Pređi na sadržaj

Brajeva azbuka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Brajevom pismom - na francuskom jeziku "PREMIER" ("Prvi")

Brajeva azbuka je specijalno pismo namenjeno osobama sa slabim vidom ili slepim osobama.[1]

Brajevo pismo za slepe nastalo je 1825. godine. Proizašlo je iz tzv. noćnog pisma tajne službe koje su ga koristile u noćnim ratnim dejstvima. Luj Braj (Louis Braille) je usavršio ovu tehniku i nastojao da se ona primenjuje u praksi. Osnovna ćelija Brajevog pisma sastoji se iz šest tačaka (tzv. šestotačka), a svakom slovu odgovara određena kombinacija tih reljefnih tačaka.[1]

Brajevo pismo je dobilo ime po svom tvorcu, Luju Braju, Francuzu koji je izgubio vid usled nesreće u detinjstvu. Godine 1824, u uzrastu od petnaest godina, razvio je brajev kod zasnovan na francuskom alfabetu kao poboljšanje noćnog pisanja. On je objavio svoj sistem, koji je kasnije uključivao muzičke zapise, 1829. godine.[2] Druga revizija, objavljena 1837, bila je prvi binarni oblik pisanja razvijen u modernoj eri.

Brajevi znakovi se formiraju kombinacijom šest podignutih tačaka raspoređenih u matrici 3 × 2, koja se zove Brajeva ćelija. Broj i raspored ovih tačaka razlikuje jedan znak od drugog. Pošto su različita pisma na Brajevoj abecedi nastala kao transkripcioni kodovi za štampano pismo, preslikavanja (skupovi oznaka znakova) variraju od jezika do jezika, pa čak i unutar jednog; u engleskoj Brajevoj azbuci postoje 3 nivoa Brajeve azbuke: neskraćena Brajeva azbuka - transkripcija slovo po slovo koja se koristi za osnovnu pismenost; skraćeno Brajevo pismo – dodatak skraćenica i kontrakcija koji se koriste kao mehanizam za uštedu prostora; i 3. razred – razne nestandardizovane personalne stenografije koje se ređe koriste.

Pored teksta na Brajevoj azbuku (slova, interpunkcija, kontrakcije), moguće je kreirati i reljefne ilustracije i grafikone, sa punim linijama ili od niza tačaka, strelica, zrna koja su veća od tačaka na Brajevoj azbuci, itd. Brajeva ćelija uključuje šest podignutih tačaka raspoređenih u dve kolone, od kojih svaka kolona ima tri tačke.[3] Pozicije tačaka su identifikovane brojevima od jedan do šest.[3] Postoje 64 moguće kombinacije, uključujući bez tačaka za razmak reči.[4] Konfiguracije tačaka se mogu koristiti za predstavljanje slova, cifre, znaka interpunkcije ili čak reči.ref name="Raised Dots"/>

Rano obrazovanje na Brajevoj azbuci ključno je za pismenost, obrazovanje i zapošljavanje slepih. Uprkos evoluciji novih tehnologija uključujući softver za čitanje ekrana koji čita informacije naglas, Brajevo pismo omogućava slepim ljudima pristup pravopisu, interpunkciji i drugim aspektima pisanog jezika koji su manje dostupni samo putem zvuka. Dok su neki sugerisali da će tehnologije zasnovane na zvuku smanjiti potrebu za Brajevom azbukom, tehnološki napredak kao što su Brajevi ekrani nastavljaju da čine Brajevu azbuku pristupačnijim i dostupnijim. Korisnici Brajeve azbuke ističu da je Brajevo pismo i dalje bitno kao i štampa za osobe koje mogu da vide.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Brajevo pismo je bilo zasnovano na taktilnom vojnom kodu zvanom noćno pisanje, koji je razvio Šarl Barbije kao odgovor na Napoleonov zahtev za sredstvom za nečujnu komunikaciju vojnika noću i bez izvora svetlosti.[6] U Barbierovom sistemu, setovi od 12 reljefnih tačaka kodirali su 36 različita zvuka. Pokazalo se da je vojnicima preteško da ga prepoznaju dodirom i vojska ga je odbila. Godine 1821. Barbije je posetio Kraljevski institut za slepe u Parizu, gde je upoznao Luja Braja. Brajevo pismo je identifikovalo tri glavna defekta koda: prvo, simboli su predstavljali fonetske zvukove, a ne slova abecede – stoga kod nije mogao da prikaže pravopis reči. Drugo, simboli sa 12 tačaka nisu mogli lako da stanu ispod prsta pri čitanju. Ovo je zahtevalo da se prst za čitanje pomeri da bi se uočio ceo simbol, što je usporavalo proces čitanja. Treće, kod nije uključivao simbole za brojeve ili interpunkciju. Brajevo rešenje je bilo korišćenje ćelija sa 6 tačaka i dodeljivanje određenog uzorka svakom slovu abecede. Brajevo pismo je takođe razvilo simbole za predstavljanje brojeva i interpunkcije.[7] U početku je Brajevo pismo predstavljalo transliteraciju francuskog alfabeta jedan na jedan, ali su se ubrzo razvile različite skraćenice (kontrakcije), pa čak i logogrami, stvarajući sistem koji je mnogo više nalik stenografiji.[8]

