Marko Todorović (knez)
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Marko Todorović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1780. |
| Mesto rođenja | Gornji Matejevac, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1823. |
| Mesto smrti | Požarevac, Kneževina Srbija |
Marko Todorović ili Abdula Marko (1780, Matejevac — 1823, Požarevac) je bio prvi knez požarevačke nahije iz doba kneza Miloša Obrenovića. Podigao je bunu protiv Miloša, a posle propasti pobune nije pogubljen već ga je knez Miloš pomilovao. Marko se tada povukao u Požarevac gde je živeo do tragične pogibije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Marko je rođen 1780. godine u Gornjem Matejevcu blizu Niša. Išao je u školu u Nišu, ali kad je kamenom ubio turskog mladića i u strahu od kazne beži. Prvo beži u selo Šiljegovac, pod planinom Jastrebac, potom odlazi u Paraćin, međutim tu ga Turci spaze i on iz straha odatle pobegne u Požarevac.
U Požarevcu se Marko bavio trgovinom, uortačivši se sa poturčenim Srbinom iz Dubravice Abdulom. Marko se uključio u Prvi srpski ustanak gde se istakao u bitkama, pa je ubrzo postavljen za barjaktara. U jednoj borbi kod Paraćina ranjen je u ruku i od tada više ne učestvuje u borbama. Dok se lečio u Ramu, bio je carinar, a kada je 1813. godine ustanak propao on beži preko Dunava.
Već 1815. godine, čim je čuo za Takovski ustanak, Marko se vraća u Srbiju. Učestvuje u borbama oko požarevačkog utvrđenja. U bici je ponovo ranjen i tu ga je primetio knez Miloš. Po završetku borbi knez Miloš ga je postavio za prvog kneza Požarevačke nahije, a prema nekadašnjem ortaku nazvao ga je Marko Abdula. Tako je ime Abdula ostalo Marku do smrti.
Marko je jedno vreme bio knez čitave požarevačke nahije, ali nakon što je knez Miloš napravio reorganizaciju kneževine, postavio je Joksu Milosavljevića za Velikog Serdara Podunavskog, tako da mu je Marko bio podređen. Marko pod nagovorom raznih nezadovoljnika reši da se pobuni protiv Miloša. Čak je i Marašli ali-paša podgrevao takvo nezadovoljstvo a pridružio mu se i Stevan Dobrnjac, brat Petra Dobrnjca.
Marko Abdula i Stevan Dobrnjac su 25. marta 1821. godine podigli bunu, kasnije zapamćenu kao Abdulina buna, koja je potrajala svega do 9. aprila i jedva da je ostavila nekakvog traga. Knez Miloš je brzo reagovao i ugušio bunu pre nego što se i razvila. Marko i Stevan su se razbežali, Marko u šume a Stevan kod Turaka u Leskovac. Nije prošlo dugo a Marko se vratio iz šume gladan i propao, predavši se knezu Milošu. Miloš mu je oprostio, pomilovao ga za pobunu ali ga nije vratio na kneza požarevačkog.
Marko se vratio mirnom životu u Požarevcu, sve do noći pred svetog Savu 1823. godine kada ga je ispred kuće iz potaje pogodilo puščano zrno.
Njegovi potomci se i dan danas prezivaju Abdulići.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Milan Đ. Milićević, Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba, Srpska kraljevska štamparija, Beograd, 1888