Ahmed III

Ahmed III
Ahmed III
Lični podaci
Puno ime	Ahmed od Mehmeda
Datum rođenja	(1673-12-30)30. decembar 1673.
Mesto rođenja	Dobrudža, Osmansko carstvo
Datum smrti	1. jul 1736.(1736-07-01) (62 god.)
Mesto smrti	Istanbul, Osmansko carstvo
Porodica
Supružnik	Rabia Sultan, Emine MihriShah, Ayşe Hanım Sultan
Potomstvo	Abdul Hamid I, Mustafa III, Bajazit, Mehmet, princ Ibrahim, princ Njuman, Selim, princ Ali, princ Isa, Murat, princ Abdul Medžid, sultanija Hatidže, sultanija Atike , sultanija Umigulsum , sultanija Zubejde , sultanija Zejnep , sultanija Fatma , sultanija Mihrimah , sultanija Ajše , sultanija Esma , sultanija Emine , sultanija Saliha
Roditelji	Mehmed IV Emetulah Rabija Gulnuš
Dinastija	Osmanska dinastija
23. Sultan Osmanskog carstva
Period	1703 — 1730.
Prethodnik	Mustafa II
Naslednik	Mahmud I

Ahmed III (tur. III. Ahmed; 30. decembar 1673 — 1. jul 1736), turski sultan 1703—1730.

Dana 23. avgusta 1703. godine postade Ahmed III sultan Osmanskog carstva. On je napravio red u janičarskim trupama, tako što je dao pogubiti više vođa janičara. Godine 1711. dolazi do rata sa Rusijom:

Car Petar Veliki je sledio politiku „Otvaranja prema moru“, na severu prema moru i finskom području, a na jugu prema Azovskom, Crnom i Mramornom moru. Na kraju, trebalo je da se zauzme Konstantinopolj.

Švedski kralj Karl XII je umarširao u Rusiju, nakon što je Car započeo jednu ofanzivu protiv šveđana. Kralj Karl XII bio je poražen 1709. godine kod mesta Poltava i morao se spasiti tako što je pobegao i našao zaštitu kod Osmanlija. Preko svog poslanika Tolstoja, Car je zahtevao da se Karl isporuči. Kada se sultan Ahmed III usprotivio i bacio poslanika u tamnicu, izbio je 1711. godine rat sa Rusijom. U bici kod mesta Prut, Petar Veliki je morao priznati poraz i došlo je do sklapanja mira u Prutu. Prema mirovnim odredbama morao je prepustiti grad Azov. Konačni mir zaključen je ugovorom u Jedrenu 1713. godine uz posredništvo Engleske, Holandije i Francuske, koje su time htele da spreče ekspanziju Rusije.

Osmansko carstvo objavilo je rat Veneciji 1714. koja je ubrzo zatim sklopila savezništvo sa Austrijom. Do sukoba sa austrijskom vojskom došlo je 5. avgusta. 1716. godine kod Petrovaradin. U oktobru iste godine zazet je Temišvar, a u avgustu 1717. godine i Beograd. Nakon niza poraza Ahmed III pristao je na sklapanje mira sa Austrijom i Mletačkom republikom.

Na mirovnim dogovorima u Požarevcu 1718. godine, Austrija je dobila garancije na velika područja kao što su delovi Vlaške, Banata, Srbije sa Beogradom i delove Bosne. Sa Austrijom, osim toga zaključen i ugovor o trgovini.

Sultan Ahmed III morao je za vreme jedne pobune janičara da da ostavku u korist svog nećaka Mahmuda I i umire 1. jula (ili 30. juna) 1736. godine. On je pokazao veliki interes za tulipane i bio je zasadio u vrtu svoga saraja 1200 različitih vrsta.

Biografija

Rođen je 30. decembra 1673. godine kao sin sultana Mehmeda IV i sultanije Rabije, poreklom sa Krita. Njegov rođeni brat bio je sultan Mustafa II. Ahmed III bio je veoma obrazovan i treniran od strane najpoznatijih stručnjaka toga vremena.

