Pređi na sadržaj

Ramon Ljulj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ramon Ljulj
Ramon Ljulj
Datum rođenja1232.
Mesto rođenjaPalma de Majorka
Datum smrti1316.
Mesto smrtiMajorka

Ramon Ljulj (lat. Raimundus Lullus; Palma de Majorka 1232 - Majorka ?, 1316) bio je katalonski filozof, mističar, misionar, pripovedač i pesnik. Oko tridesete godine napustio je dvorski život i posvetio se studijama i propovedima sa idejom da postigne ujedinjenje čovečanstva pod hrišćanstvom. Osnovao je manastire u kojima je glavna aktivnost bila učenje arapskog jezika i putovao Orijentom sa ciljem da pokrsti nevernike. Pripisuje mu se najmanje 250 dela. Njegova ličnost i misao imale su mnoštvo pristalica tokom vekova i dela su mu vrlo rano bila prevedena na brojne jezike.

Prozvan je doctor illuminatus, zbog toga što je u duhovnosti isticao prosvetljenje.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ramon Ljulj se rodio u Palmi de Majorki, 1232. godine. Bio je dugovečan za ono vreme, s obzirom na to da je umro 1316. sa 84 godine. Njegova porodica pripadala je katalonskom plemstvu kralja Đaumea I i učestvovala je u osvajanju ostrva Majorke. Mladi Ljulj je dobio tipično dvorsko obrazovanje, oženio se Blankom Pikanj i imao dvoje dece. Ali, oko 1263. godine, desila se znatna promena u njegovom životu; zbog niza mističnih iskustava napustio je svoju društvenu poziciju i porodični život, da bi se posvetio jednom jedinom cilju: prevođenju nevernika – muslimana, Jevreja i pagana – u istinsku hrišćansku veru. Ovom cilju će posvetiti svoj život i svoje delo.

Nakon što je devet godina svog života posvetio izučavanju latinskog i arapskog jezika i kulture, Ramon Ljulj je doživeo prosvetljenje: Umetnost ili Lulijanska veština jedan je filozofski pogled koji je omogućio da se nevernicima kroz racionalnu filozofsku raspravu dokaže istina o hrišćanstvu. Tokom većeg dela svog života, pisao je različite varijante i pojednostavljene verzije ovog filozofskog pogleda, između ostalog dela: Velika umetnost [L’ars magna] (1276), Primenjena umetnost (L’ars demostrativa) (1283), Pronalazačka umetnost (L’ars inventiva) (1289) i Kratka umetnost (L’Art breu) (1308). Svestan težine šesnaest formi svoje Umetnosti, takođe je pisao dela različitim stilovima i tehnikama i pokušao da na didaktičan i jasan način predstavi svrhu svoga pisanja.

Na katalonskom, latinskom i arapskom napisao je oko 250 dela ukljucijući propovedi, pisma, letopise, didaktične priručnike, poeziju, autobiografije, narativne i naučne traktate, filozofiju i etiku.

Posvećen svojoj misiji preobraćanja nevernika, a uporedo sa svojim filozofskim i književnim stvaralaštvom, Ramon Ljulj je ulažio mnogo truda u izgradnju manastira koji je trebalo da budu posvećeni učenju arapskog jezika i obučavanju misionara. Uspeo je da dobije finansiranje za samo jedan manastir - Miramar koji se nalazi na istoimenom ostrvu, zahvaljujući donacijama kralja Majorke Đaume II. Nezadovoljan rezultatom svojih diplomatskih pregovarao je sa raznim papama i kraljevima u vezi sa izgradnjom više manastira, i odlučio da lično otputuje u zemlje islamske veroispovesti. Putovao je na sever Afrike i po Bliskom istoku, ali i Monpelje, Đenovu, Rim, i u Pariz, gde 1311. godine diktira monasima manastira u kojem je boravio Savremeni život (Vida coetània), biografiju u kojoj je želeo svoj život i delo da opravda u očima Crkve.

Smatra se da je Ramon Ljulj umro 1316. godine u Palmi, nakon jednog puta u Tunis.

