Pređi na sadržaj

Mario Baloteli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mario Baloteli
Baloteli u dresu Olimpik Marselja (2019)
Lični podaci
Puno ime Mario Baloteli Barvua[1]
Nadimak Super Mario
Datum rođenja (1990-08-12)12. avgust 1990. (33 god.)
Mesto rođenja Palermo, Italija
Pozicija Napadač
Klupske informacije
Trenutni klub
 Adana Demirspor
Broj 9
Juniorska karijera
2001—2005 Lumecane
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2007
2007—2010
2010—2013
2013—2014
2014—2016
2015—2016
2016—2019
2019
2019—2020
2020—2021
2021—2022		 Lumecane
Inter
Mančester siti
Milan
Liverpul
→ Milan
Nica
Olimpik Marselj
Breša
Monca
Adana Demirspor		 2
59
54
43
16
20
61
15
19
14
33		 (0)
(20)
(20)
(26)
(1)
(1)
(33)
(8)
(5)
(6)
(18)
Reprezentativna karijera**
2008—2010
2010—2018		 Italija do 21
Italija		 16
36		 (6)
(14)
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2012. Poljska/Ukrajina Italija
Kup konfederacija
Bronzana medalja — treće mesto 2013. Brazil Italija
* Datum aktuelizovanja: 22. septembar 2021.
** Datum aktuelizovanja: 25. septembar 2016.

Mario Baloteli Barvua (ital. Mario Balotelli Barwuah; Palermo, 12. avgust 1990) italijanski je fudbaler i reprezentativac, koji trenutno nastupa za tursku Adanu Demirspor.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu karijeru je započeo u Lumecaneu, za koji je odigrao samo dve utakmice pre nego što je otišao na probu u Barselonu.[2] Nije uspešno prošao probu, pa je umesto u Barseloni završio u Interu. Roberto Mančini mu je dao šansu u prvom timu, ali nakon Mančinijevog odlaska Baloteli je stalno bio u problemima zbog svoje nediscipline. Bio je u stalnom sukobu sa novim trenerom Žozeom Murinjom, što je na kraju i dovelo do toga da u januaru 2009. bude suspendovan zbog brojnih povreda i nediscipline koje je pravio. Na udaru Interovih navijača se našao marta 2010. zbog toga što se u jednoj televizijskoj emisiji pojavio u dresu Milana.

U avgustu 2010. je prešao u Mančester siti, koji je sa klupe vodio Roberto Mančini. I u novom klubu je nastavio sa kontroverznim ponašanjem zbog koga se najčešće i nalazi na naslovnim stranama. Za reprezentaciju Italije je debitovao 10. avgusta 2010. u prijateljskoj utakmici sa Obalom Slonovače.

Baloteli ima nadimak Super Mario prema video liku iz Nintendove video igre. Nadimak je dobio jer je agilan, brz i snažan igrač velikih tehničkih sposobnosti i neospornog talenta. Sa druge strane, poznat je i po nedisciplini i postupcima koji ne dolikuju igraču svetskog ranga.

Počeci[uredi | uredi izvor]

Mario Baloteli je rođen u sicilijanskom gradu Palermu kao dete roditelja iz Gane, Tomasa i Rose Barvuah. Ubrzo nakon njegovog rođenja porodica se preselila u Lombardiju.[3] Mario se rodio kao bolešljivo dete i imao je zdravstvene komplikacije zbog kojih je nekoliko puta operisan. Zdravstveno stanje mu se popravilo u drugoj godini.

Upravo je zbog njegovog lošeg zdravlja i siromašnih uslova u kojima je živela porodica Barvuah, Mario kao trogodišnjak dat na usvajanje porodici Baloteli.[3][4] U početku je dete tokom radne nedelje bilo kod usvojiteljske porodice a tokom vikenda kod bioloških roditelja. Kasnije se sve promenilo tako da je Mario trajno ostao kod Balotelijevih. Njegovi novi roditelji Frančesko i Silvija su poreklom italijanski Jevreji,[5] i s Marijom su živeli u velikoj kući u selu Concesio pokraj Breše.[3]

Kada je Mario Baloteli postao poznat, njegovi pravi roditelji su zatražili od igrača da im se vrati dok ih je on optužio da traže slavu te ga žele nazad zbog obećanja koje im je dao u prošlosti.[6]

Prema italijanskom zakonu o državljanstvu, koji je donesen u februaru 1992,[traži se izvor] Mario je trebalo da čeka 18. rođendan kada je mogao da preda zahtev za državljanstvom. Baloteli je zvanično dobio italijansko državljanstvo 13. avgusta 2008.[7] Nakon što je zvanično postao italijanski državljanin rekao je:

„Ja sam Italijan, osećam se Italijanom i zauvek ću igrati za italijansku fudbalsku reprezentaciju“. Mario Baloteli[8]

Iz svoje biološke porodice Barvuah, Mario ima dva brata (Enoh i Anhel) i sestru Abigail.[3] Brat Enoh Barvuah je takođe fudbaler, i bio je na probama u Stouk sitiju[9] i Sanderlendu,[10] pre nego što je u novembru 2012. potpisao za niželigaša Solford siti.[11]

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Lumecane[uredi | uredi izvor]

Baloteli je karijeru započeo u Lumecaneu gde je sa 15 godina debitovao u prvoj ekipi i to u utakmici Serije C1 protiv Padove.[12]

Inter Milano[uredi | uredi izvor]

Nakon neuspešne probe u Barseloni,[3] milanski Inter je 2006. potpisao ugovor sa Lumecaneom o pozajmici igrača i zajedničkom suvlasništvu nad Balotelijem u vrednosti od 150.000 evra. Igrač je tada stavljen u Interovu juniorsku ekipu a nakon što je istekla jednogodišnja pozajmica Inter je otkupio Lumecaneov udeo za 190.000 evra.

Mario Baloteli je za Inter debitovao 8. novembra 2007. u prijateljskoj utakmici protiv Šefild junajteda. Engleski klub je tada slavio 150-u godišnjicu postojanja, pa je pozvao Inter na prijateljsku utakmicu. Milanski sastav je tada pobedio sa 5:2 a Baloteli je postigao dva gola.[13]

Debi u Seriji A je imao 16. decembra 2007. u susretu protiv Kaljarija koji je dobijen sa 2:0.[14] Baloteli je tada ušao u igru kao zamena za Davida Suaza. Tri dana nakon toga bio je i u prvom sastavu u utakmici Kupa Italije protiv Ređine gde je postigao dva gola u pobedi od 4:1.[15] Veću pažnju Baloteli je izazvao kada je u revanš utakmici četvrtfinala Kupa Italije postigao dva pogotka torinskom Juventusu čime je Inter pobedio sa 3:2.[16] Svoj prvi pogodak u Seriji A postigao je u aprilu 2008. u gostujućoj pobedi od 2:0 protiv Atalante.[17]

Baloteli je već u svojoj prvoj sezoni osvojio skudeto,[18] dok je uoči otvaranja nove sezone 2008/09. osvojen i italijanski Superkup. U utakmici Superkupa je zamenio Luisa Figa i dao gol za konačnih 2:2. Na kraju se pitanje pobednika odlučivalo izvođenjem jedanaesteraca gde je Inter pobedio rezultatom od 6:5.

U novembru 2008. Baloteli je postao najmlađi igrač u Interovoj istoriji koji je postigao gol u Ligi šampiona. Tada je imao 18 godina i 85 dana, čime je srušio rekord Obafemija Martinsa (18 godina i 145 dana).[19]

Tokom utakmice protiv Juventusa, Balotelija su Juveovi navijači rasistički vređali a igrač im je "odgovorio" golom za finalnih 1:1. Kasnije je Interov vlasnik Masimo Morati izjavio da ubuduće neće izvoditi tim na teren zbog rasizma.[20] Sam Juventus je zbog tog incidenta kažnjen sa jednom utakmicom bez navijača na stadionu.[21]

Kroz tu sezonu Baloteli je počeo praviti probleme zbog nediscipline pa ga je tadašnji trener Žoze Murinjo isključio iz prve ekipe tokom druge polovine sezone. Osim nediscipline, Murinjo je optužio igrača da se nedovoljno zalaže na treningu.[22] Portugalski strateg je tada izjavio: " Prema onome što vidim, mladić kao on ne može sebi dopustiti da trenira manje od Figa, Kordobe i Zanetija."[23] Takođe, igrač se često susretao sa rasizmom upućenim od strane Juventusovih navijača zbog čega je torinski klub često bio kažnjavan. Baloteli je tada osvojio svoj drugi, odnosno Inter svoj četvrti skudeto u nizu.[24]

