Vakuf (islam)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Vakuf.

Vakuf (arap. وقف, awqāf; tur. vakıf) je zadužbina osnovana po propisima šerijatskog prava. Može se osnovati u pobožne, prosvetne i humanitarne svrhe. Osnivač (vakif) sam određuje u zadužbenskom pismu (vakufnama) cilj svoga vakufa i upravnika (mutevliju). Pravo upravljanja osnivač obično zadržava za sebe i svoje potomke ili određuje mutevliju starešinu određene porodice, tako da je ta funkcija nasledna.

Vakufsko dobro je, po šerijatskom pravu, neotuđivo i neprenosivo. Od toga se tokom vremena odustalo izdavanjem vakufskih dobara u zakup. Vakufi su osnovani u jugoslovenskim krajevima, pod Turcima počev od XV veka. To se činilo najčešće za verske i verskoprosvetne potrebe: džamije, škole, (mejtefe, mektebe i medrese), biblioteke, ustanove za vršenje obreda pojedinih dervških redova (tekije). Bilo je dosta slučajeva da su se vakufi osnivali i za druge svrhe — podizanje prenoćišta (musafirhane i karavan saraji), kuhinje za ishranu putnika, siromašnih, učenika i vakufskih službenika (imareti), građenje javnih kupatila (hamama), mostova, sahat-kule, vodovoda, česama (šadrvana), podizanje bolnica i grobalja, građenje hanova, tržnih centara (bezistani), zanatskih radnji i stambenih zgrada. Mnogi vakufi služili su za potrebe svih stanovnika, bez obzira na njihovu versku pripadnost, kao konačišta, kuhinje, javna kupatila, vodovodi, česme, mostovi, bolnice, tržnih centara. Za vreme turske vladavine u pojedinim jugoslovenskim krajevima vakufi su se nalazili pod vrhovnim nadzorom države.

Treba napomenuti da su vakufi u svim islamskim zemljama odigrali važnu ulogu u urbanom razvoju pošto su putem vakufa izgrađeni skoro svi objekti od javnog značaja u pojedinim naseljima.

Tesna veza religije, morala i prava u šerijatskome pravu ogleda se i u tome, što se ne može uvakufiti imovina stečena na nepošten način. Recimo, u vakuf se ne bi mogle dati stvari stečene nasiljem, prevarom i kockom. Često se u poveljama o osnivanju vakufa (vakufnama) izričito kaže da je dobrotvor to dobro "stekao na dozvoljen način i da ga izdvaja od svog čistog imetka" (M. Begović).

U Srbiji u toku XIX veka, doneto je više propisa o vakufima: o zaostavšim vakufskim dobrima posle iseljenja Turaka (rešenje Namesništva od 27. jula 1839, uredba od 5. decembra 1839, rešenje od 3. februara 1847, rešenje Sovjeta od 5. juna 1852, Zakona o vakufima od 3. juna 1863). Nakon oslobodilačkih ratova 1876—78 Srbija priznaje Islamsku versku zajednicu i daje joj pravo da upravlja svojom verskim i imovinskim poslovima pod vrhovnim nadzorom države (čl. 77 Privrednog zakona o uređenju oslobođenih predela od 3. januara 1878. i čl. 39 Berlinskog ugovora). To pravo upravljanja potvrđeno joj je i posle balkanskih ratova uredbom od 7. juna 1914. i Carigradskim ugovorom o miru 1914, kada je Srbija prisajedinila južne krajeve, Makedoniju, Kosovo i Metohiju.

Literatura

• M. Begović: Vakufi u Jugoslaviji, Beograd 1963.
• M. Pećanac: O vakufima i njihovim vrstama sa naročitim obzirom na vrste vakufa u Carigradskom ugovoru o miru između Srbije i Turske, Beograd 1914.
• Fotić, Aleksandar (1989). „Tapunāme on Vakif Lands – Contribution to the Ottoman Diplomatics” (PDF). Balkanika. 20: 261—270. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 12. 2021. g. Pristupljeno 12. 12. 2021. 
• Fotić, Aleksandar (1992). „Rustem-pašin vakuf u Beogradu (icāreteyn)”. Istorijski časopis. 38 (1991): 233—241. 
• Fotić, Aleksandar (1992). „Uloga vakufa u razvoju orijentalnog grada: Beogradski vakuf Mehmed-paše Jahjapašića”. Socijalna struktura srpskih gradskih naselja (XII-XVIII vek). Smederevo: Muzej u Smederevu. str. 149—159. 
• Fotić, Aleksandar (1996). „Konfiskacija i prodaja manastira (crkava) u doba Selima II (problem crkvenih vakufa)” (PDF). Balkanika. 27: 45—77. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 12. 2021. g. Pristupljeno 12. 12. 2021. 
• Fotić, Aleksandar (2010). „Turski dokumenti o Rustem-pašinom vakufu i dvostrukom zakupu (İcãreteyn) u Beogradu” (PDF). Mešovita građa (Miscellanea). 31: 75—108. 
• Fotić, Aleksandar (2018). „Marsiljijev plen: Turski dokumenti o selima beogradskog vakufa Mehmed-paše Jahjapašića” (PDF). Mešovita građa (Miscellanea). 39: 47—101.