Delaja Bejkon

Delaja Bakon
Delaja Bakon
Datum rođenja	(1811-02-02)2. februar 1811.
Mesto rođenja	Talmidž, SAD
Datum smrti	2. septembar 1859.(1859-09-02) (48 god.)
Mesto smrti	Hartford, Konektikat, SAD

Delaja Bejkon (Talmidž, 2. februar 1811 — Hartford, 2. septembar 1859) bila je američka spisateljica. Najpoznatija je po teoriji kojom je osporila rad čuvenog engleskog pisca Vilijama Šekspira.

Mladost

Delaja Bejkon je rođena 2. februara 1811. godine u Ohaju. Imala je petoro braće i sestara. Otac joj je umro kada je imala šest godina te je Delaja poslata kod porodičnih prijatelja kod kojih je odrastala. U privatnoj školi Katarine Bičer profesor joj je bio čuveni Henri Vord Bičer. On je izjavio da je Delaji suđeno da postane slavna. Čitave dane provodila je u čitanju knjiga. Nakon završetka školovanja, pokušala je da otvori privatnu školu, ali joj to nije uspelo iz zdravstvenih i finansijskih razloga. Delaja i njena sestra obolevale su od malarije.

Prva dela

Godine 1831. objavila je knjigu "Priče puritanaca", a osam godina kasnije knjigu "Nevesta tvrđave Edvard" za koju je dobila nagradu od sto dolara od jedne novinske kuće. Na tom konkursu je pobedila čuvenog pisca Edgara Alana Poa.

Delajina karijera krenula je u lošem pravcu kada je ušla u ljubavnu vezu sa trinaest godina mlađim sveštenikom Mekvorterom. U javnosti je izbio skandal, a Delaji je čak sudila grupa sveštenika. Od toga dana Delaja više nikada nije bila u ljubavnoj vezi. Nakon raskida sa Mekvorterom bacila se na proučavanje Šekspira.

Teorija o Šekspiru

Vilijam Šekspir (1564—1616)

Preokret u Delajinom životu desio se nakon upoznavanja Semjuela Morza koji joj je otkrio da je Frensis Bejkon šifrovao svoje tekstove dok se bavio diplomatijom. Kod Delaje se stvorila zamisao da su Šekspirova dela pisana skrivenim kodom kako bi maskirala neka filozofska ubeđenja suprotna tadašnjem režimu. To bi značilo da Vilijam Šekspir, po mnogima i najbolji pisac u istoriji, nije napisao dela koja nose njegovo ime. Mnogi pre Delaje imali su slične teorije i pokušavali su da dokažu da je njegov rad prevara. Međutim, Delaja je od ideje prva stvorila teoriju. Delajina ideja bila je da su Šekspirova dela napisali članovi tajnog društva "Elizabeta" - Volter Roli, Edmund Spenser i Frensis Bejkon. Bejkon je bio tvorac zavere. Njihov cilj bio je da promovišu radikalne političke filozofije za koje nisu smeli da prihvate odgovornost. Vilijam Šekspir bio bi običan konjušar lorda Lejkestera.

Istraživanje

Delaja je u ispravnost svojih ideja ubedila Ralfa Valda Emersona koji je uspeo da svoga bogatog prijatelja, Čarlsa Batlera, ubedi da finansira Delajinu potragu za dokazima svoje teorije u Engleskoj. Godine 1853. Delaja je brodom doputovala u Englesku. Dve godine je provela u čitanju "Kralja Lira", "Magbeta" i ostalih Šekspirovih dela pokušavajući da u njima pronađe skriveni Bejkonov kod. Njena finansijska situacija bila je očajna; nije imala novca da plati ni grejanje, a često ni hranu. Međutim, tekstovi koji su objavljeni u časopisima u Engleskoj izazvali su pravu buru u javnosti.

Da bi nastavila studije, Delaja ulazi u kontakt sa Natanijelom Hotornom, konzulom Liverpula koji je, zainteresovan njenim idejama, isplatio sve njene dugove i objavio njene radove u "Ogoljenoj filozofiji Šekspirovih dela". Za knjigu je napisao predgovor iako nije verovao u istinitost teorije.

Ludilo

Delaja je postala opsednuta svojom idejom. Došla je na pomisao da otvori Šekspirovu grobnicu. Zdravlje joj se pogoršalo, ali je ona tvrdoglavo nastavljala svoja istraživanja. Porodica ju je pozivala da se vrati u Ameriku, ali njihovi pozivi nisu naišli na odziv. Konačno, Delaja je završila knjigu od 682 strane. Tvrdila je da Šekspir nije mogao napisati svoja dela jer je bio neškolovana neznalica. Kritičari nisu sa oduševljenjem prihvatili knjigu iako su, kasnije, poznati pisci kao što su Mark Tven, Volt Vitmen ili Henri Džejms poverovali u Delajinu teoriju. Delaja je na kraju završila u ludnici. Preminula je 1859. godine privezana za krevet.

Izvori

• Politikin zabavnik broj 2948