U novoj sezoni 2009/10. nastavila se netrpeljivost između Balotelija i Murinja. Takođe, uprkos pobedi od 1:0 nad Čelsijem u revanšu Lige šampiona na Stamford bridžu, Baloteli se našao na udaru svojih saigrača. Posebno su ga kritikovali Interovi veterani kao što su Havijer Zaneti[25] i Marko Materaci ali i sopstveni agent.[26] Takođe, u martu 2010. se našao na žestokom udaru Interovih navijača budući da se u italijanskoj TV emisiji Striscia la Notizia pojavio u dresu suparničkog Milana.[27]

Zbog toga je Baloteli dao službeno izvinjenje koje je objavljeno na veb stranicama milanskog Intera:

„Žao mi je zbog stvari koju sam nedavno učinio. Prva sam osoba koja pati jer obožavam fudbal i želim da igram i sada u tišini čekam kako bih se vratio i bio koristan prvoj ekipi. Želim ostaviti prošlost iza sebe, gledati u budućnost, koncentrisati se na predstojeće utakmice i biti spreman.“. Mario Baloteli[28]

Nakon javnog izvinjenja portugalski trener ga ponovo vraća u tim u utakmici protiv Bolonje, i Mario postiže gol u pobedi od 3:0.[29] Međutim, igrač je ponovo počeo da bude kontroverzan u polufinalu Lige šampiona protiv Barselone. Po završetku utakmice bacio je na teren svoju majicu kao odgovor na zvižduke Interovih navijača zbog njegove loše igre.[30] Zbog toga su ga navijači pokušali fizički napasti nakon utakmice. Njegovo ponašanje na terenu nisu odobravali ni njegovi saigrači dok je Havijer Zaneti izjavio: „ Mario mora biti fokusiran na to što radi na terenu, ne može sebi dopustiti takvo ponašanje“.[31]

Time je karijera Balotelija u milanskom Interu bila završena pa su se za njega zainteresovali mnogi premijerligaški klubovi, posebno dva rivala iz Mančestera - Junajted i Siti.[32]

Mančester siti[uredi | uredi izvor]

Nakon dugih pregovora, Inter se sa Mančester sitijem u avgustu 2012. dogovorio o transferu Balotelija u Englesku za 22.000.000 evra.[33][34] Tamo se ponovo našao sa Robertom Mančinijem koji ga je trenirao u Interu.[35] Igrač je tamo uzeo dres sa brojem 45.[36]

Debi u Premijer ligi Baloteli je imao 24. oktobra 2010. u porazu 3:0 od Arsenala kod kuće,[37] dok je prve prvenstvene golove za klub postigao 7. novembra protiv VBA (2:0 pobeda).[38] Osim pogodaka, Mario je zaradio i crveni karton zbog prekršaja nad Jusufom Mulumbuom. Trener Roberto Manćini je odluku sudije nazvao nepoštenom.[39] Isto kao u prvenstvu, Baloteli je bio uspešan i u Ligi Evrope gde je postigao prva dva pogotka u pobedi od 3:0 na Red bul Salcburgom.[40]

Svoj prvi premijerligaški het-trik za klub, Baloteli je dao Aston Vili 28. decembra 2010.[41] U svojoj debitantskoj sezoni za klub, Siti je osvojio FA Kup pobedivši u finalu Stouk siti sa 1:0, a Mario je proglašen igračem utakmice.[42] To je ujedno bio i prvi trofej Mančester sitija nakon 35 godina posta.

U novoj sezoni 2011/12. Baloteli je nastavio sa visokom golgeterskom efikasnošću. Tako je bio važna karika Sitija koji je u gradskom derbiju protiv Junajteda porazio protivnika sa ogromnih 6:1 na Old Trafordu.[43] Na toj utakmici je postigao prva dva gola. Debi za klub u Ligi šampiona imao je u susretu protiv španskog Viljareala gde je takođe postigao gol.[44]

Uprkos odličnim igrama, Mario ponovo ima problema zbog nediscipline pa u aprilu 2012. po četvrti put u sezoni dobija crveni karton na susretu protiv Arsenala.[45] Na konferenciji je i trener Mančini rekao da je izgubio strpljenje sa Balotelijem, sugerišući da igrač neće igrati do kraja sezone i da će biti stavljen na transfer listu.[46] Ipak, Mančini ga je uveo u igru kao treću zamenu u poslednjoj utakmici prvenstva protiv Kvins park rendžersa. Bila je reč o važnoj utakmici na kojoj se Siti borio za titulu prvaka, a Baloteli je na njoj asistirao Serhiju Agueru za gol u 94. minutu.[47] Time je Mančester siti postao engleski prvak prvi put nakon 1968.

„Problem je u njegovim godinama zbog čega ima mnogo grešaka. On je Mario. On je lud ali volim ga jer je dobar dečko.“ Roberto Mančini[48]

Milan[uredi | uredi izvor]

Uprkos izjavi vlasnika Silvija Berluskonija da je Balotelli trula jabuka, igrač je u januaru 2013, pred sam kraj zimskog prelaznog roka doveden u Milan. Naime, nakon što je Alešandre Pato prodat brazilskom Korintijansu za 15.000.000 funti,[49][50] prikupljena su značajna sredstva u iznosu od 20.000.000 evra za kupovinu Balotelija.[51]

Baloteli je imao uspešan start u dresu novog kluba. U prvoj prvenstvenoj utakmici protiv Udinezea, Baloteli je najpre postigao prvi pogodak za vođstvo od 1:0 da bi u trećem minutu sudijske nadoknade realizovao jedanaesterac za konačnu pobedu od 2:1.[52] IU naredna dva meča, Baloteli je postigao dva gola, uključujući i gol iz slobodnog udarca sa 27 m protiv Parme. [53] Tim golom je izjednačio rekord Olivera Birkofa koji je takođe postigao 4 gola u prva tri meča za Milan[54] U petom nastupu Baloteli se pojavio kao izmena protiv Đenove i postigao peti gol za novi klub.[55] U meču protiv Palerma, Baloteli je nastavio svoj impresivni niz golova sa još dva gola, jednim iz penala i jednim posle centaršuta Mbaje Nianga.[56]

Poslednjeg dana sezone, Baloteli je postigao svoj dvanaesti gol u trinaest nastupa za Milan i tim je pobedio Sijenu i kvalifikovao se za 2013-14 Ligu Šampiona.[57]

2013/14[uredi | uredi izvor]

Dana 22. septembra 2013. godine Baloteli je promašio penal u meču prvi put u 22 pokušaja u profesionalnoj karijeri, penal mu je odbranio Pepe Reina i Milan je taj meč izgubio 2-1 od Napolija.[58] Za vreme meča protiv Katanije,1. decembra 2013. godine, Baloteli je optužio protivničkog igrača, Nikolasa Spolija da ga je prozivao na rasnoj osnovi, ali je bilo nedovoljno dokaza da bude preduzeta neka akcija protiv njega.[59] Iste nedelje, Baloteli je postigao dva gola u remiju 2-2 protiv Livorna, jedan od golova je bio senzacionalni gol sa 30 m iz slobodnog udarca, brzina tog šuta bila je 109 kilometara na čas.[60]

Liverpul[uredi | uredi izvor]

2014/15[uredi | uredi izvor]

Baloteli u dresu Liverpula

U avgustu 2014, Baloteli je prešao u Liverpul u transferu vrednom 16 miliona eura kao zamena za odlazećeg Luisa Suareza.[61][62][63] Debitovao je za Liverpul u ligaškom meču na gostovanju Totenhemu 31. avgusta, meč koji je Liverpul dobio 3-0.[64] Baloteli je postigao prvi gol za Liverpul 16. septembra, protiv Ludogoreca na Enfildu u pobedi rezultatom 2-1 u grupnoj fazi UEFA Lige Šampiona.[65] U meču istog takmičenja 22. oktobra, protiv Real Madrida, Baloteli je bio kritikovan od strane menadžera, Brendana Rodžersa, zbog menjanja dresa na poluvremena sa protivničkim igračem, Pepeom, rekavši „To je nešto što se ne dešava ovde i ne bi trebalo da se događa ovde“.[66]

Dana 18. decembra 2014. godine je kažnjen jednim mečom suspenzije i 25.000 eura zbog postavljanja slike na društvene mreže koja je sadržala antisemitističke i rasističke reference.[67]

