Karlo Hudomalj
| Karl (Karol) Hudomalj | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 18. oktobar 1905. |
| Mesto rođenja | Zagorje ob Savi,  |
| Datum smrti | 27. septembar 1944. (38 god.) |
| Mesto smrti | Mauthauzen,  Treći rajh |
| Narodnost | Slovenac |
| Profesija | novinar |
Karol Hudomalj (Zagorje ob Savi, 18. oktobar 1905 — Mauthauzen, 27. septembar 1944) bio je slovenački komunista, član Politbiroa CK KPJ. Kao frakcionaš isključen iz KPJ 1939. Neposredno pred rat uhapšen u Francuskoj i interniran u koncentracioni logor, gde je, u toku rata, umro.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Karlo Hudomalj bio je skojevski i partijski funkcioner, aktivan u Beču i Moskvi.[2]
Nakon zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, u januaru 1930. u rukovodstvo KPJ primljeni su Karlo Hudomalj, Antun Mavrak, Akif Šeremet i Nikola Kovačević, a smenjen je s funkcije generalni sekretar Jovan Mališić.[2] Hudomalj je 30-ih godina radio među jugoslovenskim iseljenicima u Francuskoj.[2]
Na aprilskom plenumu CK KPJ 1936. Hudomalj se zajedno sa Štefekom Cvijićem i Vladimirom Ćopićem suprotstavio politici "privremenog sekretara KPJ Milana Gorkića.[3] Nakon toga je 9. septembra iste godine zajedno sa njima isključen iz CK KPJ.[4]
Dana 2. maja 1939. godine novi sekretar CK SKJ Josip Broz Tito pisao je delegatu KPJ pri Kominterni Prežihovu Vorancu da su Karlo Hudomalj i Živojin Pavlović na njegov predlog isključeni iz partije.[5]
Tokom Drugog svetskog rata bio je član pokreta otpora u Austriji.[2] Pogubljen je u logoru Mauthauzen 27. septembra 1944. godine.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Trgo 1957.
- ^ a b v g Požar 1989, str. 145–151
- ^ Ivan Očak, Vojnik revolucije, Život i rad Vladimira Ćopića
- ^ Auty 1974, str. 137
- ^ Razrešena enigma zvana Tito Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. октобар 2016), Геополитика
- ^ Požar 1989, стр. 334.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Auty, Phyllis (1974). Tito: A Biography. Penguin. стр. 137. ISBN 978-0-14-021800-8.
- Požar, Petar (1989). Jugosloveni žrtve staljinskih čistki. Beograd. стр. 145—151.