bila spremna da preuzme odgovornost koju je sa sobom nosila uloga glamurozne dame u nekom od filmova. Džudi je bila veoma zabrinuta i uznemirena, jer je smatrala da su njeni nastupi bili suviše bojažljivi. „Džudi je u to vreme bila u istoj producentskoj kući zajedno sa Avom Gardner, Lanom Tarner i Elizabet Tejlor, pravim lepoticama“, istakao je Čarls Voters, koji je režirao mnogobrojne filmove u kojima je Garlandova glumila. „Džudi je zarađivala ogromne sume novca, ostvarivala je velike uspehe, ali je i dalje bila ružno pače ... Ja mislim da je to ostavilo veoma štetan uticaj na njeno emotivno stanje. Zapravo, mislim da je taj uticaj trajao do kraja njenog života.“[10]

Njenu nesigurnost je još više pogoršavao stav direktora studija, Luja B. Mejera, koji se prema njoj odnosio kao prema „malom grbavcu“.[11] Tokom prvih godina provedenih u studiju, Garlandova je bila prinuđena da oblači jednostavne kostime bez šara i ukrasa ili čipkaste mladalačke haljine. Producenti su nastojali da na taj način istaknu njen čedan izgled i bezbrižan pogled. Garlandova je takođe bila primorana da nosi specijalne prevlake (proteze) za zube, kako bi joj osmeh bio lepši, a na njen nos su prilikom snimanja stavljani specijalni ulošci presvučeni gumom i obojeni bojom koja je bila potpuno ista boji kože.[12] Džudi je u prvo vreme izvršavala različite funkcije u studiju, sve dok nije dobila glavnu ulogu zajedno sa Dijanom Derbin u kratkometražnom mjuziklu „Svake nedelje“. Film je poslužio kao svojevrstan test za obe glumice, kako bi zvaničnici odlučili koja će od ove dve glumice ostati u ovoj producentskoj kući, jer su smatrali da obe glumice ne bi trebalo da budu u istoj glumačkoj postavi.[13] Metro-Goldvin-Mejer je na kraju ipak odlučio da zadrži obe glumice, ali je u međuvremenu Dijana Derbin istupila iz producentske kuće, potpisavši ugovor sa producentskom kućom „Univerzal“.

Džudi Garland sa Mikijem Runijem u filmu „Endi Hardi će pronaći ljubav“ iz 1938.

Dana 16. novembra 1935. godine, u toku priprema za jednu emisiju na radiju, Garlandova je saznala da se zdravstveno stanje njenog oca, koji je bio hospitalizovan zbog meningitisa, naglo pogoršalo. Sledećeg jutra, 17. novembra 1935. godine, Frenk Gam je preminuo. Garlandova je u emisiji na radiju otpevala pesmu Zing! Went the Strings of My Heart, koju je posvetila svom ocu i koja će kasnije postati nezaobilazna na njenim mnogobrojnim koncertima.[14]

Garlandova je nedugo zatim privukla pažnju zvaničnika producentskih kuća otpevavši pesmu „You Made Me Love You“, koju je posvetila Klarku Gejblu na njegovoj rođendanskoj zabavi. Džudi je ovu pesmu otpevala na tako lep način da joj je Klark Gejbl predložio da otpeva jednu numeru i u filmu „Melodija sa Brodveja 1938.“ (1937).[15]

Producentska kuća Metro-Goldvin-Mejer je ostvarila izuzetan uspeh realizacijom filmova u kojima su glavne uloge igrali Džudi Garland i Miki Runi. Njih dvoje su prvi put zajedno igrali u filmu „Toroubredovi ne plaču“ iz 1937. godine. Postali su prava senzacija, pa su nedugo zatim igrali zajedno u filmu „Andi Hardi će pronaći ljubav“. Garlandova je zajedno sa Runijem glumila u devet filmova.

Kako bi održala neverovatan tempo snimanja jednog filma za drugim, producentska kuća je Runiju, Džudi i ostalim mladim glumcima davala da konzumiraju amfetamine i barbiturate pre spavanja.[16] Za Džudi Garland, ova regularna doza lekova dovela je do životne borbe protiv zavisnosti, koja se na kraju ipak završila tragično. Džudi Garland je kasnije osudila „robovski“ raspored rada u Metro-Goldvin-Mejeru, ističući da joj je ova producentska kuća „ukrala“ mladost. Uprkos uspešnim filmovima i pevačkoj karijeri, pohvalama kritike i njenoj sposobnosti da ispuni koncertne dvorane širom sveta, Džudi Garland nikada nije imala dovoljno samopouzdanja i stalno je zahtevala od prijatelja da je uveravaju da je talentovana i privlačna.[17] Oskar Levant se u jednom intervjuu kasnije prisetio da je „Džudi Garland na zabavama mogla da peva celu noć, beskrajno ... ali kada je trebalo da svoju energiju i talenat prenese na film, to nikako nije mogla da učini“[18]

„Čarobnjak iz Oza“[uredi | uredi izvor]

Džudi Garland kao Doroti Gejl u filmu „Čarobnjak iz Oza“ iz 1939. godine

Sa svojih šesnaest godina, Garlandova je dobila ulogu Doroti Gejl u filmu „Čarobnjak iz Oza“ (1939), u kome je otpevala numeru „Negde iznad duge“ (engl. (Somewhere) over the rainbow), po kojoj će zauvek ostati upamćena. Iako su producenti Artur Frid i Mervin Leroj od samog početka želeli da Garlandova igra glavnu ulogu u ovom filmu, direktor studija Mejer nastojao je da po svaku cenu za ovu ulogu odabere Širli Templ, koja je u to freme imala ugovor sa producentskom kućom 20th Century Fox. Pošto taj plan nije uspeo, Garlandova je dobila glavnu ulogu.[19] Bilo je predviđeno da u prvih nekoliko scena filma Garlandova nosi plavu periku, ali se od toga ubrzo odustalo. Džudi Garlandova je morala da nosi specijalan korset koji je smanjivao njene obline i činio je mlađom. Njen jedini kostim u filmu, plava pamučna haljina, izabran je tako da ukaže na „zamagljenost“ njenog fizičkog izgleda.[20]