Balotelijev prvi gol u Premijer Ligi za Liverpul je došao u njegovom trinaestom nastupu, 10. februara 2015. godine, i tim golom koji je postigao u 82 minutu protiv Totenhema, je doneo pobedu rezultatom 3-2. [68] Postigao je samo 4 gola u 28 nastupa i na kraju sezone je bio osuđivan od strane mnogih kao jedno od najgorih pojačanja te sezone.[69][70]

Povratak u Milan (pozajmica)[uredi | uredi izvor]

Dana 27. avgusta 2015. godine, Baloteli se vratio u Milan na jednogodišnju pozajmicu.[71] 22. septembra 2015. godine, Baloteli je postigao svoj prvi gol po povratku u Milan u svom trećem nastupu, gol je postigao u petom minutu iz slobodnog udarca sa 25 m protiv Udinezea u pobedi od 3-2 na gostovanju. [72] Nedelju dana kasnije je zadobio povredu prepone u porazu od 1-0 Đenove, 27. septembra, povreda je zahtevala operaciju i odvojila ga je od terena na tri meseca. [73] Vratio se na teren, kao izmena, 17. januara 2016. godine u pobedi od 2-0 protiv Fiorentine;[74] nakon čega je postigao jedini gol iz penala devet dana kasnije u pobedi u prvom meču polufinala Kupa Italije protiv Alessandrije. [75] 1. maja, mu je golman Frosinonea odbranio penal u remiju 3-3 kod kuće, zbog kojeg mu se protivnički igrač, Mirko Gori narugao.[76]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Baloteli nije mogao da se odazove na pozive u italijanske nacionalne timove za igrače mlađe od 15 i 17 godina pošto je smatran imigrantom iz Gane.[77]

Dana 7. avgusta 2007. godine, pet dana pre njegovog sedamnaestog rođendana, Baloteli je dobio svoj prvi poziv u Reprezentaciju Gane od njihovog trenera Kloda Le Roja za prijateljski meč protiv Senegala na Nev Den stadionu u Londonu, Engleska.[78] On je odbio ponudu navodeći još jednom svoju želju da zaigra za Italiju kada bude stekao pravo.[79] On je takođe izrazio spremnost da predstavlja Italiju na međunarodnom nivou odmah po sticanju italijanskog pasoša.[80]

Trener italijanskog nacionalnog tima do 21. godine, Pjerluiđi Kaziragi, izrazio je nameru da pozove Balotelija jednom kada bude stekao italijansko državljanstvo. Dana 13. avgusta 2008. godine Baloteli je napokon dobio italijansko državljanstvo.[81]

Ovo je još uzbudljivije od mog debija u Seriji A. Najbolji rođendanski poklon koji bih mogao sada dobiti bi bio poziv da se priključim Italijanskom nacionalnom timu, mada bih rado da igrao i za U 21 tim. Mario Baloteli[82]

Kaziragi ga je pozvao da se pridruži italijanskom nacionalnom timu za igrače mlađe od 21. godine, popularnim Azurinima, za mečeve protiv mladih timova Grčke i Hrvatske.[83] U svom debiju 5. septembra 2008. godine postigao je svoj prvi međunarodni gol nerešenom rezultatu protiv Grčke, 1-1.

Baloteli je imenovan u finalni sastav reprezentacije Italije do 21 godine za Evropsko prvenstvo u fudbalu za igrače mlađe od 21. godine 2009. godine u i postigao prvi gol protiv domaćina Švedske u 23. minutu. Jedva 15. minuta kasnije je dobio crveni karton zbog sukoba sa švedskim vezistom, Pontusom Vernblomoma.[84] Italija je eliminisana od eventualnog šampiona Nemačke u polufinalu, nakon poraza rezultatom 1-0.

Dana 10. avgusta 2010. godine, Baloteli je debitovao u seniorskom italijanskom nacionalnom timu, kao deo sastava najavljenog od strane novog trenera Čezarea Prandelija, u prijateljskom meču protiv Obale Slonovače. U tom meču je bio starter uz još jednog debitanta, Amaurija, i napadača Antonija Kasana u porazu od 1-0. [85] 11. novembra 2011. godine, Baloteli je postigao svoj prvi gol u reprezentaciji u pobedi od 2-0 protiv Poljske na stadionu Mijeski u Vroclavu, Poljska, takođe je namestio drugi gol na meču.

[86]

Evropsko prvenstvo 2012.[uredi | uredi izvor]

Baloteli u dresu reprezentacije Italije

Pre turnira u Poljskoj i Ukrajini, Baloteli je intervjuisan u novinama o rasizmu među fanovima u zemljama domaćinima. Tokom intervjua Baloteli je zapretio da će otići sa terena ako ga bilo koji protivnički navijači budu zloupotrebljavali na rasnoj osnovi na bilo koji način, i rekao da će „ubiti“ bilo koga ko bude bacio bananu ispred njega. Pričao je o svojim sve većim strahovima da će crni igrači biti napadani od strane rasista i odbio da prihvati rasizam u bilo kom obliku, pričao je o svom iskustvu sa rasizmom u fudbalu u vreme dok je nastupao za Inter u italijanskoj Seriji A.[87] Za vreme priprema za takmičenja, trener Mančester Sitija, Roberto Mančini, je uporno branio Balotelija, on i  fudbaler Danijele De Rosi su verovali da Mario mora da odraste i sazri ako hoće da bude postane centralni deo budućeg uspeha Italije.[88]

Dana 10. juna 2012. Baloteli je postao prvi crni igrač koji je nastupio za Italiju na jednom od najvećih turnira (Evropsko prvenstvo ili Svetsko prvenstvo) u remiju 1-1 protiv Španije, prvom meču Italije na Euru 2012. Italija i Španija su kasnije igrale jedna protiv druge i drugi put u glavnom gradu Ukrajine, u Kijevu. U remiju 1-1 Baloteli nije uspeo da ostvari neki učinak, zamenjen je u 56. minutu pošto je promašio više šansi, posebno šansu jedan na jedan sa španskim golmanom i kapitenom, Ikerom Kasiljasom, par minuta pre nego što je zamenjen. Njegova zamena bio je Antonio Di Natale. Tridesetčetvorogodišnjak je uspeo da postigne svoj jedanaesti gol u nacionalnom timu i dovede Italiju u vođstvo za vreme koje je bio na terenu. Kako je Baloteli nastavio da bude u lošoj formi u nacionalnom timu, navijači i kritičari su tražili da Di Natale zameni „nezrelog i nepredvidljivog napadača“.[89][90][91]

Kasnije na turniru 18. juna 2012., Mario Baloteli je postigao svoj prvi gol na velikom internacionalnom turniru u pobedi od 2-0 protiv Republike Irske. Kada je pokušao da proslavi gol, bio je momentalno sprečen od strane saigrača, Leonarda Bonučija, koji je pokrio Balotelijeva usta rukom zbog straha da bi napadač mogao da kaže nešto što bi ga dovelo u nevolju. [92] Baloteli je stavljen na klubu od strane Čezarea Prandelija pre utakmice zbog manjka mogućnosti prikazanih u prethodnim mečevima u grupi, stoga kada je ušao u igru protiv Irske navijači nisu očekivali da ima veliki učinak, i njegova proslava je je možda bila upućena skepticima koji su verovali da je on loš za tim. Baloteli je bio starter u četvrtfinalu protiv Engleske, njegov nastup je bio opisan kao promašen, ali je njegovo zalaganje bilo visoko ocenjeno u meču gde je promašio više šansi. Postigao je prvi penal kada se pristupilo do izvođenju penala, gol je dao saigraču iz Mančester Sitija, Džou Hartu.[93] Baloteli je postigao dva gola u prvih 40 minuta meča u polufinalnom okršaju Italije protiv Nemačke, Italija je pobedila rezultatom 2-1 i prošla u finale Eura 2012 gde ih je čekali aktuelni Evropski i Svetski šampioni, reprezentacija Španije.[94] Pred finale Baloteli je rekao da titula Mančester Sitija znači da eventualni neuspeh u finalu ne bi doživeo kao lični neuspeh ove sezone. Takođe je rekao da je bio zbunjen pod pritiskom koji je imao na ramenima zbog ulaska u finale, zbog velikih očekivanja navijača od strane domaćih navijača nakon njegovog neverovatnog performansa protiv Nemačke.[95]

Za vreme turnira, Baloteli je bio subjekat slučaja rasističke zloupotrebe za vreme utakmice protiv Hrvatske što je navelo UEFU da kazni Hrvatski Nacionalni Savez sa 80.000 eura.[96] Italija je izgubila u finalu 4-0 od strane branilaca titule, Španije. Uprkos teškom porazu, Baloteli je imenovan u najbolji tim turnira zbog svojih performansa. Sa tri gola, Baloteli je završio ovaj turnir kao prvi strelac turnira i tu nagradu je podelio sa još 5 drugih igrača, iako je Zlatna Kopačka na kraju otišla Fernandu Toresu, zbog njegove asistencije u finalu Eura 2012.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014.[uredi | uredi izvor]

Nakon što se ustalio sastav na EURU 2012, Baloteli je ostao prvi napadački izbor u kvalifikacijskoj misiji Italije za Svetsko prvenstvo 2014. godine.