Danas postoje Brajevi kodovi za preko 133 jezika.[9]

Na engleskom, neke varijacije kodova na Brajevom azbuku tradicionalno postoje među zemljama engleskog govornog područja. Godine 1991. počeo je rad na standardizaciji brajevih kodova koji se koriste u engleskom govornom području. Ujedinjena engleska brajeva azbuka (UEB) je usvojena u svih 7 zemalja članica Međunarodnog saveta za englesko pismo (ICEB), kao i u Nigeriji.[10]

Za slepe čitaoce, Brajevo pismo je nezavisan sistem pisanja, a ne kodeks štampane ortografije.[11]

Derivacija[uredi | uredi izvor]

Brajeva azbuka je izvedena iz latinskog alfabeta, mada indirektno. U originalnom Brajevom sistemu, obrasci tačaka su dodeljeni slovima prema njihovom položaju u abecednom redu francuskog alfabeta tog vremena, sa akcentovanim slovima i w sortiranim na kraju.[12]

Za razliku od štampe koja se sastoji uglavnom od proizvoljnih simbola, Brajevo pismo sledi logičan sled. Prvih deset slova abecede, a–j, koriste gornje četiri pozicije tačaka: ⠁⠃⠉⠙⠑⠋⠛⠓⠊⠚ (crne tačke u tabeli ispod). One označavaju deset cifara 1–9 i 0 u alfabetskom numeričkom sistemu sličnom grčkim brojevima (kao i sve njegove derivacije, uključujući hebrejske brojeve, ćirilične brojeve, Abjadske brojeve, takođe hebrejsku gematriju i grčku izopsefiju).

Iako se tačke dodeljuju neočiglednim redosledom, ćelije sa najmanje tačaka se dodeljuju za prva tri slova (i najniže cifre), abc = 123 (⠁⠃⠉) i tri samoglasnika u ovom delu abecede, aei (⠁⠑⠊), dok su parne cifre, 4, 6, 8, 0 (⠙⠋⠓⠚), uglovi/pravi uglovi.

Sledećih deset slova, k–t, su identični sa a–j, osim dodavanja tačke na poziciji 3 (crvene tačke u donjem levom uglu ćelije u tabeli ispod): ⠅⠇⠍⠝⠕⠏⠟⠗⠎⠞:

Derivacija (obojene tačke) 26 Brajevih slova osnovne latinične abecede
od 10 numeričkih cifara (crne tačke)
a/1 b/2 c/3 d/4 e/5 f/6 g/7 h/8 i/9 j/0
k l m n o p q r s t
u v x y z w

Sledećih deset slova (sledeća „dekada“) su ponovo ista, ali sa tačkama i na poziciji 3 i na poziciji 6 (zelene tačke u donjem redu ćelije u gornjoj tabeli). Ovde je w u početku bilo izostavljeno, jer nije bio deo zvaničnog francuskog pisma u vreme Brajevog života; francuski redosled Brajevog pisma je u v x y z ç é à è ù (⠥⠧⠭⠽⠵⠯⠿⠷⠮⠾).[note 1]

Sledećih deset slova, koji se završavaju sa w, ponovo su ista, osim što se za ovu seriju pozicija 6 (ljubičasta tačka u donjem desnom uglu ćelije u gornjoj tabeli) koristi bez tačke na poziciji 3. U francuskoj Brajevoj azbuci ova su slova â ê î ô û ë ï ü ö w (⠡⠣⠩⠹⠱⠫⠻⠳⠪⠺). W je bilo stavljeno na kraj 39 slova francuske abecede da bi se prilagodila engleskom jeziku.

Serija a–j pomerena za jednu tačku (⠂⠆⠒⠲⠢⠖⠶⠦⠔⠴) se koristi za interpunkciju. Slova a ⠁ i c ⠉, koja koriste samo tačke u gornjem redu, pomerena su za dva mesta za apostrof i crticu: ⠄⠤. (Ovo su takođe dekadni dijakritički znaci, levo u tabeli ispod, druge i treće dekade.)

