Put za Santijago

Put za Santijago

Put za Santijago (šp. Camino de Santiago) je ruta koju prelaze hodočasnici iz Španije i cele Evrope koji vodi u Santijago de Kompostelu, grad gde se nalaze mošti Svetog apostola Jakova. Tokom celog srednjeg veka, Santijago de Kompostela je bilo vrlo popularno hodočasničko odredište, te je na ovoj trasi izgrađeno oko 1.800 građevina, verskih, ali i svetovnih, od velikog istorijskog značaja. Put je odigrao temeljnu ulogu u podsticanju kulturne razmene između Iberijskog poluostrva i ostatka Evrope u srednjem veku. On ostaje svedočanstvo snage hrišćanske vere među ljudima svih društvenih slojeva iz cele Evrope. Kasnije je zanimanje za ovo hodočašće oslabilo, ali u današnje vreme ponovo mu se vraća popularnost.

UNESKO je 1993. godine proglasio španski i francuski deo Puta za Santijago svetskom kulturnom baštinom. Savet Evrope mu je godine 1987. dodelio titulu Glavne ulice Evrope.

Katedrala u Santjagu

Istorijski počeci

Pretpostavlja se da su godine 812. pronađene mošti pripisane Svetom apostolu. Ovo verovanje se vremenom širilo po hrišćanskoj Evropi, da bi se jedanaestom veku se broj hodočasnika znatno povećao zahvaljujući kulturnim kontaktima između evropskih naroda. Alfonso II, kralj Asturije, podigao je crkvu na mestu gde se, prema tradiciji, nalaze posmrtni ostaci apostola. Od petnaestog veka, ova crkva je postala jedan od glavnih centara hodočašća hrišćanstva i predstavlja poreklo današnjet Puta za Santijago. Na taj način su se na Iberijskom poluostrvu proširili novi arhitektonski stilovi, koji su vladali Evropom.

Otkriće Svetog groba

Portret Svetog Jakova

Krajem osmog veka na severozapadu Iberijskog poluostrva se proširila legenda da je Sveti apostol Jakov sahranjen na ovim prostorima, posle evangelizacije. Osam vekova nakon smrti Svetog Jakova, godine 813., jedan pustinjak, zvani Pelajo, rekao je da je video jednu goluždravku (šp. estrella posada) u šumi Libredon.

To je doveo u vezu sa biskupom Teodomirom, biskupom Irije Flavije. Otišli su tamo i otkrili staru kapelu gde postoji grob iz rimske epohe. Otkriće grobnice se, naravno, poklapa sa dolaskom asturijskog kraljevstva Mosarapa.

Među pojedinim naučnicima širi se verovanje da su posmrtni ostaci Priscilijana zakopani na ovom mestu, kada je njegovo telo doneto iz Trira (Nemačka). Po mišljenju drugih grobnica Svetog Jakova može biti grob Priscilijana, iako se godine kada su živeli ne podudaraju. Alfonso II, kralj Asturije, otputovao je na ovo mesto, što ga na taj način čini prvim hodočasnikom u istoriji. Podizanje jedne crkve bilo je pokazatelj njegove vere.

Počeci hodočašća

Kodeks Kalikstinus

Od, otprilike, 921. godine, navodnim otkrićem mošti apostola Karla Velikog, koji je želeo da brani svoje teritorije od napada Arapa, Santijago de Kompostela će postepeno postajati centar hodočašća. Kasnije se vest o ovome širi po celoj hrišćanskoj Evropi, i hodočasnici u velikom broju dolaze do ovog cenjenog mesta, takozvanog Campus Stellae, od čijeg će naziva kasnije nastati reč Kompostela.Ramon Menendes Pidal smatrao je da se, na neki način, muslimanski vođa Almanzor može smatrati glavnom ličnošću zbog koje je ovo mesto dobilo svetsku slavu. Napadi na španska hrišćanska kraljevstva, pod vođstvom Almanzora, stalno su se ponavljali, i dovodili u nevolje monahe benediktanske opatije Kluni (šp. Cluny), najvažnijeg centra evropskog hrišćanstva u tom trenutku. Vernici privrženi ovoj opatiji stvoriće Kodeks Kalikstinus (šp. Codex calixtino), rukopis koji se smatra prvim vodičem za osobe koje su išle na hodočašće. Zahvaljjujući njima stvorena je i Istorija Kompostele (šp. Historia compostelana). Mnogi od prvih hodočasnika dolazili su iz delova Evrope koji su bili pod vlašću kolonizatora, da bi doprineli nova muzička izdanja. Neki su, idući sa zapadnih teritorija, a neki iz centralnih oblasti francuske, prolazili kroz bogomolje, kao što su Chartres i Tours. Tamo su mogli čuti melodije koje je čitav hrišćanski Zapad smatrao istinskim nasleđem pape Gregorija. Nije im smetalo što su im oni koji su dolazili sa zapada Italije, i prelazili preko Alpa i Pirineja, govorili da je u mestu odakle oni vode poreklo liturgijski obred bio najstariji i najpoštovaniji.

