Pređi na sadržaj

Postmodernizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Postmodernizam je intelektualni stav ili način diskursa kog karakteriše sumnja u upotrebu razuma i logike; skepticizam prema onome što smatra „velikim narativima“ modernizma; odbacivanje izvesnosti znanja i stabilnosti značenja; i osetljivost za ulogu ideologije u održavanju političke moći. Tvrdnje o objektivnosti se odbacuju kao naivni realizam, uz privlačenje pažnje na uslovnu prirodu znanja. Postmoderni pogled karakteriše samoreferencijalnost, epistemološki relativizam, moralni relativizam, pluralizam, ironija, nepoštovanje i eklekticizam; on odbacuje „univerzalnu validnost“ binarnih opozicija, stabilnog identiteta, hijerarhije i kategorizacije.

Postmodernizam se razvio sredinom dvadesetog veka kao odbacivanje modernizma i primećen je u mnogim disciplinama. Postmodernizam je povezan sa kritičkom teorijom i teorijama dekonstrukcije i poststrukturalizma.

Različiti autori su kritikovali postmodernizam da promoviše opskurantizam usled napuštanja prosvetiteljskog racionalizma i naučne strogosti, kao i da ništa ne dodaje analitičkom ili empirijskom znanju.

Terminologija i karakteristike[uredi | uredi izvor]

Vladimir Nabokov

Termin postmodernizam je prvi put ušao u upotrebu 1870-ih godina. Tada je između ostalog Džon Votkins Čapman govorio o postmodernom stilu slikanja.[1] Godine 1917. Rudolf Panvic je koristio termin da bi opisao filozofski orijentisanu kulturu.[2] 1920-ih godina počinje da se koristi za nove pravce u umetnosti i muzici, a kasnije i u arhitekturi.

Vode se rasprave o tome kako ovaj pojam treba upotrebljavati kao i o njegovom značenju. Ipak, može se reći da postmodernizam generalno ima sledeće karakteristike:

Pojam postmodernizam javlja se i kao pejorativ za stavove i mišljenja koja su „u trendu“.

Filozofija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Postmoderna filozofija

Postmoderna filozofija je nastala kao reakcija na modernizam. Ona je eklektički pokret koji oštro kritikuje kontinentalnu filozofiju, negira koncepciju apsolutne istine i zagovara alternativni pristup svetu. Pod snažnim je uticajem fenomenologije, strukturalizma i egzistencijalizma.

Postmoderna filozofija se između ostalog bavi kritičkom teorijom i dekonstruktivizmom. Skeptična je kad su u pitanju jednostavne binarne suprotnosti, koje su, pretpostavlja se, dominirale Zapadnu metafiziku i humanizam, kao što su očekivanja po kojima treba jasno izolovati saznanje od ignorancije, društveni napredak od nazadovanja, dominaciju od potčinjenja, ili prezenciju od ausencije.[3] Stvaranje pluralističke sredine često dolazi do nastanka paradoksa spojenih sa nekoliko pogleda na datu problematiku i pri tome se ulaže trud da se reše ovi teško rešivi paradoksi.

Neki kritičari smatraju postmoderni skepticizam vrlo sličnom relativizmu i nihilizmu.

Književnost[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Postmoderna književnost
Semjuel Beket

Postmoderna književnost po pravilu označava literaturu koja je uslovljena sa dobi u kojoj živimo, odnosno objašnjava izvesne tendencije u književnosti posle Drugog svetskog rata. U to doba slabi hrišćanska tradicija, menja se životni stil koji teži ka pluralizmu misli i time se dolazi do filozofskih misli postmoderne. Epoha postmoderne literature počela je 1950-ih godina, sa delom „Lolita“ Vladimira Nabokova (1955). Neki smatraju da je početak postmodernizma označilo delo „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa (1953).

Postmoderna literatura je nastavak eksperimentijalizma i otvorenosti umetničkog dela, ali i reakcija na ideje o prosvetiteljstvu, koje su prisutne u modernoj literaturi. Postmoderna literatura, kao i postmodernizam uopšte, nije lako definisati. Puno je različitih stavova u vezi sa tačnim karakteristikama i značaja postmoderne literature. Dok moderna literatura generalno traga za smislom u haotičnom svetu, postmoderni pisci od toga odustaju, često na šaljiv način,[4] i književna dela postaju parodije na to traganje. Za razliku od moderne, postmoderna literatura poštuje problematične osobenosti individue. Odlika postmoderne literature jeste stilski pluralizam, koji često završava u miksturi detalja iz različitih perioda.

Neka postmoderna dela kombinuju postmoderni književni stil sa elementima postmoderne filozofije, na primer „Njujorška trilogija“ Pola Ostera (1985–1986).

