Vasilij Zajcev

vasilij zajcev
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-03-23)23. mart 1915.
Mesto rođenja	Jeleninskoj, kod Čeljabinska, Ruska Imperija
Datum smrti	15. decembar 1991.(1991-12-15) (76 god.)
Mesto smrti	Kijev, Ukrajinska SSR, SSSR
Profesija	vojno lice
Porodica
Supružnik	Zinaida Zajcev
Delovanje
Član KPSS od	1943.
Učešće u ratovima	Veliki otadžbinski rat
Služba	Sovjetska armija
Čin	kapetan
Heroj
Heroj SSSR od	22. februar 1943.
Odlikovanja	Heroj Sovjetskog Saveza Orden Lenjina Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden otadžbinskog rata prvog stepena

Vasilij Grigorjevič Zajcev (rus. Василий Григорьевич Зайцев; 23. mart 1915 — 15. decembar 1991) bio je sovjetski snajper koji je tokom Velikog otadžbinskog rata za vreme Staljingradske bitke, u periodu od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine, ubio 225 nemačkih vojnika i oficira i njihovih saveznika (uključujući i 11 neprijateljskih snajpera). Heroj Sovjetskog Saveza i počasni građanin grada-heroja Volgograda.

Biografija

Rođen je 23. marta 1915. godine u selu Jeleninskoje koje se nalazi na Uralu. Odrastao je u seoskoj porodici u kojoj je i naučio veštinu streljaštva. Iako mnogi misle da je Zajceva obučavao njegov deda on je podučavan od oca, loveći divljač na Uralu. Koristeći pušku Mosin Nagan model 1891 stekao je znanja u oblasti gađanja dalekih i pokretnih meta bez optičkog nišana.

Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a srednju školu u Čeljabinsku. Godine 1930, je završio Građevinski fakultet u gradu Magnitogorsku. Od 1937. godine služio je vojsku u Tihookeanskoj floti, gde je radio kao pisar u artiljerijskom odeljenju. Nakon studija na Vojno-poslovnoj školi postavljen je za šefa finansijskog dela Tihookeanske flote u zalivu Preobraženja. Na ovoj funkciji ga je i zatekao početak Velikog otadžbinskog rata, juna 1941. godine.

Veliki otadžbinski rat

U leto 1942. godine, posle pet molbi, konačno je bio odobren zahtev podoficira Vasilija Zajceva da bude upućen na front. Septembra 1942. godine, zajedno sa ostalim vojnicima iz Tihookeanske flote, Zajcev je došao u Staljingrad gde je raspoređen u 1047. pešadijski puk 284. pešadijske divizije 62. sovjetske armije. Pošto se nalazio na dužnosti kurira i veziste na istočnoj obali Volge, malo je falilo da uopšte ne učestvuje u direktnim borbama za Staljingrad.

Kada su vojnici 13. gardijske divizije generala Aleksandra Rodimceva 14. septembra 1942. godine krenuli u krvavi prelazak Volge na zapadnu obalu iste među njima se našao i Zajcev. Po prispeću eliminisao je nekoliko nemačkih mitraljezaca što je primetio jedan politički komesar. Zbog iskazanog umeća i preciznosti dodeljena mu je snajperska puška. Rodimcevljevi vojnici su otišli da brane Mamajev Kurgan, a Zajcev je ostao u porušenom gradu. Do 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika i postao „propagandna bomba“ koja je nemački moral još više urušila. Zanimljivost je da je kod većine svojih meta Zajcev sakupio pločicu vojnika i time dokazao broj pogodaka. Za samo dva meseca ubio je preko 200 nemačkih vojnika (po nekim procenama ukupno tokom bitke za Staljingrad je ubio preko 300 nemačkih vojnika i oficira). Sledeći njegov primer povećavao se broj snajpera. U januaru 1943. godine slučajno je aktivirao protiv-pešadijsku minu i teško je ranjen u desno oko koje je koristio prilikom nišanjenja. Profesor Vladimir Filatov je uspeo teškom i dugom operacijom da otkloni posledice i Zajcev se vratio u stroj ali mu nije dozvoljeno da se vrati na front. Svoju vojnu karijeru nastavio je kao instruktor za obuku snajpera. Lično je obučio 28 snajpera i napisao je priručnik za snajpere koji se i dan danas koristi u oružanim snagama Rusije. Po nekim procenama njegovi učenici su eliminisali preko 3.000 nemačkih vojnika u Staljingradu.