Konsolidacija hodočasničke rute

Broj putnika od desetog veka sve više raste, kada se evropska populacija oslobađa izolacije iz nekih ranijih epoha. Stvaraju se novi konakti, kao i razmene, koji će dovesti do stvaranja hodočašća. Rim, Jerusalim i Santijago de Kompostela biće najvažnije destinacije. Krstaši i italijanski pomorski gradovi otvaraju put Jerusalima. Monarsi Navare, Aragona, Kastilje, i Leona olakšavaju put za Santijago izgradnjom mostova i popravkom puteva.

Krst Svetog Jakova

Pad Puta

Nakon devetnaestog veka nestabilno socijalno stanje u Evropi skreće pažnju mnogih potencijalnih hodočasnika na neke druge destinacije. Put za Santijago gubi značaj koji je u prethodnim vekovima imao. Iako su, ipak, mnogi vernici i dalje hrlili ka grobu aposola, u želji da mu se pokore, iz godine u godinu Put je padao u zaborav.

Glavna ruta hrišćanskog hodočašća

Put za Santijago je, zajedno sa Rimom i Jerusalimom, bilo jedno od najvažnijih hrišćanskih hodočašća tokom srednjeg veka; put na kome je moglo biti zasluženo iskupljenje tj. oproštaj grehova. Druge glavne hrišćanske hodočasničke rute uključuju rutu Franački put (fr. Via Francigena) za Rim i hodočasništvo za Jerusalim. Po legendi se smatra da su posmrtni ostaci Svetog Jakova premešteni brodom iz Jerusalima u Severnu Španiju, gde je i sahranjen, a gde se danas nalazi grad Santijago de Kompostela. U šesnaestom veku su pandemija Crna smrt, protestantska reformacija i politički nemiri doveli do smanjenja broja hodočasnika. Do 1980. godine, je samo nekolicina hodočasnika godišnje dolazila u Santijago, dok je kasnije broj hodočasnika iz celog sveta sve više rastao.

Ukoliko dan Svetog Jakova, (25. jul), po kalendaru bude nedelja, katedrala proglašava Svetu ili Jubilarnu godinu. U zavisnosti od prestupnih godina, Sveta godina se javlja u intervalima od pet, šest i jedanaest godina. Najskorije su bile 1982, 1993, 1999, 2004. i 2010. godina, a sledeće će biti 2021, 2027. i 2032. godina.

Savremeno hodočašće

Pečati iz pasoša hodočasnika

Danas ljudi, uglavnom, odlučuju da krenu na ovaj put kako bi simbolično obeležili neki deo svog života i pronašli duhovno ispunjenje. Veliki je i broj planinara, ali i putnika koji su samo željni avanture. Svake godine, oko 100.000 hodočasnika koji dođu peške, na magarcu ili konju, iz oko 100 zemalja, traže potvrdu koja se zove kompostela, koja se dodeljuje na osnovu hodočasničkog pasoša ispunjenog pečatima gradova kroz koje su prošli na svom putu do Santijaga de Kompostele. Pasoš je dokaz da su prošli putem koji je Asocijacija hodočasnika Svetog Jakova priznala kao jedini zvanični put. Broj hodočasnika je sigurno još veći, jer ima mnogo njih koji ne traže potvrdu. Ona se, uglavnom, daje samo onima koji je traže iz religioznih razloga.

