Pređi na sadržaj

Amur

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Amur (višeznačna odrednica).
Amur
Zaleđeni Amur kod Habarovska.
Sliv reke Amur
Opšte informacije
Dužina2.824 km (1.755 mi)[1][2] km
Basen1.855.000 km2
Pr. protok10.800
(Period podataka: 1896-2004) 11,330 m3/s (400,1 cu ft/s)[3] 3.574 km3/a (113.300 m3/s)
(Period podataka: 1934-2012) 10,929 m3/s (386,0 cu ft/s) 343 km3/a (10.900 m3/s) to 364 km3/a (11.500 m3/s)[2] m3⁄s
Vodotok
IzvorSpajanjem Šilke i Arguna
V. izvora2.045 m
UšćeOhotsko more
Geografske karakteristike
Država/e Rusija,
 Mongolija,
 Kina
NaseljaHabarovsk, Komsomolsk na Amuru
PritokeAmazar, Zeja, Bureja, Bira River, Tunguska, Gorin, Amgun, Huma River, Sungari, Usuri, Anjuj, Argun, Šilka, Kherlen River, Amurskaya Protoka, Bidzhan
DRV20030300112118100000012
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Amur (rus. Аму́р, mong. Хара-Мурэн - „Crna reka“, kin: 黑龙江, Hēilóng Jiāng, mandž. Sahaliyan Ula)[4] – je reka u istočnoj Aziji.[5]Sliv reke Amur prostire se na teritoriji Rusije, Mongolije i Kine. Površina basena iznosi oko 1.855.000 km². Amur nastaje spajanjem reke Šilka i reke Argun.[5] Uliva se u Ohotsko more. Dužina Amura iznosi 2.824 km, a od izvora reke Argun 4.444 km. Po površini basena Amur se nalazi na četvrtom mestu u Rusiji (posle Jeniseja, Oba i Lene)

U gornjem toku (do Blagovješčenska) Amur je planinska reka. Deo do Habarovska se smatra središnjim tokom reke; tamo reka teče dosta sporije, obale su ponekad močvarne. Od Habarovska reka teče sporo kroz Donjeamursku niziju (Нижнеамурская низменность). Na obalama reke nalazi se nekoliko većih jezera kao što su Bolonj, Udilj i Orelj. Glavne pritoke su: Argun, Zeja, Usuri, Bureja, Sungari[5], Amgun, Anjuj i Tunguska. Na ušću protok vode iznosi 10.800 m³ u sekundi. U Habarovsku 7.549 m³ u sekundi. Na reci se često koleba nivo vode; u gornjem toku nivo vode može da se promeni za čak 10 metara. Amur često plavi, a najveće poplave su bile 1897, 1928. i 1956. godine. Najniži nivo vode u reci je krajem zime. Važniji gradovi nad rekom su: Habarovsk, Blagovješčensk, Komsomoljsk na Amuru, Nikolajevsk na Amuru.

Najveća vrsta riba u Amuru je kaluga, koja može da dostigne dužinu i do 5,6 m.[6] U slivu reke nalazi se veliki broj velikih predatorskih riba, kao što su severna zmijoglava, amurska štuka, tajmen, amurski som, predatorski šaran i Elopichthys bambusa,[7] kao i najsevernija populacija amurske makano oklopne kornjače[8] i indijski lotos.[9]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Rusko ime Amur dolazi od tunguskog izraza za „reku”. Tunguski narodi su etno-lingvistička grupa koju čine govornici tunguskih jezika (ili mandžursko-tunguskih jezika). Poreklom su iz Sibira i severoistočne Azije.

