Pređi na sadržaj

Boforova skala

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Brod na moru u oluji snage 12 stupnjeva
Orkan Fransis 2004. godine nad Atlantikom

Boforova skala je skala za određivanje jačine vetra prema njegovim učincima. Ovu skalu je napravio irski kontraadmiral i hidrograf Fransis Bofor 1805. godine. Skala je podeljena na 12 stepeni.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Skalu je 1805. godine osmislio irski hidrograf Fransis Bofor (kasnije kontraadmiral), oficir Kraljevske ratne mornarice, dok je služio u HMS Vulviču. Skala koja nosi Bofortovo ime imala je dugu i složenu evoluciju od prethodnog rada drugih (uključujući Danijela Defoa vek ranije) do kada je Bofort bio mornarički hidrograf tokom 1830-ih kada je službeno usvojena. Prvi put korišćena tokom putovanja HMS Bigl pod kapetanom Robertom Ficrojem koji je kasnije uspostavio prvu meteorološku službu (Met Office) u Britaniji dajući redovne vremenske prognoze.[2] U 18. veku pomorski oficiri vršili su redovna promatranja vremena, ali nije postojala standardna skala, te su često bivali vrlo subjektivni - „umereni vetrić“ jednog čoveka mogao bi biti „lagani povetarac“ drugog. Bofort je uspeo da standardizuje skalu.

Ser Fransis Bofor

Početna skala od trinaest klasa (od nula do dvanaest) nije imala numeričke brzine vetra, već je povezala kvalitativno stanje vetra sa efektima na jedra fregate, tada glavnog broda Kraljevske mornarice, od „taman toliko da omogući navigaciju“ do „ono što nijedno platneno jedro nije moglo da izdrži “.[3]

Skala je postala standard za brodske zapise na brodovima Kraljevske mornarice krajem 1830-ih i prilagođena je nepomorskoj upotrebi od 1850-ih, s numeričkom skalom koja odgovara rotacijama posuda anemometra. Godine 1853, Bofortova skala je prihvaćena kao opšte primenljiva na Prvoj međunarodnoj meteorološkoj konferenciji u Briselu.[4]

Godine 1916, da bi se prilagodili usponu parnih mašina, opisi su promenjeni da se odnose na ponašanja mora, a ne jedra, i prošireni na kopnene opservacije. Rotacije numeričke skale su standardizovane su tek 1923. Džordž Simpson, CBE (kasnije Ser Džordž Simpson), direktor UK Meteorološkog ureda, bio je odgovoran za ovo, kao i za dodavanje kopnenih deskriptora.[2] Mere su malo izmenjene nekoliko decenija kasnije kako bi se poboljšala njihova korisnost za meteorologe. Danas meteorolozi obično izražavaju brzinu vetra u kilometrima ili miljama na sat ili, za potrebe pomorstva i vazduhoplovstva, čvorovima; ali se terminologija Bofortove skale i dalje ponekad koristi u vremenskim prognozama za pomorski transport[5] i izdavanju javnosti oštrih vremenskih upozorenja.[6]

Proširena skala[uredi | uredi izvor]

Boforova skala je proširena 1946. kada su dodate snage od 13 do 17.[4] Međutim, snage od 13 do 17 je trebalo da se primenjuju samo u posebnim slučajevima, poput tropskih ciklona. Danas se proširena skala koristi samo na Tajvanu i u kontinentalnoj Kini, koje su često pogođene tajfunima. Međunarodno, WMO priručnik za pomorske meteorološke usluge (izdanje iz 2012.) definisao je Bofortovu skalu samo do snage 12 i nije bilo preporuka za upotrebu proširene skale.[7]

Brzina vetra na Bofortovoj skali iz 1946. zasniva se na empirijskom odnosu:[8]

v = 0.836 B3/2 m/s

gde je v ekvivalentna brzina vetra na 10 metara iznad površine mora i B je broj Bofortove skale. Na primer, B = 9,5 je povezan sa 24,5 m/s što je jednako donjoj granici „10 bofora“. Koristeći ovu formulu, najjači vetrovi uragana bili bi 23 na skali.

