Kirn—Brisel—Kirn 2021.

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kirn—Brisel—Kirn 2021.
Trka 13. od 221. u UCI Evropa turu 2021.
trka 8. od 55. u UCI pro seriji 2021.
Informacije o trci
Datumi28. februar 2021
Etape1
Distanca197 km
Pobjedničko vrijeme4 s 37' 08"
Rezultati
  Pobjednik  Mads Pedersen (DAN) (Trek—segafredo)
  Drugi  Entoni Tiržis (FRA) (Total direkt enerži)
  Treći  Tom Pidkok (UK) (Ineos grenadirs)
← 2020
2022 →

Kirn—Brisel—Kirn 2021. bilo je 73. izdanje jednodnevne biciklističke trke — Kirn—Brisel—Kirna. Održana je 28. februara 2021. godine, u belgijskom regionu Flandrija, kao 13 trka u UCI Evropa turu i osma trka u UCI pro seriji 2021. Rangirana je kao 1.pro trka, što je drugi stepen UCI klasifikacije trka, iza vorld tur trka, zbog čega je učešće vorld tur timova bilo ograničeno na 70%. Održana je dan nakon vorld tur trke — Omlop het Nijuvsblada, sa kojom čini vikend otvaranja i označava početak proljećnih klasika.

Ukupna dužina je iznosila 197 km. Start je bio u Kirnu, nakon čega se išlo put Brisela, do grada Ninove, gdje su vožene četiri sekcije kaldrme i 12 kaldrmisanih uspona, od kojih su najteži bili Mon sen Loren, Kanariberg, Krojsberg, Kote di Tre i Aude Kvaremont, koji se na Ronde van Flanderenu vozi tri puta. Od Ninovea, išlo se nazad, vožena su dva kruga u Kortrajku i Kirnu, gdje je bio cilj, a poslednjih 50 km voženo je po ravnom.

Branilac titule bio je Kasper Asgren, koji je na trci 2020. pobijedio tri sekunde ispred glavne grupe, koju je odsprintao Đakomo Nicolo. Najveći favoriti bili su Metju van der Pul, Kasper Asgren, Arno Demar, Aleksander Kristof i Mads Pedersen, dok Vaut van Art i Žilijen Alafilip nisu vozili.

Van der Pul i Honatan Narvaez su napali na 83 km do cilja, nakon čega su dostigli tri vozača koji su ranije bili u bijegu, ali su dostignuti na 1,5 km do cilja; u grupnom sprintu, Pedersen je pobijedio ispred Entonija Tiržisa i Toma Pidkoka. Na cilj je stigla grupa od 30 vozača, što je bilo treći put za sedam godina da je pobjednik odlučen u sprintu velike grupe.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Trka 2021. bilo je 73. izdanje Kirn—Brisel—Kirna, koja je održana 28. februara 2021. godine kao 13 trka u UCI Evropa turu i osma trka u UCI pro seriji.[1][2] Rangirana je kao 1.pro trka, što je drugi stepen UCI klasifikacije trka, iza vorld tur trka,[3] zbog čega je učešće vorld tur timova bilo ograničeno na 70%.[4] Zajedno sa trkom Omlop het Nijuvsblad čini vikend otvaranja i označava početak proljećnih klasika.[5]

Najteži usponi bili su Mon sen Loren, Kanariberg, Krojsberg, Kote di Tre i Aude Kvaremont,[6] koji se na Ronde van Flanderenu vozi tri puta.[7]

Ruta[uredi | uredi izvor]

Uspon Volkegemberg.

Ukupna dužina trke bila je 197 km. Start je bio na hipodromu u Kirnu, u južnom dijelu Zapadne Flandrije, poslije čega se išlo na istok, put Brisela, ali se u gradu Ninove, udaljenom 23 km od Brisela, pravio krug i išlo se nazad. U finišu, vožena su dva kruga u Kortrajku i Kirnu, gdje je bio cilj.[8]

Nakon 16 km, vožen je prvi uspon — Tigemberg, dug 750 metara, sa prosječnim nagibom od 5,6% i maksimalnim nagibom od 9%.[9] Poslije 16 km po ravnom, vožen je uspon Volkegemberg, dug 1 km, sa prosječnim nagibom od 5% i maksimalnim nagibom od 12%,[10] a samo poslednjih 200 metara uspona je kaldrmisano.[11] Narednih 20 km voženo je kroz Brakel, sa dva manja uspona koja nisu kategorisana,[12] a na 161 km do cilja, vožena je prva sekcija kaldrme — Holeveg, duga 1,5 km.[13] Na 148 km do cilja vožena je druga sekcija kaldrme — Bontestrat, duga 700 metara,[14] nakon čega je, na 141 km do cilja, vožen uspon Bumbek, dug 1,2 km, sa prosječnim nagibom od 5% i maksimalnim nagibom od 7%.[15]

Na 126 km do cilja, vožena je treća sekcija kaldrme — Giterajstrat, duga 300 metara,[16] dok je dva kilometra kasnije vožen uspon Bosenarstrat, dug 1,3 km, sa prosječnim nagibom od 5,6% i maksimalnim nagibom od 9%.[14] Nakon uspona nastavljeno je da se vozi uzbrdo, a zatim je uslijedio spust do Ronsa, gdje je bila zona za uzimanje muzeta sa hranom od članova tima koji su tu bili raspoređeni.[12][17] Na 106 km do cilja vožen je uspon Mon sen Loren, dug 1,4 km, sa prosječnim nagibom od 6,7% i maksimalnim nagibom od 9%,[18] nakon čega je vožen spust i nekoliko sekcija uzbrdo—nizbrdo, a na 92 km do cilja vožen je uspon La Haup, dug 1,6 km, sa prosječnim nagibom od 6,2% i maksimalnim nagibom od 11,1%.[19]

Aude Kvaremont, pretposlednji i jedan od najtežih uspona na trci.