Istorijski gledano, bilo je uobičajeno da se reka naziva jednostavno „voda”. Postoje slične reči za „vodu“ ili „reku“ u brojnim azijskim jezicima: npr. 물 mul („voda“) na korejskom, muren ili mörön („reka“) na mongolskom i 水 midu > mizu („voda“) na japanskom. Naziv „Amur“ je možda evoluirao od korenske reči za vodu, zajedno sa modifikatorom veličine za „Veliku vodu“.[10]

Njena drevna kineska imena bila su Jušui, Vanšui i Hejšui,[11] pri čemu potonje ime znači „crna reka“, što je osnova modernog kineskog naziva Hejlongđang ili „Reka crnog zmaja“, dok je mandžursko ime Sahalijan Ula, mongolska imena „Amar moron“ (ćirilica: Amar mөrөn) potiču od imena „Amar“ što znači odmor, a Khar mörön (ćirilica: Har mөrөn) sa značenjem Crna reka.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nanajci prelaze zaleđeni Amur 1895.

Rusi su za Amur prvi put čuli 1636. godine. Posle tri godine Rusija je počela da traži reku. Prvi Rusi su došli do Amura 1644. godine, kada je na zahtev Irkutskog gubernatora odred kozaka pošao da traži reku. Loše organizovana ekspedicija je pretrpela velike gubitke. Samo deo ekspedicije, pod vođstvom Pojarkova, je došao do reke Zeja, a potom ploveći njom i do obala Amura. Između 1650. i 1653. godine Jerofej Habarov je na čelu malog odreda stigao čak do do gornjeg Amura.

Na nekoliko mesta sagradio je utvrđenja i ostavio kozake u njima.

Kineska obala reke

Godine 1689. ugovorom u Nerčinjsku Amur je ušao u sastav Kine. Međutim, godine 1860. po Pekinškom sporazumu Amur je ponovo ušao u sastav Rusije.

Prvi most preko reke Amur napravljen je kod Habarovska 1916, dug je 2590 metara (jedno vreme najduži most u Evroaziji, danas se nalazi na novčanici za 5000 rublja). Sa tim mostom Transsibirska železnica je povezala i delove istočnije, bez korišćenja trajekta. 1941. ispod reke napravljen je i železnički tunel. 1975. otvoren je kombinovan železničko-putnički most kod Komsomolska-na-Amuru u dužini 1400 metara. 1999. dodani su posebni železnički i putnički mostovi u dužini 3890 metara.

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Dana 14. novembra 2005. u jednoj od kineskih hemijskih fabrika, u reku Sungari koja utiče u Amur izlila se velika količina otrovnih materija (nitrobenzeola, nitrobenzina i drugih hmikalija), što je nanelo velike štete reci.

  • Dolina reke Amur je teritorija na kojoj obitava poznati Amurski tigar (sibirski tigar), zaštićena životinjska vrsta.

Mostovi i tuneli[uredi | uredi izvor]

Prvi stalni most preko Amura, Habarovski most ukupne dužine 2.590 m (8.500 ft), završen je 1916. godine, omogućavajući vozovima na Transsibirskoj železnici da prelaze reku tokom cele godine bez korišćenja trajekata ili železničkih pruga povrh rečnog leda. Godine 1941, dograđen je i železnički tunel.[12][13]

Kasnije su izgrađeni kombinovani drumski i železnički most preko Amura kod Komsomolska na Amuru (1975; 1400 m) i drumski i železnički Habarovski most (1999; 3890 m).[14][15][14][16]

