Dogovor u Gracu
Dogovor u Gracu bio je dogovor o podeli Bosne i Hercegovine između Republike Srpske koju je predstavljao Radovan Karadžić, i Herceg-Bosne koju je predstavljao Mate Boban, potpisan 6. maja 1992. u austrijskom gradu Gracu.[1][2] Predstavnici Muslimana, nisu bili pozvani na sastanak.[1] Vesti o dogovoru u Gracu objavili su mediji u središnjim informativnim emisijama.[3][4]
Franjo Tuđman, u pismu američkom senatoru Robertu Dolu, predstavlja ovaj dogovor kao deo konferencije o Bosni i Hercegovinu kojeg sponzoriše Evropska zajednica.[1]
Podela[uredi | uredi izvor]
Mate Boban i Radovan Karadžić sastali su se u Gracu 5. maja 1992.[3] Boban i Karadžić vodili su detaljnu raspravu oko razgraničenja hrvatskog i srpskog područja u BiH. SDS je granicu Srbije vidio na reci Neretvi, što bi Mostar razdvojilo na dva dela.[5] Na kraju je Karadžić pristao na Bobanov predlog da glavna mostarska ulica - Ulica maršala Tita, bude granica između Republike Srpske i Herceg-Bosne.[5] Isto tako je prihvaćeno da većinski hrvatski gradovi u Herceg-Bosni ostanu u njoj, dok bi se većinski srpski gradovi u Herceg-Bosni, kao Kupres (51% Srba) i mešani hrvatsko-muslimanski gradovi u srednjoj Bosni pripojili Republici Srpskoj.[5] Jedino je ostalo nerešeno pitanje Posavine i Brčkog.[5] Na kraju su se Boban i Karadžić dogovorili da će prihvatiti međunarodnu arbitražu oko područja u Kupresu i sedam drugih gradova u Posavini.[5] Između Republike Srpske i Herceg-Bosne bila bi minorna muslimanska država.[4]
Ocene[uredi | uredi izvor]
Miloš Vasić, vojni analitičar štampe Vreme saopštio je da je dogovor u Gracu „najvažniji dokument rata“ s ciljem da ograniči sukom između hrvatskih i srpskih snaga dozvoljavajući im da se skoncentrišu na uzimanje muslimanskog teritorija.[6] Bosanski Hrvati ovaj su sastanak videli kao izdaju muslimanskog saveznika.[1] Sud u Hagu ovaj sastanak smatra nastavkom dogovora iz Karađorđeva.[7] Vašington Post uporedio je ovaj dokument s sporazumom Ribentrop-Molotov o podeli Poljske.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Lukic 1996, str. 210–212
- ^ Melčić 2007, str. 424.
- ^ a b Zlopaša, Ivan. Politička sudbina Hrvata u BiH. Hrvatski blok BiH. Hrvatski blok. 2005. str. 44.
- ^ a b Harden, Blejn. Warring Factions Agree on Plan to Divide up Former Yugoslavia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. јун 2021). The Washington Post. 8. 5. 1992., Приступљено 15. 9. 2011. (језик: енглески)
- ^ а б в г д Kumar 1999, стр. 55
- ^ Васић, Милош. The pattern of aggression. Balkan War Report. 1993. стр. 8 - 9. (језик: енглески)
- ^ Prosecutor v. Tihomir Blaškić - Judgement. Уједињене нације. 3. септембра 2000. Преузето 15. септембра. (језик: енглески)
Литература[uredi | uredi izvor]
- Kumar, Radha (1999). Divide and Fall?: Bosnia in the Annals of Partition. Verso. стр. 55. ISBN 978-1-85984-183-9.
- Lukic, Reneo (1996). Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union. SIPRI. стр. 210—212. ISBN 978-0-19-829200-5.
- Melčić, Dunja (2007). Der Jugoslawien-Krieg: Handbuch zu Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen. Springer-Verlag. ISBN 978-3-531-33219-2.