Snimanje filma je počelo 13. oktobra 1938. godine, a završilo se 16. marta 1939. godine.[21][22] Ukupni troškovi snimanja filma iznosili su skoro dva miliona američkih dolara.[23] Nakon što se snimanje filma završilo, Garlandova je zajedno sa Runijem, krenula na promotivnu turneju, ali su njih dvoje istovremeno zajedno učestvovali i u filmu „Devojke pod oružjem“ (1939). Promotivna turneja se završila 17. avgusta, kada je u njujorškom „Kapitol teatru“ premijerno prikazan film „Čarobnjak iz Oza“.[24]

Film „Čarobnjak iz Oza“ dobio je nebrojene pohvale kritike. Međutim, ukupni troškovi snimanja filma, koji su, zajedno sa troškovima promotivne turneje iznosili više od četiri miliona američkih dolara, učinili su da producentska kuća Metro-Goldvin-Mejer ne ostvari skoro nikakav profit, jer su karte za decu, koja su pretežno gledala ovaj film, bile suviše jeftine.[25] Na ceremoniji dodele nagrada američke filmske akademije, 1940. godine, Džudi Garland je dobila nagrade za najbolju mladu glumicu u filmovima „Čarobnjak iz Oza“ i „Devojke pod oružjem“.[26] Nakon ovog uspeha, producenti su shvatili da je Džudi Garland glumica koja donosi najveći profit i najveću popularnost Metro-Goldvin-Mejeru.

Svetska slava[uredi | uredi izvor]

Garlandova izvodi numeru The Trolley Song u filmu „Potraži me u Sent Luisu“ (1944)

Četrdesetih godina 20. veka, Džudi Garland je igrala glavne uloge u filmovima: „Andi Hardi se susreće sa debitantom“, „Početak sa grupom“ i „Mala Neli Keli“. Novčana sredstva za realizaciju filma „Mala Neli Keli“ obezbedio je Džordž M. Koan, nastojeći da i kroz ovaj film, Džudi Garland, pored svojih glumačkih iskaže i izvanredne vokalne sposobnosti. Uloga u ovom filmu je bila pravi izazov za Džudi, jer je od nje zahtevala da scenario izgovara potpuno drugim akcentom. U ovom filmu Džudi je ostvarila svoj prvi (filmski) poljubac, kao i prvu (ali i jedinu) scenu u kojoj umire na filmu [27]. Uspesi koje su ostvarila ova tri filma, kao i sledeća tri koje je Džudi snimila 1941. godine, samo su još više učvrstili njenu poziciju glavne glumice u Metro-Goldvin-Mejeru.

Tokom ovog perioda Garlandova je doživela svoju prvu ozbiljnu ljubavnu romansu. Garlandova je bila istinski zaljubljena u pevača Artija Šoua, ali saznavši da on gaji simpatije prema Lani Tarner, jednostavno se povukla [28]. Ubrzo je započela ljubavnu vezu sa muzičarem Dejvidom Rouzom, a na njen osamnaesti rođendan, Rouz joj je poklonio verenički prsten. Zvaničnici Metro-Goldvin-Mejera su oštro reagovali zbog toga što je Rouz još uvek bio u braku sa pevačicom i glumicom Martom Rej. Zaljubljeni par je morao da sačeka godinu dana, koliko je bilo potrebno da se Rouz i zvanično razvede, tako da su se Džudi Garland i Dejvid Rouz venčali 27. jula 1941. godine [29]. Garlandova je takođe imala ljubavnu vezu sa, u to vreme, oženjenim kompozitorom Džonijem Merserom. Merser je u jednom intervjuu izjavio da pesma I Remember You, koju je on komponovao, predstavlja izražavanje njegovih najdubljih i najfinijih osećanja prema Džudi Garland. Očigledno znatno mršavija nego ranije, Garlandova je sledeću glavnu ulogu ostvarila u filmu „Za mene i moga momka“, u kojem je glumila zajedno sa Džin Kelijem, kome je to bilo prvo pojavljivanje na filmu. Džudi Garland se, krajem četrdesetih godina 20. veka, konačno učvrstila na poziciji glavne glumice u Metro-Goldvin-Mejeru, a kritičari su za nju sada mogli da kažu da predstavlja damu koja odiše glamurom i ženstvenošću.

U svojoj dvadeset prvoj godini, Džudi je ostvarila još jednu glavnu ulogu u filmu „Predstavljajući Lili Mars“, u kojem je konačno nosila kostime koji su bili kreirani za najlepše i najženstvenije glumačke zvezde tog vremena. Međutim, bez obzira na to koliko je Džudi bila glamurozna i lepa na ekranima, njeno samopouzdanje je i dalje bilo na veoma niskom nivou.[30] Garlandova je, sredinom 1942. godine, naglo prekinula trudnoću sa Dejvidom Rouzom, a u januaru 1944. godine, bračni par se razveo [31].

Jedan od najuspešnijih filmova koje je Garlandova snimila za Metro-Goldvin-Mejer bio je „Potraži me u Sent Luisu“, u kojem je otpevala tri numere: The Trolley Song, The Boy Next Door i Have Yourself a Merry Little Christmas, a koje će kasnije postati nezaobilazni deo njenih koncerata. Reditelj ovog filma, Vinsent Mineli, zahtevao je da glavni šminker na filmu bude Doroti Ponedel, jer je smatrao da ona može da poboljša fizički izgled Džudi Garland. To se zaista i dogodilo. Doroti joj je potpuno preoblikovala frizuru, obrve i liniju usana, a uklonila joj je i uloške sa nosa. Garlandova je bila toliko zadovoljna rezultatima da joj je, u svakom sledećem filmu, Doroti bila šminker.[32] Tokom snimanja filma „Potraži me u Sent Luisu“, Garlandova i Mineli su, nakon nekoliko početnih konflikata, započeli ljubavnu vezu. Venčali su se 15. juna 1945. godine[33], a 12. marta 1946. godine dobili su kćerku, Lajzu Mineli [34].