Pet kilometara nakon Haupa, na 87 km do cilja, vožen je uspon Kanariberg dug 1 km, sa prosječnim nagibom od 7,7% i maksimalnim nagibom od 14%.[20] Poslije 5 km spusta, u razmaku od četiri kilometra vožena su dva uspona: Krojsberg dug 800 metara, sa prosječnim nagibom od 6% uz maksimalni nagib od 9,8%,[21] a zatim i najduži uspon u Flandriji — Hotond,[22] dug 2,7 km, sa prosječnim nagibom od 4% i maksimalnim nagibom od 8%.[23] Na 69 km do cilja vožen je deseti uspon — Kote di Tre, dug 1,1 km, sa prosječnim nagibom od 8% i maksimalnim nagibom od 13%.[24]

Na 59 km do cilja vožen je Aude Kvaremont, dug 2,2 km, sa prosječnim nagibom od 4,2% i maksimalnim nagibom od 12%.[25] Uspon se vozi tri puta na Ronde van Flanderenu, kao i na brojnim drugim trkama, a 2020. godine izabran je kao najbolji uspon od svih uspona na trkama u Flandriji, od strane navijača.[26] Na 54 km do cilja, vožen je poslednji uspon — Klojsberg, dug 1,1 km, sa prosječnim nagibom od 6% i maksimalnim nagibom od 11%.[27] Nakon vrha Klojsberga, imalo je nekoliko sekcija uzbrdo, ali nije bilo klasifikovanih uspona.[28] Poslednjih 50 km voženo je po ravnom,[29] dok je na 35 km do cilja vožena poslednja sekcija kaldrme — Berbostrat, duga 500 metara.[30] U finišu vožena su dva kruga u Kortrajku i Kirnu, ukupne dužine od 18 km, dok je cilj bio u Kirnu, nakon drugog prolaska.[31]

Pošto je poslednji uspon vožen na 53 km do cilja, očekivao se grupni sprint, a trka je poznata kao „sprinterski klasik“.[32]

Sekcije kaldrme[uredi | uredi izvor]

Sekcije kaldrme:[33]
Br. Ime Dužina
(km) 		Dužina od
(km)
Početak
(km) 		Do cilja
(km)
1. Holoveg 1,5 36 161
2. Bontestrat 0,7 49 148
3. Giterajstrat 0,3 99 98
4. Berbostrat 0,5 192 35

Usponi[uredi | uredi izvor]

Usponi:[14]
Br. Ime Dužina
(km) 		Prosječni nagib
(%) 		Maksimalni nagib
(%) 		Dužina od
(km)
Početak
(km) 		Do cilja
(km)
1. Tigemberg 0,7 5,6 9 17 180
2. Volkegemberg 1 5 12 35 162
3. Bumbek 1,2 5 7 57 140
4. Bosenarstrat 0,7 6,1 14 73 124
5. Mon sen Loren 1,4 6,7 9 90 107
6. La Hup 1,6 6,2 11,1 104 93
7. Kanariberg 1 7,7 14 110 87
8. Krojsberg 0,8 6 9,8 117 80
9. Hotond 2,7 4 8 119 78
10. Kote di Tre 1,1 8 13 127 70
11. Aude Kvaremont 2,2 4,2 12 137 60
12. Klojsberg 11 6 11 143 54

Timovi[uredi | uredi izvor]

Na trci je učestvovalo 25 timova i ukupno 174 vozača;[34] svi timovi su učestvovali sa po sedam vozača osim Trek—segafredo, koji je učestvovao sa šest vozača jer se Čarli Kvarterman povrijedio dan ranije, na Omlop het Nijuvsbladu i nije mogao da vozi trku.[35]

Pošto je trka bila klasifikovana kao 1.Pro, učestvovalo je 17 vorld tur timova; jedini vorld tur timovi koji nisu učestvovali su Jumbo—vizma i Movistar, odlukom organizatora.[36][37] Pobjednik pro tura za prethodnu godinu, imao je automatsku pozivnicu za sve vorld tur trke, kao i za sve pro trke, dok je drugoplasirani iz pro tura imao automatsku pozivnicu za sve jednodnevne vorld tur i pro trke, a organizatori — Sportingclub Kuurne, dodijelili su šest vajld kard pozivnica.[38] Po pravilu iz 2019. najbolji pro tur tim u rangiranju ima zagarantovano učešće na svakoj vorld tur i pro tur trci naredne sezone;[39] najbolji pro tur tim u sezoni 2020. bio je Alpesin—feniks, koji je, takođe, završio na 12 mjestu u svjetskom poretku timova.[40][41] Drugoplasirani tim iz pro tura 2020. — Arkea—samsik, takođe ima automatsku pozivnicu za klasike,[42] dok su šest vajld kard pozivnica dobili Bengol VB, Sport Flanderen—belois, Total direkt enerži, BB hotel—Vital konsept, Vini zabu—brado—KTM i Uno—H pro sajkling.[38][43]

UCI vorld tur timovi:

UCI pro tur timovi:

Favoriti[uredi | uredi izvor]

Kasper Asgren, pobjednik 2020.

