Vilhelm Kanaris

Vilhelm Kanaris
Vilhelm Kanaris
Lični podaci
Puno ime	Vilhelm Franc Kanaris
Datum rođenja	(1887-01-01)1. januar 1887.
Mesto rođenja	Aplerbek, Nemačko carstvo
Datum smrti	9. april 1945.(1945-04-09) (58 god.)
Mesto smrti	Logor Flosenburg, Nemačka

Vilhelm Franc Kanaris (nem. Wilhelm Franz Canaris; Aplerbek, 1. januar 1887 — Logor Flosenburg, 9. april 1945) je bio šef nemačke vojne obaveštajne službe, Abvera, tokom većeg dela Drugog svetskog rata.

Rođen je u Aplerbeku, u Vestfaliji. Stupio je u mornaricu 1905. i služio je kao oficir u Prvom svetskom ratu na SMS Drezden u bici kod Folklandskih ostrva (8. decembar 1914). Kasnije je bio interniran u Čileu. Pobegavši u avgustu 1915, vratio se kući. Po povratku je nagrađen Gvozdenim krstom i premešten u obaveštajce. Prvo je radio u Španiji. Pošto britanska zavera za ubistvo nije uspela, vratio se u aktivnu službu, i završio rat kao komandant podmornice u Mediteranu, sa pripisanih 18 potapanja.

Ostao je u vojsci posle rata, prvo u frajkorima (paravojne formacije nastale u Nemačkoj nakon poraza u Prvom svetskom ratu), a zatim radeći za post-versajsku mornaricu. Vratio se obaveštajnom radu 1931, i nakon dolaska na vlast Adolfa Hitlera, postavljen je za šefa Abvera, 1. januara, 1935. Njegovo prvo veće nastojanje je bilo da se založi za intervenciju u Španskom građanskom ratu. Uprkos naporima u organizaciji, radio je protiv Hitlera sa generalštabom, protivio se zverstvima, i odavao obaveštajne informacije saveznicima u brojnim prilikama. Učestvovao je u planiranju ubistva Hitlera i prevrata tokom rata. Direktno je bio umešan u pokušajima prevrata 1938. i 1939. a u martu 1943, je odleteo u Smolensk da bi se sreo sa zaverenicima iz štaba grupe armija Centar.

Drugi svetski rat

General-major Hans Pikenbrok, pomoćnik admirala Kanarisa: „Kada sam se tog dana našao u Kanarisovoj pratnji u beogradu, ruševine su se još dimile. Vazduhom se vukao smrad paljevine. Videli smo leševe koje se raspadaju. Stotine mrtvih, za koje još niko nije imao vremena, ležale su okolo po ulicama. Sretali smo ljude, neke i ranjene, otupele od svega onoga što su ovde doživeli. Životinje u zoološkom vrtu zavijale su, a pokoja je i odlutala. jedan ozleđeni medved vukao se duž savske obale.

Kanaris i njegovi pratioci krstarili su gradom uzduž i popreko, duboko dirnuti vizijom razrušenog grada. Vratili smo se u Zemun, koji nam je sada, pošteđen razaranja, izgledao mnogo lepši nego inače. Kanaris se, posle svega, sručio u stolicu. Zanemeo je. Mislim da je bio potresen vizijom razrušenog grada i ti nije uspevao da sakrije.”

No, i pored toga admiral Kanaris nije došao u Beograd kako bi razgledao ruševine, već je došao kako bi lično prisustvovao osnivanju „Isturenom mestu Abvera u Beogradu” ~ Abverštele-Beograd. Abver je u Beogradu zaposeo deo bolnice „Sveta Ana” na Dedinju.