U filmu „Sat“ (1945) Džudi je igrala glavnu ulogu zajedno sa Robertom Vokerom. To je bio prvi film u kome ona nije otpevala nijednu numeru i u kojem je njena uloga bila potpuno dramska.

Ostali poznati filmovi u kojima je Garlandova igrala uključuju „Harvijeve devojke“ (1946), u kojem je Džudi otpevala pesmu On the Atchison, Topeka and the Santa Fe, za koju je dobila nagradu Američke filmske akademije za najbolju kompoziciju i film „Gusar“ (1948).

Raskid ugovora sa Metro–Goldvin–Mejerom[uredi | uredi izvor]

Tokom snimanja filma „Gusar“, u aprilu 1947. godine, Garlandova je doživela nervni slom i bila je smeštena u privatni sanatorijum [35]. Ipak je bila sposobna da završi snimanje filma, ali je u julu iste godine prvi put pokušala da izvrši samoubistvo, tako što je prerezala vene na zglobu ruke slomljenim staklom [36]. Garlandova je potom snimila filmove „Istočna parada“ i „Dobro staro letnje vreme“, a film „Letnja predstava“ bio je poslednji koji je snimila za producentsku kuću Metro-Goldvin-Mejer.

Međutim, Džudi Garland nije imala snage da snima filmove u nizu. Tokom snimanja filma „Barklijevi sa Brodveja“, Garlandova je konzumirala pilule za spavanje (prepisane od strane lekara) u kombinaciji sa zabranjenim pilulama koje su sadržale morfijum. Ova kombinacija lekova, zajedno sa nesnosnim glavoboljama koje je proživljavala, onemogućila je Džudi da bude na sceni nekoliko dana. Nakon što je od lekara dobio dijagnozu u kojoj se navodi da će Džudi biti sposobna da provede na snimanju najviše četiri dana u nedelji, a da pritom mora često da se odmara, izvršni direktor Metro-Goldvin-Mejera, Artur Frid, suspendovao je Džudi Garland 18. jula 1948. godine, a njenu ulogu preuzela je Džindžer Rodžers.[37]

Džudi Garland je ubrzo dobila glavnu ulogu u filmskoj adaptaciji romana Annie Get Your Gun. Džudi je bila nervozna zbog činjenice da je dobila ulogu koja je strogo povezuje sa Etel Merman. Njena uznemirenost tretmanom koji je dobijala od strane reditelja Bazbija Berklija, uticala je na to da je stalno kasnila na početak snimanja, a pojedine dane se uopšte nije ni pojavljivala. Džudi Garland je suspendovana 10. maja 1949. godine, a njenu ulogu je dobila Beti Haton.[38] Nakon što je glumica Džin Alison ostala u drugom stanju sredinom 1950. godine, Džudi Garland je dobila glavnu ulogu u filmu „Kraljevsko venčanje“. Međutim, usled nepoštovanja uslova iz ugovora, Džudi je suspendovana 17. juna 1950. godine, a njenu ulogu je dobila Džejn Pauel.[39] Uvažene i priznate biografije koje su objavljene nakon smrti Džudi Garland, navode da je Džudi, nakon poslednjeg dobijenog otkaza, neznatno poderala kožu na vratu slomljenom staklenom čašom. Međutim, javnost je u to vreme bila informisana činjenicom da je Garlandova potpuno „rasporila svoje grlo“.[40] „Sve što sam mogla predvideti u budućnosti bilo je apsolutno zbunjujuće“, navela je kasnije Garlandova kao opravdanje za pokušaj samoubistva. „Želela sam da potpuno izbrišem i prošlost i budućnost. Želela sam da, povređujući sebe, povredim svakog ko me je bilo kad povredio“[41]

Povratak na stare staze slave[uredi | uredi izvor]

Džudi Garland se 1951. godine razvela od Vinsenta Minelija.[42] Međutim, Džudi se veoma brzo verila za Sidnija Lufta, njenog tadašnjeg menadžera [43]. Luft je uspeo da ugovori četvoromesečnu koncertnu turneju po Ujedinjenom Kraljevstvu, a Džudi Garland je ispunila sve koncertne dvorane u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj [44]. U toku ove turneje Garlandova je po prvi put nastupila u novoizgrađenoj londonskoj dvorani „Paladijum“, u kojoj je održala četiri koncerta[45] Iako je britanska štampa njen fizički izgled ocenila kao „suviše bucmast“, Džudi je pobrala veoma pozitivne kritike, a ovacije koje su se prolamale dvoranom bile su takvih razmera, da je menadžer dvorane „Paladijum“ taj čin opisao kao „najglasnije ovacije koje je ikad čuo“[46]

U oktobru 1951. godine, Garlandova je dve večeri uzastopno nastupila u potpuno renoviranom njujorškom „Palas teatru“. Nakon toga, direktor pozorišta joj je ponudio devetnaestonedeljni aranžman tokom kojeg bi nastupala dva puta sedmično, svake nedelje.[47] Džudi ovakav predlog nije mogla da odbije. Nastupi tokom tih devetnaest nedelja u „Palas teatru“, ocenjeni su kao „njen najveći lični trijumf u istoriji šou biznisa“. Garlandova je, zbog izuzetnog doprinosa u procesu povratka vodvilja na pozorišne scene, dobila specijalnu „Toni“ nagradu[48] Džudi Garland i Sidni Luft venčali su se 8. juna 1952. godine u gradu Holister, u Kaliforniji.[49] Bračni par je svoje prvo dete dobio 21. novembra 1952. godine, kada je Džudi rodila kćerku kojoj je dala ime Lorna [50].