Ahmed III prima ambasadore.

Na presto je došao kada je imao 30 godina, nasledivši svog brata Mustafu II, koji je svrgnut u avgustu 1703. godine od strane janičara. Značajno mesto u njegovoj vladavini ima era tulipa. Ahmed je bio kaligraf i pesnik. Koristio je pseudonim Nađib. Bio je veoma zainteresovan za muziku, takođe. Pesnici Urfa i Nabi su ga obožavali i kao pesnika, i kao vladara. Njegova mladost prošla je u slobodi, s obzirom da je tradicija ubijanja prinčeva postala davna prošlost. Njegovu popularnost povećao je njegov perfekcionizam. Želeo je da dovede osmansko slikarstvo na evropski nivo. On je imao veliki uticaj na obrazovanje svojih sinova, kao i njegovog naslednika i sinovca, budućeg sultana Mahmuda I.

Početak njegove vladavine bio je obeležen nedisciplinom i razdorom koji je izazvan ponašanjem janičara. Čak ni sam sultan nije mogao da stane tome na put. Ćorlulu Ahmed Ali- paša, veliki vezir, želeo je da mu pomogne oko administracije i regulisanja državne kase. On je podržavao Ahmeda u borbi sa novonastalom situacijom.

U vreme Ahmedove vladavine povećale su se tenzije između osmanskog i ruskog carstva zbog širenja ruske politike u centralnoj Aziji i prema Balkanu, kao i ruskih pretenzija na izlazak na toplo more.

Prutski rat (1710—1711)

Petar I Veliki

Ovaj rat nastao je kao posledica bitke kod Poltave 1709. vođene između Rusije i Švedske, u kojoj je švedski kralj Karlo XII bio ranjen i tražio azil u osmanskoj imperiji. Rusi su vršili pritisak na osmansku imperiju jer su želeli da dobiju švedskog kralja. Odgovor Osmanlija na to bila je objava rata 20. novembra 1710. godine. Zbog ovoga je moldavski knez Dimitrije potpisao sporazum sa Petrom Velikim protiv osmanskog carstva, po kome je ruska vojska dobila dozvolu da slobodno prelazi preko moldavske teritorije i postavlja svoje garnizone u moldavska utvrđenja. Kada se ruska vojska grupisala u Jašiju, glavnom gradu Moldavije, zajedno sa moldavskom vojskom počela je da maršira dužinom reke Prut kako bi prešla Dunav i krenula u invaziju na balkansko poluostrvo.

Švedski kralj Karlo XII

Ključni momenat ovog rata bila je četvorodnevna bitka kod Stanilešte u kojoj su zbog loše pripremljene operacije, car Petar Veliki i Boris Šeremetev bili opkoljeni od strane brojnije osmanske vojske na čelu sa velikim vezirom Baltači Mehmet- pašom.

Rusko- moldavska vojska marširala je duž reke Prut, dok je deo ruske vojske predvođen njenim generalom krenuo ka Brajli, bažnoj luci na levoj obali Dunava, koja je bila pod upravom Turaka. Ruska vojska se tamo srela sa vlaškom vojskom, koja nije poslušala naređenja, pa je prešla na rusku stranu. Dve armije su napale i nakon dva dana opsedanja uspeli su da osvoje Brajlu 1711. godine

Konflikt se završio 21. jula 1711. prutskim sporazumom, na veliko razočarenje kralja Karla XII. Po sporazumu Azov je vraćen Osmanlijama, dok su utvrđenja poput Tangaroga bila demolirana, kao i da car Petar Veliki prestane da se meša u unutrašnje afere poljsko- litvanskog komonvelta.

