Ofanziva Kerenskog

Ofanziva Kerenskog
Deo Prvog svetskog rata
Operacije na istočnom frontu 1917.
Vreme 1. jul — 19. jul 1917. Mesto Galicija, Centralna Evropa Ishod odlučujuća pobeda Nemačke i Austrougarske
Sukobljene strane
Ruska republika	Nemačko carstvo Austrougarska
Komandanti i vođe
Aleksej Brusilov Lavr Kornilov	fon Botmer
Jačina
42 pešadijske divizije 9 konjičkih divizija 1.300 topova 400 aviona	20 pešadijskih divizija 700 oruđa 240 aviona
Žrtve i gubici
400.000	neznatni

Ofanziva Kerenskog ili Julska ofanziva ili Galicijska ofanziva je bila poslednja ruska ofanziva u Prvom svetskom ratu. Odigrala se u julu 1917. godine.

Uvod

Ministar rata Privremene ruske vlade Aleksandar Kerenski odlučio je da poduzme ofanzivu u julu 1917. godine. Takva odluka je došla u jako loše vreme. Nakon Februarske revolucije u Rusiji je postojalo jako raspoloženje za mirom, posebno unutar armije, čija se bojeva gotovost bitno smanjivala najviše zahvaljujući revolucionarnim agitatorima i smanjivanjem autoriteta oficirskog kadra.

Smanjenje discipline u ruskoj vojsci

Posle careve abdikacije disciplina se bitno smanjivala unutar ruske vojske. Privremena vlada je dekretom značajno oslabila oficirsku moć i dala je prava vojničkim komitetima. Jedan od značajnih faktora smanjenja discipline unutar vojske je i ukidanje smrtne kazne, a i prisustvo revolucionarnih agitatora, prvenstveno boljševičkih agitatora, koji su širili defetističku propagandu. Pobune u jedinicama na frontu postale su redovna pojava, a oficiri su redovno bili pretučeni ili čak ubijani. Politika nove Privremene vlade je bila više usmerena na ispunjenje ruskih obaveza prema saveznicima, a manje na borbu da se pobedi, tako da je vojska bila slabo motivisana da ratuje.

Ipak, Kerenski se nadao da će značajnom pobedom na frontu podići popularnost svoje vlade i na taj način povratiti vojnički moral. Nadao se da će pobedom ojačati slabu privremenu vladu i dokazati efikasnost „najdemokratskije vojske na svetu“, kako je sam opisivao rusku vojsku.

Ofanziva

Ofanziva je započela ruskim napadom na austrougarsku vojsku u Galiciji 1. jula 1917. Napad je bio usmeren prema Lavovu.

Operacije su uključivale 11, 7. i 8. rusku armiju. Austrougarska vojska je u Galiciji raspolagala sa austro-nemačkom južnom armijom pod komandom generala fon Botmera i 7. i 3. austrijsku armiju.

Posle početnog uspeha ofanziva je zaustavljena, jer su se ruski vojnici pobunili i odbili da se bore. Ofanziva je propala 16. jula. Austrijske i nemačke snage su izvršile kontranapad 18. jula suočavajući se sa veoma slabim otporom. Napredovale su kroz Galiciju i Ukrajinu do reke Zbruč. Ruske linije su probijene 20. jula, a do 23. jula Rusi su se povukli 240 kilometara.

Posledice

Ruska Privremena vlada je jako oslabljena sa tom vojnom katastrofom, a povećala se mogućnost boljševičkog državnoga udara. Umesto da ojača ruski moral, ta ofanziva je dokazala da više nema vojničkog morala u ruskoj vojsci. Više nijedan ruski general nije mogao računati da će vojnici pod njegovim zapovedništvom zaista izvršavati naređenja.

Još jedna bitka se odvijala između Nemaca i Rusa u tome ratu. Nemci su 1. septembra napali i osvojili Rigu.

Ruski vojnici, koji je trebalo da brane grad, odbili su da se bore i pobegli su ispred Nemaca.

Spoljašnje veze

• Kerensky Offensive by the Western Front Association