Međutim, lični i profesionalni uspesi Džudi Garland tokom ovog perioda, ostali su u senci ponašanja njene majke, Etel. U maju 1952. godine, u trenutku kada je Džudi dostigla vrhunac u svom povratku na scenu, njena majka Etel je u intervjuu „Los Anđeles miroru“ otkrila da, dok njena kćerka stvara pravo malo bogatstvo ispunjavajući koncertne dvorane širom sveta, dotle ona mora da radi kao sekretarica u avio—kompaniji u Dalasu za samo 61 dolar nedeljno [51]. Džudi, koja sa majkom nije bila u kontaktu nekoliko godina, okarakterisala je Etel kao osobu koja „ne može da donese ništa dobro, već samo da izazove pometnju i ulije strah“. Garland je takođe optužila majku da joj je na nedozvoljen način uzimala sva novčana sredstva koja je ona zarađivala još kao veoma mlada glumica.[52] Tvrdnje koje je navela Džudi, potvrdila je i njena sestra Virdžinija, ističući da „majka nikada nije mnogo marila za Džudi“[53] Etel je, 5. januara 1953. godine, pronađena mrtva u svojoj kancelariji [54].

„Zvezda je rođena“[uredi | uredi izvor]

Garland je, 1954. godine, za producentsku kuću „Varner bros“ snimila film „Zvezda je rođena“, po žanru mjuzikl. Producentska kuća Transcona, čiji su vlasnici bili Džudi i Sidni je bila zvanični producent filma, dok je „Varner bros“ obezbedio novčana sredstva i kompletnu glumačku ekipu [55]. Ovaj film, koji je režirao Džordž Cukor, a glavnu mušku ulogu igrao Džejms Mejson, bio je jedan od retkih kome je Džudi bila u potpunosti posvećena. Međutim, ta posvećenost je trajala veoma kratko. Džudi je ponovo počela da izostaje sa snimanja, troškovi produkcije su se sve više povećavali, a bes i ljutnja direktora Varner brosa, Džeka Vornera, ispoljavali su se u sve većoj meri. Snimanje filma je konačno završeno 29. jula 1954. godine [56].

Film je dobio mnogo pozitivnih kritika i pre njegovog premijernog emitovanja, koje je bilo zakazano za 29. septembar 1954. godine. Zvaničnici bioskopa u kojima se film prikazivao bili su veoma nezadovoljni činjenicom da će film moći da prikažu najviše četiri puta dnevno, jer im taj broj prikazivanja nije donosio skoro nikakav profit. Zamolili su producentsku kuću „Varner bros“ da izbaci određene scene iz filma, kako bi on kraće trajao i kako bi mogao da se prikaže bar šest puta u toku dana. Film, koji je na kraju ipak skraćen za 30 minuta, doživeo je finansijsku propast. To je posebno pogodilo Džudi, koja je verovala da će profit koji ovaj film ostvari, osigurati njenu finansijsku stabilnost [57]. Producentske kuće Transcona i „Varner bros“ više nikada nisu snimale zajedničke filmove [58].

Za ulogu u ovom filmu Garlandova je nominovana od strane američke filmske akademije u kategoriji najbolje glumice u glavnoj ulozi. U susret ceremoniji 27. dodele Oskara, svi su, uključujući i gledaoce i novinare, verovali da će Džudi osvojiti nagradu. Džudi nije mogla da prisustvuje ceremoniji zbog toga što je nekoliko dana ranije rodila svoje treće dete, sina po imenu Džozef Luft, tako da je kompletna televizijska ekipa bila smeštena u njenoj bolničkoj sobi, iz koje je ona trebalo da održi pozdravni govor povodom uručenja nagrade. Međutim, nagradu je osvojila Grejs Keli za ulogu u filmu „Seoske devojke“ (1954). U znak protesta, snimatelji su isključili kamere pre nego što se Grejs popela na pozornicu kako bi primila nagradu. U telegramu koji je Džudi uputio nekoliko dana posle ceremonije, Gručo Marks je istakao da njen gubitak nagrade predstavlja „najveću pljačku u istoriji iskara“ [59]. Do današnjeg dana, ovaj događaj predstavlja jednu od najvećih mrlja na ceremonijama dodela nagrada američke filmske akademije. Za ulogu u ovom filmu Garlandova je ipak osvojila nagradu Zlatni globus u kategoriji „najbolja glumica u mjuziklu“[60].

Nakon ovog filma, Džudi Garland je snimila i „Nirnberški proces“ (1961), animirani film Gay Purr-ee (1962) i film „Dete koje čeka“ (1963), u kojem je glavnu mušku ulogu igrao Bert Lankaster. Njen poslednji film „Mogu da nastavim da pevam“, koji govori o životu poznate muzičke zvezde, a u kome je igrala zajedno sa Dirkom Bogardom, predstavlja projekciju njenog kompletnog života. U ovom filmu, Džudi je otpevala svoju poslednju numeru na filmu, pesmu I Could Go on Singing, na samom kraju filma.

Televizija, koncerti i nastup u „Karnegi holu“[uredi | uredi izvor]

Počevši od 1955. godine, Garlandova je učestvovala u brojnim televizijskim emisijama. U svom prvom gostovanju na televiziji u emisiji „Jubilej Fordovih zvezda“, koja je predstavljala prvi televizijski program koji se prikazivao u punom koloru i koji je imao ogroman udeo u ukupnoj gledanosti od oko 35%, Džudi je potpisala trogodišnji ugovor sa televizijskom mrežom Si-Bi-Es vredan 300.000 dolara po godini. Nakon samo jedne emisije, u kojoj je prikazan njen koncert iz „Dženeral Elektrik teatra“, Džudi je poništila ugovor sa televizijskom mrežom Si-Bi-Es [61]. Garlandova je, 1956. godine, četiri puta nastupila u hotelu New Frontier, u Las Vegasu, a za svaki nastup je zaradila po 55.000 američkih dolara. U to vreme, ona je bila najplaćeniji umetnik u Las Vegasu. Uprkos problemima sa akutnim laringitisom, njeni koncerti su bili toliko uspešni, da joj je boravak u Las Vegasu produžen za još jednu nedelju [62]. U septembru iste godine, Džudi je održala još dva koncerta u „Palas teatru“ i ponovo pobrala veoma pozitivne kritike.[63]

U novembru 1959. godine Garlandova je ponovo hospitalizovana, sa dijagnozom akutnog hepatitisa.[64] Nakon izlaska iz bolnice, u januaru 1960. godine, lekari su joj nagovestili da će živeti još najviše pet godina i da više nikada neće moći da peva na koncertima [65]. Nakon takve dijagnoze, Džudi se osećala „veoma opušteno“. „Pritisak koji sam osećala, sada je potpuno nestao“, istakla je Džudi[40]. Međutim, u sledećih nekoliko meseci Džudi Garland se potpuno oporavila, tako da je u avgustu 1960. godine ponovo održala koncert u londonskom „Paladijumu“. Britanci su joj priredili tako toplu dobrodošlicu da je Džudi bila prinuđena da objavi svoje namere o preseljenju u Englesku [66].

