Pređi na sadržaj

Benedikt Nursijski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Benedikt Nursijski
Datum rođenja480.
Mesto rođenjaNorča
Datum smrti21. mart 547
Mesto smrtiMonte Kasino[1][2]

Benedikt Nursijski je rođen u Nursijskoj oblasti u Italiji 480.[3][4]godine. Roditelji su mu bili bogati i znameniti. U školi se nije zadržao dugo, jer je sam uvideo da zbog knjižnog učenja može izgubiti „veliki razum duše svoje“. I izašao je iz škole „nenaučen mudrac i razuman neznalac“. Pobegao je u neki manastir gde ga je inok Roman zamonašio, posle čega se povukao u jednu vrletnu goru gde je u pećini ostao preko tri godine i gde se podvizavao.[5] Roman mu je donosio hleba i spuštao sa vrletne stene na kanapu do pred pećinu. Kad se pročuo po okolini, on se, da bi izbegao slavu od ljudi, udaljio iz te pećine. Bio je prema sebi vrlo surov. Hrišćani veruju da jednom kad ga je nečisti bes telesne pohoti spopo, on se skinuo nag i valjao po koprivi i trnju, dok nije odstranio od sebe i svaku pomisao o ženi. Hrišćani takođe veruju da ga je Bog obdario mnogim darovima duhovnim ida je prozirao, isceljivao, izgonio zle duhove, vaskrsavao mrtve, javljao se drugima i na javi i na daljini u snu. Jedanput je prozreo, da mu je naslužena čaša vina sa otrovom. On je prekrstio čašu, i čaša je prsla. Osnovao je dvanaest manastira, svaki u početku sa po dvanaest monaha. Docnije se stvorio naročiti red benediktinaca, koji i danas postoji u Rimokatoličkoj crkvi. Na 6 dana pred smrt on je naredio da se otvori njegov grob, ranije pripremljeni, jer je kako hrišćani veruju ovaj svetitelj prozreo da mu je kraj blizu. Sabrao je sve monahe, posavetovao ih i preminuo. Njegova rođena sestra, Sholastika, živela je u jednom ženskom manastiru, pa ugledajući se na brata svoga i sama se mnogo podvizavala i došla do velikog duhovnog savršenstva. Kad je sveti Benedikt preminuo, dva monaha, jedan na putu, a drugi u nekoj udaljenoj ćeliji na molitvi, videli su istovremeno istu viziju: put od zemlje do nebesa zastrt skupocenim tkaninama i osvetljen po stranama redovima ljudi; na vrhu toga puta stajao je neki čovek neopisive lepote i svetlosti, koji im je rekao, da je taj put spremljen za Benedikta, Bogu omiljenoga.[5] Po toj viziji ta dva brata saznala su da je njihov dobri iguman otišao iz ovoga sveta. Skončao je mirno 543. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 14. marta po crkvenom, a 27. marta po gregorijanskom kalendaru.[6]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Osim kratke pesme koja se pripisuje Marku od Monte Kasina,[7] jedini drevni izveštaj o Benediktu nalazi se u drugom tomu Dijaloga od četiri knjige pape Grgura I, za koje se smatra da su napisani 593. godine,[8] iako je autentičnost ovog dela sporna.[9]

Međutim, Grigorijev izveštaj o Benediktovom životu nije biografija u savremenom smislu te reči. Umesto toga, pruža duhovni portret nežnog, disciplinovanog igumana. U pismu episkopu Maksimilijanu Sirakuskom, Grigorije iznosi nameru za svoje Dijaloge, rekavši da su oni neka vrsta floretuma (zbornik, doslovno „cveće“) najupečatljivijih čuda italijanskih svetih ljudi.[10]

Gregori nije nameravao da napiše hronološki, istorijski usidrenu priču o Benediktu, ali je svoje anegdote zasnivao na direktnom svedočenju. Da bi utvrdio svoj autoritet, Gregori objašnjava da su njegove informacije potekle iz onoga što je smatrao najboljim izvorima: šačice Benediktovih učenika koji su živeli sa njim i bili svedoci njegovih raznih čuda. Ovi sledbenici, kaže on, su Konstantin, koji je nasledio Benedikta na mestu igumana Monte Kasina, Honorat, koji je bio opat u Subijaku kada je Sveti Grigorije pisao svoje Dijaloge, Valentinijan i Simplicije.