Pored Staljingradske bitke, Zajcev je učestvovao i u borbama u regionu Donbasa, u bici za Dnjepar, borbama u blizini Odese i Dnjestra. Kraj rata maja 1945. godine dočekao je sa činom kapetana u bolnici u Kijevu.

Posleratni period i smrt

Neposredno po završetku rata bio je instruktor za snajpere u Minsku, ali je ubrzo posle toga demobilisan i preselio se u Kijev. Bio je komandant Pečerskog okruga. Završio je dopisne kurseve na Svesaveznom institutu za tekstilnu i laku industriju i postao inženjer. Radio je kao direktor inženjerskog postrojenja i direktor fabrike odeće „Ukrajina“. Objavio je knjigu, svojevrsni dnevnik, „Beleške snajpera“ u kojoj je zabeležio svoja kretanja i akcije. Akcije i snajperske tehnike se i dan danas izučavaju na Ruskoj vojnoj akademiji, pa čak i na Vest Point-u.

Berlin je posetio nakon rata. Tu se susreo sa svojim ratnim drugovima, koji su boreći se prešli put od Volge do Špreje. Na svečanoj ceremoniji Zajcev je dobio svoju snajpersku pušku sa ugraviranim natpisom: „Heroj Sovjetskog Saveza gardijski kapetan Vasilij Zajcev, sahranio u Staljingradu više od 300 fašista“ (rus. Герою Советского Союза Зайцеву Василию, похоронившему в Сталинграде более 300 фашистов). Ova puška čuva se u Muzeju odbrane grada u Volgogradu. Pored nje se nalazi ploča sa natpisom: „U periodu uličnih borbi u gradu snajper 284 streljačke divizije V. G. Zajcev iz ove puške ubio je više od 300 nacista, obučio je snajperskoj veštini 28 sovjetskih boraca. U vreme ranjavanja Zajceva, ova puška je predata najboljem snajperu“ (rus. В период уличных боёв в городе снайпер 284-й стрелковой дивизии В. Г. Зайцев из этой винтовки уничтожил более 300 гитлеровцев, обучил снайперскому искусству 28 советских бойцов. Во время ранения Зайцева эта винтовка передавалась лучшим снайперам части).

Vasilij Zajcev umro je 15. decembra 1991. godine (deset dana pre zvaničnog raspada Sovjetskog Saveza). Iako je njegova lična želja bila da bude sahranjen u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu, prvobitno je sahranjen na Vojnom spomen groblju u Kijevu. Godine 2005, povodom 60-godišnjice Pobede nad fašizmom, supruga Vasilija Zajceva, Zinaida, obratila se rukovodstvu grada Volgograda sa molbom da usliše poslednju želju njenog supruga i njegove posmrtne ostatke prebace na Mamajev Kurgan. Ova molba je ispunjena i 31. januara 2006. godine posmrtni ostaci Vasilija Zajceva su preneti i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na Mamajevom Kurganu. Sahranjen je u blizini grobova pilota i dvostrukog Heroja Sovjetskog Saveza Vasilija Jefremova i predsednika Komiteta za odbranu Staljingrada Alekseja Čuianova. Grob Vasilija Zajceva nalazi se u blizini spomenika na kojem se nalazi znamenita fraza samog Zajceva - „Iza Volge za nas nije bilo zemlje“ (rus. За Волгой для нас земли нет).

Odlikovanja i titule

Grob Vasilija Zajceva na Mamajev Kurganu

Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza od 22. februara 1943. godine mlađi poručnik Vasilij Zajcev je „za svoju hrabrost u borbi protiv nacističkih okupatora“ dobio zvanje Heroja Sovjetskog Saveza. Pored ovog najvišeg počasnog zvanja u Sovjetskom Savezu, Zajcev je odlikovan i Ordenom Lenjina, dva Ordena crvene zastave drugog stepena i Ordenom Otadžbinskog rata prvog stepena.

Takođe je i nosilac velikog broja sovjetskih medalja, među kojima su:

	Heroj Sovjetskog Saveza
	Orden Lenjina - četiri puta
	Orden Crvene zastave - dva puta
	Orden Značke časti
	Medalja za hrabrost
	Jubilarna medalja „U znak sećanja na 100. od rođenja Vladimira Iliča Lenjina“
	Medalja "Za odbranu Staljingrada"
	Medalja "Za pobedu nad Nemačkom u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945."
	Jubilarna medalja „Dvadeset godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945.“
	Jubilarna medalja „Trideset godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945.“
	Jubilarna medalja „Četrdeset godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945.“
	Jubilarna medalja "Trideset godina Sovjetske vojske i mornarice"
	Jubilarna medalja „Četrdeset godina oružanih snaga SSSR"
	Jubilarna medalja „Pedeset godina oružanih snaga SSSR"
	Jubilarna medalja „Šezdeset godina oružanih snaga SSSR"
	Jubilarna medalja „Sedamdeset godina oružanih snaga SSSR"

Ukazom Gradskog sovjeta narodnih deputata Volgograda od 7. maja 1980. godine za posebne zasluge prilikom odbrane grada i razbijanja nemačko-fašističke vojske tokom Staljingradske bitke Vasiliju Zajcevu dodeljeno je zvanje „počasnog građanina grada-heroja Volgograda“.

