Velika narodna skupština u Kragujevcu (1830)
Velika narodna skupština u Kragujevcu je održana 24 — 28. januara 1830.
Hatišerif 1830. godine[uredi | uredi izvor]
Rusko-turski rat završen je mirom koji je sklopljen u Jedrenu. Turska se ponovo obavezala da izvrši sve obaveze prema Srbiji koje je na sebe uzela Akermanskom konvencijom, u roku od mesec dana. Rusija je bila svemoćna a Turska satrvena. Ruska vojska ostala je na teritoriji Osmanskog carstva, jer je ugovorom o miru bilo predviđeno da se ona tu zadrži sve dok se ne izvrše sve turske obaveze. Pod takvim prilikama, Porta se požurila da Srbima što pre da traženi hatišerif, ostavivši ipak u njemu praznina na osnovu kojih je njegovo izvršenje mogla otezati. Hatišerif je poslan u Srbiju, beogradokom veziru, da ga obnaroduje, a knjaz Miloš je za 24. januar 1830. sazvao y Kragujevac Veliku narodnu skupštmnu na kojoj je taj hatišerif svečano saopšten.
Izbor skupštinara[uredi | uredi izvor]
15. i 17. novembra 1829. knjaz Miloš je izdao naredbu da se izvrši izbor skupštinara u celoj zemlji, za Veliku narodnu skupštinu u Kragujevcu, i to je prva narodna skupština na kojoj su prisustvovali skupštinari koje je izabrao sam narod. Izbor nije vršen u celoj zemlji istoga dana, već prema tome kako je koja nahija mogla da ga izvrši, ali je bilo određeno da se mora obaviti najdocnije nekoliko dana pred samu skupštinu. Dan izbora, dakle, određivale su same nahijske starešine. Izabrani skupštinari dobivali su punomoćje od svoga izbornog tela. Jedno takvo punomoćje, dano y Čačku, glasi ovako:
Polnomoščie „Na vicočajše pozvanie, da svako selo za sebe izabere poslanika k predstojećoj glavnoj Skupštini, izabralismo mi dole potpisani seljani Sela Loznice, Atenice, Kulinovaca, Drvara, Vidove, Pridvorice i Bjeline, soglasno između nas, kmeta Iliju Lazovića iz Loznice, kojeg šaljući na Skupšpinu u Kraguevac opolnomoščavamo da on za nas na Skupštini govori, i odgovara, i što god on rekne, na to i mi svi pristajemo, i za nas i za naše potomstvo; i gotovi smo na isto i zakletvu našu položiti, kako ćemo i mi i potomstvo naše sve ono vječno i nepokolebimo nabljudavati i deržati.
Dano u Čačku, 7-go januarija 1830 goda.
Potpis glavni seljana:
Jovan Palalić
Petar Vasić
Rista Paić svi iz Loznice;
Stevan Mišančić iz Atenice;
Đoka Vojnović iz Atenice;
Miša Rošić iz Atenice;
Panto Bugarčić iz Kulinovaca;
Todor Ravajlović
Jovan Đamadanović iz Drvara;
Milosav Vrcalović
Milutada Sandić
Luka Milosavljević iz Vidove;
Milivoje Dimitrijević
Jovan Marić iz Pridvorice;
Radisav Pušelić
Petar Erić iz Bijeline.
sve proče
za nas i seljane naše
Izdano predamnomu,
(pečat)
Milosavom Perunčićem.
Rad skupštine[uredi | uredi izvor]
Ova skupština održana je na otvorenom polju, u porti kragujevačke crkve, gde se na jednom uzvišenijem mestu nalazio podignut „banak od kamena" koji je dekorisan tepisima, na kojem je sedeo knjaz Miloš za vreme trajanje sednice.
Skupštinari su se počeli skupljati u Kragujevcu nekoliko dana pre sednice. 24. januara izjutra oni su došli pred crkvenu portu gde su Dimitriju Davidoviću predavali svoja punomoćja, pa su tek posle pregleda ispravnosti punomoćja odlazili da zauzmu određena mesta. Mesta su bila raspoređena prema nahijama.
Zasedanje je otvoreno čitanjem hatišerifa, što je izvršeno na svečan način. Po tome je došla na red beseda, kojom knez Miloš tumači odredbe hatišerifa i prednosti koje njime dobija srpski narod. Obraćajući se skupštini, knjaz Miloš oslovljava prvi put „blagoizabrane deputate naroda serpskog", i to pre „počtenorodni" kmetova a posle „prečasnjejše i častnjejše" gospode duhovnika.
Prvi dan skupštinskog zasedanja prošao je posle toga u narodnom veselju.
Sutradan, 25. januara, Miloš je ponovo došao na Skupštinu i ponovo uzeo reč. Ovaj put beseda nije, kao obično, bila napisana, već je govor improvizovao. Nabrajajući svoje zasluge za novo stanje stvari knjaz Miloš, u znak protesta što mu Porta nije priznala nasledno knjaževsko dostojanstvo, podneo je skupštini svoju ostavku i izjavio da vlast predaje narodu. Na skupštini je nastala zabuna. Deputati su plakali. Kad je knez Miloš napustio skupštinu, deputati su prekinuli zasedanje i uputili se za njim da ga mole da povuče ostavku. Skupština je knjaza Miloša otpratila do dvora, a odatle su se skupštinari krenuli u Narodni sud gde je jedan naročiti odbor sastavio tri akta koja je skupština nešto docnije usvojila jednoglasno i sa velikim odobravanjem. Ta tri akta su prepisana na pergamentsku hartiju pa su ih svojeručno potpisali svi poslanici.
Prvi akt bi je upućen knjazu Milošu, koga skupština naziva izbaviteljem i ocem Srbije i ponovo bira za naslednog knjaza Srbije. Taj akt, u isto vreme, stilizovan je tako da je značio i zakletvu svih skupštinara. Drugim aktom izrečena je blagodarnost sultanu, radi darovanog hatišerifa, a trećim aktom narod zahvaljuje svome pokrovitelju, ruskom caru, na trajnom i uspešnom zauzimanju za srpsku stvar.
27. januara skupština je pozvala knjaza Miloša u crkvu gde su mu sva tri dokumenta svečano predata. Tu je skupština ponovo položila zakletvu knjazu Milošu, a knez Miloš skupštini i narodu, pa je otpevano svečano „Tebe Boga hvalim". Na kraju je šabački vladika Gerasim, Grk po poreklu, izgovorio jednu besedu na grčkom jeziku, jer narodni jezik nije znao.
28. januara skupština se razišla sa nadom da će odredbe hatišerifa biti ubrzo ispunjene.