Boško Antić

Boško Antić
Boško Antić
	Boško Antić
Lični podaci
Datum rođenja	7. januar 1944.
Mesto rođenja	Sarajevo, NDH
Datum smrti	4. decembar 2007. (63 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Pozicija	napadač
Seniorska karijera
Godine	Klub
1966—1972; 1972—1975; 1975—1977	Sarajevo; Anže; Kan
Reprezentativna karijera
1968	Jugoslavija
Trenerska karijera
1983—1985; ; ; 1998	Sarajevo; Togo; Sartid Smederevo; Radnički Niš
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo

Božidar Boško Antić (Sarajevo, 7. januar 1944 — Beograd, 4. decembar 2007) bio je jugoslovenski i srpski fudbaler fudbaler i trener.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Karijeru je započeo u FK Sarajevo 1965. godine. Predvodio je sa Fazlagićem, Šiljkutom, Vahidinom Musemićem, Prodanovićem u generaciji FK Sarajeva koja je za ekipu sa Koševa u sezoni 1966/1967. osvojila prvu titulu prvaka Jugoslavije u njenoj istoriji.

U toj sezoni postigao je 14 golova u 30 utakmica, a ukupno 140 golova u svojih 276 nastupa za Sarajevo. Stariji navijači Sarajeva koji se danas mogu pohvaliti time da su prisustvovali utakmicama na kojima je on igrao, sigurno će se setiti slogana „Dva Boška na dva čoška, Musemija u sredini, za pobedu ne brini“ koji je bio vezan za tadašnji ubojiti napadački trio FK Sarajeva. To su bili Boško Prodanović, Vahidin Musemić i Boško Antić.

U svojoj karijeri je za Sarajevo tri sezone zaredom (65/66., 66/67. i 67/68.) bio golgeter, a najviše golova je dao u sezoni 67/68. kada je u 53 nastupa postigao 53 gola. Dva puta je bio igrač sa najviše odigranih utakmica u sezoni i to u sezonama 65/66. i 67/68. Dobitnik je i srebrne značke povodom obilježavanja 70-godišnjice Fudbalskog saveza BiH.

Fudbalski put ga je odveo u Francusku, pet punih sezona u Anžeu (1972—1975) i Kanu (1975—1977). Antića je odlikovala visoka tehnika, nepredvidivi potezi i, iznad svega, sportsko držanje, bio i paker i strelac, što mu je obezbedilo status reprezentativca. Debitovao je 27. oktobra 1968.

u dresu sa državnim grbom u Italiji osvojio je drugo mesto na prvenstvu Evrope. Posle tog uspeha dobio je i nacionalnu penziju.

Poslije završetka uspešne igračke karijere, otisnuo se u trenerske vode, najprije u Francusku, a potom je usledio povratak na njegovo Koševo (1983—1985).

Legendarno levo krilo je proslavilo i drugu titulu Sarajeva, ali ovaj put u ulozi trenera. Godine 1985. Boško Antić je postao prvi koji je sa FK Sarajevom osvojio titulu i kao igrač i kao trener, čime je na neki način stavio krunu na svoju karijeru. Ovo je samo još ponovio Husref Musemić, koji je tada bio igrač, a u sezoni 2006/2007. je slavio kao trener Sarajeva. Bila je to generacija koju je Atić stvorio, predvođena reprezentativcima: Hadžibegićem, Pašićem, Božovićem, Jozićem i Husrefom Musemićem. A trenirao je i Safeta Sušića.

Posle toga jedno vreme je vodio i Fudbalsku reprezentaciju Togoa. Fudbalsku misiju posle ratnog vihora, nastavio je u Srbiji. Počeo je u Čelarevu, nastavio u Radu. U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka bio je trener u Kini, a jedno vreme vodio i Sartid iz Smedereva, Voždovac i Radnički iz Niša. U fudbalsku orbitu je lansirao Bunjevčevića, Rašovića, Škorića, Bratića, Vignjevića i mnoge druge.

Umro je nakon teške bolesti 4. decembra 2007. godine, u Beogradu. Po njegovoj želji sahranjen je na groblju Bežanijska kosa.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boško Antić na sajtu reprezentacija.rs