Najveći favoriti bili su Metju van der Pul, Arno Demar i tim Dekunink—Kvik-step, koji je pobijedio na trci u poslednje dvije godine.[44] Van der Pul je osvojio Ronde van Flanderen 2020. godine, kada je zajedno sa Van Artom i Žilijenom Alafilipom napao na 35 km do cilja.[45] Nekoliko dana prije trke morao je da napusti UAE tur sa timom Alpesin—feniks, zbog pozitivnih rezultata na kovid 19,[46] ali je bio negativan na testu, zbog čega je mogao da se vrati u Holandiju.[47] Odlučio je da propusti Omlop, na kojem je lider bio Jasper Filipsen i fokusirao se na Kirn,[48] gdje je vozio i Tim Merlije kao opcija za sprint.[49] Van Art, koji je 2020. osvojio Milano—Sanremo i Strade Bjanke, dok je završio Ronde van Flanderen na drugom mjestu, odlučio je da preskoči vikend otvaranja 2021. i da sezonu počne na Strade Bjankeu.[50] Alafilip, koji je bio prvi favorit na Omlopu,[51] gdje je bio u napadu do finiša,[52] odlučio je da preskoči Kirn,[53] gdje su Kvik-step predvodili pobjednik trke 2020. — Kasper Asgren[54] i pobjednik Omlopa 2019. — Zdenjek Štibar, a vozili su još Iv Lampar, Alvaro Odeg, Štajn Stils, Janik Stelme i Bert van Lerberge.[55]

Metju van der Pul, bio je jedan od najvećih favorita za pobjedu.

Pošto se očekivao grupni sprint veliki favoriti su bili Arno Demar, Aleksander Kristof, Soni Kolbreli i Mads Pedersen, dok su ostali favoriti bili: Jasper Stojven, Oliver Nasen, Mateo Trentin, Tiš Benot, Greg van Avermat, Tom Pidkok, Dilan Tuns, Stefan King, Sep Vanmarke, Tim Velens i Seren Krag Andersen.[56][57] Velens je završio Omlop na trećem mjestu 2019. godine, dok je na početku 2021. osvojio trku Etoil de Besež,[58] nakon čega se povukao sa Tur de la Provense kako bi se pripremio za klasike,[59] a Omlop 2021. završio je na 24 mjestu.[60] Na Kirnu, bio je lider tima zajedno sa Džonom Degenkolbom, koji je osvojio Pariz—Rube i Milano—Sanremo 2015, a Omlop 2021. nije vozio.[61] Krag Andersen je pobijedio na dvije etape na Tur de Fransu 2020. godine, dok je Omlop završio na 23 mjestu.[62] Na Kirnu, bio je lider tima DSM zajedno sa Benotom i Kasperom Pedersenom, a sportski direktor — Mark Ref, izjavio je da je cilj da njih trojica budu u vodećoj grupi u završnici kako bi tim imao više opcija i ostvario dobar rezultat.[63] Stojven i Mads Pedersen su predvodili Trek—segafredo, a 2020. osvojili su po jedan kaldrmisani klasik.[64] Stojven je osvojio Omlop 2020. a iste godine je Kirn završio na petom mjestu,[65] nakon što ga je osvojio 2016. godine,[66] dok je Omlop 2021. završio na 83 mjestu, tri minuta iza glavne grupe.[67] Pedersen je Omlop završio na 112 mjestu,[68] a 2020. je osvojio Gent—Vevelgem.[69]

Nasen i Van Avermat bili su lideri AG2R sitroena.[70] Van Avermat je osvojio Omlop 2016. i 2017. kao i Pariz—Rube 2017.[71] Omlop 2021. završio je u vodećoj grupi, na 32 mjestu,[72] dok je poslednju pobjedu ostvario na Gran pri sajkliste de Montrealu 2019.[73] Nasen nije osvojio nijedan veliki klasik u karijeri prije trke,[74] a završio je na podijumu na Milano—Sanremu, Gent—Vevelgemu i E3 Harelbekeu.[75] Omlop 2021. završio je u glavnoj grupi, kao Van Avermat, na 19 mjestu.[76] Ineos grenadirs su predvodili Đani Moskon i Tom Pidkok.[77] Moskon je 2020. diskvalifikovan sa Kirna zbog toga što je bacio bicikl nakon pada, poslije čega je pred kamerama pocijepao broj.[78] Pidkok je debitovao u seniorskoj konkurenciji, nakon što je u juniorskoj i u konkurenciji do 23 godine osvojio Điro d’Italiju i Pariz—Rube.[58] Za tim je vozio i Oven Dul, koji je trku 2019. završio na drugom mjestu.[79]

Arno Demar, bio je najveći favorit za pobjedu u sprintu.