Džudi Garland se priprema za koncert 1957. godine

Njen koncert u njujorškom „Karnegi holu“ svakako predstavlja vrhunac njene muzičke karijere. Kritičari su ovaj koncert ocenili kao „najbolji koncert u istoriji dotadašnjeg šou biznisa“.[67] Ubrzo je izdat album sa numerama sa koncerta koji je zabeležio zlatni tiraž i koji se trinaest nedelja našao na prvom mestu američkih top—lista. Album je osvojio pet Gremi nagrada, uključujući i nagrade za najbolji album godine i najbolji ženski vokal godine[traži se izvor]

Džudi Garland je 1961. godine obnovila ugovor sa televizijskom mrežom Si-Bi-Es i promovisala svoju novu emisiju pod nazivom „Šou Džudi Garland“. Njeni prvi gosti bili su Frenk Sinatra i Din Martin [68]. Emisija je postigla veliki uspeh, pa je Si-Bi-Es ponudio novi ugovor Džudi Garland, vredan 24 miliona dolara za snimanje druge sezone emisije. Iako je Garlandova sredinom 1955. godine izjavila da „nikada više neće biti voditelj televizijske emisije“[69], njeno finansijsko stanje je šezdesetih godina bilo toliko loše da nije smela da odbije ovakvu ponudu. Džudi je pozajmljivala ogromne sume novca na koje nije plaćala kamatu još od 1957. godine, a finansijski krah filma „Zvezda je rođena“ samo je još više pogoršao njenu situaciju [70]. Druga sezona emisije je imala gotovo jednak uspeh kao i prva.

Treća sezona emisije počela je da se prikazuje 29. septembra 1963. godine [71], a prvi gosti su bili Fil Silvers i Robert Gulet [72].[73] Iz različitih razloga (od kojih je glavni bio smanjena gledanost), emisija je prestala da se prikazuje nakon treće sezone. Celokupna emisija je osvojila četiri Emi nagrade[74] Prestanak prikazivanja serije je imao toliko negativan uticaj na psihičko i fizičko stanje Džudi Garland, da se ona nikada od toga nije oporavila.

Poslednje godine života[uredi | uredi izvor]

Nakon završetka emitovanja njene televizijske emisije, Džudi se ponovo vratila na pozornicu. Ponovo je nastupila u londonskom „Paladijumu“, u novembru 1964. godine, ali ovoga puta u pratnji svoje osamnaestogodišnje kćerke Lajze Mineli. Koncert koji je uživo prenosila britanska televizijska mreža ITV, bio je jedan od poslednjih nastupa Džudi Garland na području Velike Britanije. Džudi se zatim kao gost pojavljivala u emisijama The Ed Sullivan Show, The Tonight Show, The Hollywood Palace i The Mery Griffin Show [75].

Garlandova je 1963. godine podnela tužbu za razvod braka od Sida Lufta, navodeći njegovu okrutnost kao glavni razlog za njihov rastanak. Džudi je posebno istakla da ju je Sid, dok je bio u alkoholisanom stanju, više puta udario, a takođe je u više navrata pokušao da oduzme decu od nje.[76] Džudi je, počevši od 1956. godine, više puta pokušavala da podnese tužbu za razvod braka, ali je stalno odustajala iz različitih razloga[77]

Tokom 1964. godine, Garlandova je priredila koncertnu turneju po Australiji. Njen prvi koncert koji je održan na gradskom stadijumu u Sidneju, prošao je veoma uspešno, a Džudi je dobila veoma pozitivne kritike. Svoj drugi koncert, u Melburnu, Džudi Garland je započela sa jednim časom zakašnjenja. Više od 70.000 gledalaca bilo je veoma besno fizičkim izgledom Džudi Garland, koji je odisao umorom. Verujući da se Džudi na pozornici nalazi u potpuno alkoholisanom stanju, publika je zvižducima i povicima negodovanja primorala Džudi da se sa pozornice povuče nakon samo 45 minuta koncerta [78]. Džudi je kasnije okarakterisala publiku u Melburnu kao veoma „brutalnu“. Drugi koncert u Melburnu je bio uspešan, ali je na konferenciji za medije nakon koncerta, Džudi bila primorana da odgovara na veoma neprijatna pitanja.[79] Na ovoj konferenciji Džudi je objavila da se u avionu iznad obale Hongkonga venčala sa Markom Heronom. Međutim, u vreme kada je ta ceremonija venčanja obavljena, Garlandova se još uvek nije bila zvanično razvela od Sidnija Lufta [80]. Džudi Garland se i zvanično razvela od Sidnija Lufta 19. maja 1965. godine, ali se sa Heronom nije legalno venčala sve do 14. novembra iste godine [81].