Dana 21. marta 2013. on postiže pogodak sa velike distance za izjednačenje u prijateljskom meču protiv Brazila na stadionu u Ženevi. Pet dana kasnije on postiže oba pogotka u meču za kvalifikacije sa Maltom gde Italija pobeđuje, nastavljajući svoj uspešni golgeterski niz za klub a i reprezentaciju od kada je potpisao ugovor za Milan.[97]

Dana 7. juna 2013. Baloteli je izbačen sa terena u remiju sa Češkom u Pragu.[98] 10. septembra 2013. Baloteli postiže pobedonosni pogodak u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo na meču sa Češkom u Torinu, čime je omogućio Italiji da učvrsti svoju vodeću poziciju u grupi i uspešno se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo 2014. godine.[99] Baloteli je završio svoju misiju u kvalifikacijama kao najbolji strelac Italijanske reprezentacije sa 5 golova i takođe je bio najbolji strelac svoje kvalifikacijske grupe, pomažući Italiji da prođe grupu kao neporažena i uspešno se kvalifikuje za nadolazeće Svetsko prvenstvo.

Kup konfederacija 2013.[uredi | uredi izvor]

Dana 3. juna 2013. svrstan je u Italijansku reprezentaciju za Kup konfederacija 2013.[100] U prvom meču Italije 16. juna, Baloteli je postigao pobedonosni gol u kasnom delu meča protiv Meksika za konačni rezultat od 2-1[101] U sledećem grupnom meču sa Japanom, Baloteli postiže gol iz penala za 3-2, posle rezultata od 2-0 u prvom poluvremenu. Italija dobija meč sa 4-3, čime omogućava sebi da učestvuje u polufinalu Kupa Konfederacija po prvi put u svojoj istoriji.[102] U poslednjem meču Italije u protiv domaćina i eventualnih šampiona Brazila, Baloteli asistira Emanueleu Đakeriniju za izjednačenje petom, iako je kasnije Italija izgubila taj meč sa 4-2.[103] Ranije u polufinalu, Baloteli je povredio butinu, što ga je sprečilo da igra ostatak turnira.[104] Italija završava turnir kao trećeplasirana nakon što je pobedila Urugvaj u doigravanju.

Svetsko prvenstvo 2014.[uredi | uredi izvor]

Dana 1. juna 2014, Baloteli je svrstan u Italijansku postavu za Svetsko prvenstvo 2014.[105] Na prvom meču Italije na turniru, 14. juna, on je postigao gol za pobedu od 2-1 protiv Engleske.[106] Posle meča sa Engleskom, Baloteli je izjavio da igranje na Svetskom Prvenstvu po prvi put jeste "divan osećaj koji treba da doživite" i gol je posvetio svojoj budućoj supruzi.[107] Italija je izgubila svoja sledeća dva meča, međutim, bili su eliminisani u prvom kolu, završivši treći u svojoj grupi.

Stil igre[uredi | uredi izvor]

Baloteli nastupa protiv Engleske

Agilan, brz i jak.[108] Baloteli poseduje brzinu, snagu i tehničke sposobnosti, ali je kritikovan zbog svog ponašanja i stava[109] Baloteli je takođe i specijalista za prekide zbog svog moćnog udarca i na osnovu svojih saigrača i medija smatra se da je igrač koji obećava, ali i je pored toga i nedisciplinovan.[110] On se smatra za jednog od najboljih izvođača penala u fudbalskom svetu,[111] sa time se slaže i njegov bivši saigrač iz Mančester Sitija, golman Džo Hart. [112] Baloteli je promašio svoj prvi takmičarski penal protiv Napolija 22. septembra 2016 kada mu je penal odbranio Pepe Rejna.

Za dve godine u Mančester Sitiju, dobio je četiri crvena kartona- protiv Vest Bromvič Albiona (novembar 2010), Dinama iz Kjeva (mart 2011), Liverpula (novembar 2011) i Arsenala(april 2012). On je takođe u to vreme odsluživao suspenziju za druge incidente kao što je pečat na Skotu Parkeru.

Ličnost i slika u javnosti[uredi | uredi izvor]

Baloteli je dobio i nadimak Super Mario prema italijanskom liku iz video igre Mario iz legendarne Nintendo serije.[113]

Mediji su Baloteliju dali reputaciju zbog svog teškog karaktera i učestvovanja u sumnjivim i često zabavnim aktivnostima. Jednom je opisan od strane Žoze Murinja kao neko sa kime je nemoguće upravljati. [114] Juna 2010. Baloteli i njegova grupa prijatelja pucali su iz vazdušnih pištolja na otvorenom u Milanu. [115] Iako negira da je "lud" kao što njegov mentor Roberto Manćini često tvrdi, Baloteli je priznao da nekada radi "čudne stvari".[116] 2010. uslikan je u društvu dva člana Mafije.[117] Od kada se pridružio Mančester Sitiju, Baloteli je stekao kultni status.[118] Navijači Mančester Sitija regularno su pevali pesme sa tekstom koje su opisivale njegove aktivnosti.[119] Muzičar Tinči Strajder snimio je pesmu u čast Balotelija, Mario Baloteli.[120]

Baloteli je bio predmet brojnih novinarskih priča od dolaska u Mančester Siti. Neke su bile potvrđene kao istinite dok su se druge ispostavile kao pogrešne. Nekoliko dana nakon dolaska u Mančester Siti, Baloteli je izazvao saobraćajnu nesreću.[121] Saopšteno je tada da je Baloteli nosio sa sobom pet hiljada funti, a kada ga je policajac pitao zašto nosi toliko veliku sumu novca sa sobom, Baloteli mu je odgovorio: "Zato što sam bogat"!.[122] U njegove aktivnosti van terena ubraja se to da se Baloteli vozio u Italijanskom ženskom zatvoru samo da bi razgledao,[123] i to da je gađao strelicama za pikado svog mlađeg saigrača za vreme treninga,[124] i sve se ispostavilo kao istina. Baloteli je takođe bio podvrgnut tabloidnim glasinama o njegovom suočavanju sa nasilnikom u školi pošto se postavljalo pitanje zašto jedan mladi fan mančester sitija nije prisustvovao časovima,[125] i davanju hiljadu funti beskućniku na ulicama Mančestera. [126] Obe ove priče ispostavile su se kao netačne.[127][128]

Video snimak pre Sitijevog okršaja u Ligi Evrope pokazuje da Baloteli traži pomoć oko oblačenja markera,[129] to je incident koji je njegov saigrač Edin Džeko imitirao sledeće nedelje na zagrevanju pre meča sa Čelsijem.[130] Septembra 2011, Baloteli je navodno viđen da koristi svoj Ajpad dok je na klupi za izmene Italije na meču sa Farskim Ostrvima, [131] iako je demantovao svoje posete zatvoru kasnije te nedelje.[132]

Majica slična onoj koju je Mario nosio protiv Mančester Junajteda

Baloteli je proslavio svoj gol protiv Mančester Junajteda u oktobru 2011. pokazujući majicu sa rečima: "Zašto uvek ja?" Proslava koja naizgled osporava tačnost novinskih izveštaja. [133] Dan pre meča, Baloteli i njegovi prijatelji zapalili su kuću kada su puštali vatromet u njoj. Kasnije te nedelje Baloteli je predstavljen ambasador za vatrometnu bezbednost Šireg Mančestera.[134] 5. novembra 2011. na godišnjem vatrometu u Edenbridžu, Kent, otkrivena je 12 m visoka drvena maketa Balotelija sa kapom Super Marija, kako u svojoj desnoj ruci drži kuću, a veliki TNT vatromet u levoj koji su referenca njegovog prethodnog incidenta. [135][136] U decembru 2011. Baloteli je prekinuo 48-časovni policijski čas pre utakmice Mančester Sitija protiv Čelsija da ode u sigurnu kuću, iako "nije pio alkohol, potpisivao autograme, pozirao za slike sa prijateljima i gde je bio uključen u lažnu borbu mačevanja sa oklagijom". Klub je odmah pokrenuo istragu. [137] U martu 2012. kada je Inter iz Milana (Balotelijev bivši klub) držao konferenciju o svom novom menadžeru Andrei Stramaćoniju, Baloteli je uništio događaj.[138] U decembru 2012, Baloteli je hteo da izvede Mančester Siti pred tribunal Premijer Lige zbog kazne oduzimanja dvonedeljne plate koju je dobio od kluba zbog loše discipline, ali je odustao od toga dan pre saslušanja.[139]

