Ruben Fajn

Ruben Fajn
Ruben Fajn
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-10-11)11. oktobar 1914.
Mesto rođenja	Njujork, SAD
Datum smrti	26. mart 1993.(1993-03-26) (78 god.)
Mesto smrti	Njujork, SAD

Ruben Fajn (engl. Reuben Fine; Njujork, 11. oktobar 1914 — Njujork, 26. mart 1993) bio je američki šahista. Jedan je od najvećih šahovskih genija, psiholog i autor mnogih knjiga iz psihologije i šaha, koje su i danas popularne.

Mladost

Dr Fajn je rođen 1914. u siromašnoj porodici u Istočnom Bronksu. Učio je pomeranje figura sa 8 godina, od svog ujaka. Uskoro je bio jedan od najopasnijih igrača u Maršalovom šahovskom klubu na Menhetnu u Njujorku. Godine 1932. je privukao pažnju na sebe, kada je u svojoj 18-toj godini remizirao sa Aljehinom na međunarodnom turniru u Pasadeni. Bio je cenjen kao jedan od najboljih igrača brzopoteznog šaha na svetu, ranih tridesetih godina, kao i u partijama na „slepo“, bez gledanja na tablu. Tempo igre u brzopoteznom šahu je obično igrao 10 sekundi po potezu. Pobedio je skoro na svim brzopoteznim turnirima.

Njegov idoli su bili Vilhelm Štajnic i Emanuel Lasker, bivši svetski prvaci. Za dr Fajna, Lasker je bio „taktički genije“, a Štajnic „majstor izdržljivosti“. Proučavao je stil svih bivših i savremenih igrača.

Opisujući šahovske genije Hose Raul Kapablanku, Akibu Rubinštajna i Arona Nimcoviča, dr Fajn piše u svom eklektičkom stilu: „Od drugih majstora pokušavam da naučin ono najbolje, naravno. Od Kapablanke pokušavam da apsorbujem prednost u jednostavnosti; od Aljehina najbrži put u dobijenoj partiji; od Rubinštajna vrhunsku umetnost u završnicama; od Nimcoviča, kako koristiti nekonvencionalna otvaranja u modernom šahu. Moj glavni cilj je uvek bila preciznost, gde god me ona odvela.“

Šahovski profesionalac

Posle diplomiranja na Gradskom koledžu u Njujorku 1932. odlučuje da bude profesionalni šahista. Prvo je bio član tima SAD, a potom se takmiči u Evropi. 1935. je bila prvi njegov izlazak na međunarodnu scenu u Hejstingsu, Engleska. Turnir je završio kao prvi bez izgubljene partije.

Sledeće godine igra na turniru u Notingemu, Engleska. Učestvovala su tri bivša svetska prvaka kao i najbolji šahisti nove generacije. Aljehin i Kapablanka, dva šahovska besmrtnika su podelila prvo mesto. Dr Fajn i Semjuel Reševski (koji je dominirao američkim šahom, godinama) dele drugo mesto. Zatim dr Fajn pobeđuje ili deli prvo pesto u Amsterdamu i Zandvurtu u Holandiji, i Margejtu, Engleska kao i Moskvi i Lenjingradu. Posle ovih turnira, prema svom rejtingu je bio šesti igrač sveta.

Dve godine ranije, II svetki rat je prekinuo njegov život u Holandiji, gde je bio oženjen sa Emom Ti Kising. Razvode se 1944. Ponovo se ženi sa Sonjom Lebo iz Njujorka sa kojom je imao dvoje dece.

Njegov najveći profesionalni uspeh je bio 1938. na turniru AVRO Amsterdam. Turnir je trebalo da odluči koji igrač će da igra sa Aljehinom za titulu svetskog šampiona. Učesnici su bili, osim Fajna, Aljehin, Reševski, Salo Flor, Estonac Keres, i bivši svetski prvaci Maks Eve i Hose Raul Kapablanka. Fajn i Keres su završili na prvom mestu sa istim brojem bodova, ali je Keres zbog sistema takmičenja bio prvi.

Čudnovato je da dr Fajn u svojoj karijeri nikada nije bio šampion SAD. Nekoliko puta je bio blizu da to ostvari, ali je gubio odlučujuće partije. Dr Fajn je pobeđivao sedam puta na otvorenom turniru SAD između 1932. i 1941.

Uspesi na turnirima

1937. pobeđuje na više međunarodnih turnira i bio je jedan od najuspešnijih igrača sveta. Uvršten je u tim SAD na brojnim šahovskim olimpijadama, kada je tim redovno završavao na prvom mestu. Iako je bio aktivan na turnirima u SAD, nikada nije pobedio na šampionatu, obično se plasiravši iza svog američkog rivala Semjuela Reševskog. Ipak Fajnov rekord na međunarodnim turnirima 1930-ih je bio bolji od Reševskog.

