Pređi na sadržaj

Rajna

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Rajna (pevačica).
Rajna
Rajna kod Bazela
Mapa reke Rajne
Opšte informacije
Dužina1234 km
Basen185.000[1] km2
Pr. protok2,290 m3⁄s
SlivSeverno more
Vodotok
V. izvora2.345 m
UšćeSeverno more
Geografske karakteristike
Država/e Švajcarska,
 Lihtenštajn,
 Austrija,
 Francuska,
 Nemačka,
 Holandija
NaseljaBazel, Strazbur, Karlsrue, Manhajm, Ludvigshafen, Visbaden, Majnc, Koblenc, Bon, Keln, Diseldorf, Utreht, Roterdam
PritokeMajna, Mozel, Nekar, Rur
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Rajna (hol. Rijn; fr. Rhin;[2] nem. Rhein; ital. Reno; lat. Rhenus) jedna je od najdužih i najvažnijih reka u Evropi duga 1.234 km,[note 1][note 2] s prosečnim protokom od više od 2.290 m³ vode u sekundi. Ime Rajna dolazi od keltskog Renos, što doslovce znači „ona koja teče”, od praindoevropskog korena rei- („teći, trčati”).

Rajna i Dunav obrazovali su najveći deo severne granice Rimskog carstva, i od tih vremena Rajna je vitalan plovni vodeni put, kojim se prevozi roba u unutrašnjost kontinenta. Služila je i kao odbrambena linija, a često je regionalna i međunarodna granica. Mnogi zamkovi i praistorijska utvrđenja svedoče o njenoj važnosti kao vodenog puta.

Ime[uredi | uredi izvor]

Sve varijante imena Rajne u modernim jezicima su izvedene iz galskog imena Rēnos, koje je bilo adaptirano u geografiji rimske ere (1. vek p. n. e.) kao grčko Ῥῆνος (Rhēnos) i latinsko Rhenus.[note 3]

Spelovanje sa Rh- u engleskoj reči Rhine, kao i u nemačkoj Rhein i francuskoj Rhin je posledica uticaja grčke ortografije, dok je vokalizacija -i- usled protogermanske adaptacije galskog imena kao *Rīnaz, preko starofrankijskog što je dalo staroenglesko Rín,[3] starovisokonemačko Rīn, rano srednjoholandko (oko 1200) Rijn (u to vreme spelovano Ryn ili Rin).[4]

Dvoglas u savremenom nemačkom Rhein (isto tako usvojen u romanšu Rein, Rain) je centralnonemački razvoj ranog modernog perioda, dok ime u alemanskim dialektima Rī(n) zadržava stariji vokalizam,[note 4] kao i ripuarsko Rhing, dok falečki dijalekt ima odvoglasovljeno Rhei, Rhoi. Španski je saglasan sa francuskim u adaptaciji germanskog vokalizma Rin-, dok italijanski, oksitanski i portugalski zadržavaju latinsko Ren-.

Galsko ime Rēnos (protokeltsko ili prekeltsko[note 5] *Reinos) pripada klasi imena reka izgrađenih od proto-indoevropskog korena *rei- „da se kreće, protiče, pokreće”, takođe prisutnog u drugim imenima kao što je Reno u Italiji.[note 6]

Gramatički rod keltskog imena (kao i njegove grčke i latinske adaptacije) je muški, i ime ostaje muškog roda u nemačkom, holandskom i francuskom. Staroengleski naziv za reku bio je raznoliko modulisan kao muški i ženski; a njegova staronordijska adaptacija je promenjena u ženski rod.[5]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Mapa Rajne
Kanjon Rajne (Ruinaulta) u Graubindenu u Švajcarskoj
Rajna na izlazu iz Bodenskog jezera
Marksburg u blizini Koblenca podignut 1231.
Rajna i hemijska industrija u Veselingu u blizini Kelna

Švajcarska[uredi | uredi izvor]

Izvor Rajne je u švajcarskim Alpima u kantonu Graubinden, gde se spajaju njene dve pritoke, Forderajn i Hinterajn. Forderajn izvire iz jezera Tuma u gornjim Alpima i teče kroz živopisni kanjon Ruinoa (švajcarski Veliki kanjon). Hinterajn počinje od glečera Paradi na južnoj granici Švajcarske. Jedna od kasnijih pritoka dotiče iz doline Val de Lej u Italiji.

