Markus Braun
| Markus Braun | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 3. april 1974. | ||
| Mesto rođenja | Vest Memfis, Arkanzas, Arkanzas | ||
| Državljanstvo | SAD | ||
| Visina | 1,93 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| NBA draft | 1996. / 46. pik, 2. runda | ||
| Odabrao: Portland trejlblejzersi | |||
| Pro karijera | 1996—2011 | ||
| Pozicija | plejmejker / bek | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1992—1996 | Mari Stejt rejsersi | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 1996—1997 1998 1999 1999—2000 2000—2001 2001—2003 2003—2005 2005—2007 2007—2008 2008—2009 2009—2011 |
Portland trejlblejzersi Po Ortez Detroit pistonsi Limož Beneton Trevizo Efes Pilsen CSKA Moskva Malaga Žalgiris Makabi Tel Aviv Žalgiris | ||
|
Statistika na basketball-reference.com | |||
| Statistika na nba.com | |||
Markus Braun (engl. Marcus Brown; Vest Memfis, 3. april 1974) bivši je američki košarkaš. Igrao je na pozicijama plejmejkera i beka. Jedan je od najboljih američkih košarkaša koji su igrali u Evropi.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Braun je odabran kao 46. pik NBA drafta 1996. od strane Portland Trejlblejzersa. Za njih je tokom sezone 1996/97. odigrao 21 utakmicu, imajući prosečno 4 poena za oko 9 minuta po meču. Za narednu sezonu potpisao je sa Vankuver Grizlisima ali nije odigrao nijedan meč za njih.
Grizlisi su ga otpustili tokom sezone 1997/1998, a on je potpisao za francuski Po Ortez do kraja sezone. Postizao je prosečno 20,5 po meču u Francuskoj ligi i vodio tim do titule prvaka. Nažalost zbog povrede nije mogao da igra u doigravanju.
Celu sezonu 1998/99. iskoristio je da se oporavi od povrede kolena. Narednu sezonu započinje u Detroit Pistonsima, ali je odigrao svega šest utakmica pre nego što je otpušten. Ponovo se vraća u Francusku i potpisuje za Limož do kraja sezone. Sa njima osvaja nacionalno prvenstvo, nacionalni kup i kup Koraća. Na kraju sezone proglašen je za MVP-ja lige među stranim košarkašima.
Nakon dve sjajne godine u Francuskoj, odlučuje se za viši korak i potpisuje za italijanski Beneton Trevizo. Sa Benetonom je prvi put zaigrao u Evroligi, gde je imao prosečno 19,9 poena po meču. Nakon te sezone potpisuje za turski Efes Pilsen. Tokom dve naredne sezone sa Efesom, osvojio je dve titule prvaka države, jedan nacionalni kup i titulu MVP-ja turske lige. Takođe je uvršten u najbolju drugu petorku Evrolige u sezoni 2002/03, nakon što je imao prosečno 19,6 poena po meču.
Nakon toga odlazi u jedan od najjačih evropskih timova CSKA Moskvu, potpisavši ugovor koji ga je tada činio najplaćenijim američkim košarkašem u Evropi.[1] Tokom dve sezone sa CSKA ponovo je bio dominantan osvojivši dva Ruska prvenstva i jedan nacionalni kup. Takođe je tokom sezone 2003/04. bio uvršten u najbolju prvu petorku, a tokom sezone 2004/05. u najbolju drugu petorku Evrolige.
Naredne dve godine svoje karijere provodi u španskoj Unikahi. Pomogao je timu iz Malage da stigne do prve titule španskog prvaka u istoriji, tokom sezone 2005/06. Nakon dve godine u Malagi, odlazi u litvanski Žalgiris. Sa njima u sezoni 2007/08. osvaja tri trofeja (Nacionalno prvenstvo, kup i Baltičku košarkašku ligu). Takođe je proglašen za MVP-ja finala plejofa.
Narednu sezonu provodi u Makabiju iz Tel Aviva,[2] sa kojima osvaja titulu šampiona Izraela. Godine 2009. se vraća u Žalgiris, za koji je igrao do kraja karijere 2011. godine.[3]
25. novembra 2009. postao je jedan od samo četvorice igrača koji su dali više od 300 trojki u Evroligi od 2000. godine.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „The reigning American in Europe”. espn.go.com. Pristupljeno 14. 5. 2013.
- ^ Maccabi lands scoring ace Marcus Brown.
- ^ „Scoring king Marcus Brown retires”. euroleague.net. Pristupljeno 14. 5. 2013.[mrtva veza]
- ^ „TalkBasket: Marcus Brown scores 300 threepointers!”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2009. g. Pristupljeno 14. 05. 2013.