U Grigorijevo vreme istorija nije bila priznata kao samostalna oblast proučavanja; to je bila grana gramatike ili retorike, i istorija je bila izveštaj koji je sumirao nalaze učenih kada su pisali ono što se u to vreme smatralo istorijom.[11] Dakle, Grigorijevi Dijalozi, druga knjiga, autentična srednjovekovna hagiografija predstavljena kao razgovor između pape i njegovog đakona Petra,[a] je osmišljena da podučava duhovne lekcije.[8]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Bio je sin rimskog plemića iz Nursije,[8] moderne Norče, u Umbriji. Tradicija koju Bede prihvata čini ga blizancem sa svojom sestrom Sholastikom. Ako se 480. prihvati kao godina njegovog rođenja, godina njegovog napuštanja studija i odlaska od kuće bila bi oko 500. Gregorijev narativ čini nemogućim da se pretpostavi da je tada bio mlađi od 20 godina.

Benedikt je poslat u Rim da studira, ali je bio razočaran životom koji je tamo zatekao. Izgleda da nije napustio Rim da bi postao pustinjak, već samo da bi našao neko mesto daleko od života velikog grada. Uzeo je svoju staru dadilju kao slugu i nastanili su se da žive u Afilu. Afile, koji tradicija Subjako identifikuje sa modernim Afilom, nalazi se u planinama Simbruini, oko četrdeset milja od Rima i dve milje od Subijaka.

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Grigorije malo govori o ovim godinama. On sada o Benediktu ne govori više kao o mladiću (puer), već kao o čoveku (vir) Božijem. Roman je, navodi Grigorije, služio Benediktu na sve moguće načine. Izgleda da ga je monah često posećivao, i u određenim danima donosio mu hranu.[12]

Tokom ove tri godine samoće, prekinute samo povremenim komunikacijama sa spoljnim svetom i Romanovim posetama, Benedikt je sazrevao umom i karakterom, u poznavanju sebe i svog bližnjeg, a u isto vreme nije postao samo poznat, već je obezbedio poštovanje onih oko njega; do te mere da je posle smrti igumana jednog manastira u susedstvu (koji su neki poistovetili sa Vikovarom) zajednica došla k njemu i molila ga da postane njen iguman. Benedikt je bio upoznat sa životom i disciplinom u manastiru i znao je da su „njihovi maniri bili različiti od njegovih i da se stoga nikada neće složiti zajedno; ipak je, na kraju, savladan njihovom molbom, dao svoj pristanak“ (ibid. 3). Eksperiment nije uspeo; monasi su pokušali da ga otruju. Legenda kaže da su prvo pokušali da otruju njegovo piće. Izmolio je blagoslov nad čašom i čaša se razbila. Tako je napustio grupu i vratio se u svoju pećinu u Subijaku. U susedstvu je živeo sveštenik po imenu Florencije, koji je, dirnut zavišću, pokušao da ga upropasti. Pokušao je da ga otruje zatrovanim hlebom. Kada se molio za blagoslov nad hlebom, uleteo je gavran i odneo veknu. Čini se da su od tada njegova čuda postala česta, i mnogi ljudi, privučeni njegovom svetošću i karakterom, došli su u Subijako da budu pod njegovim vođstvom. Pošto mu nije uspeo poslavši mu otrovni hleb, Florencije je pokušao da zavede njegove monahe nekim prostitutkama. Da bi izbegao dalja iskušenja, oko 530. godine Benedikt je napustio Subijko.[13] On je osnovao 12 manastira u okolini Subijaka i, konačno, 530. godine osnovao veliki benediktinski manastir Monte Kasino,[14] koji leži na vrhu brda između Rima i Napulja.[15]

Poštovanje[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je umro od groznice u Monte Kasinu nedugo posle svoje sestre bliznakinje, Sholastike, i da je sahranjen na istom mestu kao i njegova sestra. Prema predanju, to se dogodilo 21. marta 547. godine.[16] Papa Pavle VI ga je 1964. godine proglasio zaštitnikom Evrope.[17] Papa Jovan Pavle II ga je 1980. godine zajedno sa Ćirilom i Metodijem proglasio za pokroviteljom Evrope.[18] Štaviše, on je zaštitnik speleologa..[19] Na ostrvu Tenerife (Španija) je zaštitnik polja i poljoprivrednika. Na ovom ostrvu u njegovu čast održava se važna romerija (Regionalna romeria de San Benito Abad), jedna od najvažnijih u zemlji.[20]