Obe pritoke sastaju se u blizini mesta Rajhenau u Graubindenu. Odatle Rajna, kao Alpska Rajna, teče na sever do granice Lihtenštajna i kasnije Austrije, a zatim se uliva u Bodensko jezero. Ponovi se izliva iz Bodenskog jezera, i kao Gornja Rajna prolazi preko Vodopada Rajne, gde se u nju uliva reka Are, koja gotovo duplo uvećava količinu vode do gotovo 1.000 m³ u sekundi. Zatim čini granicu Nemačke dok se ne okrene ka severu kod Kolena Rajne kod Bazela.

Nemačka i Francuska[uredi | uredi izvor]

Posle Bazela, kao Gornja Rajna, formira južni deo granice između Nemačke i Francuske u širokoj dolini, pre nego što uđe u Nemačku kod Rajnštetena, u blizini Karlsruea.

Duga više od 1000 km Rajna najvećim delom prolazi kroz Nemačku. Tu se u Rajnu ulivaju brojne pritoke, kao što su Nekar, Majna i kasnije Mozel, koja donosi dodatnih 315 m³ vode u sekundi.

Između Bingena i Bona, Srednja Rajna teče kroz Rajnski klanac, formaciju stvorenu erozijom, koja se dogodila otprilike u istom periodu kada se okolno zemljište uzdiglo, dok je reka ostala na svom prvobitnom nivou. Klanac je vrlo dubok, a poznat je po mnogobrojnim zamkovima i vinogradima. Nalazi se na listi Svetske baštine, a poznat je kao „romantična Rajna”, sa više od 40 zamaka i tvrđava iz srednjeg veka i mnogih živopisnih vinogradarskih sela.

Iako ima dosta industrijskih mesta duž Rajne, najveći deo industrije skoncentrisan je oko Donje Rajne u Rurskoj oblasti, gde Rajna prolazi pored većih gradova, Kelna, Diseldorfa i Duizburga. Reka Rur, koja se uliva u Rajnu kod Duizburga je iznenađujuće čista i koristi se kao voda za piće. Ona dodaje Rajni još 70 m³ vode u sekundi. Međutim, druge reke iz Rurske oblasti, pre svih Emšer, su prilično zagađene. Približujući se holandskoj granici Rajna dostiže prosečni protok vode od 2.290 m³ u sekundi, a prosečna širina joj je više od 300 m.

Holandija[uredi | uredi izvor]

Rajna potom skreće na zapad i ulazi u Holandiju, gde zajedno s rekama Meza i Šelda obrazuje široku deltu. Na granici kod Spajka, u blizini Najmegena i Arnema Rajna je najšira, ali se zatim deli na tri glavna rukavca: Val, Nederrajn (Donja Rajna) i Ajzel.

Odavde situacija postaje prilično komplikovana, jer ime „Rajna” više nije povezano samo s glavnim tokom reke. Najveća količina rajnske vode (dve trećine) teče dalje na zapad Valom, gde se spaja s Mezom i uliva u Severno more. Drugi rukavac Vala prolazi kroz Roterdam i teče dalje do Severnog mora, a treći rukavac se odvaja kod Dordrehta.

Druga trećina vode teče kroz Panerdens kanal i razdvaja se na Ajzel i Nederrajn. Rukavac Ajzela nosi oko jedne devetine vodenog toka u Ajselmer (bivši zaliv), dok Nederrajn teče paralelno s Valom i nosi oko dve devetine vode. Međutim, kod Vajk baj Durštedea Nederrajn menja ime i postaje reka Lek. Ona teče dalje na zapad, gde se spaja s prvim rukavcem i uliva u Severno more.

Ime „Rajna” odavde se koristi samo za manje rukavce dalje na severu koji su u rimsko doba činili glavni tok reke Rajne. Iako nose to ime, ovi rukavci zapravo i ne nose vodu reke Rajne, već služe za isušivanje okolnog zemljišta i poldera. Od Vaj baj Durštedea, stari severni rukavac Rajne zove se „Vijugava Rajna” (Kromme Rijn) i prolazi kroz Utreht i dalje do Severnog mora.

Geološka istorija[uredi | uredi izvor]

Šematski poprečni presek ravnice Gornje Rajne.

Rajna teče od Alpa do bazena Severnog mora; geografija i geologija današnjeg vodotoka se razvijala od početka alpske orogeneze.