Rute

Ruta Puta za Santijago

Hodočasnici na putu za Santijago de Kompostelu putuju, odnosno pešače po nekoliko nedelja, čak i po nekoliko meseci. Oni, idući, prate mnoge puteve, ali je, svakako, najvažniji put Via Regija (Via Regia), i njegov poslednji deo, Francuski put (šp. Camino Francés). Mnogi od današnjih severnih evropskih puteva ka Santijagu slede iste rimske puteve opisane u Kodeksu Kalikstinus. Peta knjiga Kodeksa pominje rute počev od Pariza, Vezne, Le Pi i Arl, koji svi vode ka Pirinejima u vidu Francuskog puta. Istorijski gledano, većina hodočasnika je iz Francuske. Španci smatraju da su Pirineji polazna tačka puta. Druge popularne rute su Srebrna ruta iz Sevilje (šp. Via de Plata), ili Portugalska ruta (šp. Camino Portugués). Jedno od važnih pravila je to da se hodočasnici u svakom mestu kroz koje prolaze mogu zadržati samo jedan dan.

Smeštaj

Smeštaj hodočasnika

U Španiji, Francuskoj i Portugalu postoje hosteli za hodočasnike gde noćenje košta između šest i deset evra, ili između deset i petnaest evra, ako se radi o privatnom vidu smeštaja u hostelu. U Španiji su ovakvi hodočasnički smeštaji poznatiji kao refuhio (šp. refugio), ili alberge (šp. albergue). Postoje i hosteli poznati kao donativos (šp. donativos), gde novac plaćen za smeštaj odlazi u humanitarne svrhe. Hosteli su pod nadleštvom lokalne parohije, lokalnog veća, udruženja hodočasnika ili privatnih vlasnika. Neki se nalaze i u okviru manastira. Najpoznatiji je Hostel Katoličkih kraljeva (šp. Hostal de los Reyes Catolicos), koji su katolički kralj Fernando i njegova supruga Izabela sagradili. Danas je to luksuzan hotel sa pet zvezdica koji dnevno pruža i neke besplatne usluge ograničenom broju hodočasnika. Od hodočasnika se, uglavnom, očekuje da tu samo prenoće, i da do osam ujutru napuste hostel i krenu dalje na put.

Simbol školjke

Leon, Španija

Ukrasi hodočasnika

Školjka nađena na obalama Galicije dugo je bila simbol Puta za Santijago. Kroz vekove, ova školjka je dobila razna mitska i metaforička značenja, iako njen značaj, zapravo, može poticati od jednostavne želje hodočasnika da sa sobom kućama odnesu suvenir. Naime, udubljenja na ljusci školjke, koja se spajaju u jedno tački, predstavljaju različite rute koje hodočasnici prelaze, dolazeći do istog cilja – groba Svetog Jakova u Santijagu de Komposteli. Postoje dve verzije mita o simbolu školjke.

Prema prvoj verziji, nakon smrti Svetog Jakova, njegovi učenici su poslali njegovo telo na Iberijsko poluostrvo, u današnji Santijago, kako bi tamo bio sahranjen. Međutim, zbog velike oluje, brod biva oštećen, i telo tone i nestaje u moru. Nakon nekog vremena, neoštećeno telo Svetog Jakova isplivava na obalu, prekriveno školjkama.

Veruje se i da je, prema drugoj verziji mita, telo Svetog Jakova misteriozno poslato brodom bez posade, nazad, ka Iberijskom poluostrvu, u današnji Santijago, kako bi tamo bilo zakopano. Kada je brod bio blizu kopna na kom se, u tom trenutku, odvijalo venčanje, mladoženja je bio na konju. Videvši brod koji je sve bliži obali, konj se uplašio, i zajedno sa mladoženjom tone u more. Neočekivanim čudom, i mladoženja i konj ubrzo se, nepovređeni pojavljuju na obali, prekriveni školjkama.

Kao simbol Puta za Santijago, školjka se veoma često može videti tokom hodočasničke rute, a najčešće među hodočasnicima, koji je sa sobom nose tokom celog puta.

Na televiziji i filmu

1969. Hodočašće je centralna tema filma iz 1969. godine, po imenu „Mlečni put“ (engl. The Milky Way), a od španskog reditelja i filmskog stvaraoca Luisa Banjuela.