Železnički most Tongđang-Nižnjeleninskoe predložio je 2007. godine Valerij Solomonovič Gurevič, potpredsednik Jevrejske autonomne oblasti u Rusiji. Železnički most preko Amura će povezati Tongđang sa Nižnjeleninskojem, selom u Jevrejskoj autonomnoj oblasti.[17] Kineski deo mosta je završen u julu 2016. godine.[18] U decembru 2016. počeli su radovi na ruskom delu mosta. Završetak strukturne veze između dve strane mosta završen je u martu 2019. godine.[19][20] Otvaranje železničkog saobraćaja je više puta odlagano, pri čemu je procena od decembra 2019. bila „kraj 2020. godine“,[21] a zatim 3. kvartal 2021. godine.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Muranov, Aleksandr Pavlovich; Greer, Charles E.; Owen, Lewis. „Amur River”. Encyclopædia Britannica (online izd.). Arhivirano iz originala 2016-05-21. g. Pristupljeno 2016-08-31. 
  2. ^ a b Eugene A., Simonov; Thomas D., Dahmer. Amur-Heilong River Basin Reader (PDF). ISBN 9789881722713. 
  3. ^ „DRAINAGE BASINS OF THE SEA OF OKHOTSK AND SEA OF JAPAN” (PDF). str. 60—67. 
  4. ^ Liaoning province's archive, Manchu Veritable Record Upper Vol《滿洲實錄上函/manju-i yargiyan kooli dergi dobton》
  5. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 45. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ C. Michael Hogan. 2012. Amur River. Encyclopedia of Earth. Arhivirano 2012-11-30 na sajtu Wayback Machine Topic ed. Peter Saundry
  7. ^ FishBase: Species in Amur. Retrieved 17 February 2019.
  8. ^ Farkas, Balázs; Ziegler, Thomas; Pham, Cuong The; Ong, An Vinh; Fritz, Uwe (2019). „A new species of Pelodiscus from northeastern Indochina (Testudines, Trionychidae)”. ZooKeys (824): 71—86. PMC 6382751 Slobodan pristup. PMID 30799973. doi:10.3897/zookeys.824.31376 Slobodan pristup. 
  9. ^ Zhang, Yi; Lu, Xu; Zeng, Shaoxiao; Huang, Xuhui; Guo, Zebin; Zheng, Yafeng; Tian, Yuting; Zheng, Baodong (2015). „Nutritional composition, physiological functions and processing of lotus (Nelumbo nucifera Gaertn.) seeds: A review”. Phytochemistry Reviews. 14 (3): 321—334. Bibcode:2015PChRv..14..321Z. S2CID 254940007. doi:10.1007/s11101-015-9401-9. 
  10. ^ Scheffel, Richard L.; Wernet, Susan J., ur. (1980). Natural Wonders of the World. United States of America: Reader's Digest Association, Inc. str. 43. ISBN 0-89577-087-3. 
  11. ^ The fishes of the Amur River:updated check-list and zoogeography Arhivirano 2020-02-04 na sajtu Wayback Machine
  12. ^ „Tonnelь pod Amurom. Uže davno”. 19. 7. 2012. 
  13. ^ „Železnodorožnый tonnelь pod Amurom v Habarovske” (na jeziku: ruski). 3. 6. 2008. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  14. ^ a b ANDREW E. KRAMER (9. 6. 2010), „China's Hunger Fuels Exports in Remote Russia”, The New York Times 
  15. ^ „UPDATE 2-Shares of Petropavlovsk's IRC slump in Hong Kong debut”. Reuters. 21. 10. 2010. 
  16. ^ „Work Starts On First China-Russia Highway Bridge”. Radio Free Europe. 25. 12. 2016. 
  17. ^ Proposed bridge to boost bilateral trade Arhivirano 2013-05-28 na sajtu Wayback Machine, China Daily, June 19, 2007.
  18. ^ Andrew Higgins (16. 7. 2016). „An Unfinished Bridge, and Partnership, Between Russia and China”. The New York Times. Arhivirano iz originala 16. 7. 2016. g. Pristupljeno 17. 7. 2016. 
  19. ^ „Russia Completes Construction of First-Ever Rail Bridge to China”, The Moscow Times, 21. 3. 2019, Pristupljeno 16. 11. 2020 
  20. ^ Rossiя i Kitaй soedinili železnodorožnый most čerez Amur [Russia and China connected a railway bridge across the Amur] (na jeziku: ruski), RBK Group, 21. 3. 2019, Pristupljeno 16. 11. 2020 
  21. ^ „Railway bridge over Amur river to China will be built by end of 2020, envoy says”. TASS. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  22. ^ „Novosti Habarovska”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2020. g. Pristupljeno 15. 07. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Amur na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амур&oldid=27737955”