Autori koji se obično smatraju postmodernim piscima, sem pomenutih, su na primer Rolan Bart, Žan-Fransoa Liotar, Žak Derida, Žak Lakan, Žan Bodrijar, Gi Debor, Julija Kristeva, Mišel Fuko, Džudit Batler, Umberto Eko, Kurt Vonegat, Džon Bart, Tomas Pinčon, Josif Brodski, Vilijam Gibson, Orhan Pamuk i drugi.

Krajem 20. veka i srpskom književnošću dominirao je postmodernizam, počev od Hazarskog rečnika Milorada Pavića. Neki drugi srpski postmoderni pisci su David Albahari, Nemanja Mitrović i Svetislav Basara.[5]

Umetnost[uredi | uredi izvor]

Termin postmoderna umetnost koristi se za umetnički pokret koji se suprotstavlja nekim aspektima modernizma, a koji se iz modernizma razvio.[6] Umetnička instalacija, lend-art, konceptualna umetnost, performans umetnost i multimedija, odnosno računarska umetnost obično se smatraju oblastima postmoderne umetnosti. Smatra se da je postmoderna umetnost podsektor savremene umetnosti[7]. Neki izrazi koji se vežu uz postmodernu umetnost su na primer kolaž, pop-art, hepening, fluksus, pastiš, magični realizam, aproprijacija i simplifikacija.

Postmoderna umetnost trudi se da ponudi alternativu modernoj umetnosti i trudi se da ponudi dela koja nisu usmerena kulturnoj eliti. Ne znači da su dela razumljivija za širu publiku iako se to umetnici trude da postignu.

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Postmoderna arhitektura
Deo Nacionalne galerije u Londonu (Robert Venturi i Denis Skot Braun, 1991)

Izraz postmoderna arhitektura prvi je upotrebio arhitekta Josef Hundnut u naslovu svoga članka „Postmoderna kuća“. Termin je kasnije popularizovao i definisao Čarls Dženks u svom delu „Jezik postmoderne arhitekture“, koje je objavljeno 1970-ih godina[8].

Osnovna težnja u arhitekturi je prevazilaženje elitnosti u arhitekturi, preneti je u sferu razumljivu za laike i kritikovanje purističkih ideala modernističke arhitekure[9].

Postmodernizam se u arhitekturi naročito ogleda u ponovnom okretanju ka „detalju, ornamentu i ugledanju na prošlost“ kao odgovor na krutu jednostavnost međunarodnog stila u okviru modernističkog pokreta. Preterano funkcionalistički i uprošćeni oblici i prostori modernizma su zamenjeni mnogo bogatijom estetikom: sukob oblika, oblikovanje radi oblikovanja, naglašavanje boje, novo viđenje i ugledanje na ranije stilove u arhitekturi i bogatstvo prostora.

