Gvido Kavalkanti
Gvido Kavalkanti (ital. Guido Cavalcanti, 1259. – avgust 1300) bio je italijanski pesnik i trubadur iz Firence.[1] Bio je najbolji prijatelj Dante Aligijerija i uticao je na njegov način razmišljanja.[2] Kavalkanti je jedan od najznačajnijih pesnika epohe slatkog novog stila,[3] i smatra se za prvog velikog pesnika italijanske književnosti.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kavalkanti je rođen u aristokratskoj porodici gvelfa. Njegov otac je bio Kavalkante de Kavalkanti. Godine 1267, Gvido se oženio sa Beatriče, kćerkom vođe florentinskih gibelina Farinate delji Uberti.
Godine 1284. postao je član veća Republike Firence, zajedno sa Bruneto Latinijem i Dino Kompanjijem.[4] Kada su građani Firence postali umorni od sukoba gibelina i gvelfa, proterali su ih iz grada. Među njima je bio i Gvido Kavalkanti. Proteran je 24. juna 1300, i otišao je u mesto Sarcana. Avgusta iste godine dopušteno mu je da se vrati u Firencu, ali je umro 29. avgusta, verovatno od malarije.
Dela[uredi | uredi izvor]
Gvido Kavalkanti pisao je sonete i balade. Danas su poznate samo njegove 52 pesme.[5] Najbolja dela su mu kancona Dama me pita (Donna mi prega), balada Pitam vas, koji govorite o patnji (I' prego voi che di dolor parlate) i sonet Moja duša je nemirna (L’anima mia vilment’ è sbigotita).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Guido Cavalcanti, Encyclopaedia Britannica.
- ^ Ruud, Jay (2008). Critical Companion to Dante. Infobase Publishing. str. 417—. ISBN 978-1-4381-0841-4.
- ^ Guido Cavalcanti, Letteratura italiana.
- ^ Cavalcanti Guido, Treccani, la cultura italiana.
- ^ Lambdin, Laura C.; Lambdin, Robert T. (3. 04. 2013). Encyclopedia of Medieval Literature. Routledge. str. 83—. ISBN 978-1-136-59425-0.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