Mateo Trentin i Aleksander Kristof su predvodili UAE tim Emirejts.[80] Kristof je osvojio Šeldeprajs i Ronde van Flanderen 2015. godine, dok je iste godine Milano—Sanremo završio na drugom mjestu.[81] Godine 2020. završio je Ronde van Flanderen i Kirn na trećem mjestu,[82] a Omlop 2021. završio je na 58 mjestu, nakon što je morao da mijenja točak na 2 km do cilja zbog pada u grupi, dok je bio u vodećoj grupi i mogao je da se bori za pobjedu.[83] Trentin je završio Gent—Vevelgem 2020. na trećem mjestu, dok je Omlop 2021. završio na osmom mjestu, a Kirn 2020. nije završio.[84] Sep Vanmarke je bio lider Izrael start ap nejšona;[85] osvojio je Omlop 2012. a tri puta je završio na trećem mjestu, uključujući i trku 2021. dan prije Kirna,[86] koji je završio na trećem mjestu 2014. godine, kada je takođe Ronde van Flanderen završio na trećem mjestu.[87] Bajk eksčejndž su predvodili Luk Darbridž, Robert Stanard i Amon Grendal Jensen, koji je debitovao za tim,[88] dok su Total direkt enerži predvodili Edvald Boson Hagen i Niki Terpstra.[89] Boson Hagen je završio Omlop na trećem mjestu 2014. godine, a osvojio je Gent—Vevelgem 2009. godine,[90] dok je Terpstra osvojio Pariz—Rube 2014. i Ronde van Flanderen 2018.[91] U timu je takođe vozio i sprinter — Entoni Tiržis, koji je Ronde van Flanderen 2020. završio na četvrtom mjestu.[92]

Bahrein—viktorijus su predvodili Soni Kolbreli, Dilan Tuns i Hajnrih Hausler.[93] Hausler je završio Omlop, dan ranije, na četvrtom mjestu,[94] dok je Kolbreli pao na 54 km do cilja i ispao je iz borbe za pobjedu.[95] Brajan Kokar je predvodio BB hotel—Vital konsept,[96] dok je Nils Polit predvodio Boru u odsustvu Petera Sagana,[97] koji je bio pozitivan na korona virus.[98] Astanu su predvodili Aleks Aranburu i Fabio Feline,[99] dok su Grupamu—FDJ predvodili Demar i King.[29] King je 2020. završio Binkbank tur i vožnju na hronometar na Svjetskom prvenstvu na trećem mjestu i Gent—Vevelgem na petom mjestu,[100] dok je 2019. završio drumsku trku na Svjetskom prvenstvu na trećem mjestu.[101] Demar je osvojio Milano—Sanremo 2016. godine, dok je 2020. ostvario 12 pobjeda,[102] a za tim je vozio i Kevin Ženije, koji je prethodno završio Omlop na devetom mjestu, dok Džeki Stjuart, koji je završio Omlop na trećem mjestu, nije vozio.[103]

Pregled trke[uredi | uredi izvor]

Mads Pedersen, pobjednik trke.

Prije početka trke objavljeno je da Čarli Kvarterman neće voziti zbog povreda koje je zadobio u padu na Omlopu, dan ranije.[104] Oko 11 sati počeli su da dolaze timski autobusi, kada je počelo i potpisivanje vozača prije početka trke.[105] Prvi su stigli autobusi Ineosa i Grupame, a okupljanje navijača bilo je zabranjeno, zbog mjera protiv korona virusa.[105] Trka je startovala u 12.00 časova, a već poslije nekoliko kilometara Silvan Dilijer je morao da mijenja bicikl.[105] Na 180 km do cilja u bijeg su otišli Maćjej Bodnar, Patrik Gamper, Ludvig de Vinter i Artjom Zaharov, koji su brzo stekli minut prednosti, nakon čega su iz glavne grupe napali Tom Pake i Jonas Iversbi Hvideberg.[106] Poslije samo 8 km bjegunci su stekli tri i po minuta prednosti ispred glavne grupe, dok su Pake i Hvideberg zaostajali 35 sekundi.[105]

Pake i Hvideberg su dostigli bjegunce na 168 km do cilja, a prednost je porasla na preko pet minuta ispred glavne grupe.[107] Bodnar je bio najstariji u bijegu sa 35 godina, a pobijedio je na jednoj etapi na Tur de Fransu, dok je njegov suvozač iz Bore — Gamper, prešao u vorld tur 2020. Zaharov je bio nacionalni šampion 2017. godine, De Vinter nije vozio od Ronde van Flanderena 2020. dok su Pake sa 21 i Hvideberg sa 22 godine bili najmlađi u bijegu.[105] Na 160 km do cilja prednost je porasla na šest minuta, nakon čega je počela da opada kada je tim UAE izašao na čelo grupe.[107] Tim Dekunink—Kvik-step je izašao na čelo grupe na 131 km do cilja, dok su pri vrhu bili i sprinteri — Kokar, Degenkolb i Demar.[105] Prednost je ponovo porasla na šest minuta, a na 113 km do cilja desio se pad u grupi, u kojem je učestvovao vozač tima DSM.[105] Oliviero Troja iz tima UAE, sklonio se sa čela grupe, gdje je proveo većinu vremena i povukao se sa trke, a ubrzo se povukao i Šimon Sajnok iz Kofidisa.[107]

Entoni Tiržis, završio na drugom mjestu.