U februaru 1967. godine Garland je dobila ulogu Helen Loson u filmu „Dolina lutaka“. U to vreme se govorilo da je lik Neli O’Hare, iz romana Žakelin Suzan, kreiran na osnovu života i dela Džudi Garland. Ulogu O’Hare u filmu igrala je Peti Djuk. Tokom snimanja, Garland je često propuštala probe, pa je u aprilu dobila otkaz. Njenu ulogu je dobila Suzan Hejvard.[82]

Vrativši se na pozornicu, Garland je u njujorškom „Palas teatru“ priredila turneju od šesnaest koncerata, na kojima je nastupala zajedno sa kćerkom Lornom i sinom Džozefom. Na svim koncertima Džudi je bila obučena u pantalone sa šljokicama, kostim koji je trebalo da nosi u filmu „Dolina lutaka“.[83]

Nadgrobna ploča Džudi Garland u kripti njujorškog mauzoleja „Frenklif“

Na samom početku 1969. godine zdravstveno stanje Džudi Garland se naglo pogoršalo. Pet nedelja je uzastopno nastupala u jednom londonskom noćnom klubu [84], da bi svoj poslednji koncert u životu održala u Kopenhagenu, u martu 1969. godine [85]. Džudi se za svog poslednjeg supruga, Miki Dinsa, udala u Londonu, 17. marta 1969. godine[86], okončavši pre toga svoj brak sa Heronom 11. februara iste godine [87].

Miki Dins je, 22. juna 1969. godine, pronašao Džudi mrtvu u kupatilu njihove iznajmljene kuće u Londonu. U izveštaju mrtvozornika, Gavina Turdsona, navodi se da je zvaničan uzrok smrti „nenamerno predoziranje barbituratima“; u njenoj krvi je pronađeno 97 miligrama kapsula „Sekonal“ [88]. Turdson je istakao da je predoziranje bilo slučajno i da ne postoje dokazi koji ukazuju na to da je Džudi Garland izvršila samoubistvo. Autopsija tela Džudi Garland pokazala je da nije postojalo zapaljenje sluzokože želuca niti naslage lekova u želucu, što je ukazivalo na činjenicu da je Džudi godinama konzumirala lekove kao i da je smrt bila slučajna.[89] Garland je proslavila svoj četrdeset sedmi rođendan samo dvanaest dana pre nego što je umrla. Njen partner iz filma „Čarobnjak iz Oza“, Rej Boldžer, tokom govora na njenoj sahrani istakao je da je „Džudi jednostavno isparila“. Više od 20.000 ljudi prisustvovalo je njenoj sahrani na groblju „Frenklif“ u Njujorku[90]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Nasleđe koje je kao glumica i pevačica iza sebe ostavila Džudi Garland, veoma je obimno, kvalitetno i raskošno. Američki filmski institut je uvrstio Garlandovu u listu deset najboljih glumica svih vremena .[traži se izvor]. Nakon njene smrti napisano je više od dvadeset biografija, a najbolje kritike poprimio je roman „Ja i moje senke: Porodični memoari“, koji je napisala njena kćerka Lorna Luft. Na osnovu ove knjige napisan je scenario za mini-seriju „Život sa Džudi Garland: Ja i moje senke“, koja je osvojila mnoštvo nagrada. Džudi Garland je 1997. godine posthumno nagrađena Gremi nagradom za životno delo[traži se izvor]. Nekoliko njenih numera uvršteno je u „Gremi kuću slave“. Među njima je svakako najznačajnija numera „Negde iznad duge“ (engl. (Somewhere) over the rainbow), koja se našla na prvom mestu najboljih pesama svih vremena u izboru američkog filmskog instituta.[91] Lik Džudi Garland dva puta se našao na poštanskim markama američke poštanske službe: 1989. godine (kao Doroti Gejl iz filma „Čarobnjak iz Oza“)[92] i 2006. godine (kao Viki Lester iz filma „Zvezda je rođena“)[traži se izvor]

O ovoj zvučnoj datoteci Numera „Somewhere over the rainbow“ iz filma „Čarobnjak iz Oza“

Filmografija i nastupi[uredi | uredi izvor]

Uloge Džudi Garland
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1929. Veliki šou The Big Revue Igrala je samu sebe
1930. Odmor u zemlji priča A Holiday in Storyland Igrala je samu sebe
1930. Mehurići Bubbles Igrala je samu sebe
1930. Venčanje Džeka i Džil The Wedding of Jack and Jill Igrala je samu sebe
1995. La Fiesta de Santa Barbara Igrala je samu sebe
1936. Svake nedelje Every Sunday Džudi
1936. Pigskin Parade Seri Dod
1937. Melodija sa Brodveja 1938. Broadway Melody of 1938 Beti Klejton
1937. Toroubredovi ne plaču Thoroughbreds Don't Cry Kriket Vest
1938. Svi pevaju Everybody sing Džudi Beler
1938. Andi hardi će pronaći ljubav Love Finds Andy Hardy Betsi But
1938. Slušaj, dragi Listen, Darling „Pinki“ Vingejt
1939. Čarobnjak iz Oza The Wizard of Oz Doroti Gejl
1939. Devojke pod oružjem Babes in Arms Petsi Barton
1940. Andi Hardi se susreće sa debitantom Andy Hardy Meets Debutante Betsi But
1940. Početak sa grupom Strike Up the Band Meri Holden
1940. Mala Neli Keli Little Nellie Kelly Neli Noan Keli
1941. Zigfildova devojka Ziegfeld Girl Suzan Galager
1941. Život za Andija Hardija tek počinje Life Begins for Andy Hardy gospođica Betsi But
1941. Devojke sa Brodveja Babes on Broadway Peni Moris
1942. Moramo slušati muziku We Must Have Music Igrala je samu sebe
1942. Za mene i moga momka For Me and My Gal Džo Hejden
1943. Hiljadu zdravica Thousands Cheer Igrala je samu sebe
1943. Nestašne devojke Girls Crazy Džindžer Grej
1944. Potraži me u Sent Luisu Meet Me In St. Louis Ester Smit
1945. Sat The Clock Alis Mejberi
1946. Harvijeve devojke The Harvey Girls Suzan Bredli
1946. Zigfildove ludorije Ziegfeld Follies „Zvezda“
1946. Dok se oblaci ne otkotrljaju 'Till the Clouds Roll By Merlin Miler
1948. Svet i muzika World and Music Igrala je samu sebe
1948. Gusar The Pirate Manuela Ava
1948. Istočna parada Easter Parade Hana Braun
1949. Dobro staro letnje vreme In the Good Old Summertime Veronika Fišer
1950. Letnja predstava Summer Stock Džejn Falburi
1954. Zvezda je rođena A Star Is Born Viki Lester
1960. Pepe Pepe Igrala je samu sebe (samo je pozajmila glas)
1961. Nirnberški proces Judgement at Nuremberg Irena Hofman Valner
1962. Gay Pur-ee Mevset (samo je pozajmila glas)
1963. Dete koje čeka A Child Is Waiting Džin Hansen
1964. Mogu da nastavim da pevam I Could Go On Singing Dženi Bauman

Koncerti[uredi | uredi izvor]

U svojoj karijeri, Džudi Garland je nastupila na više od 1.100 koncerata.[93] U narednoj tabeli je dat pregled njenih najznačajnijih koncerata.

