Milisav Čamdžija
Milisav Čamdžija | |
|---|---|
| Mesto rođenja | Borak |
| Datum smrti | 1815. |
| Mesto smrti | Palež (danas Obrenovac), Osmansko carstvo, danas Srbija |
Milisav Čamdžija (? - 1815), rođen je u selu Borak u beogradskoj nahiji. Nadimak čamdžija je dobio pošto je prevozio ljude preko reke Save u čamcu.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Idući za seobom Arsenija Jovanovića IV Šakabente, porodica Ivanović doselila se u Borak. U ovoj porodici hercegovačko-crgogorskog porekla, sedamdesetih godina osamnaestog veka rodio se Milisav. Domaćinstvo su činili braća Milinko, Milan i Petar, sa svojim porodicama. Od Milinkovih sinova Ivanka i Milisava nešto kasnije nastaće Ivankovići i Čamcići, a od braće Milana i Petra nastaće Milanovići i Petrovići, prozvani i Žijarski. Porodica se bavila više stočarstvom nego zemljoradnjom, pa je Milisavljevo detinjstvo kao i većine njegovih vršnjaka proteklo u čobanskim obavezama. Od druge dece se izdvajao po spretnosti i okretnosti a priroda mu je podarila i poseban dar za pevanje. Skoro svu decu ovog kraja je opismenio pop Simin otac, pop Stanoje ili pop Sima u svojoj školici za opismenjavanje podmladka.
Kada je dorastao, kao i mnogi njegovi vršnjaci krenuo je kao pratilac knezu Simi u trgovini stokom preko Save. U Paležu (stari naziv za današnji Obrenovac) je bila skela na Kolubari i malo pristanište. Tu su tovarene bosanske lađe raznom robom koju su paleške spahije i trgovci oduzimali od srpskog naroda. Na utovaru su radili Srbi, a smatra se da je na utovaru neko vreme radio i Milisav, i tamo naučio dobro da pliva.
Ideju Austrije da spreči širenje Turske sile, Srbi su vrlo rado prihvatili. Iako mlad za prijavu u dobrovoljce-frajkore, kada je počeo Austrijsko-turski rat, Milisav se borio sa ostalim Srbima na strani Austrije. 1788. godine borbe su zahvatile širok pojas Srbije i zapamćene su kao Kočina krajina. Austrija je ovaj rat izgubila i preko pontonskog mosta na Savi, koji su odmah porušili, hitno povukla svoju vojsku. Srbe je čekala teška turska osveta. Stari i nemoćni da bi sačuvali bar malo stoke, povukli su se u zbegove u guste šume Rudnika i Medvednika. Većina Borčana tražila je spas preko reke Save. Stigavši na obalu reke zatekli su mnogo sveta i malo prevoznih sredstava. Tada je odvažni Milisav preplivao reku Savu i sa druge obale dovukao tursku deregliju. Prevezo je prvo svoje Borčane pa i ostale. Tom prilikom Milisav je prozvan Čamdžija i to ime će mu ostati do kraja života.[2]
Isticao se u paljenju hanova, junaštvima u svakom boju. Od početka ustanka 1806. bio je uz kneza Simu, Markovića. Zvanje kapetana je stekao obučavajući nove vojnike u rukovanju oružjem i vojnim veštinama.[3]
Beograd[uredi | uredi izvor]
Prilikom oslobađanja Beograda 30. septembra 1806. napadao je iz pravca Stambol kapije i po Karađorđevom naređenju sa levog krila kapije. On se pred svima i pred Karađorđem zakleo da će među prvima da uđe u Beograd. To je i uspeo. Po početku napada za kratko vreme je došao do bedema, na mestu gde je sad kafana Ruski car, zauzeo ga i uzjahao top i iz sveg glasa zapevao:
„Hej braćo Srbi, krila sokolova,“
„k meni, k meni, ja sam na endeku!“
Baš u to vreme na mestu gde sad počinje Skadarska ulica smrtno je ranjen vojvoda Vasa Čarapić (Zmaj od Avale) koji je čuvši pesmu doviknuo svojim saborcima:
I Karađorđe je čuo pesmu i rekao:
Do 1813. borio se sa Turcima, dok nije propao ustanak.[4]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Kad je 1815. počeo Drugi srpski ustanak pod knezom Milošem, Milisav se odmah uključio i u osvajanje sela Palež (danas Obrenovac) gde je 1815. bio ranjen. Posle dva dana je umro. Sahranjen je po svojoj želji u svom voćnjaku ispod jednog oraha, pored brata.
Njegovi savremenici se slažu da je bio veliki junak, nije tražio odlikovanja ni titule, želeo je samo bitku sa Turcima.[5]
Nadgrobni spomenik Milisava Čamdžije je spomenik kulture.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „ZNATE LI KO JE BIO KAPETAN MILISAV ČAMDŽIJA? Saznajte sve o junaku koji je osvojio Beograd!”.
- ^ Vasiljević, Radmila (2018). Milisav Čamdžija. Beograd: Fabula Nostra. str. 3—6. ISBN 978-86-80762-08-1.
- ^ Nedeljković, Milena (2015). Krst u vremenu. Beograd: Centar za kulturu Barajevo. str. 153. ISBN 978-86-80466-00-2.
- ^ „Secanje-na-junaka-Camdzija-osvojio-Beograd”. novosti.rs/vesti/naslovna. Pristupljeno 19. 1. 2019.
- ^ „ZNATE LI KO JE BIO KAPETAN MILISAV ČAMDŽIJA?”.