Nakon 1942. Kanaris je često posećivao Španiju i verovatno je bio u kontaktu sa britanskim agentima iz Gibraltara. Tvrdi se da je dok je 1943. bio u ikupiranoj Francuskoj, uspostavio kontakte sa britanskim agentima i da je odveden je sa povezom na očima u jednu parisku crkvu, gde se susreo sa šefom lokalne britanske obaveštajne službe, pukovnikom Klodom Olivijeom. Navodno je Kanaris želeo da sazna uslove za mir ako se Nemačka otarasi Hitlera. Čerčilov odgovor, poslat mu dve nedelje kasnije, je bio prost: "Bezuslovna predaja".

Tokom Hajdrihovog šefovanja u Pragu dogodio se do ozbiljni incident zboga su on i Janaris došli u otvoren sukob. Hajdrih je zahtevao da Kanars stavi Abver pod kontrolu SD i SS. Kanaris je naočigled ustuknuo i diplomatski rešio situaciju, ali tada nije bilo direktnih posledica po Abver. Zapravo, Kanaris je uspostavio još dve veze sa MI6—jednu preko Ciriha, a drugi preko Španije i Gibraltara. Moguće da su vatikanski kontakti pružili i treću vezu do njegovih britanskih kolega.

Pad i smrt

Dokazi da Kanaris igra dvostruku igru su se nagomilavali i na instiranje Hajnriha Himlera, Hitler ga je razrešio komande u februaru 1944, zamenivši ga sa Valterom Šelenbergom i pripojivši veći deo Abvera SD-u. Kasnije te godine je stavljen u kućni pritvor, što ga je sprečilo da učestvuje u Julskoj zaveri. Gestapo je otkrio dokaze koji su ga povezivali sa zaverom, i on je ubijen - sporim davljenjem u koncentracionom logoru Flosenburg zajedno sa Hansom Osterom, Karlom Sakom, Ditrihom Bonheferom, i Ludvigom Gereom - nekoliko nedelja pre kraja Drugog svetskog rata.