Dana 1. decembra 2014. Baloteli je bio optužen za rasizam i antisemitizam zbog postavljanja slike o karakteru iz video igre Mario na Instagram. Slika je promovisala anti-rasizam, govoreći drugima da budu kao karakter, pripisujući mu kvalitete stereotipno povezane sa različitim etničkim grupama, završavajući ideju da " skače kao crnac, a novčiće grabi kao Jevrej". Kao odgovor na kritike, on je napisao: "Moja mama je Jevrejka, tako da vas sve molim da umuknete."[140][141][142]

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Godine 2012, Baloteli se pojavljuje u "DžIKJU" gde su on i Britanski muzičar, Tini Tempa, proglašeni za najboljeg i drugog najbolje obučenog muškarca na svetu.[143] Baloteli se takođe pojavio i na naslovnoj strani u izdanju Tajm Magazina za novembar 2012.[144]

Baloteli je fan mešovitih borilačkih veština, kao što je naveo u prošlosti da bi on voleo da se takmiči u tom sportu i profesionalno da nije fudbala.[145]

Baloteli poseduje nekoliko vozila, uključujući Rendž Rover Evok, Ferrari 458 Spajder, Bentli Kontinental GT, Maserati GT i Audi R8 V10.[146]

U januaru 2013. Balotelijeva neto vrednost procenjena je na 40 miliona američkih dolara,[146] dok je u januaru 2012. ona bila 25 miliona američkih dolara.[147] Baloteli je kupio vilu vrednu 3 miliona eura u Ujedinjenom Kraljevstvu.[146]

Baloteli više ne pije alkohol.[148]

U Julu 2012. Balotelijeva bivša devojka Rafaela Fiko, izjavila je da je trudna sa njegovim detetom.[149] Baloteli je je odgovorio da će prihvatiti odgovornost na dete samo ako to potvrdi DNK test. [150] Fikoina ćerka Pia, rođena je 5. decembra 2012. godine.[151] Fiko je tužila Balotelija da je "neodgovoran" i da ga "ne zanima" novorođena ćerkica. Kao odgovor, Baloteli je pretio da će preduzeti zakonske mere protiv Fiko da brani svoju reputaciju protiv, kako on smatra, lažne otpužbe. [152][153] U februaru 2014. godine, Baloteli je konačno priznao očinstvo svoje ćerke Pie nakon pozitivnog DNK testa.[154][155]

U martu 2013. Baloteli se verio sa svojom devojkom, Fani Niguešom.[156] Oni su raskinuli u septembru 2014[157]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Ažurirano utakmice odigrane 5. novembra 2017[158]
Klub Sezona Liga Kup takmičenja Liga Kup Evropska Takmičenja Druga Takmičenja Ukupno
Divizija Br. Nastupa Br. Golova Br. Nastupa Br. Golova Br. Nastupa Br. Golova Br. Nastupa Br. Golova Br. Nastupa Br. Golova Br. Nastupa Br. Golova
Lumecane 2005–06 Serija C1 2 0 — 2 0
Ukupno 2 0 — 2 0
Inter 2007–08 Serija A 11 3 4 4 — 0 0 0 0 15 7
2008–09 22 8 2 0 6 1 1 1 31 10
2009–10 26 9 5 1 8 1 1 0 40 11
Ukupno 59 20 11 5 — 14 2 2 1 86 28
Mančester Siti 2010–11 Premijer Liga 17 6 5 1 0 0 6 3 — 28 10
2011–12 23 13 0 0 2 1 6 3 1 0 32 17
2012–13 14 1 1 0 1 1 4 1 0 0 20 3
Ukupno 54 20 6 1 3 2 16 7 1 0 80 30
Milan 2012–13 Serija A 13 12 0 0 — — — 13 12
2013–14 30 14 1 1 10 3 41 18
Ukupno 43 26 1 1 — 10 3 — 54 30
Liverpul 2014–15 Premijer Liga 16 1 4 0 3 1 5< 2 — 28 4
Ukupno 16 1 4 0 3 1 5 2 — 28 4
Milan (pozajmica) 2015–16 Serija A 20 1 3 2 — — — 23 3
Ukupno 20 1 3 2 — — — 23 3
Nica 2016–17 Liga 1 23 15 0 0 1 1 4 1 — 28 17
2017–18 8 6 0 0 0 0 6 3 14 9
Ukupno 31 21 0 0 1 1 10 4 — 42 26
Ukupno u karijeri 225 89 25 9 7 4 55 18 3 1 315 121

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Ažurirano utakmice odigrane 7. septembra 2018.[159]
Fudbalska reprezentacija Italije
Godina Br. Nastupa Br. Golova
2010 2 0
2011 5 1
2012 9 4
2013 13 7
2014 4 1
2015 0 0
2016 0 0
2017 0 0
2018 3 1
Ukupno 36 14

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

Golovi Balotelija u dresu sa državnim grbom

Ažurirano 28. maj 2018.[160]

# Datum Stadion Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 11. novembar 2011. Gradski stadion u Vroclavu  Poljska 1 : 0 2 : 0 Prijateljska
2. 18. jun 2012. Gradski stadion u Poznanju,  Irska 2 : 0 2 : 0 EP 2012.
3. 28. jun 2012. Nacionalni stadion u Varšavi  Nemačka 1 : 0 2 : 1 EP 2012.
4. 2 : 0
5. 16. oktobar 2012. San Siro, Milano  Danska 3 : 1 3 : 1 Kvalifikacije za SP 2014.
6. 21. mart 2013. Stadion u Ženevi, Ženeva  Brazil 2 : 2 2 : 2 Prijateljska
7. 26. mart 2013. Nacionalni Stadion Ta Kali, Ta Kali  Malta 1 : 0 2 : 0 Kvalifikacije za SP 2014.
8. 2 : 0
9. 16. jun 2013. Marakana, Rio de Žaneiro  Meksiko 2 : 1 2 : 1 Kup konfederacija 2013.
10. 19. jun 2013. Arena Pernambuko, Resife  Japan 3 : 2 4 : 3 Kup konfederacija 2013.
11. 10. septembar 2013. Stadion Juventus, Torino  Češka 2 : 1 2 : 1 Kvalifikacije za SP 2014.
12. 15. oktobar 2013. Stadion San Paolo, Napulj  Jermenija 2 : 2 2 : 2 Kvalifikacije za SP 2014.
13. 14. jun 2014. Arena Amazonija, Manaus  Engleska 2 : 1 2 : 1 SP 2014.
14. 28. maj 2018. Kibunpark, Sankt Galen  Saudijska Arabija 1 : 0 2 : 1 Prijateljska

Trofeji i nagrade[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Inter Milano[158]
Mančester Siti[158]