Datum Mesto Zanimljivosti i napomene
10. jul 1943. Filadelfija Džudi Garland je održala svoj prvi solistički koncert.[94]
9. april 1951. London Garlandova je prvi put nastupila u londonskoj dvorani „Paladijum“. Nastupala je nekoliko sedmica, svake srede i nedelje.
1. jul 1951. Dablin Garlandova je održala 14 koncerata u „Rojal teatru“ na kojima je bilo prisutno više od 50.000 gledalaca. Obožavaoci su je prinudili da otpeva nekoliko pesama iz svoje prostorije u kojoj se šminkala.[95]
16. oktobar 1951. Njujork Džudi Garland je nastupila na prvom od svojih 19 koncerata u potpuno renoviranom „Palas teatru“.[96]
1956. Hotel Nju frontijer u Las Vegasu Garlandova je četiri nedelje uzastopno nastupala u ovom hotelu za 55.000 dolara po koncertu, postavši tako najplaćeniji umetnik u Las Vegasu u to vreme.[97]
11. maj 1959. Njujork 7 večeri uzastopno je nastupala u „Metropoliten operi“.
3-5. oktobar 1959. Pariz Koncerti u dvorani „Šelo“
28-29. oktobar 1960. Pariz Koncerti u čuvenom pariskom pozorištu „Olimpija“
oktobar 1960. Amsterdam Koncert je, prema ocenama izveštača, predstavljao njen najbolji koncert koji je održala u Evropi.[95]
23. april 1961. Njujork Legendaran koncert u „Karnegi holu“
16. septembar 1961. Los Anđeles Održala je nezaboravan koncert na otvorenom uprkos jakoj kiši.
maj 1964. Sidnej/Melburn Verovatno njena najneuspešnija turneja. Iako su svi koncerti bili rasprodati, publika je sa većine od njih otišla poprilično razočarana.[95]
8, 15. novembar 1964. London Nastupila je u londonskom „Paladijumu“ na dva koncerta zajedno sa svojom kćerkom Lajzom Mineli.
31. jul 1967. Njujork 4 nedelje uzastopno je nastupala u „Palas teatru“.
31. avgust 1967. Boston Njen najposećeniji koncert;u jednom od bostonskih parkova bilo je prisutno više od 100.000 ljudi.
25. mart 1969. Kopenhagen Njen poslednji koncert u životu.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Godina Nagrada Prethodni dobitnik Sledeći dobitnik
1939. Oskar za mlade glumce Dina Darbin, Miki Runi Margaret O’Brajen
1952. Specijalna Toni nagrada Rut Grin Beatris Lili, Deni Kej
1954. Zlatni globus za najbolju glumicu u mjuziklu ili komediji Etel Merman Džin Simons
1962. Nagrada Sesil B. Demil Fred Aster Bob Houp
1962. Gremi nagrada za najbolji album godine Bob Njuhart Von Meder
1962. Gremi nagrada za najbolji ženski vokal Ela Ficdžerald Ela Ficdžerald
1997. Gremi nagrada za životno delo Dejv Brubek, Marvin Gej, Georg Solti, Stivi Vonder Bo Didli, Braća Mils, Roj Orbison, Pol Robson