Grafikon koji prikazuje Bofortovu skalu sile vetra u jedinicama skale, čvorovima i metrima u sekundi.

F1 tornada na Fujitovoj i T2 TORO skali takođe počinju otprilike pri kraju 12. nivoa Bofortove skale, mada su nezavisne skale. Vrednosti vetra na TORO skali su zasnovane na 3/2 zakonu snage koji povezuje brzinu vetra sa Bofortovom silom.[9]

Visine talasa u skali su za uslove na otvorenom okeanu, a ne duž obale.

Tabela Bofortove skale[uredi | uredi izvor]

Stepen (Bf)[10][11][12] Opis vetra Brzina vetra Maks. visina talasa Glavni učinci vetra na moru Glavni učinci vetra na kopnu Fotografija mora Zastava upozorenja
0 Tišina < 1 km/h 0 m Površina mora je kao ogledalo Dim se diže uspravno uvis
< 1 mph
< 1 čvor 0 stopa
< 0,3 m/s
1 Lahor 1 – 5 km/h 0 – 0,2 m Mreškanje mora Smer vetra zapaža se po dimu
1 – 3 mph
1 – 3 čvora 0 – 1 stopa
0,3 – 1,5 m/s
2 Povetarac 6 – 11 km/h 0,2 – 0,5 m Mali talasi, kreste talasa su još prozirne i ne lome se Vetar se oseća na licu, vetrokaz se pokreće
4 – 7 mph
4 – 6 čvorova 1 – 2 stope
1,6 – 3,3 m/s
3 Slab vetar 12 – 19 km/h 0,5 – 1 m Veći talasi, kreste talasa se počinju lomiti Lišće i grančice stalno se njišu
8 – 12 mph
7 – 10 čvorova 2 – 3,5 stope
3,4 – 5,5 m/s
4 Umeren vetar 20 – 28 km/h 1 – 2 m Mali talasi, bele kreste na vrhovima talasa Vetar podiže prašinu i pokreće manje grane
13 – 18 mph
11 – 16 čvorova 3,5 – 6 stopa
5,5 – 7,9 m/s
5 Umereno jak vetar 29 – 38 km/h 2 – 3 m Umereni talasi, puno belih kresti na vrhovima talasa Tanja lisnata stabla počinju se njihati
19 – 24 mph
17 – 21 čvor 6 – 9 stopa
8 – 10,7 m/s
6 Jak vetar 39 – 49 km/h 3 – 4 m Veliki talasi se stvaraju, bele kreste su posvuda Pokreću se velike grane, čuje se zujanje telefonskih žica
25 – 31 mph
22 – 27 čvorova 9 – 13 stopa
10,8 – 13,8 m/s
7 Žestok vetar 50 – 61 km/h 4 – 5,5 m Vetar počinje da oduvava penu sa talasa niz vetar Njišu se cela stabla, hodanje otežano
32 – 38 mph
28 –33 čvora 13 – 19 stopa
13,9 – 17,1 m/s
8 Olujni vetar 62 – 74 km/h 5,5 – 7,5 m Umereno visoki talasi velike dužine, kreste talasa se lome kružno, vetar nosi penu Vetar lomi grane na drveću
39 – 46 mph
34 – 40 čvorova 18 – 25 stopa
17,2 – 20,7 m/s
9 Jak olujni vetar 75 – 88 km/h 7 – 10 m Visoki talasi, guste pruge pene niz vetar, smanjena vidljivost Nastaju laka oštećenja na zgradama
47 – 54 mph
41 – 47 čvorova 23 – 32 stope
20,8 – 24,4 m/s
10 Orkanski vetar 89 – 102 km/h 9 – 12,5 m Vrlo visoki talasi sa velikim visećim krestama, skoro cela površina je bela Velike štete na zgradama, čupa drveće iz zemlje
55 – 63 mph
48 – 55 čvorova 29 – 41 stopu
24,5 – 28,4 m/s
11 Jak orkanski vetar 103 – 117 km/h 11,5 – 16 m Izuzetno visoki talasi, sva površina bela od pene, vidljivost jako smanjena Velika razaranja
64 – 72 mph
56 – 63 čvora 37 – 52 stope
28,5 – 32,6 m/s
12 Orkan ≥ 118 km/h ≥ 14 m Vazduh je ispunjen kapljicama vode i penom, cela površina je bela, jako je mala vidljivost Katastrofalna razaranja

