Nacionalna himna Bolivije
.svg) Nacionalni grb Bolivije. | |
| Država |  Bolivija |
|---|---|
| Jezik | španski jezik |
| Tekstopisac | Hose Ignasio de Sanjines |
| Kompozitor | Leopoldo Benedeto Vinčenti |
| Prihvaćena | 1851 |
Nacionalna himna Bolivije. | |
Nacionalna himna Bolivije (šp. Himno Nacional de Bolivia), poznata i kao „Bolivianos, el Hado Propicio“ („Bolivijci, blagonaklona sudbina“) i prvobitno nazvana „Canción Patriótica“ („Patriotska pesma“), je usvojena 1851. godine. Hose Ignasio de Sanjines, potpisnik Bolivijske deklaracije o nezavisnosti i prvog bolivijskog ustava, napisao je tekst. Muziku je komponovao Italijan Leopoldo Benedeto Vinčenti.
To je koračnica u 4/4 takta, iako se popularno peva u 12/8. Premijerno je izvedena u gradu La Pazu, ispred Državne palate, u podne 18. novembra 1845. godine, od oko 90 instrumentalista iz vojnih orkestara 5., 6. i 8. bataljona. Tog dana, četvrta godišnjica bitke kod Ingavija proslavljena je uz nekoliko činova izuzetne veličine, od kojih je vrhunac bilo otvaranje Opštinskog pozorišta.
Godine 1851, za vreme vlade generala Manuela Isidora Belzua, nacionalna himna Bolivije je ozvaničena vrhovnim dekretom i poslata za štampanje za distribuciju u školama. Od tada se izvodi i peva u svim zvaničnim školskim funkcijama.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
U gradu Čukisaki (savremeni Sukre) 1835. godine izašla je na videlo kompozicija pod nazivom „Marcha Nacional“ („Nacionalni marš“), prva nacionalna himna, delo peruanskog učitelja Pedra Ksimeneza Abril Tirada, koji je bio kapelnik.[2] Ovaj sastav nije postao zvaničan, najverovatnije zbog stvaranja, organizovanja i kasnije eliminacije Peru-bolivijske konfederacije (1836–1839).
Originalne partiture se nalaze u Istorijskom arhivu katedrale Čukisake, gde su deo muzičkog nasleđa Bolivije. Klavirska izvedba, postoji u kompilaciji na CD-u kao omaž stvaralaštvu Ksimeneza Abril Tirada.
Nacionalna himna[uredi | uredi izvor]
Kada je nezavisnost i suverenitet Bolivije konsolidovan u bici kod Ingavija 18. novembra 1841, ponovo je uočena potreba za patriotskom pesmom, jer je general Hose Balivijan, tadašnji predsednik Bolivije, primetio da mali sastavi vojske ne uspevaju da osvojiti popularni žar izvodeći nasleđene španske marševe i popularna dela.[1]
U tim okolnostima Balivijan je saznao za posetu Čileu italijanskog učitelja i kompozitora Leopolda Benedeta Vinčentija, koga je pozvao 1844. da obavlja funkciju generalnog direktora bendova bolivijske vojske i da komponuje, po ugovoru, muziku „Canción Patriótica“ („Patriotska pesma“), pod kojim je u to vreme trebalo da bude poznata.[3] Vinčenti je stigao u La Paz u septembru 1844. i zatekao muzičke bendove u strašnom stanju, što se moglo utvrditi u njegovim porodičnim pismima. Njegov rad je bio iscrpljujući; mnogo puta je legao obučen da bi u zoru otišao u kasarnu. Suđenja su bila duga i hitna. Vinčenti je odbijao jedan tekst za drugim; tada mu je advokat i pesnik Hose Ignasio Sanjinez poklonio stihove današnje himne Bolivije, originalno napisane na španskom.
U La Pazu, u podne 18. novembra 1845. godine, nakon što je Te Deum izveden u katedrali u La Pazu u čast bitke kod Ingavija, prvi put su svirali vojni orkestar bataljona 5., 6. i 8. akorde bolivijske himne. Balivijan je izašao uzbuđen na jedan od balkona palate, čestitajući nastup.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Bolivia, Opinión (2011-08-08). „Historia del Himno Nacional de Bolivia”. Opinión Bolivia (na jeziku: španski). Pristupljeno 2023-08-12.
- ^ Mesa, José de; Gisbert, Teresa; G, Carlos D. Mesa (2007). Historia de Bolivia (in Spanish). Editorial Gisbert y Cia S.A. p. 362. ISBN 978-99905-833-1-1.
- ^ „El Himno nacional y las musas que lo inspiraron”. El Potosí (na jeziku: španski). Pristupljeno 2023-08-12.