Pored toga, postoji deset obrazaca koji se zasnivaju na prva dva slova (⠁⠃) sa tačkama pomerenim udesno; oni su dodeljeni nefrancuskim slovima (ì ä ò ⠌⠜⠬), ili služe neslovnim funkcijama: ⠈ (nadred; na engleskom znak akcenta), ⠘ (prefiks valute), ⠨ (veliko slovo, na engleskom decimalna tačka), ⠼ (znak broja), ⠸ (znak za naglasak), ⠐ (prefiks simbola).

64 moderne brajeve ćelije[note 2]
dekada numerička sekvenca pomeranje desno
1.
2. ' (apostrof)
3. - (crtica) # (broj)
4. Veliko slovo . (decimalna tačka)
5. pomeranje
dole 		, (Comma) ; (Semicolon) : (Colon) . (Period) ? (Question Mark) ! (Exclamation Point) “ (Quote Open) * (Asterisk) ” (Quote Close)

Prve četiri decenije su slične po tome što se u tim decenijama dekadne tačke primenjuju na numerički niz kao logička operacija „inkluzivno ILI“, dok peta decenija primenjuje operaciju „pomeranja naniže“ na numerički niz.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Brajevo pismo za slepe
    Brajevo pismo za slepe
  • Brajeva pisaća mašina u vlasništvu Jagoša Đuretića
    Brajeva pisaća mašina u vlasništvu Jagoša Đuretića
  • Knjiga „Nemački u sto lekcija” odštampana na Brajevom pismu
    Knjiga „Nemački u sto lekcija” odštampana na Brajevom pismu

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vrednosti latiničnih slova iza z razlikuju se od jezika do jezika; ovo su Brajeva pravila za prevođenje francuskog.
  2. ^ Znakovi su raspoređeni po dekadama, sa dijakritičkim oznakama dekade navedenim na levoj strani, a dodatnim znakovima na desnoj strani u skladu sa njihovim dijakritičkim znakovima. Pogledajte Brajevu azbuku 1829, gde se 12 znakova navedenih u prvom redu koristi za stenografiju i nalaze se ovim redosledom za 12 nota obične note, i francuski Brajevo pismo, gde je 'konačni' oblik Brajevog alfabeta postavljen u istom način. Međutim, moderne tabele često drugačije organizuju dopunske znakove: oni sa tačkom 3 su navedeni kao 6. grupa od 6 znakova, a oni sa tačkama samo na desnoj strani su navedeni kao 7. grupa od 7, bez ičeg zajedničkog sa drugim znakovima u kolonama pod kojima su navedeni.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 168. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Braille, Louis (1829). Method of Writing Words, Music, and Plain Songs by Means of Dots, for Use by the Blind and Arranged for Them.
  3. ^ a b „The Dot Positions in the braille cell Are Identified by Numbers from One Through Six”. AFB.org. Arhivirano iz originala 8. 3. 2019. g. Pristupljeno 19. 6. 2016. 
  4. ^ „Louis Braille and the Braille System”. duxburysystems.com. Arhivirano iz originala 16. 8. 2018. g. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  5. ^ World Blind Union. „Press Release: The importance of Braille Literacy”. The International Agency for the Prevention of Blindness. Arhivirano iz originala 1. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  6. ^ „What is Braille”. American Foundation for the Blind. Arhivirano iz originala 8. 3. 2019. g. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  7. ^ Roy, Noëlle, „Louis Braille 1809–1852, a French genius” (PDF), Valentin Haüy Association, Arhivirano iz originala (PDF) 10. 10. 2010. g., Pristupljeno 5. 2. 2011 
  8. ^ Daniels, Peter T; Bright, William (1996). „Analog and Digital Writing”. The World's Writing Systems. str. 886. ISBN 9780195079937. 
  9. ^ Perkins; International Council on English Braille; National Library Service for the Blind and Physically Handicapped, Library of Congress; UNESCO (2013), World Braille Usage (3rd izd.), Perkins, Arhivirano iz originala 30. 11. 2021. g., Pristupljeno 30. 11. 2021 
  10. ^ „Unified English Braille”. International Council on English Braille. Arhivirano iz originala 11. 4. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2021. 
  11. ^ Daniels, Peter T; Bright, William (1996). The World's Writing Systems. Oxford ; New York: Oxford University Press. str. 817—818. ISBN 9780195079937. 
  12. ^ Loomis, Madeleine Seymour (1942). The Braille Reference Book for Grades I, I.5, and II. New York and London: Harper & Bros. OCLC 13839990. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Brajeva azbuka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брајева_азбука&oldid=27734265”