Posle rata Fajn nastavlja da igra šah, primivši poziv od FIDE da uzme učešće na svetskom šahovskom prvenstvu, 1948. Odbio je učešće pošto je bio jedan od pobednika na turniru AVRO. To su bili stvarni razlozi njegovog odbijanja, dok je zvanična verzija bila da je radio na doktorskoj disertaciji iz psihologije i da je zbog toga bio sprečen. U avgustu 2004. velemajstor Lari Evans je u listu Chess Life napisao: „Fajn mi je rekao da nije želeo da tri meseca svog života beskorisno potroši na posmatranje ruskih igara protiv ostalih."

Psiholog

Doktorirao je iz psihologije na Univerzitetu Južna Kalifornija uglavnom odbacivši šah i posvetivši se novoj profesiji. 1956. je napisao "Psychoanalytic Observations on Chess and Chess Masters" za časopis iz psihologije. Kasnije je napisao i knjigu The Psychology of the Chess Player, Dover Pub. NY. 1956. ISBN 978-0-486-21551-8.. To je fascinantan naslov, i Fajn je dao svoje gledanje primenjujući Frojdovu dogmu (Fajn nije prvi koji je istraživao pamćenje i veze sa šahom – Alfred Bine koji je izumeo IQ-test, je istraživao mentalne funkcije kod dobrih šahista i pronašao da oni imaju izražena mentalna obeležja, slično kao dobra memorija u kompjuteru).

Kao psiholog dr Fajn je bio Frojdovac. Napisao je opsežnu knjigu o psihologiji šaha. Za njega je šah bio kombinacija homoseksualnih i neprijateljskih elemenata. Kralj na šahovskoj tabli, piše je „neophodan, vrlo važan, nezamenljiv, a ipak nejak i kome je potrebna zaštita.“ Dama - nastavlja „naravno ona je ženska fugura... Šahovska tabla simbolizuje situaciju u porodici.“ Dr Fajn je išao u svojim diskusijama o falusnom simbolu šaha i zaključuje da je šahovska igra odušak za neprijateljska osećanja u kojoj igrači vide protivničkog Kralja kao vlastitog odsutnog i slabog oca i pokušavaju da ga ubiju matiravši ga."

1941. Fajn piše Basic Chess Endings. ISBN 978-0-8129-3493-9.., priručnik sa analizom završnica, koja je bila cenjena kao jedna od najboljih knjiga tog vremena. Njegova knjiga The Ideas Behind the Chess Openings (Publisher: B T Batsford Ltd; 3Rev Ed edition (June 1989). ISBN 978-0-7134-5788-9. je takođe cenjena kao značajno delo koje se usredsredilo više na osnovne ideje šahovskih otvaranja. Za vreme Drugog svetskog rata radio je za ratnu mornaricu SAD.

Fajn je nastavio sa igranjem šaha do kraja svog života (1963. partija protiv Bobija Fišera je uvršćena u knjigu: Bobi Fišer: „Mojih 60 nezaboravnih partija“, ali vremenom je sve više fokus svojih interesovanja stavljao na psihologiju. Jednom je zapisao da je izgubljen za šah. Fajn je napisao „Istorija psihoanalize“ 1979. značajnu knjigu iz psihologije. Jedno od Fajnovih interesantnih verovanja je bilo da homoseksualnost može da se izleči, i njegovo mišljenje u pogledu ovoga u vezi sa dozvoljenom borbom u SAD, obuhvatajući homoseksualiza, uključujući zakonsku borbu preko istopolnih ženidbi na Havajima.

Umro je 26. marta 1993. godine u Njujorku u Ruzveltovom medicinskom centru na Menhetnu. Imao je 79 godina života. Uzrok smrti je bilo zapaljenje pluća.

Brojne knjige iz psihologije i šaha

Pored drugih njegove psihoanalitičke knjige su:

• The History of Psychoanalysis,
• The Meaning of Love in Human Experience,
• Narcissism: The Self and Society i
• The Forgotten Man: Understanding the Male Psyche.

Piše mnoge šahovske knjige u jasnoj i živoj prozi, neke od njih veoma anegdotski. Njegova duga studija Basic Chess Endings (1941)ISBN 978-0-8129-3493-9. je i danas cenjena. Takođe piše * The Ideas Behind the Openings i The Middle Game in Chess (1952), i briljantnu prepravku sedmog izdanja knjige Modern Chess Openings.

• Reuben Fine: Gamebooks, Published 1983, Courier Dover. ISBN 978-0-486-24512-6.

Analiza šahovskih partija, počev od XVI veka i Ruja Lopeza. Jezgrovita ilustrovana analiza šahovskih partija Pola Morfija, Vilhelma Štajnica, Emanuela Laskera, Roberta Fišera, Anatolija Karpova i mnogih drugih. U knjizi piše i o mnogim anegdotama i događanjima iza scene.

• Reuben Fine, Herbert S. Strean: Psychology, Published 1989, Brunner Routledge. ISBN 978-0-87630-506-5.
• Aidan Woodger: Reuben Fine, A Comprehensive Record of an American Chess Career, 1929-1951, McFarland & Co., 2004,. ISBN 978-0-7864-1621-9.

Spoljašnje veze

• Partije Rubena Fajna od 1930. do 1986.