Operacija Tigar 94

Operacija Tigar 94
Deo rata u Bosni i Hercegovini
Vreme 2. jun — 21. avgust 1994. Mesto Bosanska Krajina Ishod Pobeda Armije RBiH
Sukobljene strane
Republika Bosna i Hercegovina	Zapadna Bosna
Komandanti i vođe
Atif Dudaković	Fikret Abdić
Žrtve i gubici
nepoznato	800 vojnika zarobljeno, oko 40.000 izbeglica

Operacija Tigar 94 je bila vojna operacija Armije Republike Bosne i Hercegovine, njenog petog korpusa protiv snaga Zapadne Bosne, njenog lidera Fikreta Abdića i njegovih saveznika: Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine. Iznenadnom operacijom ARBiH, razbijene su snage Republike Zapadne Bosne i okupirana je Velika Kladuša i teritorija Zapadne Bosne. Uz pomoć svojih saveznika, Narodna odbrana Zapadne Bosne je u decembru 1994. godine, tokom operacije Pauk ponovo oslobodila Veliku Kladušu.

Autonomija u zapadnoj Bosni predstavljala je veoma važnu odbrambenu liniju za Republiku Srpsku Krajinu i zapadni deo Republike Srpske. Da bi uklonili autonomiju, bosanski muslimani lojalni vladi u Sarajevu su početkom 1994. godine pokrenuli ofanzivu protiv Narodnih odbrambenih snaga Zapadne Bosne. Do juna su već opkolili Pećigrad sa tri strane - mali ali značajan grad na putu za glavni grad APZB-a, Veliku Kladušu. Međutim, 4. brigada narodne odbrane uspela je da blokira dalje napredovanje neprijatelja. U to vreme, Atif Dudaković je razvio plan preusmeravanja snaga autonomaša na severu kako bi mogao da preseče prilaze gradu sa jedine slobodne strane.

Tajni plan

Plan operacije su skovali komandant 5. korpusa, Atif Dudaković i komandant 502. viteške brdske brigade, Hamdija Abdić - Tigar u najvećoj tajnosti. Plan je predviđao da Hamdija Abdić nakon što bude smijenjen s dužnosti komandanta brigade i demobilisan, kao nezadovoljni bivši vojni komandant prebegne u jedinice Fikreta Abdića, i da ga ubijedi da uz istomišljenike koji su ostali u Bihaću, uz vojnu pomoć koju će mu pružiti, može poraziti 5. korpus i ući u Bihać.

Tok operacije

Nakon što je od januara 1994. godine, kada je formalno smenjen s dužnosti komandanta 502. brigade, stigmatizovan, Hamdija Abdić odlazi 2. jula 1994. godine u Veliku Kladušu gde se sastaje sa Fikretom Abdićem i obrazlaže mu plan. Ubeđuje Abdića da uz pomoć 100 Tigrova koji su ostali u Bihaću i još oko 2.000 vojnika i pobunjenika koji bi se priključili planu a kojima je dosadila tortura sarajevske vlasti, može slomiti otpor 5. korpusa i osloboditi tu teritoriju. Abdić je prihvatio plan i već je 4. jula u Bihać poslao prve količine oružja i municije iz skladišta sa teritorije Republike Srpske Krajine. U naredna 3 dana pošiljke potrebnih sredstava su preko kontrolnog punkta poljskog bataljona, koji je delovao u sklopu UN-a, stizale u Bihać pri čemu su snage UN-a prekršile embargo na uvoz oružja.

Bosanski i zapadni mediji izvestili su 7. jula o terorističkim napadima francuskih mirovnih snaga u njihovoj bazi u Bihaću. U poruci se navodi da su "plavim šlemovima" blokirani ulasci u grad radi sopstvene bezbednosti. Kasnije istog dana, novinska agencija APZB izvestila je o izbijanju pobune u redovima Petog korpusa Armije Republike Bosne i Hercegovine: navodno neprijateljski vojnici nisu željeli da se bore protiv braće muslimana.

Blokirani mirovnjaci su 9. jula izvestili da su čuli intenzivnu pucnjavu i eksplozije na području Bihaća, ali nisu mogli izvideti situaciju. Da bi pomogle pobunjenicima, jedinice Narodne odbrane pokušale su da pređu u ofanzivu na liniji Krivaja - Cazin. Snage Vojske Republike Srpske Krajine pružile su im artiljerijsku podršku, a u pomoć su im poslali i kamion sa oružjem u pratnji kontraobaveštajnih oficira.

Komandant Petog korpusa, Atif Dudaković, 10. jula neočekivano je objavio da je cela "pobuna" pažljivo isplanirana operacija osmišljena da zavede neprijatelja. U stvari, Francuzi su bili blokirani kako bi se izbeglo otkrivanje prevare na vreme. Pucnjavu i eksplozije izveli su vojnici 7. brigade Petog korpusa prema zamišljenom neprijatelju na polju, 10 km severno od Bihaća. Navodno su se otcepili od komande i, kontaktirajući autonomaše, zatražili njihovu podršku. Da bi delovalo realističnije, spalili su automobilske gume, stvarajući okruženje nasilnih sukoba.

Kao rezultat toga, kamion koji je stigao do "pobunjenika", u kojem se nalazilo 3.000 komada malokalibarskog naoružanja i 200.000 metaka, kao i granate, mine i drugo naoružanje, zauzeo je Peti korpus. Oficiri koji su ga pratili su ubijeni ili zarobljeni (samo je jedan uspeo da pobegne). Osim toga, kao rezultat operacije, identifikovane su stvarne pristalice Fikreta Abdića u redovima Armije Republike Bosne i Hercegovine, koji su odmah uhapšeni.

Posledice

Početkom avgusta Peti korpus ponovo je pokrenuo napad na Pećigrad i ušao u grad 4. avgusta. Komandni bunker autonomaša je uništen, sve vojskovođe su ubijene, uključujući i komandanta 4. brigade Nevzada Đerića. Nakon njegove smrti, predalo se oko 800 vojnika.

Nakon pada Pećigrada, cela linija odbrane Zapadne Bosne se srušila, a urušila se i vojska AOZB-a. Do sredine avgusta dve nepotpune brigade ostale su u Narodnoj odbrani, povlačeći se u Veliku Kladušu. Pod ovim uslovima, Abdić je ponudio muslimanskim snagama primirje, ali su oni insistirali samo na bezuslovnoj predaji. Dana 21. avgusta, kada su muslimani ušli u Veliku Kladušu, grad je bio prazan, jer su svi stanovnici sa ostacima vojske i načelnikom autonomije otišli ​​na teritoriju Republike Srpske Krajine.

Na ročištu u predmetu protiv Slobodana Miloševića 12. januara 2005. francuski vojni lekar Patrik Bario izjavio je da je kao rezultat napada Petog korpusa na Veliku Kladušu u leto 1994. do 40.000 muslimana pobeglo u Republiku Srpsku Krajinu.