U južnoj Evropi, scena je bila postavljena u trijasnom periodu mezozoika, uz otvaranje okeana Tetis, između evroazijske i afričke tektonske ploče, između 240 MPS i 220 MPS (miliona godina pre sadašnjosti). Sadašnje Sredozemno more potiče od ovog donekle većeg mora Tetisa. Na oko 180 MPS, u jurskom periodu, dve ploče su promenile pravac i počele su da spuštaju podove Tetisa, što je dovelo do subdukcije pod Evroazijom i guranjem naviše ivice te ploče u alpskoj orogenezi tokom perioda oligocena i miocena. Nekoliko mikroploča su zahvaćene procesom pritiskanja i rotirale su ili su bile gurnute bočno, stvarajući pojedinačne karakteristike mediteranske geografije: Iberija je potisnula Pireneje; Italija Alpe i Anatolija krećući se zapadno, planine Grčke i ostrva. Kompresija i orogeneza se nastavljaju danas, što se ispoljava tekućim podizanjem planina malih razmera svake godine i aktivnim vulkanima.

U severnoj Evropi, bazen Severnog mora se formirao tokom perioda trijasa i jure i od tada nastavio da postao sliv koji prihvata sedimente. Između zona alpske orogeneze i taloženja bazena Severnog mora, ostala visoka područja proizilaze iz ranije orogeneze (Hercinske), kao što su Ardeni, Ajfel i Vogezi.

Od vremena eocena nadalje, tekuća alpska orogeneza uzrokovala je razvoj sistema procepa u pravcu sever—jug u ovoj zoni. Glavni elementi ovog procepa su Gornji greben Rajne, u jugozapadnoj Nemačkoj i istočnoj Francuskoj i Donji zaliv Rajne, u severozapadnoj Nemačkoj i jugoistočnoj Holandiji. Do vremena miocena, rečni sistem se razvio u Gornji greben Rajne, koji se nastavlja na sever i smatra se prvobitnom rekom Rajnom. U to vreme još nije nosio padavine sa Alpa; umesto toga, slivovi Rone i Dunava su drenirali severnu stranu Alpa.

Veći gradovi[uredi | uredi izvor]

Bazel, Strazbur, Brajzah, Karlsrue, Manhajm, Ludvigshafen, Vizbaden, Majnc, Koblenc, Bon, Keln, Diseldorf, Duizburg, Arnem (Nederrijn), Najmegen (Waal), Utreht (Kromme Rijn), Roterdam (Nieuwe Maas).

Forderhajn

Kanali[uredi | uredi izvor]

Praistorija[uredi | uredi izvor]

Paleolit[uredi | uredi izvor]

Za vreme Srednjeg paleolita, oko 100.000-30.000. p. n. e. (datumi uveliko variraju) zapadnu Evropu, uključujući doline Rajne i Dunava, nastanjivao je Neandertalac, koji je pripadao musterijanskoj kulturi kamenih oruđa. Veruje se da je Neandertalac evoluirao od svog prethodnika Homo erektusa u blizini glečera, ali ovo pitanje nije definitivno rešeno.

Neandertalska nalazišta su zastupljenija na jugu, gde su preovladavale otvorene šume, a krečnjački teren je nudio više pećina za stanovanje. Rajna je tekla kroz otvorenu tundru, gde su Neandertalci lovili krupnu divljač, kao što je dlakavi nosorog i mamut. Zbog toga su musterijanska nalazišta otkrivena u i oko doline Rajne.

Mezolit[uredi | uredi izvor]

Pre otprilike 5600 godina p. n. e., dolinu Rajne, kao i najveći deo Evrope, nastanjivao je Kromanjonac na mezolitskom stupnju kulturnog razvoja; što će reći da je bio lovac i sakupljač, ali je imao veća i specijalizovanija oruđa nego paleolitski čovek, znao je više o biljkama i životinjama, a možda je neke životinje i pripitomio.

Gvozdeno doba[uredi | uredi izvor]

U ranom gvozdenom dobu, obe obale Rajne nastanjivala su keltska plemena. Međutim, na početku preromanskog gvozdenog doba, oko 600. p. n. e., pragermanska plemena su prešla reku Vezer i Aler, i raširila se duž čitave obale Rajne. Ova ekspanzija se u arheologiji naziva Jastorf kultura. Od oko 500. p. n. e. i kasnije, donja Rajna, a ne Vezer i Aler, bila je granica između keltskih i germanskih plemena.