U opštem rimskom kalendaru pre 1970. godine, njegov praznik se održavao 21. marta, na dan njegove smrti prema nekim rukopisima Martyrologium Hieronymianum i Bede. Pošto bi tog datuma njegov liturgijski spomen uvek bio ometan poštovanjem Velikog posta, revizija opšteg rimskog kalendara iz 1969. pomerila je njegov spomen na 11. jul, datum koji se u nekim galskim liturgijskim knjigama s kraja 8. veka pojavljuje kao praznik u čast njegovog rođenja (Natalis S. Benedicti). Postoji izvesna neizvesnost o poreklu ove gozbe.[21] Shodno tome, za 21. mart rimska martirologija pominje da je Benediktov dan smrti i da se njegov spomen praznuje 11. jula. Dok 11. jula posvećuje sedam redova, pri govoru o njemu se pominje i predanje da se preminuo je 21. marta.[22]

Istočna pravoslavna crkva obeležava pomen Svetog Benedikta 14. marta.[23]

Anglikanska zajednica nema jedinstveni univerzalni kalendar, ali se u svakoj provinciji objavljuje provincijski kalendar svetaca. U skoro svima njima, pomen Svetog Benedikta se obeležava 11. jula.

Benediktu u Engleskoj crkvi odaju počast manjim festivalom 11. jula.[24]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ For the various literary accounts, see Anonymous Monk of Whitby, The Earliest Life of Gregory the Great, tr. B. Colgrave. . Cambridge: Cambridge University Press. 1985. pp. 157,. n. 110.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Saint Benedict | Biography, Rule, & Facts”. 
  2. ^ „Who is Saint Benedict?”. 
  3. ^ „Prepodobni Benedikt Nursijski”. SPC. Arhivirano iz originala 27. 08. 2016. g. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 128. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ a b „Prepodobni Benedikt Nursijski”. Eparhija Šumadijska. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  6. ^ „PREPODOBNI BENEDIKT NURSIJSKI”. Crkva Ub. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  7. ^ „The Autumn Number 1921” (PDF). The Ampleforth Journal. 
  8. ^ a b v „Ford, Hugh. "St. Benedict of Norcia." The Catholic Encyclopedia. Vol. 2. New York: Robert Appleton Company, 1907. 3 Mar. 2014”. 
  9. ^ Life and Miracles of St. Benedict (Book II, Dialogues), tr. Odo John Zimmerman, O.S.B. and Benedict, O.S.B. . Westport, CT: Greenwood Press. 1980. pp. iv. .
  10. ^ See Ildephonso Schuster, Saint Benedict and His Times, Gregory J. Roettger, tr. (London: B. Herder, 1951), p. 2.
  11. ^ Deborah Mauskopf Deliyannis, ur. (2003). Historiography in the Middle Ages. Boston: Brill. str. 1—2. .
  12. ^ „"Saint Benedict, Abbot", Lives of Saints, John J. Crawley & Co., Inc.”. 
  13. ^ Bunson, M., Bunson, M., & Bunson, S., Our Sunday Visitor's Encyclopedia of Saints (Huntington IN: Our Sunday Visitor, 2014), p. 125.
  14. ^ Fr. Paolo O. Pirlo, SHMI (1997). „St. Benedict”. My First Book of Saints. Sons of Holy Mary Immaculate - Quality Catholic Publications. str. 145—147. ISBN 971-91595-4-5. 
  15. ^ Nursia Arhivirano 16 jul 2012 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ „Saint Benedict of Norcia”. 
  17. ^ „St. Benedict of Norcia”. Catholic Online. Pristupljeno 31. 7. 2008. 
  18. ^ „Egregiae Virtutis”. Pristupljeno 26. 4. 2009.  Apostolic letter of Pope John Paul II, 31 December 1980
  19. ^ Brewer's dictionary of phrase & fable. Cassell. pp. 953
  20. ^ „San Benito, patrón por sorteo de los frutos y ganados de Tenerife desde 1535. Por Carlos Rodríguez Morales (y III)”. 
  21. ^ "Calendarium Romanum" (Libreria Editrice Vaticana), pp. 97 and 119
  22. ^ Martyrologium Romanum 199 (edito altera 2004); pages 188 and 361 of the 2001 edition (Libreria Editrice Vaticana ISBN 978-88-209-7210-3)
  23. ^ „"Orthodox Church in America: The Lives of the Saints, March 14th"”. 
  24. ^ „The Calendar”. The Church of England (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-27. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Benedikt Nursijski na Vikimedijinoj ostavi.

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенедикт_Нурсијски&oldid=27737457”