Ninoslav Stojadinović

Ninoslav Stojadinović
Akademik Ninoslav Stojadinović
Lični podaci
Datum rođenja	(1950-09-20)20. septembar 1950.
Mesto rođenja	Niš, SFRJ
Datum smrti	25. decembar 2020.(2020-12-25) (70 god.)
Mesto smrti	Niš, Srbija
Naučni rad
Institucija	Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu
Akademija	Srpska akademija nauka i umetnosti
Nagrade	IEEE EDS (1997); Fellow IEEE (2003); Life Fellow (2018)

Ninoslav Stojadinović (Niš, 20. septembar 1950 – Niš, 25. decembar 2020) bio je redovni član SANU na Odeljenju tehničkih nauka i predsednik Ogranka SANU u Nišu. Ostavio je izuzetan trag u oblasti miroelektronike i nanoelektronike i nemerljiv doprinos konstituisanju i sveukupnom radu Ogranka SANU u Nišu.

Biografija

Rođen je u Nišu 20. septembra 1950. god. od oca Dobrivoja Stojadinovića i majke Nadežde Đorđević. U Nišu je završio osnovnu i srednju školu, a 1974. godine diplomirao na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Posle diplomiranja radio je u „EiPoluprovodnici” u Nišu, a 1976. godine prelazi na Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, na kome je 1980. godine doktorirao, a izabran je u zvanje redovnog profesora 1991. godine. Šef Katedre za mikroelektroniku bio je od 1984. do 2005. god. Od 1986. do 1989. godine bio je prodekan, a od 1989. do 1994. godine dekan. Zamenik direktora istraživačkog centra SANU pri Univerzitetu u Nišu bio je od 1991. do 1996. godine, a od 2016. godine do smrti bio je predsednik Ogranka SANU u Nišu. Bio je član komisija za izbor nastavnika i odbranu doktorskih disertacija na više svetskih univerziteta (Griffith University, Brown University, Technical University of Athens, Swiss Federal Institute of Technology, De Montfort University, Technical University of Sofia, Banaras Hindu University, itd), a 1997. godine bio je gostujući profesor na Tehničkom Univerzitetu u Beču (Technical University of Wien). Od 2001. godine je član međunarodnih naučnih odbora Centra za nanotehnologije (Clemson University, USA) i Centra izvrsnosti Evropske unije za istraživanja mikro i nanotehnologije (Technical University Warsaw, Poland). Od 2005. godine je član Ekspertske komisije EU za program EC FP7, a od 2008. konsultant Naučne fondacije Vlade Tajvana. Bio je glavni urednik časopisa Microelectronics Journal (Elsevier) u periodu od 1993. do 1995. godine i časopisa Microelectronics Reliability (Elsevier) od 1996. do 2017. godine. Od 2013. godine je glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa Facta Universitatis, Series: Electronics and Energetics (Univerzitet u Nišu). Od 2001. godine je član uređivačkog odbora časopisa J. Semiconductor Technology and Science (IEE Korea), a od 2011. časopisa Nanoscience&Nanotechnology-Asia (Bentham Science). Bio je član naučnih i programskih odbora na više od 50 međunarodnih konferencija, kao i na većem broju domaćih naučnih skupova. Od 2001. do 2005. godine bio je predsednik YU IEEE Sekcije. Od 1994. god. je predsednik YU IEEE ED/SSC Podružnice. U periodu od 2002. do 2013. godine bio je glavni urednik časopisa EDS Newsletters. Od 2001. do 2005. god. bio je član Administrativnog komiteta IEEE Društva za elektronske naprave (EDS) i njegov kopredsednik za Evropu, Afriku i Bliski istok. Za izuzetnog predavača EDS Društva izabran je 1996. godine, u zvanje IEEE Senior Member 1998. godine, a u zvanje IEEE Fellow 2003. godine. Od 2001. do 2005. godine bio je predsednik predsedništva Društva za ETRAN-a. U periodu od 1984. do 1991. godine bio je član više ekspertskih grupa za izradu strategija razvoja mikroelektronike i elektronike na nivou Srbije i Jugoslavije.

Autobiografija Ninoslava Stojadinovića u video formatu

Naučni rad i aktivnost akademika Stojadinovića u velikoj meri su vezani za Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, na kojem je najpre diplomirao, magistrirao i doktorirao, a potom bio redovni profesor od 1991. godine, dekan od 1989. do 1994. godine i šef Katedre za mikroelektroniku od 1985. do 2005. godine.

Zahvaljujući višegodišnjem angažovanju akademika Stojadinovića u organizaciji međunarodne konferencije o mikroelektronici – MIEL, ova značajna konferencija postala je jedan od najznačajnijih naučnih skupova iz te oblasti u Evropi i našla se na listi IEEE konferencija. Bio je član komisija za izbor nastavnika i odbranu doktorskih disertacija na više svetskih univerziteta, gostujući profesor na Tehničkom Univerzitetu u Beču (Technical University of Wien) i član međunarodnih naučnih odbora Centra za nanotehnologije (Clemson University, USA) i Centra izvrsnosti Evropske unije za istraživanja mikro i nanotehnologije (Technical University Warsaw, Poland). Bio je i član Ekspertske komisije EU za program EC FP7, te konsultant Naučne fondacije Vlade Tajvana.

Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2012. godine. Bio je prvi predsednik Ogranka SANU u Nišu i tu dužnost je obavljao od 2016. godine, a za to vreme je u Ogranku priređeno više od 250 programskih aktivnosti.

Akademik Stojadinović imao je značajne političke i diplomatske aktivnosti. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije (1997—2000), poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora, i njen predstavnik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (2004—2006), potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije (2014—2016). Bio je ambasador Republike Srbije u Kraljevini Švedskoj (2005—2011) i Bosni i Hercegovini (2011—2013).

Bibliografija Ninoslava Stojadinovića

Nagrade i priznanja

Dobitnik je više nagrada i priznanja za svoj predani rad.

1. Izuzetan predavač Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike za oblast elektronskih naprava (IEEE EDS), 1997.
2. Najviši nivo članstva u Institutu inženjera elektrotehnike i elektronike – Fellow IEEE (2003); Life Fellow (2018)

Dela (bibliografija)

Autor je ili koautor 96 naučnih radova (9 po pozivu/preglednih) u renomiranim međunarodnim časopisima sa SCI, kao i 185 radova (23 po pozivu) u zbornicima radova međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova. Objavio je i četiri poglavlja u međunarodnim monografijama Computer Engineering Handbook i Digital Design and Fabrication (CRC Press, SAD), Micro Electronic and Mechanical Systems (IN-TECH Press,Boca Raton) i Bias Temperature Instability for Devices and Circuits (Springer). Njegovi naučni radovi citirani su više od 530 puta u publikacijama međunarodnog značaja drugih autora. Na osnovu njegovih fundamentalnih i primenjenih istraživanja do sada je realizovan niz tehnoloških rešenja, od kojih je 6 primenjeno u poluprovodničkoj industriji kod nas i u svetu.