Postmoderna retrospektivna u arhitekturu uvodi simetriju, stubove, prozore sa lukom, dekoracije i sl. Postmoderna progresivna se trudi da iskoristi savremene forme i sasvim drugačije od klasične moderne.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Postmodern Turn, Essays in Postmodern Theory and Culture, Ohio University Press, 1987. pp. 12ff
  2. ^ Pannwitz: Die Krisis der europäischen Kultur, Nürnberg 1917
  3. ^ Taylor, Victor; Winquist, Charles (2001). „Binary Opposition”. Encyclopedia of Postmodernism. Routledge. ISBN 978-0-415-15294-5. 
  4. ^ Lewis, Barry. "Postmodernism and Literature." The Routledge Companion to Postmodernism NY: Routledge, 2002, pp. 123
  5. ^ „Srpska postmoderna proza na kraju 20. veka, „Polja“, godina XLVII, broj 421, jul-avgust 2002, str. 73-77”. Pristupljeno 23. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. новембар 2012)
  6. ^ The Originality of the Avant Garde and Other Modernist Myths Rosalind E. Krauss, Publisher: The MIT Press; Reprint edition (July 9, 1986), Part I, Modernist Myths, pp. 8-171
  7. ^ After the End of Art: Contemporary Art and the Pale of History Arthur C. Danto
  8. ^ Jencks, Charles (2002). The New Paradigm in Architecture: the Language of Post-modernism (7th изд.). London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-09512-8. 
  9. ^ Ghirardo, Diane (1996). Architecture after Modernism. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20294-4. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • „Graphic Design in the Postmodern Era”. Emigre (47). 1998. 
  • Alexie, Sherman (2000). "The Toughest Indian in the World". ISBN 0-8021-3800-4.
  • Anderson, Perry (1998). The origins of postmodernity. London: Verso. 
  • Anderson, Walter Truett (1995). The Truth about the Truth (New Consciousness Reader). New York: Tarcher. ISBN 0-87477-801-8. 
  • Arena, Leonardo Vittorio (2015). On Nudity. An Introduction to Nonsense. , Mimesis International.
  • Ashley, Richard and Walker, R. B. J. (1990) "Speaking the Language of Exile." International Studies Quarterly v 34, no 3 259–68.
  • Bauman, Zygmunt (2000) Liquid Modernity. Cambridge: Polity Press.
  • Beck, Ulrich (1986). Risk Society: Towards a New Modernity. .
  • Benhabib, Seyla (1995) "Feminism and Postmodernism" in (ed. Nicholson) Feminism Contentions: A Philosophical Exchange. New York: Routledge.
  • Berman, Marshall (1982). All That Is Solid Melts into Air: The Experience of Modernity. Penguin. ISBN 0-14-010962-5. 
  • Bertens, Hans (1995). The Idea of the Postmodern: A History. London: Routledge. ISBN 978-0-415-06012-7. 
  • Best, Steven and Douglas Kellner (1991). Postmodern Theory. ISBN 0898624185. 
  • Best, Steven, and Douglas Kellner (1997). The Postmodern Turn. ISBN 1572302216.  excerpt and text search
  • Best, Steven; Kellner, Douglas (2001). The Postmodern Adventure: Science, Technology, and Cultural Studies at the Third Millennium. Guilford Press. ISBN 978-1-57230-665-3. 
  • Bielskis, Andrius (2005). Towards a Postmodern Understanding of the Political: From Genealogy to Hermeneutics.  (Palgrave Macmillan, 2005).
  • Brass, Tom (2000). Peasants, Populism and Postmodernism. London: Cass. .
  • Butler, Judith (1995) 'Contingent Foundations' in (ed. Nicholson) Feminist Contentions: A Philosophical Exchange. New York: Routledge.
  • Callinicos, Alex (1999). Against Postmodernism: A Marxist Critique. Cambridge: Polity. .
  • Dirlik, Arif; Zhang, Xudong, ur. (2000). Postmodernism & China. Durham, NC: Duke University Press. ISBN 0-8223-8022-6. OCLC 52341080. 
  • Drabble, M. The Oxford Companion to English Literature, 6 ed., article "Postmodernism".
  • Farrell, John. "Paranoia and Postmodernism," the epilogue to Paranoia and Modernity: Cervantes to Rousseau (Cornell University Press, 2006), 309–327.
  • Featherstone, M. (1991) Consumer culture and postmodernism, London; Newbury Park, Calif., Sage Publications.
  • Giddens, Anthony (1991) Modernity and Self Identity, Cambridge: Polity Press.
  • Gosselin, Paul (2012) Flight From the Absolute: Cynical Observations on the Postmodern West. volume I. Samizdat. Gosselin, Paul (mart 2012). Flight From the Absolute: Cynical Observations on the Postmodern West. Volume I. Samizdat. ISBN 978-2-9807774-3-1. 
  • Goulimari, Pelagia (ed.) (2007) Postmodernism. What Moment? Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7308-3.
  • Grebowicz, Margaret, ur. (2007). Gender After Lyotard. NY: Suny Press. ISBN 978-0-7914-6956-9. 
  • Greer, Robert C. (2003). Mapping Postmodernism. IL: Intervarsity Press. ISBN 0-8308-2733-1. 
  • Groothuis, Douglas (2000). Truth Decay. Downers Grove, Illinois: InterVarsity Press. 
  • Harvey, David (1989). The Condition of Postmodernity: An Enquiry into the Origins of Cultural Change. Wiley. ISBN 0-631-16294-1. 