Reprezentacija Italije[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „2014 FIFA World Cup Brazil ™ List of Players” (PDF). FIFA. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  2. ^ „Balotelli, maravillado con Thiago desde su paso por el Barça”. Sport (na jeziku: Spanish). 11. 8. 2011. Arhivirano iz originala 10. 02. 2012. g. Pristupljeno 11. 8. 2011. 
  3. ^ a b v g d Mario Balotelli's double life: The bitter family feud that haunts the £29m Manchester City target
  4. ^ Racism: Italian Nazis abuse Mario Balotelli
  5. ^ The improbable Jewish ‘heritage’ of Italy’s Ghana-born goal-scoring eccentric
  6. ^ Inter's Balotelli accuses biological parents
  7. ^ „Inter's Balotelli gets Italian citizenship”. Arhivirano iz originala 15. 12. 2008. g. Pristupljeno 7. 5. 2013. 
  8. ^ „Balotelli tricolore: Sono italiano, mi sento italiano: mai voluto il Ghana”. Il Giorno. 4. 9. 2008. Arhivirano iz originala 20. 7. 2009. g. Pristupljeno 22. 5. 2013. 
  9. ^ „Stoke City: Balotelli junior finds it tough at Burton”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2012. g. Pristupljeno 07. 05. 2013. 
  10. ^ Mario’s brother Enoch ‘Luigi’, is on trial at Sunderland
  11. ^ ario Balotelli's brother Enoch signs for Salford City
  12. ^ „Mario story”. Arhivirano iz originala 24. 2. 2012. g. Pristupljeno 7. 5. 2013. 
  13. ^ „SUFC.co.uk”. Arhivirano iz originala 19. 4. 2009. g. Pristupljeno 7. 5. 2013. 
  14. ^ „Cagliari 0–2 Inter Milan”. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 07. 05. 2013. 
  15. ^ Biografija Marija Balotellija
  16. ^ A star is born in Milan:Mario Balotelli
  17. ^ „Inter Milan 2–0 Atalanta”. Arhivirano iz originala 23. 6. 2008. g. Pristupljeno 22. 5. 2013. 
  18. ^ „Parma 0–2 Inter Milan”. Arhivirano iz originala 24. 03. 2012. g. Pristupljeno 07. 05. 2013. 
  19. ^ Chinellato, Davide (4. 11. 2008). „Cruz toglie l'Inter dai guai 3–3 con l'Anorthosis”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: Italian). Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  20. ^ Meadows, Mark (20. 4. 2009). „Inter president chides Juve fans for racist chants”. Reuters. Pristupljeno 20. 4. 2009. 
  21. ^ „Juve punished over racial abuse”. BBC Sport. 20. 4. 2009. Pristupljeno 15. 5. 2009. 
  22. ^ „Mario Balotelli: 10 fascinating facts”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2010. g. Pristupljeno 22. 5. 2013. 
  23. ^ „Mourinho gets tough with Balotelli”. FIFA. 12. 1. 2009. Arhivirano iz originala 11. 03. 2009. g. Pristupljeno 18. 5. 2009. 
  24. ^ „Mourinho wins Serie A with Inter”. BBC Sport. 16. 5. 2009. Pristupljeno 18. 5. 2009. 
  25. ^ „Inter Milan captain Zanetti urges Balotelli to get head down and work”. Arhivirano iz originala 22. 3. 2010. g. Pristupljeno 22. 5. 2013. 
  26. ^ „Materazzi questions Balotelli attitude”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g. Pristupljeno 07. 05. 2013. 
  27. ^ „Tapiro a Balotelli Mario indossa la maglia del Milan”. Arhivirano iz originala 26. 07. 2013. g. Pristupljeno 07. 05. 2013. 
  28. ^ „Mario Balotelli statement”. Internazionale. 1. 4. 2010. Arhivirano iz originala 19. 08. 2012. g. Pristupljeno 1. 4. 2010. 
  29. ^ „Bad-boy Balotelli scores on return as leaders Inter Milan bounce back”. Cable News Network (CNN). 3. 4. 2010. Pristupljeno 21. 6. 2012. 
  30. ^ „Inter round on Balotelli”. Sky Sports. 21. 4. 2010. Pristupljeno 22. 4. 2010. 
  31. ^ „Booed Balotelli throws jersey And fans try to attack him”. La Gazzetta dello Sport. 20. 4. 2010. Arhivirano iz originala 29. 2. 2012. g. Pristupljeno 22. 4. 2010. 
  32. ^ Hyde, Thomas (13. 7. 2010). „Manchester United join City in race to sign Inter Milan striker Mario Balotelli”. The Telegraph. Pristupljeno 21. 6. 2012. 
  33. ^ FC Internazionale Milano Spa 2010–11 Bilancio [Report and Accounts]. FC Internazionale Milano (na jeziku: Italian). Registro Imprese & C.C.I.A.A. oktobar 2011.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)
  34. ^ „Inter, una tripletta in rosso”. ju29ro.com. 2010. Pristupljeno 23. 6. 2011. 
  35. ^ „Man City complete Balotelli deal”. BBC Sport. 13. 8. 2010. 
  36. ^ „Come in No 45: Mario Balotelli begins City life by taking shirt off promising youngster Greg Cunningham”. dailymail.co.uk. Daily Mail. 17. 8. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2010. 
  37. ^ „Balotelli does not have a release clause and will not leave City, says agent”. BBC Sport. 29. 10. 2010. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  38. ^ „West Brom 0–2 Man City”. BBC Sport. 7. 11. 2010. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  39. ^ „Man City will appeal against Mario Balotelli's red card”. BBC Sport. 7. 11. 2010. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  40. ^ Chowdhury, Saj (1. 12. 2010). „Man City 3–0 Red Bull Salzburg”. BBC Sport. Pristupljeno 23. 2. 2011. 
  41. ^ Fletcher, Paul (28. 12. 2010). „Man City 4–0 Aston Villa”. BBC Sport. Pristupljeno 23. 2. 2011. 
  42. ^ Tongue, Steve (16. 5. 2011). „Touré brings City's long wait to an end”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 12. 11. 2012. g. Pristupljeno 16. 5. 2011. 
  43. ^ „Man Utd 1 – 6 Man City”. British Broadcasting Company. BBC Sport. 23. 10. 2011. 
  44. ^ „Villarreal 0 – 3 Man City”. British Broadcasting Company. BBC Sport. 2. 11. 2011. 
  45. ^ Taylor, Daniel (8. 4. 2012). „Manchester City's title hopes sunk by Mikel Arteta's late Arsenal goal”. guardian.co.uk. Pristupljeno 8. 4. 2012. 
  46. ^ Fifield, Dominic (8. 4. 2012). „Mario Balotelli may have played last Manchester City game – Mancini”. guardian.co.uk. Pristupljeno 8. 4. 2012. 
  47. ^ McNulty, Phil (13. 5. 2012). „Man City 3–2 QPR”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 17. 11. 2012. 
  48. ^ „Balotelli as good as Messi and Ronaldo – Mancini”. ESPN. 24. 10. 2011. Arhivirano iz originala 14. 05. 2013. g. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  49. ^ „Alexandre Pato leaves Milan to return to Brazil with Corinthians”. guardian.co.uk. Pristupljeno 8. 5. 2013. 
  50. ^ „Serie A - Pato leaves Milan for Corinthians”. uk.eurosport.yahoo.com. Pristupljeno 8. 5. 2013. 
  51. ^ „Mario Balotelli: AC Milan agree deal to sign Manchester City striker”. bbc.co.uk. Pristupljeno 8. 5. 2013. 
  52. ^ „Mario Balotelli scores twice on Milan debut to secure win over Udinese”. guardian.co.uk. The Guardian. 3. 2. 2013. Pristupljeno 3. 2. 2013. 
  53. ^ „Super Mario for Milan”. Sky Sports. 15. 2. 2013. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  54. ^ „Mario Balotelli scored a brilliant free-kick last night to make it 4 goals in 3 games for AC Milan”. The Score. 16. 2. 2013. Arhivirano iz originala 2. 2. 2014. g. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  55. ^ Adams, Tom (8. 3. 2013). „Serie A – Balotelli on target again as Milan beat Genoa”. Yahoo Eurosport UK. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  56. ^ „Balotelli brace lifts Milan spirits”. Sky Sports. 17. 3. 2013. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  57. ^ „Mario Balotelli helps rescue AC Milan Champions League place”. BBC. 19. 5. 2013. Pristupljeno 8. 6. 2013. 
  58. ^ „Mario Balotelli misses first penalty of his career as AC Milan lose to Napoli in Serie A clash at San Siro”. The Daily Telegraph. 23. 9. 2013. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  59. ^ „Balotelli hits out on Twitter”. Football Italia. 3. 12. 2013. Pristupljeno 17. 5. 2014. 