Književno delo[uredi | uredi izvor]

Na književnom nivou, ističe se da je Ramon Ljulj bio prvi i jedan od glavnih ljudi koji su doprineli formiranju katalonskog književnog jezika. Njegova sintaksička i leksička rešenja, njegova elegantna i uravnotežena proza podrazumevaju veliku novinu i jedinstven su primer razvoja jednog jezika bez prethodne književne tradicije. On je prvi evropski pisac filozofskih i učenih dela na narodnom jeziku. Odabir jezika, u svakom slučaju, treba da se shvati kao instrument pomoću kojeg se bolje dopire do ljudi kojima je delo upućeno: latinski za učene evropske čitaoce, katalonski za laičku populaciju Aragonske krune, i arapski za prozelitistička zaduženja. Često su, pak, čuvani rukopisi jednog istog dela u dvojezičnoj verziji na katalonskom i latinskom. Nažalost, nije sačuvan nijedan rukopis na arapskom jeziku. Tokom piščevog života, njegova dela su prevođena na kastiljanski (španski), francuski, italijanski i oksitanski. Od njegovog rada kao pesnika stižu nam dva dela Neutešnost [Desconhort] (1295) i Pesma o Ramona [Cant de Ramon] (1300), gde je očigledan uticaj provansalskog stila. Što se tiče proznih dela, možemo istaći delo Knjiga o Evastu i Blankerni [Llibre d’Evast e Blanquerna] (1276-83), roman koji opisuje ugledni život jednoj heroja, i u njoj se odgleda društvo tog doba. Unutar ovog romana nalazi se i čuvena Knjiga o prijatelju i voljenom [Llibre d’amic e amat] (1276-83) sa serijom aforizama poučnog karaktera. Knjiga razmišljanja o Bogu [Llibre de contemplació en Déu] (1271-74) predstavlja više od hiljadu stranica posvećenih filozofskom objašnjenju spoljašnjeg kao i božjeg sveta, prvobitno napisana na arapskom, međutim, sačuvane su samo verzije na katalonskom i latinskom. Njegov viteški priručnik Knjiga o viteškom redu [Llibre de l'ordre de cavalleria] (1274-76), posvećen osnaživanju morala i hrišćanskih običaja među vitezovima, imao je uspeha i nakon dva veka. Knjiga o vaspitanju dece [Llibre de doctrina pueril] (1274-76) jeste knjiga didaktičkog tipa koja pojednostavljuje osnovne istine hrišćanstva. Knjiga čudesa [Llibre de les meravelles] (1287-89), koja uključuje poznatu Knjigu o zverima jeste didaktički roman raspoređen po primerima, i pod velikim uticajem je sufističke filozofije.

Alhemijska dela[uredi | uredi izvor]

Pripisuje mu se mnoštvo knjiga i rukopisa o alhemiji, no izvesno je da se većinom radi o apokrifnim spisima koje su napisali njegovi učenici nakon njegove smrti.[1] Među tim delima, koja su mu pripisana, izdvajaju se "Zaveštanje" (Testamentum), "Dodatak zaveštanju" (Codicillus), "Eksperimenti" (Experimenta), "O tajnama prirode" (De secretis naturae) i "Zlatotvorno umeće" (Ars aurifera).

Dela[uredi | uredi izvor]

  • "Knjiga o konteplaciji" (kat. Llibre de contemplació de Déu) (1297)
  • "Beliko umeće" (Ars magna) (1305)
  • "Knjiga o paganima i o trima mudracima"

Prevodi na srpski[uredi | uredi izvor]

  • Knjiga o zverima, Beograd: Paidea, 2003. (Prev. Aleksandar Grujičić)
  • Knjiga o viteškom redu [1], Beograd: Magelan Press, 2013. (Prev. Siniša Zdravković)
  • Revertimini (Ljulj 361+1) (Povodom obeležavanja sedamstote godišnjice smrti Ramona Ljulja, Institut Servantes u Beogradu je bio domaćin izložbe)[2], katalonskog fotografa Đorđija Plen Peja, u periodu između marta i aprila 2016. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Grdenić, Drago, pp. 124.
  2. ^ XarxaLlull: Sèrbia commemora l’Any Llull amb una exposició de Jordi Plana Pey[mrtva veza]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ramon Ljulj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рамон_Љуљ&oldid=27450426”