Prst
Prst je deo tela koji se nalazi na krajevima udova kod kičmenjaka.[1][2]
Građa[uredi | uredi izvor]
Kosti koje čine članke prstiju u pentadaktilnom ekstremitetu kičmenjaka su Phalanges digitorum i one zajedno sa metapodijumom čine akropodijum, odnosno skeletnu osnovu šake ili stopala, što bi odgovaralo trećem segmentu. Kod različitih grupa kičmenjaka postoje razlike u dužini i obliku skeletnih segmenata udova, pa tako i broju prstiju. Česta je redukcija prstiju, ali je povećanje broja falangi (segmenata koji čine prst) najređa od svih promena. Zapažena je na primer kod Ichthyosauria gde je broj falangi po prstu i 26. Slična je situacija i kod sisara koji su se prilagodili vodenom načinu života, te im se udovi preobrazili u peraja. Kod recentnih vodozemaca je došlo do redukcije makar jednog prsta, a kod ptica je najčešći broj prstiju tri. U zavisnosti od toga na koji način gaze po podlozi, odnosno kojim sve kostima dodiruju podlogu, sisari mogu da se kreću plantigradno, digitigradno, unguligradno, a paralelno sa razvojem načina kretanja, dolazilo je i do redukcije broja prstiju. Tako konj koji se kreće unguligradno ima razvijen treći prst kojim isključivo gazi, dok su drugi i četvrti redukovani. Na prstima se često nalaze rožne tvorevine, dakle lokalna zadebljanja koja se inače i pojavljuju često na mestima koja su izložena većem trenju, što distalni delovi i jesu. Takve tvorevine su kandže, nokti, papci i kopita. Sve ove tvorevine imaju istu osnovnu građu. Na dorzalnom delu je ploča koju čine keratinizovane ćelije. Ove ćelije su čvrsto povezane, kompaktne i sadrže i kristale hidroksiapatita. Ventralni deo se naziva stopalo i čini ga mekši keratin. Kod nokta i kandže kod sisara, stopalo ne obuhvata ventralni deo prsta, koji se naziva jagodica. Kod papka i kopita jagodica je orožnala i zalazi u stopalo. Sve rožne tvorevine se trenjem troše i sve vreme obnavljaju, izuzev kod kandži kod gmizavaca koje se odbacuju cele, da bi izrasle nove.[3] Između prstiju mogu se kod pojedinih vrsta nalaziti i plovne kožice, kao što je slučaj sa patkom koje pomažu u plivanju. Kod žabe letačice Rhacophorus, opne između prstiju imaju ulogu u preletanju, odnosno jedrenju kroz vazduh.[4]
Evolucija[uredi | uredi izvor]
Svi tetrapodi imaju zajedničkog pretka i pretpostavlja se da je to bila riba koja je živela pre 365. miliona godina i koja je imala peraja izdeljena na režnjeve, kojih je bilo pet. Fosilni nalazi pokazuju da su u isto vreme živele i ribe sa više kostiju u svojim perajima koje bi odgovarale prstima kopnenih kičmenjaka, ali one nisu dale svoje potomke. Nije sasvim jasno zašto su baš petoprsti oblici nadvladali, mada je po jednoj teoriji manja raspodela kostiju po prstima omogućila da te kosti bolje očvrsnu, te postanu bolji oslonac pri kretanju na kopnu. Verovatnije je ipak, da je petoprstost proizvod slučajnosti.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Grupa autora (1976). Popularna enciklopedija. Beograd: BIGZ.
- ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Kalezić, M. 1995. Osnovi morfologije kičmenjaka. Savremena administracija. Beograd.
- ^ Grupa autora. 1990. Veliki atlas životinja. Mladinska knjiga. Ljubljana - Zagreb.
- ^ Politikin zabavnik broj 2984. Datum: 17.4.2009. „Zašto? Kako?“: „Zašto imamo po pet prstiju na šakama i stopalima.“ strana 21. Izdaje i štampa: Politika AD. Beograd.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grupa autora (1976). Popularna enciklopedija. Beograd: BIGZ.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