Osmanlije su tražile da se kralj Karl XII vrati u Švedsku i da mu se obezbedi bezbedan put, kao i da Rusi predaju kneza Dimitrija Kantimira. Iako je Petar Veliki ispunio sve osmanske zahteve, odbio je da im isporuči Kantimira.

Tursko- mletački rat (1714—1718)

Austrijsko- turski rat 1716-1718

Tursko-mletački rat (1714—1718) vođen je uporedo sa Austrijsko-turskim ratom (1716—1718). Oba rata završena su potpisivanjem Požarevačkom mira 21. jula 1718. godine

Pozadina rata

Posle turskog poraza u Drugoj opsadi Beča 1683. godine, obrazovana je Sveta liga 1684. godine. U savez su ušle Poljska, Austrija, Mletačka republika, Sveto rimsko carstvo, a kasnije im se pridružila i Rusija. Poražena u Velikom turskom ratu, osmansko carstvo je karlovačkim mirom primorana da se odrekne velikog dela teritorije u korist Habzburške monarhije. Mletačka republika je ovim mirom dobila Moreju, Knin, Sinj, Vrgorac i Gabelu. Turci su, nakon potpisivanja mira želeli da povrate ove teritorije, naročito Moreju. Ipak, mir je održavan više od 12 godina. U međuvremenu, osmansko carstvo obnavlja svoju mornaricu, a evropske sile, zauzete Ratom za špansko nasleđe i Nordijskim ratom nisu mogle da Mletačkoj republici priteknu u pomoć. Osmanlije su svoje probleme sa Rusima rešili u rusko-turskom ratu (1710—1711) i osigurani sa te strane mogli su da započnu rat sa Mlecima. Kao povod za započinjanje rata poslužilo je to što je Mletačka pružila utočište crnogorskom episkopu Danilu nakon neuspešnog ustanka protiv Osmanlija.

Tursko osvajanje Moreje

Tokom prvih meseci 1715. godine, veliki vezir Silahdar Damat Ali-paša sa vojskom od 70.000 vojnika do juna stiže do logora Tebe. Istovremeno, turska mornarica sa 80 ratnih brodova osvaja poslednje mletačke teritorije u Egejskom moru, Tinos i Aiginu. Mleci skoro da nisu ni imali kopnene snage pa nisu uspevali da pružaju otpor Osmanlijama na kopnu. Osmanlijama se, 25. juna, predao Akrokorint uz garancije da vojnici mogu bezbedno izaći iz grada. Međutim, janičari željni borbe upadaju u utvrđenje i masakriraju Mlečane. Veliki broj vojnika tada je ubijen ili odveden u ropstvo. Spasilo se samo 180 mletačkih vojnika koji su pobegli na Krf. Ovi događaji poslužili su kasnije kao inspiracija Lordu Bajronu za pesmu „Opsada Korinta“. Osmanlije 20. jula osvajaju i Nafplio, centar mletačkih snaga u Moreji. Ne dobijajući pomoć, mletačka vojska kapitulira, a ceo Peloponez ponovo je osvojen u narednih 100 dana.

Opsada Krfa

Nakon uspeha u Moreji, Osmanlije su se okrenule osvajanju mletačkih jonskih ostrva. Oni bez problema odvajaju ostrvo Lefkadu (8. jula 1716) koje su im Mleci oteli 1684. godine. Odatle kreću u napad na mletačko najvažnije ostrvo Krf. Opsada Krfa počela je 19. jula 1716. godine. U utvrđenju je ostalo 8000 Mlečana pod vođstvom Johana Matijasa. Nakon velikog nevremena koje je ostrvo zadesilo 9. avgusta, Osmanlije prekidaju opsadu. Branioci Krfa ovo nevreme pripisivali su njihovom svecu, Svetom Spiridonu.

Austrijska intervencija i kraj rata

U leto 1715. godine bosanski paša kreće, sa vojskom od 40.000 ljudi u osvajanje mletačkih poseda u Dalmaciji. Osmanski vojnici poraženi su kod Sinja. Njihov napad na Dalmaciju navodi Austriju da đe u rat.