  • Honderich, T., The Oxford Companion to Philosophy, article "Postmodernism".
  • Hutcheon, Linda (2002). The Politics of Postmodernism. 
  • Jameson, Fredric (1991). Postmodernism, or, the Cultural Logic of Late Capitalism. ISBN 0-8223-1090-2. 
  • Jarzombek, Mark (2016). Digital Stockholm Syndrome in the Post-Ontological Age. Minneapolis: University of Minnesota Press.
  • Kimball, Roger (2000). Experiments against Reality: the Fate of Culture in the Postmodern Age. Chicago: I.R. Dee. viii, 359 p. ISBN 1-56663-335-4.
  • Kirby, Alan (2009). Digimodernism. New York: Continuum. .
  • Lash, S (1990). The sociology of postmodernism.  London, Routledge.
  • Lucy, Niall. (2016). A dictionary of Postmodernism. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-5077-4. 
  • Lyotard, Jean-François (1984). The Postmodern Condition: A Report on Knowledge. U of Minnesota Press. ISBN 0-8166-1173-4. 
  • Lyotard, Jean-François (1988). The Postmodern Explained: Correspondence 1982–1985. Ed. Julian Pefanis and Morgan Thomas. ISBN 0-8166-2211-6.
  • Lyotard, Jean-François (1993), "Scriptures: Diffracted Traces." In: Theory, Culture and Society, Vol. 21(1), 2004.
  • Lyotard, Jean-François (1995), "Anamnesis: Of the Visible." In: Theory, Culture and Society, Vol. 21(1), 2004.
  • MacIntyre, Alasdair, After Virtue: A Study in Moral Theory (University of Notre Dame Press, 1984, 2nd edn.).
  • Magliola, Robert On Deconstructing Life-Worlds: Buddhism, Christianity, Culture (Atlanta: Scholars Press of American Academy of Religion, 1997; Oxford: Oxford University Press. 2000. ISBN 0-7885-0295-6., cloth. . ISBN 0-7885-0296-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), pbk).
  • Magliola, Robert, Derrida on the Mend (Lafayette: Purdue University Press, 1984; 1986; pbk. 2000, ISBN I-55753-205-2).
  • Manuel, Peter. "Music as Symbol, Music as Simulacrum: Pre-Modern, Modern, and Postmodern Aesthetics in Subcultural Musics," Popular Music 1/2, 1995, pp. 227–239.
  • McHale, Brian (1992), Constructing Postmodernism. NY & London: Routledge.
  • McHale, Brian (2007), "What Was Postmodernism?" electronic book review, [1] Arhivirano 18 jul 2018 na sajtu Wayback Machine
  • McHale, Brian (2008), "1966 Nervous Breakdown, or, When Did Postmodernism Begin?" Modern Language Quarterly 69, 3:391–413.
  • McHale, Brian, (1987). Postmodernist Fiction. London: Routledge. .
  • Mura, Andrea (2012). „The Symbolic Function of Transmodernity” (PDF). Language and Psychoanalysis (1): 68—87. doi:10.7565/landp.2012.0005 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2015. g. 
  • Murphy, Nancey, (1997). Anglo-American Postmodernity: Philosophical Perspectives on Science, Religion, and Ethics. Westview Press. .
  • Natoli, Joseph (1997). A Primer to Postmodernity. Wiley. ISBN 1-57718-061-5. 
  • Norris, Christopher (1990). What's Wrong with Postmodernism: Critical Theory and the Ends of Philosophy. ISBN 0-8018-4137-2. 
  • Pangle, Thomas L. (1991). The Ennobling of Democracy: The Challenge of the Postmodern Age. Baltimore, The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-4635-8. 
  • Park, Jin Y., ur. (2006). Buddhisms and Deconstructions. Lanham: Rowland & Littlefield. ISBN 978-0-7425-3418-6. }.
  • Pérez, Rolando. Ed. Agorapoetics: Poetics after Postmodernism. . Aurora: The Davies Group, Publishers. 2017. ISBN 978-1-934542-38-5. 
  • Meggs, Philip B.; Alston W. Purvis (2011). „22”. Meggs' History of Graphic Design (5 изд.). John Wiley & Sons, Incorporated. ISBN 978-0-470-16873-8. 
  • Powell, Jim (1998). "Postmodernism For Beginners". ISBN 978-1-934389-09-6.
  • Sim, Stuart. (1999). "The Routledge critical dictionary of postmodern thought". ISBN 0-415-92353-0.
  • Sokal, Alan; Jean Bricmont (1998). Fashionable Nonsense: Postmodern Intellectuals' Abuse of Science. Macmillan. ISBN 0-312-20407-8. 
  • Stephen, Hicks (2014). "Explaining Postmodernism: Skepticism and Socialism from Rousseau to Foucault (Expanded Edition)", Ockham's Razor Publishing
  • Vattimo, Gianni (1989). The Transparent Society. Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-4528-9. 
  • Veith Jr., Gene Edward (1994). Postmodern Times: A Christian Guide to Contemporary Thought and Culture. Crossway. ISBN 0-89107-768-5. 
  • Windschuttle, Keith (1996). The Killing of History: How Literary Critics and Social Theorists are Murdering Our Past. New York: The Free Press. .
  • Woods, Tim, Beginning Postmodernism, Manchester: Manchester University Press, 1999, (Reprinted 2002)(. . ISBN 0-7190-5210-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) Hardback. . ISBN 0-7190-5211-4.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) Paperback).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Postmodernizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Постмодернизам&oldid=27841626”