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Judy Garland at the Hippodrome .”. Arhivirano iz originala 09. 09. 2006. g. Pristupljeno 5. 9. 2008.  Judy Garland - The Live Performances!. (jezik: engleski)
  2. ^ Shipman, str. 12.
  3. ^ Clarke 2001, str. 23.
  4. ^ Clarke 2001, str. 29–30.
  5. ^ Finch, str. 43–47, 76.
  6. ^ Edwards 1975, str. 27.
  7. ^ Judy: Beyond the Rainbow. Biography. (jezik: engleski), Pristupljeno 1. 1. 1999.
  8. ^ Luft, Lorna (13 January 1996). Me and My Shadows: Living With the Legacy of Judy Garland - A Family Memoir. Pocket Books. (jezik: engleski), Pristupljeno 21. 8. 1998.
  9. ^ (1963-11-01). Episode 12: The Judy Garland Show. Number 12. (jezik: engleski)
  10. ^ (1972). Judy: Impressions of Garland. Omnibus. (jezik: engleski)
  11. ^ Wayne, Jane Ellen. The Golden Girls of MGM. Carroll and Graf. (jezik: engleski) .
  12. ^ Frank 1975, str. 73.
  13. ^ Clarke 2001, str. 73.
  14. ^ Clarke 2001, str. 58.
  15. ^ Edwards 1975, str. 47.
  16. ^ (2004-02-25). Judy Garland: By Myself - American Masters. (jezik: engleski)
  17. ^ Clarke 2001, str. 135–36.
  18. ^ Levant 1968
  19. ^ Juneau 1974, str. 37.
  20. ^ Finch, str. 134–35.
  21. ^ Clarke 2001, str. 95.
  22. ^ Clarke 2001, str. 100.
  23. ^ Edwards 1975, str. 61.
  24. ^ Clarke 2001, str. 102–103.
  25. ^ Clarke 2001, str. 104.
  26. ^ Clarke 2001, str. 105.
  27. ^ Juneau 1974, str. 55–56.
  28. ^ Frank 1975, str. 148–49.
  29. ^ Clarke 2001, str. 155.
  30. ^ Frank 1975, str. 175
  31. ^ Clarke 2001, str. 211.
  32. ^ Minnelli, Vincente (1974). I Remember it Well. Doubleday. (jezik: engleski)
  33. ^ Hopper, Hedda (September 1954). No More Tears for Judy. Women's Home Companion. (jezik: engleski)
  34. ^ Clarke 2001, str. 223.
  35. ^ Edwards 1975, str. 108.
  36. ^ Frank 1975, str. 231.
  37. ^ Shipman, str. 225.
  38. ^ Clarke 2001, str. 255.
  39. ^ Frank 1975, str. 271.
  40. ^ a b Alexander, Shana (1961-06-02). Judy's New Rainbow. Life magazine. (jezik: engleski)
  41. ^ Hyams, Joe (January 1957). Crack-Up. Photoplay. (jezik: engleski)
  42. ^ (1952-02-22) Judy Garland Files Suit for Divorce. U.P. (jezik: engleski)
  43. ^ Juneau 1974, str. 108.
  44. ^ Frank 1975, str. 304.
  45. ^ MacPherson, Virginia (1951-04-10). Judy Garland in Comeback with Palladium Contract. U.P. (jezik: engleski)
  46. ^ (1951-04-10). British Give Judy Garland Big Ovation. Associated Press. (jezik: engleski)
  47. ^ Garver, Jack (1952-02-24). Judy Garland Ends Triumphant Vaudeville Run. UPI. (jezik: engleski)
  48. ^ „Judy Garland.”. Arhivirano iz originala 31. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2007.  American Theatre Wing. (jezik: engleski)
  49. ^ Garver, Jack (1952-06-12). Judy Garland Married With Simple Ceremony. U.P. (jezik: engleski)
  50. ^ Edwards 1975, str. 166.
  51. ^ Clarke 2001, str. 311.
  52. ^ Garland, Judy (August 1967). The Plot Against Judy Garland. Ladies' Home Journal. (jezik: engleski)
  53. ^ Shearer, Lloyd (1964-10-04). Judy Garland's Sister: The Happy One in the Family. Parade magazine. (jezik: engleski)
  54. ^ Clarke 2001, str. 309.
  55. ^ Clarke 2001, str. 308.
  56. ^ Clarke 2001, str. 319.
  57. ^ Clarke 2001, str. 325.
  58. ^ Juneau 1974, str. 126.
  59. ^ Clarke 2001, str. 326.
  60. ^ „Judy Garland.”. Arhivirano iz originala 03. 08. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2007.  Hollywood Foreign Press Association. (jezik: engleski)
  61. ^ Sanders, str. 24.
  62. ^ Frank 1975, str. 420–21.
  63. ^ (1952-10-31). Judy Reigns in Palace as Queen of New York. U.P. (jezik: engleski)
  64. ^ (1959-11-26). Judy Garland Said To Have Hepatitis. U.P.I. (jezik: engleski)
  65. ^ Clarke 2001, str. 347.
  66. ^ Clarke 2001, str. 349.
  67. ^ Cox, Gordon (2006-05-28). Rufus over the rainbow. Variety.com. (jezik: engleski), Pristupljeno 28. 5. 2006.
  68. ^ Sanders, str. 29.
  69. ^ Parsons, Louella (1955-09-23). Spectacular Gives New Rainbow to Judy. The Daily Review. (jezik: engleski)
  70. ^ Edwards 1975, str. 175.
  71. ^ Sanders, str. 391.
  72. ^ Sanders, str. 108–109.
  73. ^ Lewis, Richard Warren (1963-12-07). The TV Troubles of Judy Garland. The Saturday Evening Post. (jezik: engleski)
  74. ^ „Awards for The Judy Garland Show (1963).”. Pristupljeno 14. 12. 2007.  Academy of Television Arts and Sciences. (jezik: engleski)
  75. ^ DiOrio 1973, str. 202.
  76. ^ (1965-05-20). Judy Wins Divorce From Sid Luft. Wisconsin State Journal. (jezik: engleski)
  77. ^ Irwin, Elson (1968-11-17). Judy Garland: Femme Fatale. Stars and Stripes. (jezik: engleski)
  78. ^ Edwards 1975, str. 213.
  79. ^ (1964-05-24). Judy Garland Locks Self in Hotel Room. Stars and Stripes. (jezik: engleski)
  80. ^ Edwards 1975, str. 214.
  81. ^ Frank 1975, str. 556.
  82. ^ Seaman 1996, str. 292–293, 343.
  83. ^ Shipman 1994, str. 494.
  84. ^ Clarke 2001, str. 412.
  85. ^ DiOrio 1973, str. 204.
  86. ^ Steiger, Brad (1969). Judy Garland. ACE Books. (jezik: engleski)
  87. ^ Edwards 1975, str. 275.
  88. ^ Clarke 2001, str. 422.
  89. ^ „Judy Garland The Live Performances. The End of the Rainbow.”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2008. g. Pristupljeno 1. 2. 2008.  The New York Times. (jezik: engleski)
  90. ^ (1969-07-04). „End of the Rainbow.”. Arhivirano iz originala 12. 07. 2009. g. Pristupljeno 18. 12. 2007.  TIME magazine. (jezik: engleski)
  91. ^ „Grammy Hall of Fame Award.”. Arhivirano iz originala 19. 02. 2011. g. Pristupljeno 25. 12. 2007.  The Recording Academy. (jezik: engleski)
  92. ^ Kronish, Syd (1990-04-08). Hollywood film legends preserved on latest issue. The Sunday Capital. (jezik: engleski)
  93. ^ Fricke, John (13 January 1996). „Judy Garland: Featured Essay”. Pristupljeno 19. 7. 2008.  PBS. (jezik: engleski)
  94. ^ DiOrio, Jr., Al (1973). Little Girl Lost: The Life and Hard Times of Judy Garland. Manor Books. (jezik: engleski)
  95. ^ a b v Frank, Gerold (1975). Judy. Harper & Row. (jezik: engleski)
  96. ^ St. Johns, Adela Rogers (1974). Some Are Born Great. Doubleday & Company. (jezik: engleski)
  97. ^ Frank 1975, str. 420.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џуди_Гарланд&oldid=27840625”