Aparan

Aparan
Ապարան
Aparan; Ապարան
	Grb
Administrativni podaci
Država	Jermenija
Pokrajina	Aragacotn
Osnovan	II vek
Stara imena	Baš Aparan (do 1935)
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2011..	6.679
Geografske karakteristike
Koordinate	40° 35′ 36″ S; 44° 21′ 32″ I / 40.5932° S; 44.3589° I
Vremenska zona	UTC+4 (leti UTC+5)
Aps. visina	1.800 m
	Aparan Aparan na karti Jermenije
Poštanski broj	0301
Pozivni broj	+374 (252) i +374 (2520)

Aparan (jerm. Ապարան) je grad u jermenskom marzu Aragacotn. Smešten je na istočnom delu podno Aragaca u prostranoj istoimenoj kotlini na reci Kasah 59 km severozapadno od glavnog grada Jerevana. Nalazi se uzvodno od Aparanskog rezervoara pitke vode.

U gradu je prema procenama 2011. živelo 6.679 stanovnika,^[1] a osnovu populacije čine Jermeni i manjinski Kurdi. Do 1935. godine grad je nosio ime Baš Aparan (jerm. Բաշ Ապարան)

Smešten je na važnoj raskrsnici puteva između Jerevana, Vanadzora i Tbilisija.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U antičko doba područje današnjeg Aparana je bilo poznato kao Nig, odnosno Nigatun.^[2] O naselju po imenu Kasala na ovom mestu prvi je pisao Klaudije Ptolemej u 2. veku. U 4. veku naselje nosi ime Kasah (verovatno po reci koja protiče kroz njega) i imalo je funkciju centra okruga Nig. U tom periodu sagrađena je i crkva svetog Krsta koja postoji i danas. Današnje ime grada datira iz 10. veka i na jermenskom jeziku njegovo ime znači „tvrđava“.^[3]

Tokom Prvog svetskog rata u Aparan se sklonio veliki broj jermenskih izbeglica proteranih iz zapadnih delova Jermenije koje je okupirala Turska. Upravo kod ovog grada je 21. maja 1918. jermenska vojska uspela da pobedi daleko brojnije turske jedinice i spreči dalji prodor Turaka ka Jerevanu. U znak sećanja na tu pobedu severno od grada je izgrađen monumentalan spomenik.

Gradske znamenitosti[uredi | uredi izvor]

Spomenik u čast pobede jermenske vojske nadTurcima 1918. godine. Nalazi se severno od grada.
Mauzolej Drastamata Kanajana, poznatog i kao General Dro koji je predvodio jermenske trupe u Bici kod Aparana 1918.
Crkva svetog Krsta iz 4. veka, najstarija građevina u gradu i podsetnik na rano hrišćansku prošlost Jermena.
U blizini grada se nalazi i jedinstven kulturno-istorijski lokalitet označen kao Park pismenosti podignut u čast jermenskog prosvetitelja i sveštenika Mhitara Goša, tvorca Zakonika. U parku se nalaze skulpture jermenskih slova i odlomci iz Goševog zakonika.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Mauzolej Generala Droa
Park pismenosti u blizini grada
Detalj iz Parka pismenosti
Spomenik Mhitaru Gošu jermenskom prosvetitelju
Crkva svetog Krsta (4. vek)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ World Gazeteer: Armenia.^{[мртва веза]}, Pristupljeno 11. 1. 2012.
^ Ayrarat Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2011) — одломак из Encyclopædia Iranica. R. H. Hewsen:"Nig or Nigatun (land of Nig, Greek Nigē) corresponds to the modern raion of Abaran in the valley of the Kʿasał river north of Aragacotn. "
^ Т. Х. Акопян, Ст. Т. Мелик-Башхян, О. Х. Барсегян. Словарь топонимов Армении и прилегающих территорий = Հայաստանի և հարակից շրջանների տեղանունների բառարան — Ереван: Издательство Ереванского университета, 1986. — Т. 1. — 992 с. — 30000 экз.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Turistički vodič ka Aparanu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2010)

[1] World Gazeteer: Armenia.^{[мртва веза]}, Pristupljeno 11. 1. 2012.

[2] Ayrarat Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2011) — одломак из Encyclopædia Iranica. R. H. Hewsen:"Nig or Nigatun (land of Nig, Greek Nigē) corresponds to the modern raion of Abaran in the valley of the Kʿasał river north of Aragacotn. "

[3] Т. Х. Акопян, Ст. Т. Мелик-Башхян, О. Х. Барсегян. Словарь топонимов Армении и прилегающих территорий = Հայաստանի և հարակից շրջանների տեղանունների բառարան — Ереван: Издательство Ереванского университета, 1986. — Т. 1. — 992 с. — 30000 экз.

[1]

[2]

[3]