≥ 73 mph
≥ 64 čvora ≥ 46 stope
≥ 32,7 m/s
Izvori: Met Office,[13] Royal Meteorological Society,[14] Encyclopædia Britannica[15]

Boforova skala je prihvaćena za međunarodnu upotrebu 1874. godine.[1] Kao jedinica za brzinu vetra upotrebljavala se u pomorstvu. Boforova skala je 1946. proširena s 12 na 17 stupnjeva. Stupnjevi 13 - 17 se koriste samo u posebnim slučajevima, kao na primer kod tropskih ciklona. Danas se proširena lestvica koristi samo u Kini i na Tajvanu, a Svetska meteorološka organizacija i dalje definiše skalu s 12 stupnjeva i ne daje preporuke za proširenu skalu.[16] Skala se danas u meteorologiji retko upotrebljava.[1]

Gornja tabela odgovara brzini vetra po Boforovoj skali iz 1946. godine koja je definisana po empirijskoj formuli:

v = 0.836 Bf3/2 m/s

gde je v brzina vetra 10m iznad površine mora i Bf broj iz Boforove skale. Ovo su zapravo centralne vrednosti za brzinu vetra, pa vetar vihorne jačine ima opseg od 28,4m/s do 32,7m/s. U "Priručniku pomorskih meteoroloških službi"[17] date su i ove vrednosti. Tako vetar orkanske jačine ima minimum 32,7m/s ili 118km/h.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v "Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka", sv. II., str. 228, Pro leksis - Večernji list, Zagreb, 2005. ISBN 953-7224-02-3, proleksis.lzmk.hr
  2. ^ a b „National Meteorological Library and Archive Fact sheet 6 – The Beaufort Scale” (PDF). Met Office. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 10. 2012. g. Pristupljeno 2011-05-13. 
  3. ^ Oliver, John E. (2005). Encyclopedia of world climatology. Springer. 
  4. ^ a b Saucier, Walter Joseph (1955). Principles of Meteorological Analysis. Chicago: The University of Chicago Press. OCLC 1082907714. , reprinted in 2003 by Dover Publications.
  5. ^ McIlveen, Robin (1991). Fundamentals of Weather and Climate. Cheltenham, England: Stanley Thornes. str. 40. ISBN 978-0-7487-4079-6. 
  6. ^ Hay, William W. (2016). Experimenting on a Small Planet: A History of Scientific Discoveries, a Future of Climate Change and Global Warming (second izd.). Cham, Switzerland: Springer Verlag. str. 26. ISBN 978-3-319-27402-7. 
  7. ^ Manual on Marine Meteorological Services: Volume I – Global Aspect (PDF). World Meteorological Organization. 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 5. 2017. g. 
  8. ^ Beer, Tom (1997). Environmental Oceanography. CRC Press. ISBN 0-8493-8425-7. 
  9. ^ Maiden, Terence. „T-Scale: Origins and Scientific Basis”. TORRO. Arhivirano iz originala 5. 2. 2012. g. Pristupljeno 2012-01-04. 
  10. ^ „Beaufort wind force scale”. Met Office. Pristupljeno 27. 11. 2015. 
  11. ^ „Beaufort Scale”. Royal Meteorological Society. Pristupljeno 27. 11. 2015. 
  12. ^ „Beaufort Scale”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 27. 11. 2015. 
  13. ^ „Beaufort wind force scale”. Met Office. Pristupljeno 27. 11. 2015. 
  14. ^ „Beaufort Scale”. Royal Meteorological Society. Pristupljeno 27. 11. 2015. 
  15. ^ „Beaufort Scale”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 27. 11. 2015. 
  16. ^ Priručnik pomorskih meteoroloških službi Arhivirano 2017-05-05 na sajtu Wayback Machine Šablon:Jezikk
  17. ^ „Priručnik pomorskih meteorološki službi” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 05. 05. 2017. g. Pristupljeno 13. 09. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boforova skala na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бофорова_скала&oldid=27738333”