Na 98 km do cilja prednost bjegunaca pala je na manje od pet minuta, a Alpesin—feniks je izašao na čelo grupe. Na 83 km do cilja prednost je pala na tri i po minuta, nakon čega je Van der Pul napao, a pratio ga je jedino Honatan Narvaez iz Ineosa.[108] Na 81 km do cilja, na početku Krojsberga, stekli su 25 sekundi prednosti, nakon čega je Viktor Kampenarts napao iz glavne grupe, dok je Bodnar otpao iz bijega, radeći prethodno većinu vremena na čelu, za Gampera.[109] Na 73 km do cilja, na ulasku u krivinu, pas je istrčao ispred glavne grupe, ali je vlasnik krenuo za njim i uhvatio ga nekoliko sekundi prije nego što je grupa naišla.[110] Bjegunci su stekli 40 sekundi prednosti, nakon čega je Van der Pul imao mehaničkih problema, ali je morao da nastavi jer timski automobil nije mogao da dođe do njega kada je razlika između dvije grupe manja od minut.[105] Njih dvojica su stekli 57 sekundi prednosti, a grupa je dostigla Kampenartsa. Po ravnom, prednost je pala na 45 sekundi, a na čelo grupe su izašli Kvik-step, BB hotel i Bora, nakon čega je prednost ponovo porasla na minut na usponu Kote di Tre. Prednost ispred glavne grupe je porasla na minut i 12 sekundi, dok je zaostatak za bjeguncima pao na 53 sekunde, nakon čega je Džente Birmans iz Izrael start ap nejšona napao iz glavne grupe na Aude Kvaremontu.[111]

Na 66 km do cilja, Demar i King, iz tima Grupama—FDJ, otpali su iz grupe, dok su na čelu radili Loto—sudal i Bora.[107] De Vinter je napao u bijegu, a Van der Pul i Narvaez su dostigli ostale bjegunce na vrhu Kvaremonta, a prednost ispred glavne grupe porasla je na minut i 40 sekundi.[105] Na 62 km do cilja Stojven je napao iz glavne grupe; Asgren i Degenkolb su reagovali, nakon čega ih je dostigao i Trentin, kojeg je pratilo oko 15 vozača, dok su Pedersen i Darbridž bili na začelju.[106] De Vinter je dostignut na 56 km do cilja, a prednost je pala na minut i pet sekundi.[105] Van der Pul je ponovo napao na 54 km do cilja, a jedino su ga pratili Narvaez i Hvideberg.[112] Degenkolb je napao iz glavne grupe na poslednjem usponu, ali je dostignut, nakon čega je Dilan Tuns napao i napravio je nekoliko sekundi prednosti na vrhu uspona.[113] Na 52 km do cilja prednost je pala na 47 sekundi, a Gamper i Zaharov su se vratili u prvu grupu.[105] Van Avermat i Asgren su radili na čelu druge grupe i Tuns je dostignut.[114] Degenkolb je pokušavao da organizuje rad na smjenu u grupi, a Klement Ruso je skoro pao na krivini, zbog čega je imao mehaničkih problema.[115] Glavna grupa je bila podijeljena na pet grupa, Tom Pidkok i Kokar su bili u drugoj grupi koja je bila 50 sekundi iza grupe u kojoj su bili Van Avermat, Degenkolb, Stojven i Asgren, dok su Demar i Kristof bili još dalje iza.[105]

Tom Pidkok, završio na trećem mjestu.

Na 34 km do cilja Trentin je napao, pratili su Asgren, Van Avermat i Tuns, a prednost bjegunaca je pala na 35 sekundi.[116] Trentin je dostignut, a prednost bjegunaca je pala na 20 sekundi jer je Van der Pul bio skoro sve vrijeme na čelu.[117] Trentin je napao ponovo, ali su ga pratili. Bahrein je radio za Kolbrelija u glavnoj grupi, koja je zaostajala 53 sekunde, a tu su bili i Hausler i Pedersen, dok su Demar i Kristof zaostajali iza grupe.[105] Na 18 km do cilja glavna grupa je stigla na pet sekundi iza grupe u kojoj je bio Trentin, nakon čega je Van Avermat napao. Nakon napada, zaostatak glavne grupe je porastao na deset sekundi, dok je prednost bjegunaca ispred druge grupe pala na 15 sekundi. Na 11,7 km do cilja, dvije grupe su se spojile, a prednost bjegunaca je pala na deset sekundi, poslije čega su i ostali vozači iz bijega počeli da rade i pomažu Van der Pulu i prednost je porasla brzo na 16 sekundi.[105]

Loto i Bahrein su radili na čelu grupe, ali je prednost porasla na 18 sekundi. Na 7,5 km do cilja prednost je porasla na 22 sekunde, a Tuns je radio na čelu konstantno.[118] Prednost je prvo pala na 17 sekundi, a zatim je porasla na 20, jer su u bijegu svi radili, a u glavnoj grupi su radili samo Tuns i Frederik Frison, nakon čega je, na 4 km do cilja, Kubeka asos izašla na čelo grupe. Asgren je napao na 3,7 km do cilja, Hausler ga je pratio, a Kokaru se probušila guma, zbog čega je otpao iz grupe.[105][119] Prednost je pala na samo deset sekundi, a na 1,7 km do cilja, bjegunci su dostignuti. Seren Krag Andersen je napao odmah po dostizanju, napravio je malu razliku, ali ga je dostigao prvo Hausler, a zatim i ostali, nakon čega je ponovo napao na 1,3 km do cilja, ali su ostali pratili.[120] Stojven je predvodio Pedersena, koji je prvi počeo da sprinta, na 175 metara do cilja i pobijedio je ispred Tiržisa i Pidkoka.[121][122] Trentin je završio na četvrtom mjestu, Birmans na petom, Kolbreli na šestom, Polit na sedmom, Van Avermat na osmom, Van Lerberge na devetom i Erik Nordseter na desetom.[123] Druga grupa, koju je odsprintao Demar, došla je na cilj minut i 48 sekundi iza Pedersena, a u sprintu, prilikom dodira točkovima, Silvan Dilijer je jedini pao i polomio je ključnu kost, što mu je bio treći lom u tri godine.[124]

