Портал:Fizička hemija

FIZIČKA HEMIJA

Ova stranica je portal za vikipedijance koje zanima fizička hemija. On omogućava lakši pristup kao i pomoć u razvoju članaka vezanih za ovu oblast nauke.

Fizička hemija je prirodna nauka koja je nastala kombinovanjem znanja iz fizike, hemije, termodinamike i kvantne mehanike da bi se opažene makroskopske pojave opisale na atomskom i molekulskom nivou. Dakle, fizička hemija se bavi vezom između mikroskopskih i makroskopskih osobina materije. Na primer, veličina molekula u tečnosti može da se odredi na osnovu merenja njenog indeksa prelamanja i gustine, ili na osnovu toplotnog kapaciteta i površinskog napona.

Poznati istraživač Gilbert Luis je kratko rekao "Fizička hemija je sve što je zanimljivo."

više informacija o fizičkoj hemiji...

uredi

Izabrani članak

Anfinsenova hipoteza (takođe poznata i kao termodinamička hipoteza) je postulat u biofizičkoj hemiji postavljen od strane američkog hemičara Kristijana B. Anfinsena. Hipoteza tvrdi da je, bar za male globularne proteine, nativna konformacija određena minimumom Gibsove slobodne energije sistema i tako predstavlja, termodinamički gledano, najstabilniju konformaciju. Iz ove hipoteze sledi da je nativnu konformaciju proteina moguće odrediti polazeći samo od primarne aminokiselinske sekvence i opštih fizičko-hemijskih principa. Anfinsen je zajedno sa saradnicima došao do gore iznesenih zaključaka nakon niza eksperimenata izvedenih pedesetih godina dvadesetog veka i za ova otkrića je dobio Nobelovu nagradu 1972. godine.

Dalje...

Ostali izabrani članci

uredi

Slika meseca

Molekul vode

uredi

Biografija

Ernest Raderford, (Ernest Rutherford; Nilson, Novi Zeland, 30. avgust 1871. - Kembridž, 19. oktobar 1937.), britanski fizičar

Bio je profesor na fakultetu u Montrealu; bio je profesor fizike na univerzitetu u Mančesteru (od 1907.), a od 1919. direktor Kevendiš laboratorije u Kembridžu. Godine 1903. izabran za člana (1925-30 za predsednika) Kraljevskog društva. Nobelovu nagradu za hemiju dobio je 1908. godine. U početku se bavio proučavanjem radioaktivnih raspada. Prvi je uočio da se zračenje radijuma sastoji od tri vrste, koje je nazvao α- β- i γ-zračenje.

Dalje...

uredi

Kategorije fizičke hemije

Fizička hemija

uredi

Da li ste znali...

...da postoje četiri agregatna stanja: čvrsto, tečno, gasovito, plazma?
...da je Arhimedova vaga sprava za merenje gustine i specifične težine tečnosti?
...da je deuterijum stabilni izotop vodonika čije atomsko jezgro sadrži po jedan proton i neutron, dok jezgro običnog vodonika ima samo jedan proton?
...da je 1931. godine, Harold Juri, detektovao deuterijum, za šta je 1934. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju?
...je piroliza razlaganje supstancije pod uticajem visoke temperature bez uticaja drugih agenasa?

uredi

Potrebni članci

Ukoliko želite da pomognete u stvaranju portala fizička hemija, ovde ćete naći članke koje je potrebno napraviti/proširiti. Ako ste primetili da neki članak iz oblasti fizičke hemije nedostaje, a sami ne možete da ga napišete, molimo vas da ga unesete ovde.

Potrebno napraviti