Literatura

• Abshagen, Karl Heinz (1956). Canaris. London: Hutchinson. ASIN B001CD7LTW. 
• Altein, Rachel (2002). Zaklikovsky, Eliezer Y., ur. Out of the Inferno: The Efforts That Led to the Rescue of Rabbi Yosef Schneersohn of Lubavitch from War-Torn Europe in 1939–40. New York: Kehot. ISBN 978-0-82660-683-9. 
• Bassett, Richard (2011). Hitler's Spy Chief: The Wilhelm Canaris Betrayal. New York: Pegasus Books. ISBN 978-1-60598-450-6. 
• Breitman, Richard; Goda, Norman J.W.; Naftali, Timothy; Wolfe, Robert (2005). U.S. Intelligence and the Nazis. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52161-794-9. 
• Duffy, Peter (2014). Double Agent. New York: Scribner. ISBN 978-1-4516-6795-0. 
• „Duquesne Spy Ring - FBI”. Federal Bureau of Investigation. Pristupljeno 29. 9. 2016. 
• Evans, Leslie (1. 4. 2014). „Fritz Joubert Duquesne: Boer Avenger, German Spy, Munchausen Fantasist”. Pristupljeno 19. 9. 2016. 
• Evans, Richard (2006). The Third Reich in Power. New York: Penguin. ISBN 978-0-14303-790-3. 
• Fischer, Benjamin (2000). „A.k.a. "Dr. Rantzau": The Enigma of Major Nikolaus Ritter”. Center for the Study of Intelligence Bulletin. Center for the Study of Intelligence (11). OCLC 606543265. Arhivirano iz originala 17. 4. 2001. g. Pristupljeno 27. 9. 2016. CS1 održavanje: BOT: status parametra originalni-URL nepoznat (veza)
• Gerwarth, Robert (2012). Hitler's Hangman: The Life of Heydrich. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-30018-772-4. 
• Gilbert, Martin (2004). The Second World War: A Complete History. New York: Henry Holt. ISBN 978-0-80507-623-3. 
• Hildebrand, Klaus (1973). The Foreign Policy of the Third Reich. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-02528-8. 
• Hoffmann, Peter (1977). The History of the German Resistance, 1933–1945. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-26208-088-0. 
• Höhne, Heinz (1979). Canaris: Hitler’s Master Spy. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-08777-3. 
• Höhne, Heinz (2001). The Order of the Death’s Head: The Story of Hitler’s SS. New York: Penguin Press. ISBN 978-0-14139-012-3. 
• Jacobsen, Hans-Adolf (1968). „The Kommissarbefehl and Mass Executions of Soviet Russian Prisoners of War”. Ur.: Krausnick, Helmut; Buchheim, Hans; Broszat, Martin; Jacobsen, Hans-Adolf. Anatomy of the SS State. New York: Walker and Company. ISBN 978-0-00211-026-6. 
• Johnson, David Alan (2007). Betrayal: The True Story of J. Edgar Hoover and the Nazi Saboteurs Captured During WWII. New York: Hippocrene Books. ISBN 978-0-78181-173-6. 
• Kahn, David (1978). Hitler’s Spies: German Intelligence in World War II. New York: MacMillan. ISBN 978-0-02-560610-4. 
• Kershaw, Ian (2001). Hitler: 1936–1945, Nemesis. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-39332-252-1. 
• Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06757-6. 
• „Lebendiges Museum Online–LeMO”. Wilhelm Canaris. Pristupljeno 21. 7. 2016. 
• Lee, Henry (1951). „Biggest Spy Ring”. Coronet. 31 (2). 
• Lindgren, Henrik (1970). „Adam von Trotts Reisen nach Schweden 1942–1944. Ein Beitrag zur Frage der Auslandsverbindungen des deutschen Widerstandes” [Adam von Trott’s Travels to Sweden 1942–1944. A Contribution to the Question of Foreign Connections to the German Resistance]. Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte (na jeziku: German). Munich: Oldenbourg Wissenschaftsverlag GmbH. 18 (3): 274—291. JSTOR 30197746. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• MacDonnell, Francis (1995). Insidious Foes: The Axis Fifth Column and the American Home Front. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19509-268-4. 
• Müller, Klaus-Jürgen (1985). „The Structure and Nature of the National Conservative Opposition in Germany up to 1940”. Ur.: H.W. Koch, ed. Aspects of the Third Reich. New York and London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-33335-273-1. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak urednika (veza)
• „Obituary. Fritz Joubert Duquesne”. Time Magazine. 24. 6. 1956. ISSN 0040-781X. 
• Rich, Norman (1973). Hitler’s War Aims: Ideology, the Nazi State, and the Course of Expansion. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-05454-5. 
• Roberts, Madoc; West, Nigel (2011). Snow: the Double Life of a World War II Spy. London: Biteback. ISBN 9781849540933. OCLC 751861321. 
• Shirer, William (1990). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: MJF Books. ISBN 978-1-56731-163-1. 
• Stewart, William (2009). Admirals of the World: A Biographical Dictionary, 1500 to the Present. Jefferson, NC and London: McFarland & Company. ISBN 978-0-78643-809-9. 
• Wagner, Matthew (2009). „Chabad: Make Nazi Commander a Righteous Gentile”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 22. 7. 2016. 
• Waller, John (1996). The Unseen War in Europe: Espionage and Conspiracy in the Second World War. New York: Random House. ISBN 978-0-67944-826-6. 
• Watt, Donald Cameron (1989). How War Came: Immediate Origins of the Second World War, 1938–1939. New York: Pantheon. ISBN 978-0-67973-093-4. 
• Wheeler-Bennett, John W. (1980). Nemesis of Power: The German Army in Politics 1918–1945. Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-06864-9. 
• Wistrich, Robert (1995). Who's Who In Nazi Germany. New York: Routledge. ISBN 978-0-41511-888-0. 
• Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann (1991). The Encyclopedia of the Third Reich. (2 vols.) New York: MacMillan Publishing. ISBN 978-0-02-897500-9. 

Spoljašnje veze

• Ocena ličnosti, i poslednje reči: http://www.joric.com/Conspiracy/Canaris.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2005)
• Detaljan profil: http://www.auschwitz.dk/Canaris