Портал:Lingvistika
 | Ukoliko želite da ponovo pokrenete ovaj portal, prvo svoju naum izložite zajednici na VP:Trg/Vikipolitika. |  |
Biografija meseca
Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937) srpski je filolog, doktor nauka, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Preveo je veći broj knjiga sa italijanskog i engleskog jezika. Njegov prevod komedije Đordana Bruna Svećar izvodio se u Ateljeu 212 u Beogradu. Jedan je od priređivača srpskog izdanja Kembričke enciklopedije jezika (Beograd, 1995) Dejvida Kristala i jedan je od prevodilaca (uz Borisa Hlebeca) srpskog izdanja Enciklopedijskog rečnika moderne lingvistike (Beograd, 1988) istoga autora. Član je Saveta Vukove zadužbine. Član je Odbora za standardizaciju srpskog jezika i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Saradnik je Matice srpske.
Vesti
- 25. maj 2013 — lingvistički tim je spojen sa portalom
- 12. maj 2013 — obnovljen je tim za jezik i lingvistiku
- 11. maj 2013 — lingvistički portal je redizajniran
Članci za sređivanje
Gramatika srpskog jezika • Germanski jezici • Vikipedija:Pravopis • Kineski brojevi • Volapik • Glagoli • Imperfekat • Rečce • Radni glagolski pridev • Srpski jezik
Članci za proširenje
Lingvistika (en) • Psiholingvistika (en)
Članci koji fale
Uređivači portala
- ‒ ~~ Stefan ~~ (Řekni!)
Članak meseca
Jezik meseca
 |
Esperanto (esp. Esperanto) je planski kreiran jezik predložen za međunarodni drugi jezik. Njegove osnovne karakteristike je sačinio Ludvik Lazar Zamenhof 1887. godine.
Naziv »esperanto« potiče od pseudonima pod kojim je »Prva knjiga esperanta« objavljena: Doktor Esperanto — neko ko se nada da će ovaj jezik postati međunarodni (pomoćni) jezik svih ljudi. Danas je esperanto u upotrebi u raznim sferama života, uključujući putovanja, dopisivanje, kulturnu razmenu, književnosti originalnoj i prevedenoj i literaturi (uopšte) i u nekim školama se uči fakultativno.
Jezička struktura esperanta podržava prirodni tok ljudskog razmišljanja i logičniji je od spontanih (nacionalnih) jezika. Veoma produktivan način tvorenja reči garantovao je još u početnom stadijumu razvoja jezika iznijansirane mogućnosti izražavanja, što je još u ranim stadijumima učenja motivisalo učenike da napreduju u učenju. Tako je sama zainteresovanost brzo omogućavala sticanje znanja – neuporedivo pre no kod učenja nacionalnih jezika.
Uopšteno rečeno, ovaj jezik se mnogo brže uči nego većina nacionalnih jezika. Zbog pretežno evropske osnove korena reči, na primer, azijatima je potrebnije duže vreme učenja, ali ipak manje od vremena za učenje nekog drugog azijskog jezika.
Već u pomenutoj Prvoj knjizi esperanta (1887) Zamenhof je postavio temelje gramatike u 16 pravila (koji razumljivo ne mogu objasniti sve detalje jezičke upotrebe). Ova gramatika je ušla u sistem dokumenata poznat pod imenom »Osnovi esperanta«, koji po odluci Prvog Svetskog Esperanto Kongresa (Universala Kongreso) iz 1905, obezbedio kontinuitet razvoja jezika.
Da li ste znali…
Slika sedmice