  60. ^ „Balotelli's free-kick goal vs. Livorno was clocked at 109 km/h”. 6. 12. 2013. Arhivirano iz originala 11. 12. 2013. g. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  61. ^ Smith, Ben (21. 8. 2014). „Mario Balotelli: Liverpool agree £16m fee for AC Milan striker”. BBC Sport. Pristupljeno 21. 8. 2014. 
  62. ^ „Mario Balotelli: Liverpool complete £16m transfer”. BBC Sport. 25. 8. 2014. Pristupljeno 25. 8. 2014. 
  63. ^ McNulty, Phil (25. 8. 2014). „Man City 3-1 Liverpool”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 8. 2014. 
  64. ^ „BBC Sport - Tottenham Hotspur 0-3 Liverpool”. BBC Sports. 31. 8. 2014. Pristupljeno 31. 8. 2014. 
  65. ^ Sheringham, Sam (16. 9. 2014). „Liverpool 2-1 Ludo Razgd”. BBC Sport. Pristupljeno 17. 9. 2014. 
  66. ^ McNulty, Phil (23. 10. 2014). „Mario Balotelli's shirt swap angers Liverpool boss Brendan Rodgers”. BBC Sport. Pristupljeno 23. 10. 2014. 
  67. ^ „Mario Balotelli: Liverpool striker banned for one game and fined”. BBC Sport. Pristupljeno 18. 12. 2014. 
  68. ^ McNulty, Phil (10. 2. 2015). „Liverpool 3-2 Tottenham”. BBC Sport. Pristupljeno 11. 2. 2015. 
  69. ^ Jenkins, Will. „Worst 5 Signings Of The 2014/2015 Premier League Season So Far”. Sport Bible. Pristupljeno 4. 11. 2015. [mrtva veza]
  70. ^ „20 worst Premier League signings of the 2014/15 season”. The Daily Telegraph. 4. 6. 2015. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  71. ^ „Official: Balotelli joins Milan on loan”. acmilan.com. Associazione Calcio Milan. 27. 8. 2015. Pristupljeno 27. 8. 2015. 
  72. ^ „Mario Balotelli sets Milan on their way to a fine win against Udinese”. The Guardian. 22. 9. 2015. Pristupljeno 4. 10. 2015. 
  73. ^ „Mario Balotelli set to miss three months at Milan due to hernia operation”. The Guardian. 18. 11. 2015. Pristupljeno 18. 11. 2015. 
  74. ^ Rory Brigstock-Barron (17. 1. 2016). „AC Milan 2-0 Fiorentina: Carlos Bacca and Kevin Prince-Boateng on target as Mario Balotelli returns from injury”. Daily Mail. Pristupljeno 5. 2. 2016. 
  75. ^ „Coppa: Balo sinks Alessandria”. Football Italia. 26. 1. 2016. Pristupljeno 5. 2. 2016. 
  76. ^ „Milan 3-3 Frosinone”. BBC Sport. 1. 5. 2016. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  77. ^ „Un prodigio ma non è azzurro” (na jeziku: Italian). Avvenimenti. 8. 12. 2006. Arhivirano iz originala 29. 9. 2007. g. Pristupljeno 8. 12. 2006. 
  78. ^ „Le Roy names 20 for friendly”. Ghana Football Association. 7. 8. 2007. Arhivirano iz originala 21. 8. 2007. g. Pristupljeno 22. 8. 2007. 
  79. ^ „Stars to tame the lions today”. The Statesman. India. 21. 8. 2007. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 22. 8. 2007. 
  80. ^ „ESCLUSIVA TMW – Inter, il baby fenomeno Balotelli si racconta” (na jeziku: Italian). TuttoMercatoWeb. 1. 6. 2007. Pristupljeno 19. 7. 2007. 
  81. ^ „Casiraghi: "Occhio a Messi noi partiamo da Nocerino"” (na jeziku: Italian). La Gazzetta dello Sport. 16. 5. 2008. Pristupljeno 17. 5. 2008. 
  82. ^ „Inter's Balotelli gets Italian citizenship”. Italymag. 15. 8. 2008. Arhivirano iz originala 15. 12. 2008. g. Pristupljeno 7. 5. 2013. 
  83. ^ „Casiraghi convoca Balotelli” (na jeziku: Italian). La Gazzetta dello Sport. 29. 8. 2008. Pristupljeno 29. 8. 2008. 
  84. ^ Peter Staunton (19. 6. 2009). „Ten-Man Italy Defeat Sweden After Balotelli Sent Off”. Goal.com. Arhivirano iz originala 22. 06. 2009. g. Pristupljeno 19. 6. 2009. 
  85. ^ „Italy 0–1 Ivory Coast”. ESPNsoccernet. 10. 8. 2010. Arhivirano iz originala 10. 11. 2012. g. Pristupljeno 19. 8. 2010. 
  86. ^ „Poland 0 – 2 Italy”. uefa.com. 11. 11. 2011. Pristupljeno 11. 11. 2011. 
  87. ^ Christenson, Marcus (30. 5. 2012). „Euro 2012: Mario Balotelli threatens to 'kill' banana-throwing fans”. The Guardian. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  88. ^ Hayward, Paul (20. 6. 2012). „Euro 2012: Italy's Mario Balotelli told to grow up by Daniele De Rossi ahead of showdown with England”. The Telegraph. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  89. ^ Nerozzi, Massimiliano (20. 6. 2012). „Mario Balotelli – Italy's super talented, super complicated soccer star”. Worldcrunch. Arhivirano iz originala 21. 6. 2012. g. Pristupljeno 22. 6. 2012. 
  90. ^ Lowe, Sid (10. 6. 2012). „Euro 2012: Cesc Fábregas saves Spain with equaliser against Italy”. The Guardian. Pristupljeno 22. 6. 2012. 
  91. ^ Panickar, Sreejith (1. 6. 2012). „Euro Cup 2012 – Review: Italy vs Spain”. sreejith.inf. Arhivirano iz originala 15. 7. 2012. g. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  92. ^ „Mario Balotelli scores with impressive volley, gets censored by teammates”. Yahoo Sports. 18. 6. 2012. Pristupljeno 21. 6. 2012. 
  93. ^ Tom Rostance & Phil Dawkes (24. 6. 2012). „Euro 2012 quarter-final: England v Italy”. BBC Sport. Arhivirano iz originala 24. 06. 2012. g. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  94. ^ Dampf, Andrew (28. 7. 2012). „Italy beats Germany 2–1 to reach Euro 2012 final”. Yahoo News. Arhivirano iz originala 19. 02. 2014. g. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  95. ^ „Balotelli unfazed by Euro pressure”. soccerway.com. 30. 6. 2012. Arhivirano iz originala 7. 7. 2012. g. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  96. ^ „Euro 2012: Croatia fined for Mario Balotelli racial abuse”. British Broadcasting Corporation. 19. 6. 2012. Pristupljeno 24. 6. 2012. 
  97. ^ „Malta vs. Italy – 26 March 2013”. Soccerway. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  98. ^ „Balotelli sent off as Czech Republic hold Italy”. FIFA. 7. 6. 2013. Arhivirano iz originala 11. 06. 2013. g. Pristupljeno 8. 6. 2013. 
  99. ^ „Italy vs. Czech Republic (2—1)”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2014. g. Pristupljeno 10. 9. 2014. 
  100. ^ „Italy name Confederations Cup squad: Ogbonna and Ranocchia miss out”. La Gazetta dello Sport. 4. 6. 2013. Arhivirano iz originala 11. 6. 2013. g. Pristupljeno 8. 6. 2013. 
  101. ^ Smith, Ben (16. 6. 2013). „Mexico 1 – 2 Italy”. BBC Sport. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  102. ^ Mason, Peter (20. 6. 2013). „Italy's victory over Japan puts them into Confederations Cup semi-finals”. The Guardian. Pristupljeno 20. 6. 2013. 
  103. ^ „Confederations, Italia-Brasile 2-4: gol di Dante, Giaccherini, Neymar, doppio Fred e Chiellini”. Pristupljeno 10. 9. 2014. 
  104. ^ „Mario Balotelli ruled out of Confederations Cup with injury”. BBC. 24. 6. 2013. Pristupljeno 28. 6. 2013. 
  105. ^ „World Cup 2014: Italy omit Giuseppe Rossi from final squad”. BBC. 1. 6. 2014. Pristupljeno 15. 6. 2014. 
  106. ^ „England 1-2 Italy”. BBC. 15. 6. 2014. Pristupljeno 15. 6. 2014. 
  107. ^ „My goal was for Fanny - Balotelli”. Goal.com. 16. 6. 2014. Pristupljeno 16. 6. 2014. 
  108. ^ „Mario Balotelli”. Arhivirano iz originala 19. 06. 2012. g. Pristupljeno 26. 7. 2012. 
  109. ^ Anderson, Michael (20. 12. 2010). „Mario Balotelli’s award inflates his ego”. bettor.com. Arhivirano iz originala 29. 12. 2010. g. Pristupljeno 24. 2. 2011. 
  110. ^ Super Mario Balotelli's cartoon capers worth hassle for Manchester City, Daily Telegraph, 27 July 2010
  111. ^ Eduardo Fernandez-Abascal (26. 2. 2016). „Liverpool striker Mario Balotelli is best penalty-taker in Europe, Lionel Messi drops from top 10”. The International Business Times. Pristupljeno 15. 4. 2016. 
  112. ^ Ben Welch (25. 3. 2014). „Joe Hart: Milner fancies himself as a goalkeeper, but Rooney's too much of a 'wimp'”. FourFourTwo. Pristupljeno 15. 4. 2016. 
  113. ^ Leicester, John (29. 6. 2012). „Super Mario: Euro 2012: Super Mario Balotelli on target to finish as top scorer”. thestar.com. Toronto Star. Pristupljeno 29. 6. 2012. 