Tehnike

Vasilij Zajcev je bio poznat po tome što je u akciji najčešće učestvovao sam. Razvijao je specijalne i detaljne planove rasporeda snajpera koje je obučavao da bi mogli da pokriju što veći prostor. Savetovao je snajpere da pucaju precizno: jedan metak — smrtonosni pogodak. To je doprinelo tome da se ne zna gde Zajcev dejstvuje tako da nijedan nemački vojnik nije bio siguran.

Krajem oktobra mu se pridružuje i Kulikov, još jedan odličan sovjetski snajper. Ovaj tandem je zadavao muke komandnoj strukturi nemačke 6. armije puna dva meseca.

Za razliku od ostalih sovjetskih snajpera, Zajcev je praktikovao duboki prodor u neprijateljsku pozadinu. Koristeći se kanalizacijom, ruševinama a često i mrakom, zalazio je i po tri kilometra u neprijateljsku pozadinu i vrebao mete. Ukopavši se u ruševine, krš i lom koji je prekrivao Staljingrad, mogao je da čeka satima da mu se na nišanu pojavi nemački oficir. Imao je običaj i da ne menja položaj posle paljbe tako da nemački vojnici nisu mogli da ga otkriju po pokretima i povlačenju. Najviše ubistava je postizao u ranu zoru kada je sunce zaklanjalo čist vidik nemačkim vojnicima.

Iako je bio instruktor mnogim snajperima često je komandovao celom četom istih i dobijao naređenja koja mesta da brani. Kada bi se pojavila 2 do 5 snajpera cela nemačka četa bi bila zaustavljena. Kada bi se pojavio sa kompletnim sastavom, kompletan nemački napad bi stao. Lično je zaslužan za odbranu fabrike „Crveni Oktobar“ gde je proveo nekoliko dana na najvišem mestu u tom delu grada, na dimnjaku fabrike.

Kontroverze

Oko Zajceva kruže mnoge priče i dan danas, mnoge nepotvrđene. Jedna od njih je eliminacija nemačkog snajperskog instruktora iz Zosena, majora Hajnca Torvalda. Po tim pričama on je lično poslat da bi ubio Zajceva, ali ga je Zajcev posle višednevnog nadmudrivanja eliminisao. Po rečima Zajceva, posle višednevnog manevrisanja i izbegavanja, njegov kolega Kulikov je uspeo da namami Torvalda uz pomoć čuvene tehnike štap-šlem: na štap je stavio šlem, podigao ga dok je Zajcev osmatrao i kada je šlem dobio pogodak Kulikov je zavrištao kao da je pogođen. Zajcev je tada uočio Torvaldovu glavu koji se pridigao ispod gomile lima da osmotri pogodak i ubio ga. Zajcev je predao u muzej optički nišan snajpera koga je eliminisao. Torvaldov optički nišan, navodno najdraži Zajcevljev ratni trofej, izložen je u Muzeju oružanih snaga u Moskvi. Ovaj dvoboj dvojice čuvenih snajpera prikazan je u holivudskom filmu „Neprijatelj pred vratima“.

Postoji još jedna kontroverza koja je brzo razbijena, po kojoj je Zajcev samo plod propagande i po kojoj on nema više od 20 pogodaka tokom cele bitke. Međutim, to je pobijeno tako što su pokazane pločice ubijenih nemačkih vojnika, kojih ima preko 150.

Tokom bitke za Staljingrad istakao se još jedan ruski snajpera poznat po nadimku Zikan, koji je ubio 224 nemačka vojnika i čiji identitet nije poznat.

Literatura

• Sakaida, Henry (2004). Heroes of the Soviet Union 1941-45. Oxford UK: Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-769-7. 
• Najdžel Kautorn - Prekretnica (Nigel Cawthorne - Turning the tide, Stalingrad chapter)
• Branko Kitanović - Staljingradska bitka
• Spisok snaйperov