Nakon pobjede, Pedersen je rekao da nisu htjeli da završe kao dan ranije, izjavivši: „uvijek pustite noge da govore i ne smišljajte lude izgovore.“[109] Tiržis je izjavio da je izabrao pravu stranu za sprint i da je to bio najbolji rezultat u njegovoj karijeri,[125] dok je Pidkok izjavio da je koristio glavu više nego na Omlopu i da mu je to pomoglo da završi na podijumu, iako nije bio toliko jak.[126]

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Trku je startovalo 174 vozača, nakon što se Čarli Kvarterman povukao prije početka trke zbog povrede. Završilo je 114 vozača.[127][128]

Legenda
DNF Nije završio
DNS Nije startovao

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „UCI ProSeries 2021: all cycling races”. velowire.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  2. ^ „Épreuves sur Route (version au 01.01.2021) - Épreuves internationales et participation (page 4)” (PDF) (na jeziku: francuski). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  3. ^ „Race classifications: an explainer”. thebritishcontinental.co.uk. 13. 1. 2020. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  4. ^ „UCI Cycling Regulations, Part 2 Road Races” (PDF). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  5. ^ „Cycling News - Opening Weekend Signals The Start Of The Spring Classics”. eurosport.com. 27. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  6. ^ Hunter, David (27. 2. 2021). „Kuurne – Bruxelles – Kuurne 2021 – Preview”. ciclismointernacional.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  7. ^ „Tour of Flanders 2021: Route, start list, sportive and all you need to know”. cyclist.co.uk. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  8. ^ „Organisatoren hertekenen finale Kuurne-Brussel-Kuurne”. sporza.be (na jeziku: holandski). Arhivirano iz originala 6. 4. 2017. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  9. ^ „Tiegemberg - Tiegem”. climbbybike.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  10. ^ „Volkegemberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  11. ^ „Gele Lus (103 KM)”. crvv.be (na jeziku: holandski). Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  12. ^ a b „Kuurne - Brussels - Kuurne 2021: Route”. cyclingstage.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  13. ^ „Holleweg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  14. ^ a b v „Kuurne-Bruxelles-Kuurne 2021 : Notre Présentation Complète De La 73e Édition”. cyclismerevue.be (na jeziku: holandski). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  15. ^ „Boembeek”. routeyou.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  16. ^ „Kuurne-Bruxelles-Kuurne 2020”. la-flamme-rouge.eu. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  17. ^ „Cycling Lingo: A List of Common Terminology”. roadbikerider.com. RBR Publishing Company. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  18. ^ „Mont-saint-Laurent”. climbbybike.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  19. ^ „Bois de la Houppe”. climbfinder.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  20. ^ „Kanarieberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  21. ^ „Oude-Kruisberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  22. ^ „The Longest Climb In Flanders”. hotond.be. 27. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  23. ^ „Hoogberg-Hotond”. cyclinginflanders.cc. 27. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  24. ^ „Côte de Trieu”. climbfinder.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  25. ^ „Oude kwaremont”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  26. ^ „Oude Kwaremont most iconic spring classic climb”. mycols.app. 3. 5. 2020. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  27. ^ „Kluisberg - Bergstraat”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  28. ^ „Kuurne - Brussels - Kuurne 2021: Route”. cyclingstage.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  29. ^ a b „Kuurne-brussels-kuurne 2021: Preview”. rouleur.cc. 27. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  30. ^ „Kuurne-Brussel-Kuurne 2020 - Men Elite - Wegwijzer.pdf” (PDF). kuurne-brussel-kuurne.be (na jeziku: holandski). Pristupljeno 23. 5. 2021. [mrtva veza]
  31. ^ „Kuurne-Brussel-Kuurne Presenteert ‘Vernieuwde’ Editie Van 2020”. wielerflits.be (na jeziku: holandski). 11. 12. 2019. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  32. ^ Wynn, Nigel. „Omloop Het Nieuwsblad and Kuurne-Brussels-Kuurne 2016 preview”. cyclingweekly.co.uk. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  33. ^ „Uw gids voor Kuurne-Brussel-Kuurne 2021: parcours, deelnemers, livestream”. sporza.be (na jeziku: holandski). 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  34. ^ „Startlist for Kuurne–Brussels–Kuurne 2021”. ProCyclingStats. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  35. ^ „Charlie Quarterman taken to hospital after crash with team car during Omloop Het Nieuwsblad”. swisscycles.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  36. ^ Vandenabeele, Bjorn (23. 2. 2021). „Twee Worldteams Geven Forfait Voor Kuurne-Brussel-Kuurne”. wielerkrant.be (na jeziku: holandski). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  37. ^ van der Ploeg, Bram (23. 2. 2021). „'Jumbo-Visma slaat Kuurne-Brussel-Kuurne ook in 2021 over; Movistar idem'”. indeleiderstrui.nl (na jeziku: holandski). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  38. ^ a b „Dit jaar geen Kuurne-Brussel-Kuurne voor junioren, geen Jumbo-Visma bij de profs”. m.nieuwsblad.be (na jeziku: holandski). 21. 1. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  39. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  40. ^ „Alpecin-Fenix to ride all three Grand Tours in 2021”. cyclingnews.com. 1. 1. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  41. ^ Ostanek, Daniel (27. 10. 2020). „Alpecin-Fenix all but seal Tour de France invite after topping latest Europe Tour rankings”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  42. ^ „Van der Poel to have his pick of 2021 WorldTour events as Alpecin-Fenix earn automatic invitations”. cyclingnews.com. 23. 