2003. Likovni kritičar i novinar, Brajan Sevel, otišao je 2003. godine na put za Santijago de Kompostelu zbog snimanja televizijske serije „Nag hodočasnik“ (engl. The Naked Pilgrim) vezane za hodočasnike. Putujući kolima, duž francucke trase, obilazi i mnoge druge gradove kao što su Pariz, Burgos, Leon itd. Tamo biva dirnut pričama o hodočasnicima, kao i znamenitostima koje je video.

2004. Jedan australijski reditelj odlučuje da 2004. godine svoje iskustvo vezano za odlazak na put za Santijago pretoči i u dokumentarac pod nazivom „Put“ (engl. The way).

2005. „One day in Europe“ (srp. Један дан у Европи) je film režisera Hanesa Stura, koji je 2005. godine dobio nagradu na filmskom festivalu u Berlinu. Film sadrži četiri priče koje se odvijaju u istom danu, ali u različitim gradovima (Berlinu, Istanbulu, Moskvi i Santijago de Komposteli).

2010. U filmu „Put“ (engl. The way) glavni lik ide putem za Santijago. Naime, otac saznaje da je njegov sin preminuo na putu, i, u znak sećanja na sina, nastavlja hodočasnički put do kraja. Film je predstavljen na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, 2010. godine.

2011. Objavljeni su članak i kratak dokumentarni video vezani za hodočasničku šetnju ka Santijagu.

2013. Lidija Smit režira dokumentarac o šest stranaca sa različitih krajeva sveta koji idu putem za Santijago.

Vidi još

• Katedrala u Santijagu de Komposteli

Literatura

• "Put za Santijago juče i danas" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. decembar 2014)
• Virtuelna biblioteka Migel de Servantes
• Sveti apostol Jakov
• Kratka istorija: Put- prošlost, sadašnjost i budućnost
• Put za Santijago kroz sedam dana
• Jan Witte, "Historische route Santiago de Compostela", Rijswijk 2007
• Arquero Caballero, Guillermo Fernando (2011). „El Liber Peregrinationis como fuente para la historia del Camino de Santiago y de las sociedades medievales del norte peninsular”. Ab Initio. 4: 15—36. ISSN 2172-671X. 
• Argüelles Álvarez, Patricia-Ana (2016). „Comunicaciones históricas en la región de Asturias desde tiempos antiguos hasta siglos medievales. El caso del viario romano en el sector transmontano”. Tesis doctoral (U.N.E.D. izd.). 
• Asociación de Amigos del Camino de Santiago de Jaca; Asociación de Amigos del Camino de Santiago de Jaca, ur. (1987a). Reproducción de las Actas elaboradas en el I Congreso Internacional celebrado en Jaca (23, 24, 25 y 26 de septiembre de 1987). Asociaciones de amigos del Camino de Santiago de Navarra, León y Galicia (El Camino de Santiago, su configuración histórica izd.). str. 16—21. 
• Asociación de Amigos del Camino de Santiago de Jaca; Asociación de Amigos del Camino de Santiago de Jaca, ur. (1987). Reproducción de las Actas elaboradas en el I Congreso Internacional celebrado en Jaca (23, 24, 25 y 26 de septiembre de 1987). Asociaciones de amigos del Camino de Santiago de Navarra, León y Galicia (El Camino de Santiago, su estado actual izd.). str. 22—29. 
• Reproducción de las Actas elaboradas en el I Congreso Internacional celebrado en Jaca (23, 24, 25 y 26 de septiembre de 1987). Asociaciones de amigos del Camino de Santiago de Palencia, Lugo, Zaragoza y Burgos (Asociación de Amigos del Camino de Santiago de Jaca izd.). 1987. str. 67—71. 
• Bravo Lozano, Millán (1991). Universidad de Valladolid, ur. „El Liber Peregrinationis de Aymeric Picaud. Primera guía medieval del Camino de Santiago”. Lección inaugural del curso 1991-92. 

Spoljašnje veze

• "The Way"
• "Walking the Camino: Six Ways to Santiago"
• Virtuelni izgled katedrale u Santijagu
• UNESKO
• Put za Santijago de Kompostelu
• Informacije o Putu za Santijago, vesti, statistika, saveti hodočasnika itd.
• Foto-galerija sa Puta za Santijago: Klub putnika Srbije