Uz finansijsku podršku pape Klimenta XI i garancija od napada Francuske, Austrija je spremna za rat sa osmanskim carstvom. 13. aprila 1716. godine austrijski car Karlo VI obnavlja savez sa Mletačkom republikom zbog čega osmansko carstvo objavljuje rat Austriji. Posle velikih austrijskih pobeda u bici kod Petrovaradina i opsade Beograda Osmanlije su primorane da traže mir. On je sklopljen 21. jula 1718. godine u Požarevcu. Požarevačkim mirom Venecija je dobila Jonska ostrva i Dalmaciju, ali je izgubila posede na Kritu i Peloponezu. Mir je trajao do novog Austrijsko-turskog rata (1735—1739).

Era Tulipa

Fontana sultana Ahmeda III u Topkapi palati.

Označava period od sklapanja požarevačkog mira do pobune pobune Patrona Halila 28. septembra 1730. godine. Ovo je bio period mira u kome je osmansko carstvo počelo da se orijentiše ka Evropi.

Period tulipa nosi ime po lali, koja je u osmanskoj kulturi veoma značajna. Lala je simbol dinastije Osmanlija. Period Tulipa predstavlja pojavu moderne potrošačke kulture unutar osmanske imperije, kao i materijalističkog simbolizma. U to vreme potražnja za lalama bila je izuzetno velika. Lala je tada predstavljala simbol plemenitosti i privilegije.

Najpoznatije delo perioda Tulipa jeste fontana Ahmeda III, koju je sagradio u svojoj rezidenciji palati Topkapi.

Pobuna Patrona Halila

Ova pobuna se odigrala 28. septembra 1730. kada je Patron Halil, janičarski vođa albanskog porekla, zajedno sa 12 000 albanskih janičara uklonio sa prestola sultana Ahmeda III i na presto postavio njegovog sinovca Mahmuda I.

Sultan Mahmud I (1730-1754)

Krimski kan je zajedno sa velikim vezirom, muftijom i janičarskim agama ugušio bunu. Patron je ubijen u prisustvu sultana na Divanu na kome je odlučeno da će osmansko carstvo ući u rat protiv Rusije. Njegov grčki prijatelj Janaki je pogubljen zajedno sa 7000 njihovih sledbenika. Ljubomora koju su janičarski oficiri osećali prema Patroni, kao i njihove želja da potpomognu nastavku razaranja unutar imperije, uništili su sve napore Mahmudovih pristalica upućene gušenju bune.

Smrt

Sultan Ahmed III je svrgnut 1730 godine. Za sultana je postavljen njegov sinovac Mahmud I. Ahmed je poživeo sve do 1736. godine, kada umire u Topkapi palati.

Porodica

Имао је двојицу синова, Мустафу III и Абдулхамида I, и обојица су владали османским царством. Поред њих од синова који су преживели детињство, имао је:

• princ Sulejman (1710 — 1732)
• princ Mehmed (1717 — 1756)
• princ Bajazit (1718 — 1771)
• princ Numan (1723 — 1764)
• princ Sejfedin (1719 — 1756)

Kćeri

• sultanija Fatma (1704 — 1733)
• sultanija Mihrimah (1706 — 1763)
• sultanija Umigulsum (1708 — 1732)
• sultanija Hatidže (1710 — 1738)
• sultanija Atike (1712 — 1737)
• sultanija Saliha (1715 — 1778)
• sultanija Ajše (1715 — 1775)
• sultanija Zejnep (1720 — 1774)
• sultanija Esma (1726 — 1778)
• sultanija Zubejde (1728 — 1756)

Porodično stablo

8. Ahmed I

4. Ibrahim

9. Sultanija Kosem

2. Mehmed IV

5. Sultanija Turhan Hatidže

1. Ahmed III

3. Sultanija Emetulah Rabija Gulnuš