Lorelaj
Rajna pored Nirštajna

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rajna je „dvanaesta reka po dužini u Evropi” ako se uzmu u obzir Ruske reke Volga, Ural, Pečora, Kama, Severna Dvina—Vičegda, Oka i Belaja, koje su na bazi moderne konvencionalne granice između Evrope i Azije unutar evropske Rusije ili formiraju deo granice sa Azijom. Isto tako duže od Rajne su istočnoevropske reke Dnjepar, Don i Dnjestar koje utiču u Crno more.
  2. ^ Rajna ima službenu dužinu (Rheinkilometer) samo nakon Konstanca. Njena puna dužina je zavisna od definicije Alpske Rajne. Godine 2010, postojali su medijski izveštaji o tome da je premala dužina Rajne dugo bila zabeležena u enciklopedijama 20. veka, i na zahtev novinara holandski Generalni direktorat za javne radove i vodoprivredu je citirao dužinu od 1.232 km. „Proverili smo i došli do 1.232 km”, rekla je Anke Panekok, zastupnica holandske vlade za hidrologiju."
  3. ^ Rajna nije bila poznata u Helenističkoj eri. Nju pominje Ciceron, In Pisonem 33.81. Strabon (1.4.3) pominje zemlje „na ušću Rene” αἱ τοῦ Ῥήνου ἐκβολαί; navodi da zemlje „izvan Rajne i sve do Skitije” καὶ τὰ πέραν τοῦ Ῥήνου τὰ μέχρι Σκυθῶ treba smatrati nepoznatim, jer Pitejevo iskustvo je da dalekim narodima ne treba verovati.
  4. ^ Gubitak finalnog -n u pauzi je nedavni razvoj u alemanskom, forma Rīn je uglavnom očuvana u lucernskim dijalektima. Švajcarski idiotikon s.v. „Rī(n)” (6,994).
  5. ^ Krehi (1964) smatra hidronim „staroevropskim”, tj. da pripada najstarijem indoevropskom sloju imena koja prethode keltskoj ekspanziji iz 6. veka p. n. e. (Halštat D).
  6. ^ U albanskom/ilirskom ova reč isto tako znači „kretati se, proticati, pokretati”. Pokornijev (1959) „3. er- : or- : r- 'pomeriti, pokrenuti'” (pp. 326—32), laringalno *h1reiH-, sa sufiksom -n-; Keltski odražava: staroirsko renn „brz”, rīan „more”, srednjoirsko rian „reka, prolaz”. Koren daje nemački glagol rinnan (' < *ri-nw-an) odakle je poteklo englesko run (od kauzativa *rannjanan, staroengleko eornan); gotsko rinnan „proticati, strujati”, staroenglesko rinnan, stronordijsko rinna „proticati”, rinno „potok”; c.f. sanskrit rinati „uzrokuje da teče”; srodne reči po korenu bez sufiksa -n- obuhvataju srednje donjenemačko ride „potok”, staroenglesko riþ „struja”, holandsko ril „tekuća struja”, latinsko rivus „struja”, kao i crkvena staroslovenska reč „reka”; pogledajte takođe „Rhine”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. novembar 2001. Pristupljeno 10. 2. 2009. 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Frijters & Leentvaar (2003)
  2. ^ „Le Rhin” (official site) (na jeziku: French). Paris, France: L'Institut National de l'Information Geographique et Forestrière IGN. Arhivirano iz originala 6. mart 2016. g. Pristupljeno 6. mart 2016. 
  3. ^ Bosworth & Toller, An Anglo-Saxon Dictionary (1898), pp. 799. Sió eá ðe man hǽt Rín Orosius (ed. J. Bosworth 1859) 1.1
  4. ^ Rijn, Vroegmiddelnederlands Woordenboek
  5. ^ Bosworth & Toller, An Anglo-Saxon Dictionary (1898), pp. 799: Rín; m.; f. The Rhine […] O. H. Ger. Rín; m.: Icel. Rín; f.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rajna na Vikimedijinoj ostavi.

Geologija[uredi | uredi izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Zamkovi[uredi | uredi izvor]

Plovidba[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајна&oldid=27823802”