  114. ^ Wilson, Jeremy (8. 4. 2012). „Manchester City striker Mario Balotelli facing Eastlands exit following sending off in defeat to Arsenal at Emirates”. The Telegraph. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  115. ^ Bandini, Paolo (17. 8. 2010). „Mario Balotelli has a reputation to live down at Manchester City”. The Guardian. London. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  116. ^ „Mario Balotelli: 'I am not crazy, but sometimes I do strange things'”. The Independent. 9. 11. 2011. Arhivirano iz originala 05. 05. 2012. g. Pristupljeno 22. 6. 2012. 
  117. ^ Duff, Mark (7. 9. 2011). „Italian mafia investigators to approach Mario Balotelli”. BBC. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  118. ^ Filmer, Dave (27. 10. 2011). „Mario Balotelli has become a cult hero for fans who love loose cannons”. Metro. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  119. ^ Hattenstone, Simon (24. 10. 2011). „Mario Balotelli's quirky lifestyle honoured with a chant of its own”. The Guardian. London. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  120. ^ „Hear Tinchy Stryder's tribute song to Manchester City's Mario Balotelli – audio”. nme.com. 29. 12. 2011. Pristupljeno 29. 12. 2011. 
  121. ^ „Mario Balotelli escapes unhurt following car crash”. Manchester Evening News. 29. 8. 2010. Arhivirano iz originala 06. 02. 2012. g. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  122. ^ „Revaled: Why Mario Balotelli had £5,000 in his back pocket when he crashed his car”. Daily Mirror. 5. 9. 2010. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  123. ^ „Mario Balotelli: the life and times of Manchester City’s Italian bad boy”. The Telegraph. London. 25. 7. 2011. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  124. ^ Sinnott, John (28. 3. 2011). „Mario Balotelli involved in dart incident”. BBC. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  125. ^ „Mario Balotelli helps City fan being bullied at school”. The Sun. London. 10. 5. 2011. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  126. ^ Smart, Gordon (20. 4. 2011). „Mario Balotelli wins £25,000... then gives £1000 to a tramp”. The Sun. London. Pristupljeno 26. 10. 2011. 
  127. ^ It's Always Something With Balotelli – Wall Street Journal, 23 October 2011
  128. ^ Mario's made-up Santa spree – Yahoo Eurosport, 19 December 2011
  129. ^ „Mario Balotelli struggles to dress himself | The Sun |Sport|Football”. London: The Sun. 18. 3. 2011. Pristupljeno 28. 12. 2011. 
  130. ^ Thornhill, Ted. „Edin Dzeko ridicules Mario Balotelli's bib struggle”. Metro.co.uk. Pristupljeno 28. 12. 2011. 
  131. ^ Pangallo, Mark. „Mario Balotelli busted fiddling with iPad while on Italy substitutes' bench”. Metro.co.uk. Pristupljeno 28. 12. 2011. 
  132. ^ Pangallo, Mark (7. 9. 2011). „Mario Balotelli goes to prison, gets mobbed then discusses iPad gaffe”. Metro.co.uk. Pristupljeno 28. 12. 2011. 
  133. ^ „Why always me?”. Sky Sports. 25. 10. 2011. Pristupljeno 29. 10. 2011. 
  134. ^ Nakrani, Sachin (24. 10. 2011). „Mario Balotelli becomes Manchester's ambassador for fireworks safety”. The Guardian. London. 
  135. ^ „Lewes bonfire celebrations attracting up to 60,000”. BBC News. 5. 11. 2011. 
  136. ^ „Huge effigy of Manchester City striker Mario Balotelli unveiled for bonfire night”. The Telegraph. 2. 11. 2011. Pristupljeno 25. 6. 2012. 
  137. ^ „Mario Balotelli in hot water at Manchester City after curry | Football News”. ESPN.co.uk. 12. 12. 2011. Arhivirano iz originala 14. 05. 2013. g. Pristupljeno 28. 12. 2011. 
  138. ^ „Mario Balotelli gatecrashes Inter Milan press conference”. BBC News. Pristupljeno 19. 5. 2014. 
  139. ^ „Mario Balotelli: Man City striker takes club to tribunal”. BBC Sport. 17. 12. 2012. 
  140. ^ „Mario Balotelli accused of antisemitism for Super Mario Instragram post”. The Guardian. 1. 12. 2014. Pristupljeno 1. 12. 2014. 
  141. ^ Bascombe, Chris (1. 12. 2014). „Mario Balotelli risks racism and anti-Semitism storm over Instagram post”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 01. 12. 2014. g. Pristupljeno 1. 12. 2014. 
  142. ^ ‘Jewish’ soccer star Mario Balotelli under probe for ‘anti-Semitic’ post By Times of Israel, December 2, 2014
  143. ^ Ella Alexander (30. 1. 2012). „Best Dressed Men”. vogue.co.uk. Vogue. Pristupljeno 7. 4. 2013. 
  144. ^ Catherine Mayer and Stephan Faris (1. 11. 2012). „Behind the Cover: Photographing Super Mario”. Time. Arhivirano iz originala 15. 08. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2014. 
  145. ^ „'I love it': Manchester City's Mario Balotelli reveals he'd be a UFC fighter if not playing football”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2013. g. Pristupljeno 25. 7. 2012. 
  146. ^ a b v „Mario Balotelli”. celebritynetworth.com. 19. 6. 2014. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  147. ^ „Report: Balotelli proposes to girlfriend”. Foxsports.com. News Corp. Digital Media. 16. 3. 2013. Pristupljeno 7. 4. 2013. 
  148. ^ Brooks Peck (29. 6. 2012). „After beating Germany, Cesare Prandelli had a beer at his press conference”. sports.yahoo.com. Yahoo! Sports. Arhivirano iz originala 5. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2013. 
  149. ^ „Balotelli to become a father, says ex-girlfriend”. San Francisco Chronicle. 2. 7. 2012. Arhivirano iz originala 2. 7. 2012. g. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  150. ^ „Mario Balotelli Demands Paternity Test”. International Business Times. 4. 7. 2012. 
  151. ^ Celentano, Alessandra (7. 12. 2012). „Raffaella Fico È Diventata Mamma” (na jeziku: Italian). Style.it. Arhivirano iz originala 21. 5. 2014. g. Pristupljeno 20. 5. 2014. „Mercoledì 5 dicembre è nata Pia, la figlia della showgirl Raffaella Fico e del suo ex fidanzato, il calciatore Mario Balotelli.” 
  152. ^ Steve White (27. 12. 2012). „"My honour as a man is offended": Mario Balotelli calls in lawyers after being branded "irresponsible"”. mirror.co.uk. Daily Mirror. Pristupljeno 9. 4. 2013. 
  153. ^ „Balotelli lawsuit Raffaella Fico”. Vanity Fair Italy. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  154. ^ Eliot Rothwell (6. 2. 2014). „Mario Balotelli announces he's the father of one-year-old Pia after 'taking DNA test'”. Irish Soccer. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  155. ^ Stefano Scacchi (8. 2. 2014). „Balotelli riconosce la figlia. Una scelta che farà felice Prandelli”. La Repubblica. Pristupljeno 12. 2. 2014. 
  156. ^ Crawley, Joanna (25. 6. 2013). „Mario Balotelli has his spirits lifted by new fiancee Fanny Neguesha after jetting into Milan for treatment on football injury”. Daily Mail. Pristupljeno 25. 6. 2013. 
  157. ^ Thorogood, Tom (1. 9. 2014). „No more Fanny business for Balo”. The Sun. 
  158. ^ a b v g d „Mario Barwuah Balotelli”. Soccerway. Pristupljeno 23. 2. 2011. 
  159. ^ „Mario Baloteli”. National Football Teams. Pristupljeno 30. 1. 2013. 
  160. ^ „Italy - M. Balotelli - Profile with news, career statistics and history”. Soccerway. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  161. ^ „FIFA Confederations Cup Brazil 2013: Italy”. FIFA. Arhivirano iz originala 27. 06. 2009. g. Pristupljeno 27. 1. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • FC Internazionale Milano Spa 2010–11 Bilancio [Report and Accounts]. FC Internazionale Milano (na jeziku: Italian). Registro Imprese & C.C.I.A.A. oktobar 2011.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mario Baloteli na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марио_Балотели&oldid=27750238”