Bitka za Konjic februara 1943.

Bitka za Konjic februara 1943.
Deo Drugog svetskog rata u Jugoslaviji
Vreme 19. — 26. februar 1943. Mesto Konjic, NDH Ishod Poraz partizanskih jedinica
Sukobljene strane
NOVJ	Nacistička Nemačka Italija Domobrani JVuO

Bitka za Konjic februara 1943. bila je od presudnog značaja prema planu Vrhovnog štaba NOV i POJ za prodor Glavne operativne grupe u istočnu Hercegovinu, Sandžak i Crnu Goru. Po zamisli VŠ NOV i POJ, Treća divizija trebalo je da likvidira italijanske utvrđene garnizone Prozor, Jablanicu i Konjic, dok je Prva divizija imala glavni zadatak da obezbedi ovaj prodor od Sarajeva, a Druga od Mostara. Napadi na Prozor i Jablanicu okončani su uspehom. Međutim, usled propusta Prve proleterske brigade, nemačko-ustaško-domobranska borbena grupa uspela je da se probije iz Sarajeva u Konjic, a sa istoka je pristiglo oko 3.000 četnika iz Sandžaka i istočne Bosne pod komandom Lukačevića. Napadi NOVJ na Konjic trajali su od 19. do 26. februara. Od 24. februara, u napadu na sam Konjic bile su angažovane tri brigade, ojačane artiljerijom i Tenkovskom četom Vrhovnog štaba. Međutim, usled pristiglih pojačanja, kombinovana italijansko-nemačko-ustaško-četnička posada Konjica uspela je da se održi.

S obzirom na pogoršanje situacije na drugim sektorima, VŠ NOV i POJ nije bio u stanju da odvoji dalja pojačanja za napad na Konjic. Usled toga bio je prinuđen da 26. februara prihvati uzaludnost i bezizglednost daljih napada i odustane od prodora preko Konjica. Nakon toga VŠ NOV i POJ izveo je manevar u suprotnom smeru, kontranapadom kod Gornjeg Vakufa, da bi zatim vratio težište na proboj preko Neretve, izuzetno teškim pravcem preko Jablanice i Prenja, uz blokadu Konjica.

Prethodna situacija

Prema planu Vrhovnog štaba, u cilju prodora Glavne operativne grupe bilo je neophodno likvidirati italijanske garnizone Prozor, Jablanicu i Konjic, kao i druga manja uporišta (Rama, Ostrožac). Za nosioca tog zadatka bila je određena Treća divizija, dok je Prva imala zadatak da joj obezbedi levi, a Druga desni bok. U napadu 15-17. februara Treća divizija uspešno je savladala garnizon u Prozoru (3. bataljon 259. pešadijskog puka 154. pešadijske divizije Murđe ojačan artiljerijskim, oklopnim i drugim sastavima). Nastavljajući nastupanje, 21. februara likvidirala je italijansku posadu u Rami. S obzirom da je Druga divizija uspešno rešila svoj deo posla (likvidaciju posada u Posušju, Imotskom, i Drežnici, te uništenje italijanskog ojačanog bataljona u pokušaju intervencije (ojačan 1. bataljon 260. pešadijskog puka Murđe)), bila je u stanju da svojom Četvrtom crnogorskom brigadom pomogne prodor Treće divizije i 22. februara likvidira ojačani italijanski bataljon u Jablanici (ojačan 1. bataljon 259. pešadijskog puka Murđe). Istog dana, delovi Treće divizije ušli su u Ostrožac koji je italijanska posada u panici napustila, čime je put prema Konjicu bio otvoren. Deseta hercegovačka prešla je na levu obalu Neretve, sa zadatkom da iste noći napadne Konjic sa istoka i juga, dok je Peta crnogorska nastupala po desnoj obali sa zadatkom da napadne Konjic sa zapada. S obzirom na ishod prethodnih sukoba i pretpostavljenu uzdrmanost italijanskih snaga i i pad njihovog morala, vladao je optimizam u pogledu ishoda napada.

Pogreška štaba Prve proleterske brigade

Prva proleterska divizija prišla je izvršenju svog dela zadatka nekompletno, uvodeći svoje snage po delovima. Prva je na zadato područje izašla nekompletna Prva proleterska brigada (bez 3. bataljona). Njene snage su sa neočekivanom lakoćom likvidirale italijansku posadu u Bradini i ustašku na ključnoj topografskoj poziciji, prevoju Ivan-sedlo u toku dana 19. februara. Zadatak kompletne divizije sastojao se u likvidaciji uporišta na komunikaciji Sarajevo-Konjic u što širem zahvatu, i izolaciji konjičkog bojišta od intervencije iz Sarajeva. Ponesen brzim i lakim uspehom, obuzet entuzijazmom, štab Prve proleterske brigade u tom trenutku počinio je ključnu grešku, čije su se posledice pokazale dalekosežnim. Naime, umesto čvrstog utvrđivanja ključnog položaja na Ivan-sedlu i nastavljanja prodora prema Sarajevu preko Tarčina, štab brigade odlučio je da za napad na Tarčin angažuje samo nekompletna dva bataljona, a na Ivan-sedlu ostavi samo simbolično obezbeđenje. Sa preostala dva bataljona (4. i 6.) štab brigade odlučio je da, uzdajući se u demoralizaciju Italijana, izvrši drzak prepad na Konjic, i tako unapred reši glavni zadatak cele Glavne operativne grupe.

To je bilo nedovoljno odgovorno shvatanje glavnog zadatka i širenje snaga na velikom prostoru dovelo je do dvostrukog neuspeha.

Literatura

• Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knjiga 1 – Vojni istorijski institut, Beograd 1957 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2011)
• Zbornik dokumenataka i podataka NOR-a, tom II (dokumenti Vrhovnog štaba NOV i POJ), knjiga 8 - Vojnoistorijski institut, Beograd
• Zbornik dokumenataka i podataka NOR-a, tom IV (borbe u BiH), knjiga 10 (februar 1943) - Vojnoistorijski institut, Beograd
• Zbornik dokumenataka i podataka NOR-a, tom XIII (italijanski dokumenti), knjiga 3 (1943) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2011) - Vojnoistorijski institut, Beograd
• Primorac, Rudolf (1986). OPERATIVNO-TAKTIČKA ISKUSTVA IZ PRVE POLOVINE NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. Arhivirano iz originala 12. 09. 2011. g. Pristupljeno 15. 07. 2011. 
• Vukanović, Radovan (1970). RATNI PUT TREĆE DIVIZIJE. Beograd: Vojnoizdavački zavod. Arhivirano iz originala 10. 09. 2011. g. Pristupljeno 15. 07. 2011. 
• Novović, Mirko; Petković, Stevan (1986). Prva dalmatinska proleterska NOU brigada. Beograd: Vojnoizdavački zavod. Arhivirano iz originala 07. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 07. 2011. 
• NAŠA PRVA DALMATINSKA - SJEĆANjA BORACA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2013), Slobodna Dalmacija, Split 1982.
• ...: PETA PROLETERSKA CRNOGORSKA BRIGADA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. avgust 2012),
• Enver Ćemalović: MOSTARSKI BATALjON Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. septembar 2011)