12. 2020. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  43. ^ Bonville-Ginn, Tim (26. 2. 2021). „Kuurne-Brussels-Kuurne 2021 start list”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  44. ^ Doup, Door Nick (28. 2. 2021). „Voorbeschouwing: Kuurne-Brussel-Kuurne 2021”. wielerflits.nl (na jeziku: holandski). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  45. ^ Cossins, Peter (18. 10. 2020). „Mathieu van der Poel wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  46. ^ „Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  47. ^ „Mathieu Van der Poel heads home for Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  48. ^ Ostanek, Daniel (25. 2. 2021). „Mathieu van der Poel set to race Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  49. ^ „Mathieu van der Poel set to race Kuurne-Brussel-Kuurne”. swisscycles.com. 26. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  50. ^ „Wout van Aert on season debut at Strade Bianche: ‘I think I’m ready’”. velonews.com. 4. 3. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  51. ^ Ryan, Barry (26. 2. 2021). „Julian Alaphilippe: I'm not the number one favourite for Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  52. ^ Decaluwé, Brecht (27. 2. 2021). „Ballerini saves the day as Alaphilippe’s solo falls short in Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  53. ^ Benson, Daniel (1. 3. 2021). „8 conclusions from Opening Weekend”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  54. ^ „Kasper Asgreen wins Kuurne-Brussel-Kuurne”. CyclingNews. 1. 3. 2020. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  55. ^ Fletcher, Patrick (23. 2. 2021). „Alaphilippe and Ballerini step up as Deceuninck-QuickStep name Opening Weekend squads”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  56. ^ „Kuurne - Brussels - Kuurne 2021: Favourites”. cyclingstage.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  57. ^ „2021 Kuurne-Brussels-Kuurne LIVE stream, Start List, Route Details, Times, Results, Photos”. cyclingfans.com. 28. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  58. ^ a b Fletcher, Patrick (25. 2. 2021). „10 riders to watch at Opening Weekend”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  59. ^ „Verkouden Tim Wellens Gaat Niet Meer Van Start In Tour De La Provence”. wielerflits.nl (na jeziku: holandski). 13. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  60. ^ „Tim Wellens”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  61. ^ „John Degenkolb”. lottosoudal.be. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  62. ^ „Søren Kragh Andersen”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  63. ^ „Kuurne-Bruxelles-Kuurne”. team-dsm.com. 28. 2. 2021. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  64. ^ „Six things to watch at Omloop Het Nieuwsblad and Kuurne-Brussels-Kuurne”. velonews.com. 26. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  65. ^ „Jasper Stuyven”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  66. ^ „‘Always let the legs speak’: Mads Pedersen rebounds with victory”. racing.trekbikes.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  67. ^ „Jasper Stuyven is hard voor ploeg en zichzelf na Omloop Het Nieuwsblad: “We waren nergens””. m.nieuwsblad.be (na jeziku: holandski). 27. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  68. ^ „Mads Pedersen”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  69. ^ de Cheveigné, Adrien (25. 2. 2021). „Stuyven is out to conquer Flanders… and the world”. uci.org. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  70. ^ „Van Avermaet and Naesen: Our partnership can be an advantage at Opening Weekend”. cyclingnews.com. 26. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  71. ^ de Cheveigné, Adrien (24. 2. 2020). „Gilbert and Van Avermaet chase history in their backyard”. uci.org. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  72. ^ „Greg Van Avermaet”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  73. ^ „Greg Van Avermaet wins”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  74. ^ Fletcher, Patrick (22. 1. 2021). „Oliver Naesen: Meet my new AG2R Classics teammates”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  75. ^ „Oliver Naesen”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  76. ^ „Oliver Naesen”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  77. ^ Bonville-Ginn, Tim (25. 2. 2021). „This is the Ineos Grenadiers line-up for Omloop Het Nieuwsblad and Kuurne-Brussels-Kuurne 2021”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  78. ^ Ballinger, Alex (1. 3. 2020). „Gianni Moscon disqualified from Kuurne-Brussels-Kuurne for throwing bike”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  79. ^ Benson, Daniel (3. 3. 2019). „Doull left speechless after second in Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  80. ^ „Squads named for opening classics weekend & French races”. uaeteamemirates.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  81. ^ Stokes, Shane (21. 4. 2015). „Who Is Alexander Kristoff? The Most Successful Rider Of 2015 Profiled”. cyclingtips.com. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  82. ^ „Alexander Kristoff”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  83. ^ Decaluwé, Brecht (28. 2. 2021). „Late crash ruins Kristoff's sprint chances in Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  84. ^ „Matteo Trentin”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  85. ^ „ISN Eager To Take On Opening Weekend And Le Samyn”. israelcyclingacademy.com. 25. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  86. ^ Decaluwé, Brecht (28. 2. 2021). „Faceplant can't keep Vanmarcke from fourth podium at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  87. ^ „Sep Vanmarcke”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  88. ^ „Team BikeExchange ready for Belgian battle at Opening Weekend”. greenedgecycling.com. 24. 2. 2021. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  89. ^ „Total Direct Energie Trekt Met Niki Terpstra Naar Omloop Het Nieuwsblad”. wielerflits.be (na jeziku: holandski). 23. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  90. ^ „Edvald Boasson Hagen”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  91. ^ „Niki Terpstra”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  92. ^ „Anthony Turgis”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  93. ^ „Team Bahrain Victorious Confident Ahead Of Belgian Classics Openers”. bahraincyclingteam.com. 24. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  94. ^ „Team Bahrain Victorious Deliver Two Top 10 Finishes On Opening Weekend”. bahraincyclingteam.com. 1. 3. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  95. ^ „The racing season picks up speed”. merida-bikes.com. 1. 3. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  96. ^ Bonnefoy, François (26. 2. 2021). „Omloop, Kuurne... Bryan Coquard en leader de B&B Hotels”. cyclismactu.net (na jeziku: francuski). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  97. ^ „Bora-hansgrohe Is Klaar Voor Vlaamse Openingsklassiekers”. wielerflits.be (na jeziku: holandski). 26. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  98. ^ „Sagan to miss Omloop Het Nieuwsblad and Kuurne-Bruxelles-Kuurne”. cycling.today. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  99. ^ „Astana – Premier Tech Back Aranburu And Felline For Opening Weekend”. astanapremiertech.com. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  100. ^ „Stefan Küng”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  101. ^ Frattini, Kristen (29. 9. 2019). „World Championships: Küng's bronze ends Switzerland's drought in elite men's road race”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  102. ^ „Arnaud Démare”. procyclingstats.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  103. ^ Long, Jonny (28. 2. 2021). „'There wasn't enough road to close the gap': Jake Stewart announces himself to the WorldTour with fast finish at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  104. ^ Frattini, Kristen (1. 3. 2021). „Quarterman in hospital after crashing into a team car at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  105. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Benson, Daniel (28. 2. 2021). „Kuurne-Brussel-Kuurne - Live coverage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  106. ^ a b „Kuurne-Brussels-Kuurne Cycling 2021 - Mats Pedersen Wins After Drama, Mathieu Van Der Poel Denied”. eurosport.com. 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  107. ^ a b v g Puddicombe, Stephen (28. 2. 2021). „Mads Pedersen wins Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  108. ^ „Narváez shows his Classics potential by joining Van der Poel's attack”. cyclingnews.com. 1. 3. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  109. ^ a b McGann, Bill; McGann, Carol (1. 3. 2021). „Bicycle Racing News and Opinion, Monday, March 1, 2021”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publisher. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  110. ^ Foley, Marcus (28. 2. 2021). „Kuurne-Brussels-Kuurne Cycling 2021 - 'Keep Him On A Lead!' – Dog Almost Causes Carnage”. eurosport.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  111. ^ „Jenthe Biermans Takes Fifth Place In Kuurne-Brussel-Kuurne”. israelcyclingacademy.com. 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  112. ^ „Artyom Zakharov On The Attack At Kuurne – Brussels – Kuurne”. astanapremiertech.com. 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  113. ^ „John Degenkolb leaves strong impression at Kuurne-Brussels-Kuurne”. lottosoudal.be. 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  114. ^ Frattini, Kristen (28. 2. 2021). „Greg Van Avermaet: Results don’t show our strong performances at Opening Weekend”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  115. ^ „Kuurne-Brussels-Kuurne”. team-arkea-samsic.fr (na jeziku: francuski). 28. 2. 2021. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  116. ^ Decaluwé, Brecht (1. 3. 2021). „Trentin: Two top-10s was not what I came for at Opening Weekend”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  117. ^ Benson, Daniel; Decaluwé, Brecht (1. 3. 2021). „Mathieu van der Poel goes down swinging in Kuurne-Brussel-Kuurne with 80km break”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  118. ^ Long, Jonny (28. 2. 2021). „Mads Pedersen takes Kuurne-Brussels-Kuurne after Mathieu van der Poel proves mortal”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  119. ^ Martin, Spencer (1. 3. 2021). „Het Nieuwsblad & Kuurne: The PEZ Breakdown”. pezcyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  120. ^ „On the offensive in Kuurne”. team-dsm.com. 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  121. ^ „Van der Poel kleurt Kuurne-Brussel-Kuurne, maar Pedersen sprint naar zege”. nos.nl (na jeziku: holandski). 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  122. ^ „Pedersen puts Omloop disappointment behind with Kuurne win”. sbs.com.au. 1. 3. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  123. ^ McGann, Bill; McGann, Carol (28. 2. 2021). „2021 Kuurne-Brussel-Kuurne (1.Pro), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publisher. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  124. ^ Ostanek, Daniel (1. 3. 2021). „Dillier breaks collarbone in Kuurne-Brussel-Kuurne crash”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  125. ^ Wens, Nils (1. 3. 2021). „Verrassende tweede plaats voor Fransman in Kuurne-Brussel-Kuurne: "Dit was het beste wat ik in mij had"”. wielerkrant.be (na jeziku: holandski). Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  126. ^ Benson, Daniel (28. 2. 2021). „Tom Pidcock closes Opening Weekend with third in Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  127. ^ „Kuurne-Brussel-Kuurne: Mads Pedersen edges sprint win after scintillating final”. VeloNews. 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  128. ^ „Kuurne–Brussels–Kuurne 2021 Results”. ProCyclingStats. 28. 2. 2021. Pristupljeno 23. 5. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кирн—Брисел—Кирн_2021.&oldid=26899721”